SVETLEĆE TELO

Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čije je određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim odstupanja od normalnog ponašanja energija kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije koje bi bile u mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu moraju zadovoljiti određene kriterijume:


- moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti;

- njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje;

- njihov vek mora biti večit.


U prirodi takva energija ne postoji niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koj i se privezuju za aure najperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, ona provedu više hiljada godina, a da bi većina svetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe između 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost razviju i šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru zrela svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.


Odabrana je ljudska vrsta

Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj Veliki cilj. U vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas, svetleća tela su budila proces kreativnosti i razvoja inteligencije kod ljudi a kreativno ponašanje ljudi je omogućavalo razvoj svetlećeg tela od embriona ka konačnom stadijumu zrelog svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobija izuzetne stvaralačke mentalne paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do potpunog sazrevanja njenog svetlećeg tela.


Drugo svetleće telo

Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći razvoju ljudske civilizacije. Po završetku njenog biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetleća tela.

Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela je u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja njemu nije potrebno da više prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.

Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe za njenog života, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno ono je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavljaju da žive bez fizičkog tela u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo. Sakupljanje zrelih svetlećih tela na mestima moći i njihov boravak na njima u periodu od više hiljada godina predstavlja fazu u okviru Velikog cilja, pri čemu je njihova uloga da pomažu razvoj osoba koje dođu u posetu mestima moći na taj način što se prožimaju sa svetlećim telom posetioca, prenoseći mu onu količinu znanja koju je ono u stanju da primi. Ona će ostati na mestima moći sve dok ne dođe do sazrevanja svetlećih tela većine ljudi, čime se proces stvaranja zrelih svetlećih tela završava i otpočinje proces čišćenja aure Zemlje i ostalih nebeskih tela.


Postanak i izgled

Svetleće telo započinje svoj život kao iskra, koja predstavlja njegov embrion u koji su ugrađene sve njegove buduće osobine. Međutim, taj ugrađeni program se ne realizuje automatski već predstavlja samo mogućnost koju je potrebno ostvariti. Iskre na Zemlju dolaze iz sveprožimajuće energije koju možemo nazvati Hristovom kosmičkom energijom. Spajanjem iskri sa praljudima dolazi postepeno do razvoja njihove svesti, tako da oni od životinje postaju ljudi.

Za osobe sa razvijenim paranormalnim viđenjem svetleće telo izgleda kao loptasta plazmatična struktura, boje starog zlata koja ponegde prelazi u tamnocrvenu. Oko njega se nalazi oreol koji ne deluje zaslepljujuće već mirno i prijatno. Ono nikad ne miruje, stalno je u pokretu, kao plazma, stvarajući na površini ispupčenja i udubljenja, što ukazuje da se ta kretanja obavljaju i u njegovoj unutrašnjosti. Svetleće telo se nalazi izvan našeg fizičkog tela i aure, u slobodnom prostoru i kreće se kroz njega po svojoj želji, stvarajući se, bez kretanja, istog momenta tamo gde želi, uz ograničenje da se od svog čoveka može udaljiti najviše 300 metara. Svetleće telo predstavlja vrlo jak energetski naboj sastavljen od više vrsta inteligentnih energija, od kojih je većina plemenita, naročito žuta energija. Ono te energije može pod određenim uslovima odavati ili preuzimati nove.

Svaki čovek ima svoje lično svetleće telo ili, pravilnije rečeno, svako svetleće telo ima svog čoveka. Ono igra neizmerno važnu ulogu od začetka ljudskog embriona pa sve do smrti. Učestvuje u stvaranju naše aure i fizičkog tela.


Način rada svetlećeg tela

Delovanje svetlećeg tela na nas odvija se u više pravaca trasirajući nam put kroz život, a, pre svega, jačajući našu kreativnost. lako nam ukazuje na najbolji put kojim treba da idemo, ono konačan izbor prepušta našoj slobodnoj volji. Ono nam poruke ne saopštava glasom, već one stižu do naše svesti paranormalnim putem, pa ona stoga uspeva da ih samo delimično dešifruje. Koji će deo od ukupno poslatih informacija biti preveden sa paranormalnog na normalan nivo i u kojoj meri tačno, umnogome zavisi od senzibilnosti osobe, kao i njenog opšteg psihofizičkog stanja.

Svetleće telo je naš duhovni stvaralac i vodič kroz ceo život. Ali, naša smrt ne predstavlja i njegovu smrt. Ono nastavlja da živi svoj beskrajno dugi život. Međutim, posle smrti osobe koju je do tada vodilo ono mora najkasnije posle 49 dana naći novi ljudski embrion, a ukoliko u tome ne uspe, krajnji rok je 60 dana. Ono će na isti način, kao i u prethodnom slučaju, pratiti razvoj novog bića, sve do njegove smrti, a onda mora ponovo naći novo dete. Tako se smenjuju, jedan za drugim, životi nekoliko stotina ljudi dok svetleće telo od iskre ne stigne do pune zrelosti.

Postoji li veza i posle naše smrti sa svetlećim telom, kao i između stotina ljudi koje ono promeni tokom svog razvoja? Posle naše smrti naša duša ili naša svest, kao posebna energetska struktura, sastavljena od bele bioenergije, koja je za života bila sastavni deo naše aure, ostaje da živi veoma dugo ukoliko ne dođe do njenog oštećenja. Ali, isto tako kompletan naš život ugrađen je u memoriju svetlećeg tela, sve što nam se događalo, sve misli, želje, sva iskustva i znanja koja smo stekli. Kada svetleće telo udahne svest novom embrionu, ono time ponovo stvara nas, samo u drugom telu, jer je naše prethodno zbog ograničene dužine života moralo da umre. Ali to novorođeno dete nije svesno, niti će to biti kada odraste, da predstavlja nastavak života neke druge osobe, koja, po pravilu, nije njen umrli otac ili mati ili bilo koji rođak. Ta prethodna osoba, čiji smo mi nastavak života, može biti bilo kog pola, nacije, rase, religije, sa bilo kog dela Zemljine kugle.

Ova pojava podseća na metamorfoze koje doživljava leptir kada se iz jajeta prvo izleže gusenica, koja na kraju svoje faze života prelazi u čauru u kojoj, postepeno se menjajući, od gusenice nastaje leptir. Pošto je izašao iz čaure, on nije svestan da je i pre toga bio živ, ali u drugom obliku. Gusenica, iako prestaje da postoji u tom obliku, ne umire, živeće dalje u vidu leptira, ali toga neće biti svesna, smatrajući da joj život prestaje u čauri.

Naši roditelji imaju zadatak da stvore naše telo u ovom životu i da nam svojom ljubavlju i požrtvovanjem omoguće nesmetani psihofizički razvoj, unoseći na taj način deo svog bića u naše, kao što je to i naš zadatak u odnosu na našu decu. Međutim, naš stvarni predak je, po svetlećem telu, jedna osoba koja je pre nas živela, možda na sasvim drugom kraju sveta, drugog pola, boje kože i religije, a ne naši roditelji. Možda je pravilnije ne nazvati je pretkom, jer to smo, u stvari, mi sami samo u prethodnom životu. Dakle, svi životi koje naše svetleće telo prati, počev od njenog začetka iskre pa do danas, nisu životi raznih ljudi, to su sve naši životi, samo u raznim telima koja su živela u raznim vremenima. Svetleće telo prati naš život već hiljadama godina.


Izbor novog ljudskog embriona

Postoje dva osnovna kriterijuma kojima se svetleće telo rukovodi pri izboru novog ljudskog embriona: genetski osnov koji obuhvata intelektualne i emocionalne osobine roditelja koje će dete naslediti, i vrsta i stepen razvijenosti kulturne sredine, jer ako je kultura visoka i podsticajna, onda se u njoj kreativnost neće suzbijati već razvijati. Civilizacijska sredina i vaspitni model čak imaju prednost pri izboru nad genetskom osnovom, što znači da se svetleće telo neće opredeliti za inteligentno dete u nekom zabačenom kraju, već radije za manje inteligentno, ali koje živi u civilizovanoj sredini, gde ima dovoljno informacija i čiji roditelji nisu previše strogi već podsticajni i spremni da se bave decom, jer će to obezbediti veću kreativnost budućoj osobi.

Ukoliko ta osoba bude kreativna, svetleće telo može u toku njenog života dostići veći napredak u svom razvoju nego što je imalo za desetine ranijih života. Ako, pak, osoba ne bude kreativna, svetleće telo će stagnirati u svom razvoju, čekajući na novi ljudski embrion, posle smrti ove osobe.


Zrelo svetleće telo

Šta se dešava kada Svetleće telo sazri?

Razvijajući se uz pomoć više stotina generacija ljudi, svetleće telo će se u toku života neke osobe naći vrlo blizu svog potpunog razvoja, svoje pune zrelosti. Ta osoba će zahvaljujući svojoj izuzetnoj kreativnosti postići Prosvetljenje, što će joj doneti znatno povećanje kreativnog potencijala čijim će aktiviranjem dovesti svoje svetleće telo do pune zrelosti. Često prosvetljeni ne iskoriste ovu šansu i ne dovedu svoje svetleće telo do sazrevanja. U tom slučaju, posle smrti, njihova duša odlazi u kosmos, a svetleće telo bira novi embrion. Međutim, ako prosvetljeni svojom stvaralačkom aktivnošću uspe da dovede svetleće telo do sazrevanja, događa se nešto izuzetno. Od žutog jezgra prosvetljene osobe nastaje još jedno zrelo svetleće telo. Ono predstavlja nagradu ovoj osobi za njeno izuzetno zalaganje i stvaralaštvo tokom života. Dakle, pri sazrevanju uvek nastaju istovremeno dva, nikad jedno svetleće telo. Ona nisu jednaka, već se razlikuju po veličini i drugim osobinama. Prvo se razvija zahvaljujući stvaralačkom radu stotina generacija ljudi, dok drugo stiže do pune zrelosti u toku samo jednog života.

Svetleća tela se, nakon dostizanja zrelosti, sakupljaju i borave na određenim mestima na Zemlji. Njih ima više i ona se obično nalaze na mestima starih hramova, u kojima su započele razvoj civilizacije starih naroda. Na tim mestima se okupljaju i svetleća tela koja još nisu dostigla zrelost, ali samo u periodu između smrti prethodne i izbora nove osobe.


Značaj kreativnosti

Svetleće telo se od iskre pa sve do svog sazrevanja razvija samo uz pomoć svog čoveka, ono se samo ne može razviti. Sam proces se odvija tako što naš stvaralački, kreativni rad primorava svetleće telo da stalno bude budno i aktivno kako bi pratilo naše aktivnosti, što dovodi do njegovog razvoja. On se sastoji u njegovom energetskom jačanju i povećanju paranormalnih moći, dimenzionalnom povećanju i jačanju sjaja. Njegov razvoj neće biti pravolinijski, nego ćemo u nekim od naših života znatno pomoći njegovom razvoju, dok u drugim može doći do stagnacije, pri tome će jedini kriterijum biti naša kreativnost. Ipak, posle mnogo generacija ljudi svetleće telo će postići svoj puni razvoj, postaće zrelo.

Kako je samo za podsticanje razvoje svetlećeg tela potrebna pomoć čoveka, kada jednom sazri i dostigne savršenstvo, čovek mu više nije potreban. Svako od nas će pre ili kasnije u nekom od svojih narednih života postati prosvetljen i prestati da se javlja u ljudskom obliku, kao što je to veliki broj ljudi već ranije doživeo. To je cilj svakog od nas i iz života u život mi smo mu sve bliži. Svetleće telo, postajući potpuno zrelo, nastavlja večito da živi.



Kako svetleće telo stiče svoja znanja

Mada je paranormalan svet toliko drugačiji od normalnog da ga ni najbujnija mašta ne može zamisliti, u njemu se, ipak, ne dešava ništa slučajno. U tom svetu vladaju njegovi zakoni i sve se pojave prema njima odvijaju. Svetleće telo ne može ništa saznati o jednoj osobi, na primer, ako sa njom ne uspostavi kontakt.

Kako nema čula, ono kontaktira svojim zrakom. Ovaj način, međutim, daje neuporedivo više informacija nego preko čula, jer pored kompletnog uvida u psihofizičko zdravlje te osobe i saznanja o njenim mislima, planovima, željama, strahovima, sagledava njenu prošlost i moguće varijante budućnosti. Da bi došlo do saznanja o raznim pojavama, svetleće telo koristi svoje moći za njihovo dobijanje iz izvora koji njima raspolažu, kao što su zrela svetleća tela na mestima moći, Sfera znanja i drugo. Jednom dobijeno znanje, ono ne samo da stalno zadržava već ga, zahvaljujući svojoj superinteligenciji, multiplicira i iz njega izvlači bezbroj novih zaključaka i saznanja. O nivou znanja svetlećih tela i njihovoj inteligenciji verovatno da ljudi ne mogu imati čak ni pretpostavke.


Komunikacija između čoveka i svetlećeg tela

Čoveku je, od momenta kada mu je priključena iskra, mogućnost razvoja izuzetno porasla i on je počeo da se razvija znatno bržim tempom. Taj tempo nije bio uvek isti, u početku je sporo napredovao, pa se i njegova iskra sporo razvijala. Kada bi iskra nekog čoveka dostigla jednu trećinu svog razvoja, tada se njen razvoj i razvoj njenog čoveka znatno ubrzavao. Najbrži razvoj se postiže kada svetlećem telu preostane 3-5% do njegovog punog sazrevanja.

Čovekov razvoj se izražava povećanom inteligencijom, većim kreativnim dometom i sklonostima, povećanim mogućnostima shvatanja i doživljavanja paranormalnih pojava. Razvoj svetlećih tela se ogleda u povećanju energetskih potencijala plemenite energije, kao rezultat njihovih napora da uspostave kontakt sa izvorima znanja. Sva znanja i odgovore na svoja pitanja svetleća tela dobijaju od izvora znanja koji se nalaze na mestima moći, bilo od zrelih svetlećih tela, bilo od energetskih polja koja su stvorila zrela svetleća tela, a koja predstavljaju svojevrsnu enciklopediju znanja i u stanju su da daju odgovore na gotovo sva pitanja. Ova energetska polja stvorena su sa ciljem da se deo enormnih znanja zrelih svetlećih tela učini što pristupačnijim svetlećim telima u razvoju. Iz ovih riznica znanja svetleća tela u razvoju lakše dobijaju odgovore na svoja jednostavnija pitanja nego preko zrelih svetlećih tela, koja daju odgovore samo na najsloženija pitanja.

Put kojim se postavljaju i dobijaju odgovori sastoji se od energetskog zraka, koji se proteže od svetlećeg tela u razvoju do energetskog polja ili zrelog svetlećeg tela na mestu moći. On se sastoji od bezbroj energetskih kanalića kojima teku infornacije u obliku energije. Ovako dobijeni odgovor biva memorisan u svetlećem telu u razvoju, a informacija, prilagođena mogućnostima njegovog čoveka, upućuje se sličnim ali jednostavnijim zrakom do aure.

Ovaj zrak dotiče spoljašnji, najređi deo aure gde energetske informacije dopiru do završetaka informacionih kanalića koji, postepeno, od površine aure vode informacionu energiju do kontakta sa završecima nervnog sistema u telu. Preko perifernog nervnog sistema informacije stižu do mozga i dešifruju se u manjoj ili većoj meri. Na taj način mozak nešto shvati ili dobije ideju za nešto. Koji deo informacija će biti pravilno shvaćen zavisi, pre svega, od provodljivosti informacionih kanalića u auri i mogućnosti prijema kontaktnih zglobova na nervnim završecima u telu. Mogući nivo preuzimanja informacija je visok, ali sa raznim zapušenjima kanala u auri i promenama na nervnim zglobovima može se znatno umanjiti.

Pitanja koja mozak postavlja, o nekoj pojavi ili u vezi sa razrešenjem nekog problema, su u obliku misli koje se emituju, kao sferni energetski talasi, u prostor i tako dopiru do svetlećeg tela. To je mehanizam uzajamnog razvoja čoveka i svetlećeg tela. Informacije koje je dobilo sa izvora znanja, kao i one koje dobija od čoveka, ono sistematizuje i oplođava zahvaljujući enormnoj inteligenciji, stvarajući na taj način neuporedivo veći volumen znanja od onoga koje je primilo.


Posebne mogućnosti svetlećeg tela

Svetleće telo predstavlja, u stvari, potencijal čoveka kroz veliki broj generacija. Neophodno je još ukazati na neka odstupanja ponašanja svetlećeg tela od klasičnog. To se dešava u dve izuzetne situacije kada svetleće telo dobije impuls, iz njegovog genetskog koda, da postupi drugačije.

Prvi slučaj se odnosi na stanje u kom je neophodno zaštititi život neke osobe koja je od posebnog značaja za razvoj čovečanstva. Tada svetleće telo koristi neke mogućnosti koji postoje samo za tu priliku, kada njegove sposobnosti daleko prevazilaze one pri uobičajenom delovanju. Tada je čak moguće neku osobu, koja je klinički mrtva, vratiti u život.

Druga situacija se odnosi na mogućnost svetlećeg tela da realizuje trenutno, kod svog čoveka, određene moći prenošenjem dela svoje plemenite energije u žuto jezgro te osobe. Takav način prenošenja znanja i moći ponekad dovodi do prosvetljenja.


Viđenje svetlećeg tela

Da bi se svetleće telo moglo videti, potrebno je dostići određeni nivo paranormalnih moći. Veliki broj osoba u prošlosti i sadašnjosti sigurno je posedovao potreban nivo, pa ipak niko, izgleda, nije u tome uspeo jer se ne spominje nigde u literaturi. Svetleće telo je samo objasnilo da mnoge osobe koje su bile u mogućnosti da vide nisu na to obraćale pažnju jer su imale drugu oblast interesovanja.


Žuto energetsko jezgro

Žuta energija i stvaranje žutog energetskog jezgra aure igra presudnu ulogu u normalnom i paranormalnom razvoju čoveka. Normalna aura se sastoji iz sive i bele bioenergije, dok pojava pramenova žute plemenite energije, od koje je sastavljeno svetleće telo, predstavlja početak sazrevanja aure. Žuto energetsko jezgro, sastavljeno od više vrsta žute energije, nastaje u centru aure, odnosno u predelu grudno-stomačnog dela tela. Ovo jezgra može nastati na dva načina: dugogodišnjim ulaganjem maksimalnih kreativnih napora ili nošenjem nekih energetskih proizvoda. Ovako nastao začetak žutog energetskog jezgra aure postepeno će se razvijati zahvaljujući daljem kreativnom radu te osobe.


Žuto energetsko jezgro aure ima tri osnovne funkcije:

1. omogućava sazrevanje aure,

2. ljudska aura stiče sposobnost da se razvija samostalno, pa je u skladu sa napredovanjem žutog jezgra potrebno obezbediti sve manje uslova za njen razvoj

3. dovodi do snažnog razvoja kreativnosti


Dok je za nastanak žutog jezgra potrebno uložiti znatan kreativni napor, dotle se, kad ono nastane, kreativnost javlja kao potreba, ona traži samu sebe. Rezultantu svih funkcija žutog energetskog jezgra aure predstavlja početak oslobađanja jedne osobe od sopstvene astrološke i karmičke predodređenosti i od toga da njen život zavisi od životnih okolnosti.


Žuta energija izvan jezgra čini sastavni deo i označava stanje aure, dok žuto energetsko jezgro, sazdano takođe od iste žute energije, predstavlja suštinu za sebe sa sopstvenom svešću, ono je smisao aure. Ono postaje novo, svesna biće, svetleće tela u malom, čiji razvoj kontroliše i pomaže svetleće tela te osobe. Žuta jezgra, na određenom visokom nivou duhovnog razvoja, prerasta u novo - drugo svetleće tela koje će, pre ili kasnije, posle prosvetljenja, postati novo, zrelo svetleće tela. Duša ili svest te osobe, umesto da posle smrti ode u kosmička prostranstva, poistovetiće se sa ovim drugim svetlećim telom i tako nastaviti da večno živi, jer je zrelo svetleće tela neuništivo.

MESTA MOĆI

Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio između koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija, ujedno na tom prostoru nastalo je još nekoliko mesta moći i ona spadaju u kategoriju najstarijih na planeti. Džajpur je prvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji.

Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, Zabranjeni grad u Pekingu, Afroditina plaža na Kipru, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.

Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe čije svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će se zrelih prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.
Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći.

Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima moći.
Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su civilizacije raznih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moći.
Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga se može sa pravom tvrditi da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji.

Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000.
Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja.


Koristi od poseta mestima moći

Osobe čije je svetleće telo razvijeno imaju izuzetne koristi od poseta mestima moći. Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je upravo da osobama čije je svetleće telo relativno razvijeno prenesu na njega jedan deo od svog ogromnog fonda znanja. Da bi došlo do prenosa ovih znanja, odnosno «prožimanja» zrelog svetlećeg tela sa Mesta moći i svetlećeg tela posetioca, potrebno je imati razvijeno svetleće telo i relativnu zrelost aure. Takođe, nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS) treba da je najmanje 98,0 do 98,2 %. Na osnovu toga, najslabije Zrelo svetleće telo sa mesta moći, koje uspostavlja kontakt sa svetlećim telom posetioca, utvrđuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti.

Prilikom prožimanja zrelog svetlećeg tela, sa svetlećim telom posetioca, dolazi do transfera velike količine znanja sa zrelih svetlećih tela na svetleće telo posetioca, koja su zrela svetleća tela prikupila tokom dugog perioda svog postojanja. Da bi se prožimanje uspešno obavilo, potrebno je da posetilac boravi na mestu moći najmanje 2 sata, kako bi bio siguran da je proces prožimanja završen. Efekti po čoveka, odnosno njegovo svetleće telo, koji nastaju prožimanjem, su takvi da se praktično vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da poseta mestu moći koja obuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, što znači i razvoj te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom.

Razvoj meditacijom ili drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu, i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.


Neuporedivo veći broj posetilaca mesta moći nema dovoljnu zrelu auru i svetleće telo da bi došlo do prožimanja, jer prosečno svega 1 posetilac od 10.000 zadovoljava pomenute uslove. Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni takođe imaju velike koristi jer su prilikom posete proveli sat ili dva u poljima Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećenje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja za njih. Pored toga, svetleće telo posetica će dobiti ideju, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići, uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svog čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.


Osnovni elementi Mesta moći

Pored zrelih svetlećih tela, mesta moći karakterišu tri polja: Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir.

Svetlost predstavlja veliko energetsko polje čiji se centar nalazi na oko 20 do 50 metara dubine, računajući od tla zemlje ili od najnižeg dela građevine sazidane na mestu moći. Prečnik ovog polja se kreće od 30 do 50 metara. Polje Svetlost je nastalo kao rezultat kontakata zrelih svetlećih tela sa Jedinstvenim poljem. Ono sadrži ogromno znanje izuzetne paranormalne mogućnosti. Uloga Svetlosti se sastoji u pomoći zrelim svetlećim telima koja se nalaze na tom mestu moći, kao i onima koja su blizu sazrevanja, da dođu do važnih saznanja i da uz pomoć neizmernih paranormalnih moći Svetlosti, razreše neke probleme. Osobe sa visokim paranormalnim moćima mogu ući u ovo polje i kontaktirati sa njim.

Prisustvo Stvaraoca je glavni element mesta moći. Poznato je da Stvaralac nikad sam ne realizuje svoje namere, nego uvek preko Jedinstvenog polja. U ovom slučaju se Stvaralac odlučio za svoje direktno delovanje koje se stara samo o tom mestu moći. Zbog toga Prisustvo Stvaraoca predstavlja presedan, jer su na zemljinoj površini mesta moći jedina počastvovana aktivnim učešćem Stvaraoca. Ovo polje je prečnika 50 metara i nalazi se ispod polja Svetlost.

Smisao Prisustva Stvaraoca je da kroz jedan delić Stvaraočeve energije direktno deluje na Jedinstveno polje tog prostora, kako bi se moglo na različite načine uticati na pozitivan razvoj civilizacija koje pripadaju tom mestu moći. Lokalnim delovanjem Prisustva Stvaraoca na Jedinstveno polje, tokom 140.000 godina razrešavali su se mnogi problemi vezani za razvoj ljudske civilizacije. Delovanje Stvaraoca u okviru polja Prisustvo Stvaraoca, u najvećem delu je nerazumljivo ljudima, pa se to neće ni razmatrati, ali se može reći da je simboličan deo njegovih aktivnosti vezan za kontakte sa svetlećim telima koja još nisu zrela, kao i sa njihovim ljudima.


Postoji još jedno delovanje Prisustva Stvaraoca. Ispod zemlje, na nivou centralne lopte Prisustva Stvaraoca, prostire se u prečniku od 20 km energetsko polje čiji je zadatak da po potrebi aktivira i štiti spoljne granice mesta moći, oivičene spoljnim građevinama iili zidom. Ovo polje je nekada služilo za zaštitu mesta moći od napadača.

Mir predstavlja džinovsko energetsko polje koje se na površini zemlje prostire u prečniku od 50 km. Ovo veliko polje deluje tako da posetilac koji u njega uđe doživi mir, opuštenost, stabilnost i sigurnost, čime ga privlači i usmerava da uđe dublje ka centru polja, kako bi ga postepeno uputilo da poseti mesto moći. Ova osobina polja je izuzetno pomogla u okupljanju ljudskih zajednica u praistoriji i njihovo naseljavanje oko mesta moći, što im je omogućilo ubrzani razvoj. Polje Mir je bilo presudno i za ostanak na mestu moći sveštenika i drugog osloblja koji su živeli u hramu.


Mapa mesta moći

Svako mesto moći karakteriše nešto specifično kao što je broj zrelih svetlećih tela, civilizacija koju predstavljaju, vrsta svetlosne lopte, njen izgled i sadržaj, kao i situacija da li je hram još u funkciji ili samo predstavlja muzej, odnosno arheološko nalazište. Svaki od ovih elemenata ima određeni značaj i čini jednu od karakteristika mesta moći. Broj zrelih svetlećih tela na mestima moći kreće se od 34 kao najmanje mogući broj, pa do najsnažnijeg koje ima 772. Mesto moći sa minimalnim brojem nalazi se u srednjoj Aziji u Nepalu, u neposrednoj blizini i južno od glavnog mesta moći u toj državi, a najveće u Džajpuru, Indija.

Po svom geografskom rasporedu danas aktivna mesta moći možemo podeliti na nekoliko grupa:

1. Zapadnoindijska: 4 mesta moći; najstarija grupa mesta moći na svetu, sa Džajpurom kao prvim mestom moći.

2. Istočnoindijska: 4 mesta moći; tri se nalaze u blizini Benaresa (mesto moći Park Jelena (Sarnat), hram Kaši Višvanat na obali reke Gang u Benaresu).

3. Tibet: 6 mesta moći, glavno-Carska palata u Lasi (zatim planina Kajlaš, manastiri Pa Bong Ka i Drepung blizu Lase).

4. Rusko-kinesko-japanska: 8 mesta moći; Rusija 1, istočni Sibir; 4 u Kini, od kojih je glavno-Zabranjeni grad u Pekingu; 3 u Japanu (hram Kotoku-in u Kamakuri, hram Kiyomizu-Dera u Kyotou i hram Byodo-in u Uji-Shiu u blizini Kyota).

5. Južna Azija i Australija: 14 mesta moći; Sri Lanka 2, Burma 2, Malezija 1, Tajland 3 (hram Zlatnog Bude u Bankoku, aerodrom u Bankoku i hram Prapathom Četi) Indonezija 3 (hram Kohen na ostrvu Bali i Hinduistički cenar u Džakarti), Australija 2, Fidži 1.

6. Južna Amerika: 15 mesta moći; Bolivija 3 (ostrvo Sunca i Meseca na Titikaka jezeru i Tiwanaka), Peru 4 (najpoznatije i jedno od najznačajnijih na planeti je Maču Piču), Brazil 1, Honduras 1, Panama 1, Gvatemala 1, Argentina 1, Čile 3, Nikaragua 1.

7. Meksiko: 17 mesta moći (uglavnom lokaliteti starih majanskih i astečkih gradova: Ušmal, Džibilčaltun, Džidžantun, Čičen Ica, Koba, Tulum, Palenke, 2 mesta moći u Teotiuakanu, Čolula i Kampeče).

8. SAD: 2 mesta moći (jedno od njih je u Arizoni pored gradića Sedona).

9. Kanada: 1 mesto moći

10. Europa: 5 mesta moći; Westminster ebi – London, Sikstinska kapela – Vatikan, Sveta gora – Grčka, Aja Sofija – Istambul, Afroditina plaža - Kipar.

11. Bliski istok: 5 mesta moći; Egipat 4 (tri piramide kod Gize i katolički institut Don Bosko u Aleksandriji), Izrael 1 (Zid plača u Jerusalemu).

12. Mesopotamija (između Tigra i Eufrata): 3 mesta moći; Irak 2, Iran 1.

13. Nepal: 3 mesta moći (jedno od njih je stupa Svajanbunat u Katmanduu).

14. Južnoafrička Unija: 1 mesto moći.


SADRŽAJ RADA I ZNANJA ZRELIH SVETLEĆIH TELA

Mada su nivoi, struktura i sadržaj znanja svetlećih tela slični, ipak postoji velika razlika u oblastima na koje se njihova znanja odnose. Sva zrela svetleća tela imaju donju granicu opštih znanja i u tome se ne razlikuju. Svetleća tela koja su sazrela u jednom životu razlikuju se u specifičnim znanjima koja zavise od epohe u kojoj su sazrela, od vrste civilizacije u kojoj su se razvijala i od afiniteta tih osoba. Opšti, minimalni nivo znanja svih zrelih svetećih tela ima izuzetno visok domet koji je apsolutno nedostižan za bilo kog čoveka. Međutim, specifična znanja, koja se kod svakog svetlećeg tela razlikuju, daleko prevazilaze nivo opštih znanja i predstavljaju znanje univerzuma.

Šta je sadržaj opštih znanja zrelih svetlećih tela?

Tu su, pre svega, znanja o ljudskoj auri, njenoj strukturi i funkcionisanju, znanja o nastanku i isceljenju bolesti, znanja vezana za sav biljni i životinjski svet na planeti Zemlji, detaljno kao za ljudski organizam. Znanja o Zemlji, kao kosmičkom telu, svim planetama Sunčevog sistema i Suncu. Relativno visok nivo znanja o svim nebeskim telima, kosmičkim zakonima i energijama koje postoje u kosmosu. Znanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U specifična spadaju gotovo apsolutna znanja o pojedinim oblastima, kao što su: isceljenje, zakoni kosmosa, energetski procesi u kosmosu, prošlost, sadašnjost i budućnost kosmosa i njegovih delova.

Sva ova znanja su Sveta znanja, jer se ni do jednih od njih ne može stići ljudskim načinom istraživanja, osim u tragovima u delu opšteg minimuma znanja koje imaju sva svetleća tela. Zahvaljujući tim razlikama u nivou i sadržaju znanja upravo se sastoji mogućnost izuzetnih kreacija velikih grupa zrelih svetlećih tela.

Koristeći svoju superinteligenciju, zrela svetleća tela koja žive u grupi uspevaju da umnože svoja znanja, izvlačeći iz jednog znanja veliki broj novih. To im omogućava da na mestima moći realizuju izuzetna energetska ostvarenja u obliku polja koja se, pored svoje velike snage, odlikuju i izuzetnim sadržajem čija je korisnost za ljude koji posete mesta moći tako velika da se ne može ničim zameniti. Upravo su zbog toga osobe, koje nisu imale ukrštanja sa zrelim svetlećim telima, doživele preuzimanje određenih znanja od njihovih svetlećih tela iz polja znanja na mestima moći. Stoga je i njihova poseta uvek

izuzetno plodonosna i često se može meriti sa nivoom koji dostižu svetleća tela koja su imala samo jedno ukrštanje.

Ova polja su stvarana, ponekad, i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sa zahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jedno energetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično 3 do 5, a na velikim mestima moći i preko 10 polja.

Naravno, postojala su i polja koja nisu predstavljala sredstvo za razvoj posetilaca, već su bila zamišljena za delovanje protiv neprijatelja, u smislu odbrane mesta moći od napadača.

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, ali vrlo retko, koja su u stanju da ubiju svakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljaujuća i polja ubice bila su uključivana samo po potrebi i danas ne postoji nijedno polje na mestu moći je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većem prostoru dovede do ovih štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moći koja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima, iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama tu radi, da aktiviraju ova polja kako bi zaštitila hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja, dakle, nisu bila pod komandom sveštenika već zrelih svetlećih tela, koja su ih samo na opravdanu molbu privremeno uključivala.

Mesto moći Džajpur, Indija

Mesto moći Džajpur, nalazi se u Indiji, u gradu Džajpur koji ima 3 miliona stanovnika, koji se nalazi 200km južno od Nju Delhija. Mesto moći Džajpur je najstarije mesto moći na svetu. Nastalo je pre 138.000 godina, kada se prvih tridesetak zrelih svetlećih tela okupilo iznad trga u centru sela praistorijskih ljudi za koje su svetleća tela smatrala da imaju najveću perspektivu za razvoj. Od tada do danas ovo mesto moći neprekidno postoji.

Danas se centar mesta moći nalazi na lokalitetu palate Hana Mahal (danas muzej), koja je sagrađena u 18. veku i koja je služila da žene iz viših slojeva društva skriveno, kroz prozore koji su u stvari bili paravani, posmatraju svakodnevni život na ulicama grada. Ono danas ima 772 zrela svetleća tela, i neuporedivo je najjače mesto moći na svetu. Poseta ovom mestu moći je posebno važna za duhovno razvijene osobe.

Na svakom mestu moći postoji i energetsko polje koje su stvorila zrela svetleća tela i koja su u njega prenela sva svoja znanja. Snaga i moć energetskog polja, proporcionalna je broju i snazi zrelih svetlećih tela na odgovarajućem mestu moći. Energetsko polje na mestu moći Džajpur poseduje neverovatna znanja i mogućnosti, i upravo iz tih razloga se osamostalilo i počelo je da se samostalno razvija. Tim razvojem, ono je prevazišlo mogućnosti zrelih svetlećih tela, i predstavlja specijalni energetski kompleks sa neverovatnim mogućnostima. To znači da na jakim mestima moći, postoje energetske strukture koje su suptilnije i moćnije od znanja koje poseduju zrela svetleća tela, a koja su nastala samostalnim razvojem iz znanja preuzetih od zrelih svetlećih tela.


Kako se razvio Džajpur?

Razvio se tako što su se nekoliko desetina zrelih svetlećih tela, nastalih u periodu od 5.000 godina od prvog kontakta sa embrionima svatlećih tela, držali u kontaktu i kretali se tamo gde su se nalazile najveće i najperspektivnije ljudske zajednice. Naravno da nikakvog hrama nije bilo. Radilo se jednostavno o prostoru, obično kružnog oblika, koji je postojao između koliba koje su ga okruživale. Kolibe su bile vrlo jednostavne i sastojale su se od nekoliko ukrštenih grana na koje je nabacano lišće koje je pravgilo hladovinu. Takvih manjih naselja bilo je u svakoj zajednici po dva-tri. Ona su se, uglavnom držala zajedno i prihvatala vođstvo jednog starešine, koji je obično živeo u najvećoj od tih zajednica. Svetleća tela su stoga boravila iznad trga te najveće zajednice, pre svega, zato što su se dogovorili sa drugim zajednicama i svi sastanci, proslave, rituali, podela plena i tako dalje odvijali na njemu. Zbog toga je uticaj zrelih svetlećih tela na trgu bio najpotrebniji. Ljudi su područje Džajpura naseljavali hiljadama godina, ne napuštajući ga gotovo nikad. Ako bi neko od plemena otišlo sa tog mesta, vrlo brzo su ga naseljavala druga plemena u želji da se iskoristi njegov vaoma dobar položaj, prema kriterijumima ondašnjih ljudi. Imajući to u vidu, zrela svetleća tela nisu odlazila, kao što se to dešavalo pri velikim migracijama sa narodom, već su ostajala čekajući, ne duže od desetak godina, dolazak novih plemena i njihov ponovni duži boravak na ovom mestu koje se obično merilo stotinama pa i hiljadama godina. Stoga Džajpur predstavlja jedinstven slučaj u istoriji mesta moći da je jednom nastalo mesto moći pre 138.000 godina permanentno postojalo, da ga zrela svetleća tela koja su na to mesto jednom došla nikada više nisu napuštala i da ono i dan danas funkcioniše kao mesto moći, šta više predstavlja najvažnije mesto moći za osobe sa visoko razvijenim svetlećim telom.

Postoji veliki broj mesta moći koja su postojala jedno vreme, a zatim su zbog migracije napuštena, a da se nikada više na ta mesta ne vrate ni ta, niti bilo koja zrela svetleća tela drugih naroda. Ta mesta moći su ugašena i osim nekih energetskih polja, koja još uvek postoje, nemaju praktično nikakav značaj za razvoj ljudske civilizacije. Mnoga mesta moći koja su do danas održala svoju vitalnost povremeno su se gasila zbog migracije stanovništva, ali su se ti ili drugi narodi vraćali na ta mesta, stvarajući novo mesto moći na zgarištu starog. Mnoga od njih su jednom ili više puta gašena zbog napuštanja u trajanju od pedesetak, pa sve do dve do tri hiljade godina.

POVEZANOST MESTA MOĆI

Jedna od karakteristika mesta moći je jedinstvo, nedeljivost ili povezanost mesta moći. Ono se ne ogleda kroz vezu pojedinih svetlećih tela različitih mesta moći, već preko Svetlosne lopte, zatim preko prisustva Stvaraoca i Mira. Dakle, ovi podzemni elementi su spojeni sa njima odgovarajućim na svim mestima moći, jer predstavljaju delove jedne celine koja obuhvata ceo kosmos: Stvaraoca i Jedinstveno polje. Šta omogućava ova povezanost? Ona, pre svega, omogućava da se stvori zajednička rezerva koja se za jedno mesto moći nalazi u svim ostalim i koja se koristi u slučajevima koji su od presudnog značaja za nastavak rada i funkcionisanje nekog mesta moći. Sastoji se od različitih pomoći u bliku priliva energija iz drugih mesta moći za onaj element mesta moći kome je u datom momentu potrebna pomoć. To su u prošlosti, na primer, bile situacije kada je neprijatelj sa snažnom vojskom pokušavao da opsedne i uništi hram ili dvorac, tada je pomoć stizala iz drugih mesta moći, najčešće onih najbližih, sa sličnim programima i problemima, kako bi se na napadača delovalo obeshrabrujuće i dovelo do njegovog povlačenja. U situacijama kada je, zbog ratova, ili nekih drugih kataklizmi, došlo do osipanja, raseljavanja ili izumiranja stanovništva, tada su susedna polja Mira znatno pomagala ugroženom polju da stvori izuzetno snažne efekte koji će privući nove prolaznike ili doseljenike.

Međutim, ova povezanost ne omogućava razmenu znanja zrelih svetlećih tela jednog sa onima na drugom mestima moći. Povezanost mesta moći se odnosi, dakle, samo na podzemna polja i služi da se, u trenucima najveće opasnosti po neko mesto moći, aktivira ova veza koja potencira ono od tri polja koje nije u stanju da samostalno obavi svoje zadatke.


MESTA MOĆI U KOSMOSU

Mesta moći ne predstavljaju karakteristiku planete Zemlje. Ona se nalazi na više mesta u kosmosu, svuda gde se razvijaju civilizacije koje imaju slobodnu volju i kojima su pridodati embrioni svetlećih tela, sa istim ciljem kao i na Zemlji. Takvih civilizacija ima na stotine u ovom trenutku. Nama najbliža je udaljena nekoliko desetina svetlosnih godina, na jednoj maloj planeti koja se okreće oko velike zvezde na velikoj udaljenosti od nje i čija godina traje oko pet stotina zemaljskih godina. Temperatura na ovoj planeti je približna onoj u našem žarkom pojasu. Vrlo je razvijena flora i fauna koja se u potpunosti razlikuje od ove na Zemlji. Prema uobičajenom principu svakih nekoliko stotina hiljada godina bira se najperspektivnija životinjska rasa kojoj se pridodaju embrioni svetlećih tela sa istim ciljem kao i na Zemlji. Bića koja su dobila embrione svetlećih tela predstavljaju životinje slične mravima sa većim brojem nogu. Oni su uspeli, zahvaljujući svetlećim telima, da izgrade vrlo modernu civilizaciju, ali je za razliku od ljudske njihova civilizacija manje zasnovana na materionalnom, a više na duhovnom.

Ipak, zbog specifičnosti ove civilizacije i njihove planete, njihov razvoj je išao sporije od ljudskog. Oni se sada nalazi kraju svoga razvoja jer im je potrebno još oko 1.000 godina da dođe do sazrevanja skoro svih svetlećih tela. Za ovaj nivo razvoja bilo im je potrebno oko 300.000 godina. Širom njihove planete raspoređen je veliki broj mesta moći, od kojih svako sadrži po više od hiljadu zrelih svetlećih tela. Sadržaj i mogućnosti njihovih mesta moći sličan je onima na planeti Zemlji. Stoga je saradnja i povezivanje ovih mesta moći sa Zemljinim na samo mogućnost već i njihova obaveza s obzirom na zajednički cilj koji imaju. Od svakog mesta moći na Zemlji, koje je uspostavilo sva predviđena energetska polja, kreće zrak do svakog mesta moći ne samo na Zemlji već i na svih stotinak planeta u svemiru. Na taj način su sva mesta moći u kosmosu povezana. Ova veza je veoma važna ne samo na početku stvaranja nekog mesta moći na Zemlji kada ono dobija znatnu pomoć od ostalih kosmičkih već i tokom celog svog razvoja, pa i na kraju kada u sebe unose mnogo važne karakteristike ostalih mesta moći.


RAZVOJ GRAĐEVINA NA MESTU MOĆI

Već je rečeno da su prva mesta moći bila prostor okružen kolibama, u kojima su živeli ljudi u rodovskim zajednicama. Nije bilo nikakvih građevina ili bilo kakvog traga da je tu mesto moći. Prva građevina kao mesto moći pojavila se pre 114.000 godina u Indiji. Taj hram je bio napravljan iz čisto praktičnih razloga. U to vreme ljudi su verovali u više bogova. Jednom od tih bogova prinosili su žrtve-meso divljači koje su ubili. Meso se ostavljalo na jednom postolju koje je ličilo na ogradu od grana debljine ruke, povezane prutovima, koje je stajalo na nogarima. Ljudi nisu smeli jesti meso sa tog žrtvenika zbog straha od Božje kazne, ali je ono često nestajalo, jer su ga noću ovlačili životinje. Da bi sačuvali meso od životinja, ljudi su odlučili da hram ograde pobijajući deblje grane koso u zemlju tako da su im se vrhovi spojili, a potom ih opleli tanjim granama, pa je ceo hram ličio na korpu koja je postavljena naopako. Zatim su sa spoljne strane nabacali kamenje do visine od jednog metra kako bi sprečili da vetar odnese drvenu konstrukciju. Tako je hram dobio neku vrstu kamenog zida. Ovo mesto moći nalazilo se u blizini Benaresa u Indiji, ali je postojalo samo oko dvadeset godina, dok granje nije istrulilo, a kamenje se obrušilo.

Međutim, sličan način građenja nastavljen je i na drugim mestima, posebno u Indiji. Kasnije su hramovi građeni na različite načine: kombinacija drveta i kamena, drveta isprepletanog i oblepljenog blatom ili manjih pećina u zemlji. U jednom periodu ljudskog razvoja, posebno u Indiji, neki od skromnih hramova koji su predstavljali mesta moći građeni su od posebno oblikovane, šuplje pečene gline, kao da su zidovi bili sazidani od zatvorenih vazni, što je pri udaranju davalo posebne mistične zvuke.

Na sličan način, kao i prvobitni, nastao je i hram u Džajpuru. U prvo vreme hram je predstavljao samo trg između koliba, koji je često menjao svoje mesto, pomerajući ga po nekoliko kilometara u raznih pravcima, onako kako je tokom vremena manjano mesto centra naseobine. Pre 105.000 godina stvoren je prvi hram od granja i zemlje koji je stotinama puta rušen, raspadao se ili trulio, ponovo stvaran isti ili sličan, da bi negde pre 70.000 godina bio napravljen prvi hram od drveta i velikih kamenova, mnogo trajniji i čvršći od prethodnih, koji se dorađivao, popravljao i održavao na istom mestu do pre 60.000 godina. Tada je napravljen hram skromnih dimenzija, ali od kamena koji je bio delimično obrađen. On je proširivan, sužavan i menjan hiljadama godina da bi pre 40.000 godina bio napravljen hram koji donekle podseća na današnje hramove: od klesanog kamena, ravnih zidova, sa krovom koji je bio kombinacija stabala pokrivenih mrežom grana i kamenih ploča. I ovaj hram je više puta menjan, da bi pre 10.000 godina nastao pravi hram po današnjem shvatanju, malih dimenzija ali sa izvanrednim arhitektonskim rešenjem. Posle njega, često i od njegovog kamena, građeni su na njegovom mestu novi hramovi da bi konačno rešenje bio hram koji se i danas nalazi u Džajpuru. Sličan istorijat imali su i hramovi u drugim delovima sveta koji su predstavljali mesto moći. Mesta moći su prethodila razvoju nekih civilizacija, koje su se zahvaljujući njima stvarale. Svesni toga, sveštenici i vođe naroda su, da bi podvukla njihov značaj, dograđivali mesta moći objektima rezličitih namena, što se na ostalim hramovima retko dešavalo.

ŠTA SE DEŠAVA PRI POSETI MESTU MOĆI

Šta se dešava kada neka osoba dođe na mesto moći?

Gruba podela posetilaca može se izvršiti na one koji imaju dovoljno razvijeno svetleće telo da bi došlo do prožimanja i one čije svetleće telo još nije dostiglo ovaj nivo razvoja. Neuporedivo najveći broj posetilaca spada u ovu drugu grupu. Pri ulasku posetioca prostor unutar koga zrela svetleća tela uspostavljaju kontakt sa posetiočevim dolazi do brze provere koju najslabije zrelo svetleće telo izvrši, to je ono koje prvo uspostavlja kontakt u slučaju da prožimanja bude. Ova provera se sastoji u analizi mogućnosti prijema i prihvatanja prenetog znanja koje najslabije zrelo svetleće telo vrši upućivanjem jednog zraka koji u dodiru sa posetiočevim svetlećim telom odmah dobija pravu sliku njegovih mogućnosti. Ukoliko je zaključak da posetiočevo svetleće telo ne može primiti i iskoristiti dobijeno znanje, zrak, pre nego što se ugasi, upućuje poziv posetiočevom svetlećem telu da radi na svome razvoju i da, kada dosigne potreban nivo koji mu je zrelo svetleće telo naznačilo, ponovo poseti ovo ili neko drugo mesto moći. Na taj način ova poseta ipak nije bila uzaludna jer je posetiočevom svetlećem telu data ideja, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svoga čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.

Ne postoji nikakva razlika u delovanju polja sa mesta moći na osobe čije svetleće telo ima potreban nivo za prožimanje i onih čije svetleće telo to nema. Efekat je blagorodan i za jedne i za druge. Neuporedivo manji broj posetilaca ima tu sreću da se njihovo svetleće telo može prožeti sa zrelim svetećim telima na mestu moći. I u njihovom, kao i u prvom slučaju najslabije zrelo svetleće telo uspostavi kontakt i odmah konstatuje koju količinu i vrstu znanja ovo svetleće telo može da primi. Na osnovu toga se automatski određuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti, koja su to zrela i kojim će se redosledom prožimanje izvršiti. Odmah zatim se iz “grozda“ izdvaja zrelo svetleće telo koje ima najmanje znanja od onih koje je poseiočevo svetleće telo u stanju da prihvati. Ono se trenutno stvori pred posetiočevim svetlećim telom i počinje sa prožimanjem. Prožimanje se vrši na taj način što energija jednog prolazi kroz energiju drugog. Energije imaju osobinu da se dve različite istovremeno mogu nalaziti na istom prostoru, a da jedna drugoj ne smetaju. Zrelo svetleće telo prolazi kroz posetiočevo i izlazi na drugu stranu, bez ikakavog zastoja. Vreme prožimanja zavisi od razvijenosti svetlećeg tela posetioca: za najrazvijenije traje dve do tri sekunde, a za najslabije razvijeno i do 40 minuta. Isto tako, što je mesto moći snažnije, što znači da svetleća tela poseduju veću količinu znanja koje mogu da prenesu, prožimanje je sporije.

Odmah po prožimanju zrelo svetleće telo se izdvaja u stranu, ne vraća se u jato, i tamo čeka da mu se pridruže druga zrela, koja tek treba da izvrše prožimanje.


Šta se dešava tokom prožimanja?

Za ljude nije shvatljiv mehanizam kojim se ogromno znanje zrelih svetlećih tela ugrađuje u energiju iz koje se ona sastoje, niti način prenošenja ovog znanja na drugo svetleće telo. Međutim, princip je ipak shvatljiv i on se sastoji u sledećem. Znanja u svetlećim telima se akumuliraju na principu beskonačno mnogo kuglica sa informacijama koje se slažu u kanale ili udubljenja u kojima ona normalno klize. To su energetske kuglice ili čestice energije koje to znanje sadrže, što donekle podseća na čestice znanja u ljudskoj auri, ali je ovo neuporedivo složenije i obimnije. To znanje svetleće telo koristi na taj način što se te čestice znanja neverovatnom brzinom slažu unutar energetskih kanalića, dajući, kao rezultat tog inteligentnog slaganja, novo znanje iz te oblasti. Na taj način svako svetleće telo, ne samo zrelo, može da od manje količine znanja multipliciranjem dovede do maksimalnog saznanja u odnosu na bazu od koje se počelo. Za razliku od običnih, zrela svetleća tela su dostigla takav nivo razvoja da su njihove baze podataka apsolutne, što znači da su one kompletne i da se preko njih može doći do svih mogućih informacija i znanja, odnosno da zrelo svetleće telo ima znanje univerzuma. Međutim, sam princip rada zrelih i ostalih svetlećih tela u ovom smislu je potpuno jednak. Osobina ovih čestica znanja je da svoje znanje mogu da prenesu na iste takve čestice u drugom svetlećem telu. Prilikom prožimanja deo znanja, koji je predviđen za prenošenje u skladu sa mogućnostima svetlećeg tela, ogromnom brzinom se ređa u velikom broju nizova, na čijoj suprotnoj strani se nalaze čestice energije spremne da prihvate ovo znanje. Čestice znanja jednog i drugog svetlećeg tela kao da se kreću na beskonačnoj traci dodirujući se na jednom mestu, gde dolazi do trenutnog prenošenja sveg znanja koje sadrži jedna čestica zrelog na česticu posetiočevog svetlećeg tela. Takvih kanala tokom prožimanja ima izuzetno veliki broj. Kojom će se brzinom prožimanje vršiti ne zavisi od nivoa razvoja posetiočevog, niti od snage zrelog, već od količine informacija koja je potrebna da se prenese. To znači da je brzina preuzimanja znanja sa jedne čestice na drugu uvek ista, ali da od broja čestica, koje treba da se dotaknu, zavisi vreme prožimanja. Ovo je vrlo uprošćen model onoga što se prilikom prožimanja dešava. Odmah po prožimanju posetiočevo svetleće telo velikom brzinom razmešta znanja kako bi oslobodilo prostor za eventualna naredna prožimanja ukoliko će ih biti.

Iz “grozda“ zrelih izdvaja se naredno koje prilazi posetiočevom svetlećem telu i ceo proces se ponavlja, da bi se po završetku prožimanja pridružilo onome koje se prvo proželo i tako redom. Kada je prožimanje završeno, grupa prožetih se vraća u veliko jato.

Celo to vreme prožimanja posetiočevo svetleće telo stoji nepomično bez obzira na kretanje posetioca, osim u slučaju kada bi se on od njega udaljio više od 300 metara, što primorava svetleće telo da krene za njim. U tom slučaju jato se automatski primiče idući sve do granice njihovog mogućeg kretanja, koja je za svako mesto moći različita. Ukoliko bi zbog kretanja posetioca njegovo svetleće telo, koje se od njega može udalljiti najviše 300 metara, izašlo iz prostora u kome su zrela svetleća tela spremna da se prožimaju, ono se prekida, a ukoliko bi se on tokom posete vratio, prožimanje bi se nastavilo. U protivnom, prožimanje ne bi bilo završeno i čekala bi se nova prilika da se ono nastavi.

Odmah po završetku prožimanja, bez obzira sa kolikim brojem zrelih se proželo, svetleće telo posetioca se potpuno posvećuje preradi, raspodeli i sortiranju znanja koje je ukrštanjem dobilo. Da bi taj posao obavilo, njemu je potrebno od nekoliko do 24 časa. U tom periodu ono neće biti povezano sa svojim čovekom na način koji je dotle postojao, već će spona između njih biti jedino u tome da se spreči njegovo udaljavanje za više od 300 metara. To znači da će kontakt sa čovekom tokom ovog perioda unutrašnjeg sređivanja znanja biti prekinut, a delovanja i međuzavisnosti koji su tokom celog života postojali neće biti u ovom kratkom periodu i čovek je, na neki način, za to vreme prepušten samom sebi. Tokom tog perioda svetleće telo će sva znanja koja bude složilo, razvrstalo i preradilo koristiti ne samo za sebe već će određene ideje i znanja uputiti u auru ili žuto energetsko jezgro, ukoliko ga osoba ima, gde će se oni memorisati. Ta znanja predstavljaju samo eho ogromnog znanja koje je svetleće telo prilikom prožimanja preuzelo. Ipak, ono će poslužiti da u narednom periodu svetleće telo mnogo lakše uspe da aktivira kreativnost osobe u oblasti koja je prenesena. Istovremeno sa završetkom preraspodele znanja unutar svetlećeg tela završava se i prenošenje znanja svome čoveku i taj proces se više ne može ponoviti. Stoga je neophodno da se posetilac odmara tri dana: pre, tokom i posle prožimanja, da jede lakšu hranu i izbegava stresove kako bi proces prenošenja znanja bio što efikasniji. Pošto je prošao period prenošenja znanja na ljudsku auru ili žuto energetsko jezgro, svetleće telo ponovo uspostavlja normalnu komunikaciju sa svojim čovekom kakva postoji celog njegovog života.

Osobe koje imaju visokorazvijeno svetleće telo imaju, po pravilu, veliki broj veliki broj prožimanja koja, u krajnjem slučaju, mogu biti sa svim zrelim svetlećm telima na tom mestu moći. U tim slučajevima proces prožimanja sa prvim zrelim svetlećim telima odvija se izuzetnom brzinom, jer je visokorazvijeno svetleće telo već sakupilo veliku količinu znanja, bilo sopstvenim razvojem, bilo prethodnim posetama mestima moć. Zatim vreme prožimanja postepeno raste i po pravilu je najduže sa poslednjim zrelim sa tog mesta moći.


Šta znači činjenica da se jedno svetleće telo proželo sa svim zrelim sa jednog mesta moći?

Znači da je ono, praktično, preuzelo sva znanja sa tog mesta moći, odnosno onaj deo znanja koji dotle nije posedovalo.

Odlaskom na novo mesto moći srešće se sa novim sadržajima znanja koje još nema, pa će stoga prožimanje ponovo biti neophodno. Ukoliko je nivo svetlećeg tela dovoljan za prožimanje sa svim zrelim, ono se na narednim mestima moći obavlja sve brže, jer je bazni nivo znanja kod većine zrelih svetlećih tela, bez obzira na mesto moći, sličan.


TEMPO POSETA MESTIMA MOĆI

Poseta mestu moći donosi koristi svakom posetiocu u pogledu boravka u energetskim poljima koja ona poseduju. Ta korist je isceljujuća i razvojna. Nijedan pojedinačan boravak ne može dati značajne promene ni u zdravstvenom ni u razvojnom pogledu, ali predstavlja jednu stepenicu koju je teško na neki drugi način obezbediti. Kod poseta više mesta moći, amo kontakti sa poljima daju rezultate koji se mogu meriti sa efektima koji se postižu prožimanjem posetiočevog svetlećeg tela sa nekoliko zrelih na jednom mestu moći, što znači da posete mestima moći osoba čije svetleće telo još nije spremno za prožimanje donose određene pozitivne efekte, pogotovo ako se radi o seriji poseta čiji razmak ne bi trebalo da bude veći od pola do jedne godine. Ove pozitivne efekte doživljavaju, svakako, i osobe čija se svetleća tela prožimaju sa zrelim na mestima moći, ali su prožimanja neuporedivo značajnija pa zato, u njihovom slučaju, o ovim poljima nećemo ni govoriti.

Prožimanja posetiočevog svetlećeg tela na mestu moći sa zrelim, bez obzira da li se radi o jednom ili više, stvara takve efekte kakvi se, praktično, vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da posete mestu moći koja obuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom. Razvoj meditacijom i drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.


Kojim tempom je potrebno ili poželjno posećivati mesta moći?

Idealno bi bilo da se mesta moći posećuju po onom redosledu koji odgovara njihovoj snazi, odnosno broju svetlećih tela i vrsti civilizacije kojoj pripadaju. Nažalost, takav redosled poseta je vrlo teško realizovati. Stoga ćemo proučiti ove posete sa vremenskog stanovišta.

Pri prvoj poseti mestu moći, bez obzira na broj prožimanja koji je bio, doći će do preuzimanja velike količine znanja, koja će se, zbog srednje razvijenog svetlećeg tela, raspoređivati, aktivirati i primenjivati relativno sporo. Svaka poseta mestu moći treba prvo da dâ rezultate, pa da se tek onda ide na sledeću. Neophodno je svetlećem telu i toj osobi omogućiti minimalni period da bi se preuzeta znanja pri prethodnoj poseti mestu moći koliko-toliko aktivirila. Zbog toga je potrebno da razmak između prve i naredne posete bude minimalno tri meseca. To važi sve do zaključno pete posete, posle koje se taj razmak može smanjiti na dva meseca, a posle desete na oko mesec dana. Ovaj razmak ne važi za vrlo razvijena svetleća tela, jer je njihova sposobnost primene preuzetih znanja do te mere razvijena da ona mogu imati vrlo česte posete mestima moći, a da to ne utiče negativno na njihove efekte. Takva svetleća tela su u stanju da se, u toku nekoliko dana, svakodnevno prožimaju na drugom mestu moći, pa čak i da u toku jednog dana dožive prožimanja na dva mesta moći.

Svetleća tela koja su dostigla vrlo visok razvoj i koja imaju prožimanja sa svim zrelim svetlećim telima na svim, ili većini mesta moći koja posete imaju veliku količinu znanja već ranije preuzetu, pa se viškovi znanja koja im nedostaju na novom mestu moći preuzimaju sa lakoćom i velikom brzinom, te im stoga to ne predstavlja veliko opterećenje.

Naravno, ukoliko se posete mestima moći za osobe čija su svetleća tela srednje razvijena, realizuju u razmaku kraćem od tri meseca, neće se ništa loše desiti, jedino će efekat te posete biti nešto slabiji nego da je ta osoba u zajednici sa njenim svetlećim telom imala dovoljno vremena da realizuje veći deo znanja koje je preuzeto sa prethodnog mesta moći, čime bi oboje dostigli viši nivo razvoja, što bi, na novom mestu moći, dalo bolje efekte prožimanja.


EFEKTI POSETE MESTIMA MOĆI

Osobe koje su imale nekoliko poseta mestima moći, sa ukupno 20 do 30 prožimanja, dostižu nivo razvoja koji dovodi, čak i ako bi prestale sa daljim posetama, do postepenog neprekidnog razvoja celog života.

Osobe čije je svetleće telo dostiglo takav nivo razvoja da na svakom mestu moći ima prožimanja sa svim svetlećim telima predstavlja najviši mogući potencijal koji jedno svetleće telo u razvoju može dostići. Taj potencijal je uz relativno malo truda njegovog čoveka moguće realizovati, čiji rezultat je prosvetljenje, a ubrzo zatim i sazrevanje oba svetleća tela.


Koje su to stvarne razvojne mogućnosti mesta moći koje se pružaju njegovim posetiocima i u čemu se oni sastoje?

Na ovo pitanje se ne može precizno odgovoriti zbog ogromnog broja varijanti, nivoa razvoja svetlećeg tela posetioca, njegovog nervnog sistema i afiniteta za kreativnost i paranormalne pojave, njegovog načina života i stresnih situacija posle posete mestu moći. Stoga ćemo razmatrati prosečni slučaj, gde su svi navedeni elementi uobičajeni, uprosečeni, normalni.


Šta se dešava tokom same posete mestu moći?

Svetleće telo posetioca prožima se sa jednim ili više zrelih svetlećih tela sa mesta moći. Ranije je opisan način prenošenja znanja sa jednog na drugo svetleće telo. Sada je potrebno objasniti na koji se način i u kom obimu ova poseta reflektuje na razvoj i ponašanje posetioca.

Svetleće telo prenosi energetskim zrakom znanja preuzeta na mestu moći u auru ili žuto energetsko jezgro posetioca gde dolazi do dvojakog delovanja. Po ulasku u auru, manji deo ovog znanja apsorbuju “čestice znanja“, čiji je inače zadatak da sakupljaju sve informacije koje dolaze u auru, dok im preostali, veći deo znanja nije dostupan. Ove čestice znanja, kao i sve ostale ulaze takozvane “korene“ znanja gde čekaju na situaciju kada će posetilac početi da razmišlja o temi koja odgovara sadržaju ovih čestica. Tada će one, kao i uvek u sličnoj situaciji, sa ostalim česticama znanja koje nose informacije iz te oblasti, ali dobijene iz drugih izvora, biti izbačene iz korena znanja i spustiti se na mozak posetioca gde će ove informacije biti iskorišćene.

Znanje preneto iz svetlećeg tela omogućiće da ovo razmišljanje bude inteligentnije, dublje i svestranije o nekoj temi nego što bi bio slučaj da osoba nije bila na mestu moći. To znači da je znanje koje je svetleće telo prenelo u auru svoga čoveka, koje su preuzele čestice znanja, a koje sadrže ideje i znanja zrelih svetlećih tela, aktivator novih ideja i znanja koje ta osoba nikada ne bi imala da nije bilo posete mestima moći. Koliko će biti jasno i precizno preuzeta ova znanja zavisi od postojećih intelektualnih mogućnosti te osobe i njene sklonosti za oblast koju razmatra. U većini slučajeva te su spoznaje o novim mogućnostima, nažalost, maglovite, nejasne, nedorečene zbog skromnih mogućnosti za razmišljanje te osobe.

Veći deo informacija ili znanja koje je svetleće telo energetskim zrakom prenelo u auru posetioca, ali koje čestice znanja nisu u stanju da apsorbuju, uzimaju posebne energetske strukture. Preuzeto znanje dovodi do promene sadržaja i mogućnosti delovanja ove energetske strukture. Na taj način veći deo znanja koje je preuzeto na mestu moći trajno ostaje u auri, ugrađeno u ovu energetsku strukturu, koja će ga aktivirati kada aura bude spremna da ga prihvati. Tada će ono svojim delovanjem inaprediti energetsko stanje aure, dovesti do njenog pročišćavanja, boljeg funkcionisanja, poboljšanja zdravstvenog stanja te osobe i aktiviranja kreativnih mogućnosti, za koje u momentu preuzimanja znanja nisu postojale nikakve mogućnosti. To znači da su ova znanja skladištena za neko buduće, bolje stanje aure, kada će se aktivirati i dati drugu fazu doprinosa razvoju te osobe, kao posledicu posete mestu moći.

Ukoliko bi ova vrsta znanja bila apsorbovana kao i prva grupa znanja i stigla do korena znanja, a kasnije do mozga te osobe, ona bi pri razmišljanju te osobe bila potpuno neupotrebljiva zbog nespremnosti i nezrelosti te osobe da ih u datom momentu iskroisti. To znanje bi na taj način bilo zauvek izgubljeno jer bi se pre vremena uključilo u proces razmišljanja.

Svaka od poseta, dakle, na kraju svog ciklusa ostavlja traga u obliku znanja koje se apsorbuje česticama znanja i u obliku znanja predviđenu za budućnost, kada mogućnosti aure budu veće. Ovo drugo znanje je mnogo značajnije i njegova primena predstavlja potpuno iskorišćenje mogućnosti koje je ova poseta mesta moći pružila.

Ukoliko se posete mestima moći obavljaju sa najmanjim razmakom od tri meseca, u toku tog perioda doćiće do poboljšanja stanja aure te osobe i povećanih intelektualnih mogućnosti zahvaljujući znanju koje su čestice znanja već realizovale. Istovremeno, znanja uskladištena u energiji aure sporo, ali neprekidno emituju stečeno znanje delujući postepeno na korekciju i promene aure u pozitivnom smislu. To znači da će posle tri meseca ta osoba i njeno svetleće telo biti spremniji da prime nova znanja nego pri prvom kontaktu. Ovaj proces se ponavlja posle svake posete, s tim što će, posle izvesnog broja poseta, kada broj svetlećih tela sa kojima je izvršeno prožimanje počne da prelazi 30% od njihovog broja na tom mestu moći, proces početi da se odvija ubrzano i na donekle drugačiji način.

Naime, sve veći priliv informacija i znanja koje svetleće telo prenosi svome čoveku posle svake posete mestu moći menja odnose, pre svega, u korenovima znanja, gde udeo čestica znanja, koja sadrže znanja dobijena iz svetlećeg tela, postaje sve veći, a način razmišljanja, kao i njegov sadržaj sve više uključuju saznanje sa mesta moći kao bitan elemenat u razmišljanju na određenu temu. Način razmišljanja osobe postaje drugačiji, dublji, brži, sa više varijanti od kojih su neke neuobičajene i sasvim nove. Istovremeno, uplivisanje deponovanog znanja u energiji aure počinje svoje aktivnije delovanje na promenu stanja i kvaliteta aure posetioca, što još više doprinosi razvoju mišljenja u pozitivnom pravcu.

Kada na poslednjem stadijumu razvoja osobe njeno visokorazvijeno svetleće telo uspeva da se prožme sa svim zrelim na većini mesta moći koji posećuje, dolazi do još značajnijih promena u načinu razmišljanja i stanju aure posetioca. Način mišljenja se, u tom slučaju, menja u pravcu sve većeg udela kreativnog razmišljanja koje postepeno dovodi do novih saznanja i novih otkrića, što znatno unapređuje razvoj već visokorazvijenog svetlećeg tela. Znanje deponovano u energiji aure poćinje da stvara sopstvene kreacije unutar organizacije aure, dovodi automatski do čišćenja preostalih loših delova aure i postepeno utiče na način i mogućnosti razmišljanja te osobe, poboljšavajući ih.

Osobe koje su dostigle nivo razvoja da se njihovo svetleće telo ukršta sa svim zrelim na većini mesta moći vrlo su blizu prosvetljenja. Značajnu ulogu u prelaženju preostalog puta do prosvetljenja odigraće, upravo, deponovana energija u auri te osobe, dovodeći stanje aure i kreativnost te osobe do nivoa kada se javljaju promene koje se nazivaju prosvetljenje.

KARAKTERISTIKE RAZVOJA MESTA MOĆI

Već je spomenuto da odmah po formiranju mesta moći dolazi do formiranja energetskog polja koje pomaže osobama koje tu žive i rade u pogledu isceljenja, korekcije misli i čišćenja aure. Čim broj zrelih svetlećih tela pređe kritičnih 34, dolazi do formiranja nekoliko energetskih polja, kao što su: polje za stabilizaciju Zemljine kore, polje za zaštitu Zemljine atmosfere, energetsko polje kojima se deluje na okolna naselja i ostala polja koja normalno postoje na svakom mestu moći. Ta polja imaju minimalan intenzitet koji je u skladu sa brojem svetlećih tela; kako njihov broj bude rastao, doćiće do intenziviranja moći svih polja, istovremeno. Međutim, način funkcionisanja mesta moći se ne menja samo kontinualno, već postoje određene faze u razvoju mesta moći koje se razlikuju jedna od druge.

Opisani razvoj svih polja koja mesta moći sadrže predstavlja prvu fazu, koja traje dok broj svetlećih tela ne poraste od 34 do 80.

Druga faza se odnosi na broj svetlećih tela od 80 do 300. Takva mesta su osposobljena da po potrebi izdvajaju određeni broj svetlećih tela koja bi formirala nova mesta moći na nekom drugom mestu. Ova pojava je dosta retka i predstavlja samo mogućnost koja je mali broj puta iskorišćena.

Kada broj svetlećih tela pređe 300, mesto moći je toliko snažno da može ne samo izdvajati svetleća tela za druga mesta moći već može i uplivisati na stvaranje i jačanje određenih polja na drugim slabijim mestima moći. Ova saradnja je dosta ograničena specifičnim znanjima svetlećih tela, pa je pomoć izvodljiva samo u onim sferama u kojima su znanja ili civilizacijske karakteristike podjednake. Nije izvodljivo prenošenje znanja sa jednog na drugo mesto moći putem polja koja bi se na ovaj način formirala. Određena mesta moći čija je starost velika, bez obzira na broj svetlećih tela, imaju neke promene koje su vezane za prožimanje ili učešće svetlećih tela sa tog mesta moći u određenim aktivnostima. Ovde se radi o najstarijim svetlećim telima koja se na neki način patiniraju i čija se znanja i mogućnosti ne uklapaju sa mlađim svetlećim telima. Prenošenje znanja na savremeno svetleće telo posetilaca je, kod ovih patiniranih zbog svog arhaičnog iskustva, otežano. Zbog toga ona često ne učestvuju u prožimanju, osim u slučaju posete mestima moći visokorazvijenih svetlećih tela koja su blizu sazrevanju. Tada je upravo prožimanje sa arhaičnim svetlećim telima izuzetno važno kako bi ova svetleća tela, pred sazrevanje, dobila iskustva prastarih ljudi.

Mesta moći nemaju ograničen vek trajanja. Ona će postojati sve dok najveći broj ljudi ne doživi sazrevanje svog svetlećeg tela. Tada će doći do gašenja mesta moći i odlaska zrelih svetlećih tela na novu dužnost – popravljanje aure Zemlje i rešavanje drugih poslova koji ih očekuju.

U međuvremenu, doćiće na postojećim mestima moći do povećanja broja zrelih svetlećih tela i do formiranja izuzetno velikog broja novih mesta moći koja će izuzetno ubrzati razvoj ljudske civilizacije i dovesti do ubrzanog sazrevanja svetlećih tela najvećeg broja ljudi.


ULOGA MESTA MOĆI U STABILIZACIJI TLA

Postoji vrlo važna osobina mesta moći koja još nije spomenuta. To je delovanje mesta moći na stabilnost regiona ispod površine zemlje. Delovanje se realizuje kroz energetsko polje čija baza je na površini zemlje na samom mestu moći. Polje ima, crvenu bolju, sa homogeno raspoređenom energijom prečnika oko 5 km i visine oko 50 km. Ono pomaže stabilizaciji Zemljine kore tako što dovodi do stišavanja procesa unutar nje, koji predstavljaju posledicu lošeg stanja aure Zemlje. Za razliku od mnogih osobina i dejstava mesta moći koja su imala nekada izuzetan značaj, a danas su ga razvojem civilizacije gotovo izgubila, ovo delovanje mesta moći ima ponovo, 2.000 godina posle Hrista, izuzetno važnu ulogu za stabilizaciju Zemljine kore. Kao i pre, ona pomažu da se Zemljina kora koliko-toliko primiri i da se posledice oštećenja aure Zemlje što manje reflektuje na pomeranje Zemljine kore. Međutim, kao ni pre 2.000 godina, ni danas njihovo dejstvo nije toliko značajno da bi bilo u stanju da zaustavi valike kataklizme koje prete da se stvare u narednom periodu. Ipak, one u određenoj meri odlažu period početka kataklizme.


SPECIFIČNOSTI NEKIH MESTA MOĆI

Određena mesta moći sadrže neke elemente koje ostala nemaju. Te njihove specifičnosti možemo podeliti u tri grupe:

1. Nekoliko mesta moći imaju određeni energetski zrak koji neprekidno izbija iz zemlje, tako nešto postoji na piramidi kod La Paza. Zrak koji se sastoji iz sive bioenergije služio je za lečenje tako što bi sveštenici u njega stavljali bolesnika, pri čemu bi se on za nekoliko minuta napunio nedostajućom sivom bioenergijom.

2. Nekoliko mesta moći, u Indiji i Japanu, poseduju “energetsko oko“, malo polje, prečnika pet do deset metara. Osobe koje borave u ovom polju dva puta nedeljno po pola sata, tokom nekoliko meseci, doživeće isceljenje od blažih a poboljšanje kod srednjih i težih bolesti. Isceljivanja je posledica nadoknađivanja sive bioenergije i uklanjanja manjih naslaga želea.

3. Neka mesta moći imaju izvore štetne energije, u obliku zraka ili polja. Njihovo delovanje se može privremeno aktivirati, ali za dugotrajnije i razornije delovanje ne mogu se pokrenuti ljudskim aktivnostima. Njima upravljaju zrela svetleća tela mesta moći, a ona su, u naše vreme, pod snažnim uticajem Energetskog oblaka koji je potpuno zabranio primenu ovih štetnih zraka. Ovakav zrak takođe postoji kod La Paza.

Stranica 2 od 7 Sve stranice