Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish


Nastanak nematerijalnih i materijalnih živih bi?a

NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BI?A

Prva živa bi?a u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, što zna?i da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bi?a su zajedni?ki stvorile energija Hristovog stabla i energija Duha svetog uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilago?avati, a posedovala je i odre?en nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo bi?e, bilo je neophodno da primi odre?eni životni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bi?ima omogu?avao da nastanu, razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predvi?eni sadržaj i funkciju. Ništa se nije moglo desiti u životu ovih bi?a, a da to ve? nije bilo doneto u talasima životne energije. Ova bi?a nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan.

Nastanak nematerijalnih bi?a je imao ta?no odre?enu svrhu i namenu, stvorena su da izvrše odre?ene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na o?uvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obra?ivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ograni?eni zadaci nisu omogu?avali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bi?a, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je ?esto bilo potrebno i više milijardi godina.

Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bi?a u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifi?nosti svojih zadataka dobijaju ograni?enu slobodnu volju, ?iju granicu ne mogu pre?i.

Nematerijalna bi?a su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u ta?no odre?enom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za pove?anje broja ovih bi?a, zbog sve ve?ih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000 što im je i odobreno, ali ni ovo pove?anje nije dovoljno.


NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BI?A

Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaklju?ka, oko tre?ine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogu?nosti koje je energija ve? dobila. Stoga materijalna živa bi?a predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja poti?e od energije Duha svetog i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bi?a, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.

Nagli skok u razvoju ovih bi?a došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme zna?ajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bi?a bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja ?vrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sa?uvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.

Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bi?a ?iji bi izumrli ostaci ?inili zaštitni pokriva? na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se prakti?no završavao na onom mestu na kome je i nastao. Koriste?i za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvaraju?i tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena.

Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilago?avaju?i se novonastalim situacijama na toj planeti.

Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sli?nim zadacima druge, na razli?itim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj na?in je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja ve?eg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve ve?e dimenzije.

Zna?i da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bi?a koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama ?iji je cilj postojanja bio da obavljaju odre?eni zadatak.

Postepeno se iz ovih mikroorganizama po?eo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa.

Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je do?i do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog živog bi?a, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavaju?i svoj sadržaj i na?in delovanja sa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta. Hristova energija ?e Životni talas i ubudu?e menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadržajima u okviru materijalnih živih bi?a.

Prva materijalna živa bi?a u kosmosu po?ela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što ve?om kontrolom i dobijala što ve?u pomo? u razvoju. Ova bi?a, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno ?ovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bi?a na polovini pre?nika kosmosa, nivo razvoja ?oveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bi?a koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja ?oveka, nego i dostigla nivo zajedni?ke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bi?a. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je prakti?no beskona?no dugo vreme. To zna?i da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, ve? beskona?no dugo vreme postoje materijalna živa bi?a sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj ?oveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.

Materijalna živa bi?a su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veli?ini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kre?e od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedni?kom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bi?a. Broj jedinki u okviru rasa se kre?e od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.

Materijalna živa bi?a su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude ve?e od jednog metra kako bi oko njega bilo mogu?e formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Me?utim, tela ve?a od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.

Sva materijalna bi?a u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod razli?itih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle prakti?no beskona?no vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bi?a sa razli?itih regiona kosmosa, nemaju nikakve sli?nosti.

To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno ve?e.



Znanja iz onostranog

Šta je to paranormalno?

Pre svega, podela na normalne i paranormalne je pogrešna, jer se te dve oblasti neprekidno prepli?u, prožimaju, ulaze jedna u drugu i proizilaze jedna iz druge. To podse?a na plamen sve?e ?ije ivice ljudi vide, ali se on sastoji i iz nevidljivog dela koji se prostire u produžetku, koji nije poznat.

Paranormalno i normalno nisu uvek povezani, ali ?esto i jesu. Šta je to što ih deli jedno od drugog? Uobi?ajena definicija je pogrešna. Osnovna razlika je u tome što kod normalnog ?ula zapažaju, prenose doživljaj, informaciju do mozga koji to zapažanje konstatuje, dok paranormalne pojave ?ula tako?e zapažaju, ali su impulsi koji se šalju prema mozgu veoma slabi, pa ih mozak ili ignoriše, ili ne može da ih odgonetne. Zbog toga se ?esto javlja onaj ?udan nedefinisan ose?aj prilikom pojave nekih paranormalnih zbivanja.

Dakle, osetljivost naših ?ula deli pojave na normalne i paranormalne. Granicu predstavlja onaj nivo osetljivosti ili reagovanja naših ?ula koji u mozgu uspe da stvori jasnu predstavu o doživljaju, o onome šta su ?ula zapazila. Ispod tog minimuma ne?e do?i ni do kakvog doživljaja ili zaklju?ka ili slike u mozgu i te pojave nazivamo paranormalne. U pogledu osetljivosti naših ?ula, te nadražaje možemo podeliti na normalne i subnormalne, odnosno podnormalne, na koje ?ula ne reaguju u potpunosti. Zbog toga se može re?i da osoba ?iji je nervni sistem senzibilniji na spoljašnje nadražaje više zapaža paranormalne pojave od one ?iji je nervni sistem grublji. Razlika u senzibilnosti je uro?ena, ali se treningom može znatno popraviti. Ta vežba se sastoji obi?no u meditaciji koja se sprovodi godinama i decenijama.


Prenošenje Svetih znanja

Velike globalne kosmi?ke energije kao i mnoge druge manje, zatim specijalne, povremene i posebne energije kriju u sebi neizmerna znanja i mogu?nosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit ?ove?anstva i za napredak ljudske civlizacije.

Me?utim do ovih znanja i mo?i ne može se do?i nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, ve? samo istraživanjima koja se bave paranormalnom sferom, sferom ?oveku neposnatih energija, duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva mogu?a znanja i mo?i koje je bilo koji ?ovek u stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja ?ove?anstva, jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere i postepeno zapadalo u ?orsokak. Poptuno zanemareno, posebno na Zapadu, istraživanje paranormalne sfere uzalud ?eka pojavu ljudi koji ?e se njime baviti. Osnovni problem jeste taj što je za preuzimanje ovih znanja i mo?i neophodan visok nivo duhovnog razvoja. Do njega se, nažalost dolazi sporo, najve?im delom upornim istraživa?kim radom.


Vi?enje budu?nosti

Jedno od naj?eš?ih pitanja koje se postavljaju jeste: šta ?e se u budu?nosti dogoditi, ali to važi samo za ljudski na?in mišljenja. Doga?aji u budu?nosti odvijaju se istovremeno sa doga?ajima u sadašnjosti. Radi se samo o vremenskoj distanci. Prošlost, sadašnjojst i budu?nost postoje istovremeno na razli?itim vremenskim nivoima. Aura, telo i paranormalne pojave istovremeno postoje na razli?itim frekvencijama. Menjaju?i frekvencije dolazi do promene u izgledu i funkcionisanju iste pojave. Na sli?an na?in postoje doga?aji na razli?itim vremenskim nivoima. To ?e se lakše razumeti ako po?emo sa Životnim talasom, koji u prvom trenutku prolazi kroz stanje aure koja je na vrlo niskoj frekvenciji, zatim vremenski pomereno dolazi do stanja aure koja je na višoj frekvenciji i tako redom sve do 20,6 Hz. Ovaj prolazak Životnog talasa kroz auru možemo smatrati kao životni vek, s tim da ro?enje predstavlja prvu frekvenciju aure na koju je Životni talas naišao, a smrt poslednju frekvenciju na kojoj je Životni talas prošao kroz auru. Za auru na 20,6 Hz nije više izvodljivo da se vrati i da sazna šta se dešava, na primer na 4,6 Hz, ali kada bi joj bilo mogu?e da se vrati, zatekla bi tamo svoje ro?enje, svoje detinjstvo koje i dalje postoji. To isto važi i za bilo koju frekvenciju ispod 20,6 Hz.

Me?utim, za stanje aure na, na primer 7 Hz ono prvobitno je prošlost, a 20,6 Hz je budu?nost. To stanje aure ne zna kako izgleda budu?nost, a zna kako izgleda prošlost, ali nije svesno da i budu?nost i prošlost postoje istovremeno sa njom. Još je jednostavniji primer postojanja vode u tri agregatna stanja: led, voda i vodena para. Pove?avanjem temperature leda iznad 0°C, on prelazi u vodu, a iznad 100°C, voda prelazi u vodenu paru. Da bismo iz jednog agregatnog stanja vode prešli u drugu potrebno je da do?e do promene temperature. To zna?i da voda postoji istovremeno kao led, voda i vodena para, ali na razli?itim temperaturnim nivoima.

Na vrlo sli?an na?in možemo posmatrati doga?aj iz naše prošlosti, sadašnjosti i budu?nosti. Svi oni postoje istovremeno samo na razli?itim vremenskim nivoima. Da bismo se sa jednog vremenskog nivoa pomerili na slede?i, potrebno je da pro?e odre?eno vreme. To je brzina promene vremena kako ga ljudi doživljavaju. Ljudski mozak ne može shvatiti da se taj pomak na slede?i vremenski nivo može izvršiti daleko brže, ?ak trenutno, da bi se saznalo šta se na tom vremenskom nivou dešava.

Paranormalnim putem može se trenutno pre?i sa jednog na bilo koji drugi vremenski nivo, kao što je mogu?e promeniti frekvenciju posmatranje aure ili promeniti temperaturni nivo na kome se posmatra voda. Da bi se to pomeranje u prošlost i budu?nost izvršilo, neophodno je posedovanje vrlo visokih paranormalnih mo?i ili vrlo visoke duhovnosti. Nivo tih mo?i se ne može kvantifikovati, ali je zna?ajno ista?i da one spadaju u 53 velike mo?i. Dakle, uz pomo? ovih paranormalnih mo?i može se trenutno vratiti u prošlost ili oti?i u budu?nost i odande dobiti istinite odgovore o doga?ajima koji se u to vreme odigravaju. Koliko ?e ovi odgovori biti istiniti, zavisi?e od nivoa paranormalnih mo?i. Ispod odre?enog nivoa nemogu?e je dobiti bilo kakav odgovor. Iznad donje granice ili crvene crte po?inje dobijanje odgovora koji su utoliko istinitiji ukoliko su paranormalne mo?i više iznad crvene linije. Zna?ajnu ulogu u dobijanju istinitih rezultata igra i uvežbanost u realizaciji ove vrste mo?i. Dok je paranormalna mo? na nižem nivou, dakle bliže crvenoj liniji, dotle su gledanje u budu?nost i prošlost jasnija što su bliža sadašnjosti, a sve maglovitija i nejasnija što su dalja od sadašnjosti. Kod daljeg pove?anja paranormalnih mo?i, kada se pre?e odre?eni nivo, prestaju ograni?enja u jasno?i vida vezana za vremensku distancu izme?u posmatranog doga?aja i sadašnjosti, tako da postaju jasno vidljivi doga?aji na bilo kom rastojanju od sadašnjosti.

Na?in ljudskog razmišljanja, tako?e, navodi na pitanja: Ako se može videti nešto u budu?nosti kao svršena stvar, kako je mogu?e da to ostane i dalje isto ukoliko do?e do promena toka doga?aja u sadašnjosti? Odgovor se opet može ilustrovati posmatranjem aure. Svaka promena u auri na bilo kojoj frekvenciji automatski dovodi do promene na ostalim frekvencijama. Dakle, ako se u jednom momentu posmatra budu?nost i prošlost jednog dela aure, pa se zatim taj deo aure u sadašnjosti, što zna?i na nekoj frekvenciji od na primer 7 Hz, promeni, to ?e istovremeno dovesti do promene aure na ispod 4,6 Hz, kao i do promene aure na 20, 6 Hz. I tada ?e se pojaviti druga stanja aure u odnosu na prethodna. Isto tako, ako vodu na temperaturi od 0°C do 100°C obojimo, na primer crvenom bojom, do?i ?e do promene boje leda i pare koji ?e tako?e postati crveni.

To zna?i da mi uvek vidimo onu budu?nost i onu prošlost koaj je vezana za sadašnjost. Pri promeni sadašnjosti menjaju se i budu?nost i prošlost. Iz toga se može izvu?i zaklju?ak da pri posmatranju budu?nosti, ukoliko nam ona ne odgovara, mi možemo, menjaju?i sadašnjost, dovesti do promene budu?nosti.

Na isti na?in mogu?e je posmatrati, ne samo neki doga?aj u budu?nosti, ve? i pratiti kako je došlo od sadašnjosti, pa do tog momenta u budu?nosti, do razvoja doga?aja koji su doveli do tog kona?nog rešenja. Na primer, ako posmatraju?i budu?nost konstatujemo da je neki u?enik ponavljao razred, tada vra?aju? se unazad možemo ustanoviti koliko je truda uložio i na kakve je probleme nailazio, ?iji rezultat je ponavljanje razreda. Saznavši to, možemo u sadašnjosti posti?i aktivniji i vredniji rad u?enika uz otklanjanje nekih objektivnih ili subjektivnih problema, što ?e u budu?nosti rezultirati boljim uspehom u školi.

To zna?i da ono što se dobija u budu?nosti, uz odgovaraju?i potreban nivo paranormalnih mo?i i uvežbanost, jeste istina, ali ta istina je rezultat odre?enih delovanja od sadašnjosti pa do budu?nosti. Ukoliko nam rezultat ne odgovara, mi možemo promeniti delovanje od sadašnjosti do budu?nosti i ono ?e doneti drugi rezultat. Dakle, ti doga?aji u budu?nosti u ve?ini slu?ajeva ne predstavljaju nešto sudbinsko, nešto nepromenljivo. Me?utimm odre?eni doga?aji jesu sudbinski, jer se tog doga?aja od sadašnjosti do odre?enog momenta u budu?nosti ne može menjati, nije u našoj mogu?nosti da ga promenimo. Da li je tok doga?aja u budu?nosti sudbinski ili nije, može se utvrditi paranormalnim putem. Ukoliko je sudbinski, bez obzira na sav naš trud, sled doga?aja ?e ostati isti.



Nastanak i razvoj kosmosa, inteligencija materije

Inteligencija materije

Zbog ?ega se u prikazu funkcionisanja kosmosa putem svetih znanja gotovo ne pominje materija?

Zbog toga što materija predstavlja samo plod uzajamnog dejstva nekih energija uz prisustvo tre?e energije-katalizatora, koja dovodi do njihovog zgušnjavanja i pretvaranja u ?vrstu materiju. Materija je deo energije, njen zgusnuti segment. Postavlja se pitanje: ako je energija iz koje je materija nastala superinteligentna, šta se dešava sa materijom? Da li je ona u stanju da razmišlja i sadrži neku inteligenciju, ima li programe razvoja? Da li se i ona razvija?

Svakako, spajanjem dveju energija u njihovu zgusnutu supstancu-materiju, prenosi se inteligencija onih energija koje su u?estvovale u procesu zgušnjavanja. To zna?i da materija može biti neinteligentna, inteligentna ili superinteligentna, ako su takve bile energije od kojih je nastala.

Me?utim, prisustvo inteligencije energije u materiji nije održivo dugo vremena jer materija ne može da funkcioniše kao energija. Inteligencija energije se gubi u onoj meri u kojoj je ona u?etvovala u funkcionisanja energija i u procesu razvoja. Nažalost, tu funkciju realizuje najve?i deo inteligencije energije, tako da preostali deo inteligencije energije koji je vezan za neke druge aspekte postojanja energije predstavlja samo jedan deli? ukupne inteligencije i on se zadržava u materiji nastaloj od tih energija. Ova inteligencija ipak predstavlja zna?ajnu mogu?nost za dalji razvoj inteligencije, sada vezane za mrtvu materiju. Me?utim, mogu?nost razvoja mrtve materije, mogu?nost njenog funkcionisanja u skladu sa funkcionisanjem celog kosmosa, prema Stvarao?evoj zamisli, izuzetno su skromne u odnosu na funkcionisanje energija, posebno superinteligentnih.

Inteligencija materije se nikada ne gubi, ona postoji u okviru slabašnog energetskog omota?a oko svake mrtve materije, koji predstavlja njenu auru koja živi onoliko dugo koliko i ta materija. Aura mrtve materije predstavlja slabašnu energetsku strukturu koja vrlo sporo i vrlo slabo može da uti?e na funkcionisanje i razvoj same materije. Pa, ipak, bez ove slabašne energetske inteligentne strukture, život materije bi se u potpunosti zaustavio.

Što su ?estice materije ve?e, to su i aure, dakle, inteligentne energije koje se zadržavaju i ostaju privezane za materiju posle njenog nastanka od energija, ve?e. One mogu kod velikih materijalnih struktura dosti?i izuzetan razvoj i stvoriti složene sisteme aure koji funkcionišu vrlo efikasno. Takvi sistemi javljaju se oko velikih kompleksa mrtve materije, kao što su planete, zvezde, magline ogromnih razmera. Za ljude je najinteresantnija energija planeta i zvezda.

Energetska struktura planete Zemlje sastavljena je od velikog broja malih energetskih aura koje su se, tokom njenog kretanja kroz kosmos, pripajale zajedno sa manjim i ve?im gromadama. Prilikom spajanja ovih struktura u zajedni?ku masu planete dolazi do izdvajanja i odlaska najve?eg dela aure ovih gromada radi pripajanja sa aurom cele planete, koja je omotava u obliku lopte, dosta blizu same površine. Jedan deli?, pak, ove energije ostaje ut svaku gromadu koja se priklju?ila Zemlji, stvaraju?i na aj na?in jedan konglomerat velikog broja elemenata iz kojih se sama Zemlja sastoji, po?ev od ?estica prašine pa do velikih meteora koje je Zemlja usput pokupila. Svaki od ovih elemenata koji ?ine planetu Zemlju sastoji se iz materije i tankih, lelujavih preostalih delova njihove aure. Ovi ostaci aura na neki na?in definišu ponašanje ovih komada materije, njihov život i razvoj, koji je najve?im delom uplivisan od zajedni?ke aure, koja omotava celu planetu. Na taj na?in aura planete, odnosno aura mrtve materije, koja je dostigla velike razmere, predstavlja posebnu složenu energetsku strukturu nastalu od delova malih aura materijalnih elemenata od kojih je sastavljena cela planeta. Ta aura planete ima svoju inteligenciju koja predstavlja prosek inteligencija elemenata aura iz kojih je ona sastavljena. Kako sve one sadrže svoje razvojne komponente to je, u zavisnosti od starosti planete, došlo do razvoja inteligencije i mogu?nosti funkcionisanja same aure i njenog uticaja na funkcionisanje planete.

Razvijaju?i se postepeno, mogu?e je da aure pojedinih planeta dostignu izuzetno visoke nivoue razvoja i da predstavljaju dragocenost po svojoj specifi?nosti u pojedinim delovima kosmosa. Planeta Zemlja, me?utim, nema toliko dug vek, a, pored toga, elementi iz kojih je ona sastavljena predstavljaju, najve?im delom, kosmi?ku prašinu i sitne meteorite koji nisu imali zna?ajnu inteligenciju svojih aura. Zbog toga je ukupna aura planete Zemlje zapo?ela svoj razvoj na relativno nivkom nivou, a kratko vreme njenog postojanja nije omogu?ilo da se njen razvoj u potpunosti razmahne.

Aure zvezda imaju nešto druga?iju strukturu zato što je zbog potpune rastopljenosti materijala, bez obzira da li se one nalaze u gasovitom, te?nom ili kašastom stanju, došlo do potpunog gubitka autonomije delova od kojih je zvezda nastala, tako da se njena aura sastoji iz dva dela:

- tankog, slabijeg i manje inteligentnog sloja, koji predstavlja loptu vrlo blisku površini same zvezde, nastalog od ostataka aura elemenata od kojih je zvezda nastala,

-njene glavne aure koja je mnogo udaljenija od površine zvezda a koja je nastala na sli?an na?in kao i aura planeta. Ona zbog svojih velikih dimenzija i dugug perioda razvoja, po pravilu, dostiže visoku inteligenciju i velike mogu?nosti uticaja na samu usijanu masu.



Razvoj ljudske civilizacije

Odnos ?oveka prema Bogu

?ovek ne mora neophodno da veže svoj na?in mišljenja i života za ono što je nazvano Put Stvaraoca ili Božja volja. On sam može da proceni šta je to dobro a šta loše, šta je pravo a šta nije iako nikada nije ?uo za Boga ili za ono što se smatra za Božju volju. To zna?i da je u ?oveku, preko svetle?eg tela koje mu stalno daje informacije u pozitivnom pravcu, stvorena odre?ena baza koja ga usmerava na ponašanje koje je u skladu sa Božjom voljom. Ima mnogo ljudi neznabožaca, u primitivnim plemenima Amazona ili džunglama Afrike i Azije, koji još uvek nemaju nikakav stav prema nekom božanstvu ve? žive ne znaju?i za postojanje nekog Boga ili ne?eg što bi bilo iznad njih. Pa ipak, oni imaju odre?ene kriterijume, odre?ene moralne stavove koji postoje ne samo u pojedincu ve? u svim pripadnicima plemena i predstavljaju na?ine razmišljanja i delanja koji su u plemenu prihva?eni. Najve?i broj tih moralnih principa su u potpunosti u skladu sa Božjom voljom što zna?i da nije religija jedina karika izme?u pozitivnog na?ina mišljenja i Božje volje ve? da postoji prakti?no u svakom ?oveku od momenta kada je svetle?e telo pridodato ljudskoj auri i od kada postoji slobodna volja ?oveka.

Pa ipak, od samog po?etka religije su imale pozitivan uticaj na razvoj pozitivnih kriterijuma, pozitivnih stavova, izgradnju društvenog morala u prakti?no svim zajednicama. Tek kasnije kada je religija postala sredstvo za vladanje masama od strane sveštenstva i svetovnih vlasti, došlo je do uklju?ivanja, u na?ine verovanja, elemenata koji su omogu?avali pot?injavanje ve?ine rukovode?oj manjini. Sveta znanja predstavljaju upravo pokušaj da se nesvesna usmeravanja ljudi u pozitivnom pravcu od strane svetle?eg tela sada objasne, obrazlože i demistifikuju i na taj na?in znatno snažnije i potpuno svesno usmere ljude u pravcu pozitivnog na?ina razmišljanja. Istovremeno, sveta znanja razotkrivaju i razobli?uju one elemente koji predstavljaju neistinost i neuskla?enost sa voljom Stvaraoca, a služili su i služe hijerarhiji za vladanje širokim masama. Stoga su sveta znanja ponovo, posle dugog perioda religioznih odstupanja, ukazala na pravi put ?iji su se elementi nalazili u davnoj prošlosti ljudske istorije ali kao verovanje dok danas sveta znanja potpuno demistifikovana obrazlažu razloge i potrebu za poštovanjem volje Stvaraoca i uskla?ivanjem misli i dela ljudi sa njim.



Aura

Nastanak i razvoj aure

Odmah nakon oplo?enja jajne ?elije zapo?inje stvaranje ljudske aure. Njeni prvi elementi nastaju na frekvenciji od 4,7 Hz i sastoje se samo od do tri energetske cev?ice u obliku gran?ica koje su smeštene oko embiona.


Na 4,8 Hz te cev?ice se svojim širim delom umesravaju prema jednom centru ?ijim delovanjem dolazi do uvla?enja kroz vrhuve tih gran?ica najudaljenijih od centra, ?estice bele bioenergije koje tuda slu?ajno prolaze. U trzajima, kao da dišu, cev?ice sprovode belu bioenergiju do centra koji je odmah raspršuje u okolni prostor, a zatim se ceo proces ponavlja.


Isti proces se nastavlja i na 4,9 Hz uz neke novine. Centar postaje vidljiv i podse?a na neki vrtlog ili loptu. Slobodno prolaze?a siva bioenergija po?inje da se vezuje za ?estice bele bioenergije, a u cev?ice ulazi samo novopridošla iz slobodnog prostora bela bioenergija i viškovi postoje?e koji se nisu vezali za sivu.




 
Kod frekvencije od 5 Hz, pored stvaranja strukture koja postoji na 4,9 Hz, nastaje centralni kanal sa zasecima ?akri. Centralni kanal po?inje da uvla?i sivu bioenergiju iz okolnog prostora. Embrion deteta dovodi deo tela iz koga koga ?e se razviti ki?ma u osu centralnog kanala.


Ovo podizanje frekvencije, dalja izgradnja i brži razvoj aure se nastavlja, tako da na 5,5 Hz, aura ve? ima sve svoje glavne delove i funkcije. Paralelno sa rastom embriona raste dimenzionalno i aura.

Pri ro?enju deteta aura postoji sve do frekvencije od 11,5 Hz, a tokom prvih 6 meseci života dostiže krajnju frekvenciju od 20,6 Hz.

Dalje, tokom detinjstva ona dimenzionalno raste, sadržajno se popunjava, funkcionalno sazreva. Mada njen razvoj u izvesnom smislu traje ?itavog života, može se smatrati da se on u glavnom crtama završava sa 14 godina.

Razvoj aure je, dakle zapo?eo sa 4,7 Hz gde je imao samo najosnovnije elemente, na 4,8 Hz neke nove delove i tako dalje, ali je gra?a aure na svakoj od ovih frekvencija postojala, bez obzira na to što se na slede?oj izgradila nova i složenija. Aura postoji istovremeno na svim frekvencijama od 4,7 do 20,6 Hz, od najjednostavnije do najsloženije strukture. To podse?a na višespratnu zgradu ?ije se prizemlje sastoji samo od ?etiri stuba, na prvom spratu postoje i zidovi, na drugom sem zidova i prozori i vrata i tako dalje, da bi poslednji sprat imao potpuno opremljen stan sa svim neophodnim elementima i bio potpuno funkcionalan. Svi ovi spratovi postoje istovremeno, štaviše gornji sprat ne bi mogao postojati da nema onih ispod njega.

Svaka promena energetske strukture aure na jednoj frekvenciji odmah dovodi do odgovaraju?ih promena na svim ostalim frekvencijama, s tim što ?e ona biti ve?e na frekvencijama iznad one na kojoj se promena dogodila, dok ?e na onim ispod biti manje. Osoba koja može da vidi energije na raznim frekvencijama može i jednu za drugom, utvrditi postojanje svake faze razvoja aure.



Senzibilnost na energije

Senzibilnost ljudi na duhovne energije

(Jedna opšta podela prema kategorijama osetljivosti na duhovne energije uokviru grupa naroda, pri ?emu se zemlje koje nisu nabrojane mogu svrstati uokviru postoje?ih podela. Suština je u realizaciji efekata delovanja duhovnih energija na velike grupe ljudi, pri ?emu su efekti najbrži i najzna?ajniji u kategoriji najsenzibilnijih ljudi, tako i u državama koje procentualno imaju najviše ljudi iz najsenzibilnije grupe do?i?e do najvidljivijih pozitivnih promena)

Postoje odre?ene grupacije ljudi koje su posebno osetljive na paranormalna delovanja.

Ljudi se u tom pogledu dele na 5 kategorija:

- Vrlo neosetljive
- Neosetljive
- Srednje osetljive
- Povišeno ostljive
- Vrlo osetljive

Najve?i efekat delovanja duhovnih energija u globalnom smislu ?e svakako imati oni koji su povišeno osetljivi i vrlo osetljivi. U grupi koji su vrlo oseljivi ima tako?e tri varijante, peta grupa je gradirana na snažno osetljive, izuzetno osetljive i ekstra izuzetno osetljive. Cela ova peta grupa ?e biti izuzetno podložna na ovakva delovanja, ona ?e ih doživeti na izvestan nedefinisan na?in i odreagova?e tako što ?e ih prihvatiti najviše ovi ekstra izuzetno osetljivi, pa izuzetno osetljivi, pa snažno osetiljivi. U celoj petoj grupi efekat delovanja duhovnih energija ?e biti 90% od maksimuma, ali njih u svakoj zemlji ima svega od 5-12%.

U anglosaksonskim zemljama ima svega 5% ljudi iz pete grupe, dok u romanskim zemljama oko 7%, kod slovena, latino-amerikanaca, južno-amerikanaca ima 9-10%, u Indiji-Kini-Japanu, u nekim budisti?kim i hindu zemljama Azije procenat je ?ak do 12% vrlo senzibilnih. To zna?i da ?e senzibinost ovih zemalja doprineti da se efekti ovih delovanja znatno brže realizuju nego kod onih kod kojih je vrhunski senzibilitet 5%.

?etvrta grupa je na sli?an na?in raspore?ena me?u zemljama, gde ima oko 15% pripadnika u anglosaksonskim zemljama, kod romana ima ve? oko 20%, kod slovena, kod Latinske Amerike, na dalekom istoku, Japanu, Kini, Indiji ima ve? oko 25%.

Tre?a grupa je u anglosaksonskim zemljama zastupljena oko 35%, kod romana oko 40%, kod slovena, Latinske Amerike i Azije 45% srednje osetljivih.

Neosetljivih me?u anglosaksonaca ima oko 25%, kod romana oko 20%, kod slovena, latino-amerikanaca i azijata oko 15%.

Vrlo neosetljivih ima kod anglosaksonaca oko 20%, romani imaju oko 13%, sloveni 5-6%, latino-amerikanci 5-6%, Kina-Japan-Indija 3%, budisti?ke i hindu zemlje 3%.


 

Stranica 6 od 7 Sve stranice