Na kraju još samo jedan dio iz poglavlja PITANJA I ODGOVORI:

Pročitao sam mnoge duhovne knjige, iskušao razne tehnike. Kada bih našao neku novu knjigu ili bi me se dojmio predavač, odmah bi se okušao u novoj tehnici. Ni u jednoj nisam našao sebe, a godinama pokušavam. U čemu je problem?

U vama. Prvi korak ste napravili. Čitate duhovnu literaturu, dolazite na ovakva i slična predavanja, radionice. Ne dozvoljavate da vam se život svede na jelo, posao, spavanje. Mislite da je on ipak nešto više od toga. Svoje probleme, svoja nezadovoljstva pokušavate povremeno riješiti tehnikama. Nažalost, većina ljudi ne ustrajava dovoljno dugo na jednom putu. Odabere jednu tehniku ili više njih, prakticira ih jedno vrijeme manje više redovito i prije nego što počnu pristizati pravi rezultati, okreće se drugoj tehnici.

Takvi ljudi često cijeli život provedu u traganju, ostanu pred vratima naslućujući da se mnogo toga krije iza vrata, ali nikada ne prekorače prag. Drugi korak je, međutim, daleko važniji. Treba dovoljno dugo, najmanje šest-sedam mjeseci do godinu dana svakodnevno prakticirati jednu tehniku kako biste osjetili da li vam odgovara. Na taj način, ako ne za jednu godinu onda za dvije, tri ili četiri godine, budite uvjereni, sigurno ćete pronaći svoj put prema Svjetlu.

Neki ljudi rado govore o tome kako su pročitali gotovo sve trenutačno aktualno iz svijeta duhovnosti. Nažalost, često je riječ o, kako ih ja nazivam, “površnim čitačima”. Do njih kao da sasvim ne dopire ono što čitaju ili ono što im se govori. Stječe se dojam da oni zapravo ne prepoznaju što od svega pročitanog primijeniti na sebi kako bi riješili svoje probleme. Vide i čuju samo ono što im odgovara. Tvrde da su samim tim što su pročitali njihove knjige sljedbenici ovog ili onog učitelja (ne učenja!). Ti isti ljudi pričaju satima o tim knjigama prihvaćajući ili odbacujući (samo teoretski) ono što piše u njima, a za svoju lijenost traže izgovore poput: imaju djecu, ne stižu, rade posao koji ne vole, male im plaće... Da su, međutim, samo to vrijeme proveli u meditaciji, prakticirajući jogu ili neku drugu tehniku već bi daleko odmakli na svom putu ka samospoznaji…"


Mirna Amon

PRAKTIKANT I UČITELJ VATRE

Govorite o praktikantu i Učitelju Vatre. Pojasnite nam razliku. Kako postati Učitelj Vatre? Što to zapravo znači biti Učitelj Vatre?

Put praktikanta se bitno razlikuje od puta Učitelja Vatre. Praktikant živi uobičajenom kolotečinom. U svoje slobodno vrijeme prakticira tehnike, najmanje dvadesetak minuta na dan. U meditaciji i plesu Vatre ponavlja mantre, a u svakodnevnim aktivnostima počinje sve više živjeti u skladu sa svojom unutarnjom prirodom, uvećavati ono što je dobro i umanjivati ono što je loše u njemu, mijenjati sebe. **Za prakticiranje tehnika samorazvoja praktikantu nije potreban učitelj. Sve što mu je potrebno da zna o tehnikama moguće je opisati riječima. Dovoljno je, dakle, pročitati knjige o Učenje Vatre. Koliko će praktikant biti uspješan ovisi o njegovoj upornosti i predanosti. Pritom je, naravno, potpuno nebitno njegovo ideološko opredjeljenje, nacionalna, rasna ili druga pripadnost.

Obično nakon izvjesnog vremena netko od praktikanata izrazi želju da postane Učitelj Vatre. On, tada, dobiva svoga Učitelja koji ga vodi i kod kojeg polaže, kad bude za to spreman, ispite uobličene u dvanaest stupnjeva. U plesu Vatre ponavlja tekstove i prakticira pored meditacija na mantru, vizualne meditacije, meditacije na tekst i sliku Učitelja Vatre.

Učitelj uvijek upozori onoga tko želi zakoračiti ovom stazom da dobro razmisli prije nego što krene učiteljskim putom jer pomoć, obrana i liječenje ljudi postaju sadržajem njegova cjelokupna življenja. Učenje Vatre je tako kompletno da Ono ne može biti dopuna zvanju profesora, odvjetnika, liječnika, a još manje dodatak uz reiki, aromaterapiju ili neko drugo učenje. Putova je bezbroj. Treba poštovati izbor svakog čovjeka, ali samo jedan od njih je naš put.

Budući da se kroz Učitelja Vatre ispoljava Sila Vatra, on ne pije alkohol, ne puši odnosno ne truje svoju svijest. Ne teži moćima niti proglašava svoje želje, opsjene vidovitošću. On zna da je ono što navodno “vidi” čišćenje grubih razina svijesti i da zabluda o nekakvoj “vidovitosti” može postati preprekom za njegov duhovni napredak. Isto tako ne stvara svoju verziju Učenja Vatre. Što mislite što bi se dogodilo kada bi svaki Učitelj ponešto dodao ili oduzeo onome što bi trebali biti aksiomi Učenja? On se ne hvališe na sva usta kako liječi ljude. Radije govori kako posjeduje Znanje kojim čovjeku može pokazati put ka izlječenju. Ne razmeće se, također, da je duboko u duhovnosti, da radi dublje, jače programe od drugih niti da je Učenje Vatre najbolji i najbrži put da se stigne do cilja.

Kao što je moj Učitelj imao običaj govoriti, čovjek može procjenjivati koje učenje u određenom trenutku najviše odgovara njegovoj unutarnjoj prirodi i ništa više. Jer sva učenja, sve tehnike koje vode samorealizaciji imaju tako visok status da ih ne možemo procjenjivati i određivati koje je više, jače i sl. Onaj tko pravi takve razlike samo odaje svoju neprosvjetljenu prirodu.

Učitelj Vatre se ne pravda pred onima koji nisu u Znanju, ne vodi polemike s njima niti brani svoje mjesto unutar Učenja Vatre. *Nitko mu ne može oduzeti status Učitelja niti postoji potreba da se tako nešto čini. Učitelj prestaje biti Učitelj ako nije u stanju sav svoj život posvetiti obrani i liječenju odnosno mora se baviti nečim drugim kako bi mogao živjeti, stidi se ili plaši da javno opetuje svoj status, ako Učenje Vatre pretvara u biznis, tajanstvene obrede, vradžbine, ne prakticira redovito tehnike, ne drži predavanja...

On ne prima poklone, ne uzima novac za razgovor, slanje na izvor (jer napad otklanja Sila Voda, a Učitelj Vatre je samo posrednik), predavanja, seminare o tehnikama samorazvoja (sem u slučajevima kada mora pokriti troškove iznajmljivanja prostora, puta i sl.). Naplaćuje samo ono u što i sam ulaže: knjige, biljne mješavine, zapise. To mu je dovoljno da može sebi omogućiti skroman život i pokriti uloženo. Nikada, ma koliko netko insistirao na tome, ne uzima više od toga. Jer, kako je to rekao jedan ajurvedski liječnik, proklet je novac zgrnut od bolesti zato što potječe od patnji.

Učitelj Vatre ne pravi kompjutorske analize od Kvaliteta Duha radi lakše zarade. On zna da čovjek svojim aktivnostima može uvećati snagu ili slabosti do te mjere da ono drugo postane gotovo nezamjetljivo, a to kompjutor niti umije prepoznati niti razlučiti. Ne troši novac od Učenja samo za vlastite potrebe; dio novca ulaže u širenje Učenja (tiskanje knjiga, otvaranje novih centara, pomoć mladim Učiteljima). On uči cijeli život; uvijek iznova čita knjige iz Učenja Vatre, a kada nije u nešto siguran, konzultira ostale Učitelje. Budući da je njegovo opredjeljenje pomoć svim ljudima, uvijek se izjašnjava kao č o v j e k i ne poistovjećuje se s jednim narodom, strankom, vjeroispovijesti.

Pokušala sam ukratko pojasniti razliku između praktikanta i Učitelja Vatre. To ne znači da je Učitelj u prednosti nad praktikantom. Ukoliko čovjek ide upornim hodom u ispravnom smjeru, stići će do cilja i pritom je potpuno nebitno je li on praktikant, Ovlašteni, Redovni ili Vodeći Učitelj.

Sudeći po vašoj priči, Učenje Vatre ipak traži odricanja, strog režim života. Odnosi li se sve ovo što ste napomenuli samo na Učitelje Vatre ili se dio ipak odnosi i na sve ostale sljedbenike odnosno praktikante?

Učitelji Vatre su aktivni i disciplinirani vojnici koji se bore protiv zla, nesebično pomažu ljudima i predano rade na sebi. U takvim stvarima nema improviziranja, polovičnosti. Ako redovito ne prakticiraju tehnike i ako ne žive u skladu sa svojom unutarnjom prirodom, oni se brzo mogu uvjeriti da čišćenje na izvoru, biljne mješavine, zapisi ne djeluju. Znaju, također da ne mogu, primjerice, savjetovati čovjeku da ne puši ukoliko to sami čine, preporučivati drugima da piju biljne mješavine iz ovog učenja, a za svoje istovjetne zdravstvene probleme koristiti druge proizvode, sugerirati mu strogu dijetu ako sami imaju stotinu kilograma, niti da bude otvoren prema svijetu ako se sami zatvaraju i bježe od svijeta.

Što se praktikantskog puta tiče, Učenje Vatre ima širinu i toleranciju za sve putove. Jer svaki put je stvar slobodnog izbora pojedinca. U ovom Učenju nema nikakvih zabrana u smislu da praktikant ne bi smio pušiti, piti, jesti meso ili baviti se nečim drugim izvan Učenja Vatre. Čovjek sam vremenom dođe do nekih spoznaja, bez nasilnog odricanja, jer nasilno odricanje može postati svojevrsnim autonapadom. Dozvoljeno je, dakle, sve ono što ne predstavlja nanošenje boli, namjerne štete, nasilje nad drugima. Naravno, pritom ne treba zaboraviti pravu mjeru. Neumjerenost, čak i najbezazleniju naviku, može pretvoriti u porok."

Mirna Amon (uz neke Vjetrove sitne intervencije)

Ovo što slijedi prepisani su dijelovi knjige koju je napisao Raul Amon. Pod naslovom PARALELNA ZNANJA I UČENJE VATRE - uvod u nauku o vatri sa osvrtom na paralelna znanja, učenje knjige kretanja, nauku o kvalitetima sila, učenje varnica i lečenje vatrom - izdana je 1990. godine u Sremskim Karlovcima.


"Šta su Paralelna Znanja?

Čitavi kompleksi znanja, koji se međusobno razlikuju, ali se ne suprostavljaju jedni drugima, skriveni su iza čulnog sveta. Kada kažemo da se nalaze iza "čulnog sveta", to ne znači da ih smatramo "vančulnima". Kako ćemo kasnije videti, "vančulne pojave" objektivno ne postoje. Naša svest i naša čula sarađuju do izvesnih granica.

Kada se ta granica dosegne, svest nastavlja svoju funkciju u jednom smeru, a čula u drugom. Nazovimo tu tačku razdvajanja čula i svesti: prag saradnje.

Osnovno pitanje koje se postavlja moglo bi se definisati na sledeći način: Da li naša čula šalju informacije našoj svesti nakon dosegnuća praga saradnje? Medicinski je potvrđeno da su naša čula ukoliko su zdrava prenosioci informacija i da ona obavljaju funkcije ne zaviseći previše od stanja svesti. Da li su naša čula samo čula mirisa, ukusa, dodira i vida? Imamo li još niz čula koja naša svest ne beleži?

Dakle, vančulna percepcija može se odrediti kao percepcija iznad praga saradnje ili percepcija nekonvencionalnim čulima.

Ako nešto nema dimenzija, ako se ne kreće i ne deluje, onda ono ne postoji (videti detaljnije o ovome u poglavlju Velike Sile i nauka o Kvalitetima). U tome svetlu gledano "vančulna percepcija" ne postoji. Ali, ako ovaj fenomen posmatramo kao percepciju iznad praga saradnje, ili pecepciju izvan konvencionalnih čula, onda se vančulna percepcija tačnije može imenovati kao: profinjena saradnja.

Profinjena saradnja je stvar svesnog napora i upornog usavršavanja pojedinca. Događa se katkad da čovek uoči neke tajne, a da pri tome nije uložio baš nikakav napor. Tada dolazi do saradnje koja je plod dejstva samog Znanja - u tim trenucima Znanje uređuje saradnju između svesti pojedinca i njegovih čula - ono na taj način prodire do pojedinca. Ovi podaci, na prvi pogled, određuju Znanje kao personalnu pojavu. Međutim, reč je o krajnje osetljivom pitanju.

Personalizacija Znanja stvara religiozni pokret i u centar svoga učenja dovodi Svevišnjeg. Impersonalno učenje u svoj centar postavlja čoveka. Knjiga koja je pred vama ne treba da razrešava tu dilemu. Prema tome nije nam želja da Paralelna Znanja personalizujemo ili depersonalizujemo. Smatramo da je to intimna stvar pojedinca. Zbog toga, dužni smo čitaocima koji imaju impersonalni stav o Znanju, da razjasnimo kako Znanja profinjuju saradnju između svesti i čula i kako je taj proces uopšte moguć. Po takvom shvatanju, svi nivoi Znanja (ili Znanja deset evolucija po Knjizi Kretanja - vidi odeljak o Knjizi Kretanja) već se nalaze u svakom čoveku, samo nisu svi ljudi podjednako svesni toga. Dakle, individualna svest je samo segment sveopšte svesti. Razlike između individualnih svesti su samo razlike između veličina i kvaliteta segmenata koje te individualne svesti predstavljaju u krugu sveopšte svesti. Budući da je sve pokretljivo i da se sve nalazi u neprekidnoj interakciji, struktura svakog segmenta (individualne svesti) svakog trenutka se menja. Zahvaljujući tome, postoje trenuci kada neki segment zadire u ono polje sveopšteg Znanja (ono polje Celine) u kojem ranije nije bio. U tome trenutku pojedinac, "bez razloga" ili "vančulno", saznaje neke njemu do tada nedokučive istine.

Paralelna Znanja se nalaze iznad konvencionalnih čovečijih čula, u najfinijim slojevima sveopšte svesti. To je onaj segment Znanja do kojeg se ne dopire slučajno već upornošću i radom. Zbog toga ona nisu dostupna svakome, nisu dostupna drugoj svesti, već, da bismo došli do njih, moramo da profinjujemo svoju svest do tog stepena da bi ona mogla registrovati postojanje takvog Znanja.

Dakle, Paralelna Znanja predstavljaju najfiniji segment sveopšte svesti. Ona su nedostupna grubim nivoima svesti, ali, uz ulaganje odgovarajućeg napora, dokučiva su svakom pojedincu.



ŠTA SU TO VELIKE SILE

Po starim učenjima, svet je sazdan od pet elemenata:
Vazduha,
Vatre,
Vode,
Zemlje i
Etera.

Neki su skloni da Velike Sile posmatraju u ovom svetlu, s tim što umesto termina Etar koriste termin Svetlo. Ovo stanovište ima nekoliko bitnih manjkavosti, zbog kojih ga valja odbaciti.
Najpre, Svetlo je nemoguće posmatrati kao elemenat, jer sve što postoji unutar Lokvanja (Lokvanj je skraćeni naziv za Knjigu Kretanja-moja opaska) samo je različito ispoljavanje strukture Svetla.
Drugi bitan nedostatak ove teze leži u činjenici da su Velike Sile, ma koliko bile elementi za gradnju, ustvari personalne pojave, dok se za Svetlo ne može reći da je personalne prirode. Pouzdano se zna da je Svetlo personalne prirode samo onda kada prolazi kroz fazu četiri prema Zakonu Brojeva. Izvan broja četiri nemoguće je dokazati personalnost Svetla.

Najzad glavni nedostatak takvih stanovišta leži u činjenici da Svetlo nije Velika Sila. Postoje samo četiri Velike Sile:
Vazduh,
Vatra,
Voda i
Zemlja.

Te Sile imaju isti status kao i Svetlo. Međutim, više svesti od ljudske preve bitnu razliku između Velikih Sila, na jednoj strani, i Svetla, na drugoj. Veliki Mudrac naziva Velike Sile «Sestrama», a Svetlo naziva «Bratom». To jasno upućuje na razliku među njima.

Knjiga Kretanja, takođe, bitno razlikuje Svetlo od Velikih Sila. U Knjizi se na nekoliko mesta pojavljuju četiri Anđela, a pri tome se misli na Velike Sile. Termin Anđeo, u ovom slučaju nije nam shvatljiv, pošto ne odgovara u potpunosti terminologiji Knjige Kretanja. Kako vam je iz ranijih izlaganja već poznato, Anđeli predstavljaju šesti svet prve evolucije. Na drugoj strani, poznato je da Velike Sile imaju isti status kao i Svetlo. Čini se da ta dva podatka protivreče jedan drugome. U višim sferama Knjige to je razrešeno. Nama preostaje za ovaj opšti nivo, da kažemo da se termin Anđeo vezuje uz Velike Sile zbog njihovog zaštitničkog karaktera. Svaka od ovih Sila štiti na svoj način. Neka učenja, odavno poznata na zapadu, govore o Anđelu čuvaru. Da bismo bolje pojmili tu blagu narav Sila, u Knjizi Kretanja za Velike Sile su određeni nazivi:
Anđeo Vazduha,
Anđeo Vatre,
Anđeo Vode,
Anđeo Zemlje.

S tim nazivima jasno su istaknute dve osobine Velikih Sila:
njihova blagonaklona zaštitnička priroda i
personalnost.

Nakon ovoga, jasno je da «elementi od kojih je sve postalo» i Velike Sile nisu isto. Istina, Velike Sile se, svojim Kvalitetima, pojavljuju kao građa za Svetlo, pa, prema tome, i za sve ono što postoji. Ali, tu se ne okončava složenost ove priče. Naime, svaka Sila ima veliki broj Kvaliteta, ali svaka od njih daje samo tri Kvaliteta za gradnju Svetla. Tako gledano, u građi Svetla učestvuju ravno dvanaest Kvaliteta Sila. O ostalim Kvalitetima Sila ne uči se unutar Paralelnih Znanja.

Neki tumači Paralelnih Znanja skloni su da Svetlo posmatrajum kao koncepciju odnosa, kao organizaciju međuzavisnosti Velikih Sila. Po takvom shvatanju, Velike Sile su konkretne i personalne, a Svetlo je apstraktno i impersonalno. Ovo stanovište ima nekoliko slabih tačaka. Ako su Sile samo konkretne i personalne, kako se one onda pojavljuju kao građa jedna drugoj? One očigledno, kao i Svetlo, imaju više nivoa. Personalnost i konkretnost su samo dva nivoa Sila i ništa više od toga. Na drugoj strani, kada bi Svetlo bilo koncepcija, kako bi ono onda u fazi četvorke moglo da bude personalno? Očito da se takvo tumačenje ne može prihvatiti.

Nakon svega iznetog, pitanje Velikih Sila i dalje ostaje otvoreno. Jasno je da se na veliki broj pitanja vezanih za njega ne može odgovoriti. Razlozi su dvostruke prirode. Najpre, mi taj problem nužno tretiramo sa stanovišta relativne svesti i, drugo, taj problem se sagledava kroz prizmu Učenja o Svetlu. Prema tome, nije potrebno tražiti konačne odgovore na ta pitanja, jer su oni, u našim okvirima, nemogući.

Velike Sile su četiri personaliteta koji se nalaze izvan dometa Živog Znanja. Ovi personaliteti imaju isti status kao i Svetlo. One nekim svojim Kvalitetima učestvuju u građi Svetla, pa, prema tome, učestvuju i u građi Živog Znanja. Velike Sile i Svetlo su naprosto kategorije koje su šire od Živog Znanja, pa je nemoguće unutar njega i tražiti preciznije definicije ovih kategorija. Gde ih o onda tražiti? Ovo pitanje postoji samo na intelektualnom planu, kao pitanje Meseca. Na nivou spoznaje Sunca, sledbenici Paralelnih Znanja lako dolaze do odgovora – do iskustva.


VAZDUH

Još su stari Indijci govorili da je disanje čovekov koren, da je to, naprosto, čovekov put. Ovo je duboka istina. Pogledajmo odmah zbog čega. Sila Vazduh daje sledeće Kvalitete u građi Svetla:
Pokretljivost,
Progresivnost i
Ljubav.

Mi ljudi pripadamo Kvalitetu Ljubavi. Ljubav je osnova od koje smo stasali, to je naša suštinska građa i smisao. Kako vidimo Ljubav potiče iz Vazduha. To, naravno, govori i o našem poreklu. Ljudi nisu postali od majmuna (ili ko zna od čega) već od Ljubavi – postali su iz Vazduha.

Neki evropski narodi, kada je nekome loše, imaju običaj da kažu: «Smiri živce i duboko diši».
Azijski narodi već hiljadama godina praktikuju tehnike disanja (od kojih svakako prednjače tehnike pranajame).
Savremena medicina sve više uočava terapeutsko dejstvo «zdravog disanja».
Konačno, savremeni čovek, budući da je pritisnut svakojakim aero-zagađenjima, sve više oseća potrebu za zdravim vazduhom.
Alternativni pokreti širom sveta bore se za zdraviji i čistiji vazduh.
Nema sumnje da je ova borba, posmatrana u okvirima Paralelnih Znanja, ustvari suštinska borba za Ljubav.

Sila Vazduha je prisutna u prostorima u kojima ima manje industrijskih zagađenja. Nije onda čudo što veliki broj ljudi odlazi u planine ili predele udaljene od velikih naselja. Treba zapamtiti da Sila Vazduha daje nekoliko veoma bitnih stvari. Najpre ona daje nove ideje i nove ciljeve – daje dinamiku koja nam ispunjava život. Zbog toga ona deluje okrepljujuće na fizičkom, mentalnom i idejnom planu.
Sila Vazduh, praktično, jeste inspiracija. Setimo se planinskih vrhova, setimo se beskrajnih polja žita koja je vetar zatalasao, setimo se svežeg vetra koji duva s mora na kopno. Svaki put kada se setimo nečeg takvog, mi se setimo iskonskog sebe i srce nam se ispuni blagošću.

Za naš Duh, Vazduh znači postojanje. Ako čoveku uskratimo hranu, on će moći da živi više od mesec dana. Ako mu uskratimo vodu, živeće mnogo kraće. Ako, pak, čoveku uskratimo Vazduh, neće moći da živi više od nekoliko minuta. Ovo je biološka činjenica. Dišući, mi iz vazduha ne uzimamo samo kiseonik, već mnogo više od toga. Od Vazduha se dobija mladalačka snaga, duhovna čistota i zdravlje. U tome smislu, tehnike zdravog disanja predstavljaju idealan spoj fizioloških i duhovnih radnji u isti mah. (Između ostalih, posebnu vrednost imaju tehnike pranajame).

Zdravo disanje održava ceo organizam u zdravom stanju, ono, takođe, pojačava našu mentalnu i duhovnu stabilnost. Time razvijamo izuzetnu duhovnu energiju u sebi. Tom energijom obavljamo sve potrebne psihofizičke radnje, a njome se, isto tajo, štitimo od napada. U trenucima stresa, čim otpočnete dublje da dišete, osećate kako se stres ublažuje i nestaje. Štaviše, u trenucima jakog stresa i napora, organizam instinktivno počinje dublje da diše i na taj način uzima potrebnu energiju iz Vazduha. To je mehanizam samoodbrane organizma. Svaki put kada primetite da je vaše disanje postalo dublje, znajte da se organizam od nečega brani. Tada mu valja pomoći pravilnim dubokim disanjem. Organizam neće duboko disati samo onda kada je premoren, već i onda kada je ozbiljno napadnut psihički, ili, u nekim slučajevima, kada je demonski napadnut. Primera radi, kada se nečega silno uplašite, otpočinjete instiktivno dublje da dišete. Isto tako, kod nekih metoda direktnog demonskog napada, kada dolazi do grubog susreta sa demonom ili do opsedanja, organizam u prvo vreme reaguje dubljim disanjem. U takvim slučajevima, organizmu neizostavno treba pomoći pravilnim dubokim disanjem (najbolje tzv. «potpunim jogi disanjem»).

Zapamtite, disanje znači život. Sve dok to imate na umu, sposobni ste da se branite. Isto tako, kod nekih astralnih napada, osobito kod «asralnog vampirizma», kada osećate bezrazložan umor i naglo gubljenje snage, dovoljno će biti nekoliko minuta «jogi disanja», pa će sve ponovo da bude u redu.

Sila Vazduh se rado ispoljava u prostorima u kojima su prisutni takozvani «duhovni mirisi» (tamjan, sandalovo drvo i slično). To ispoljavanje Vazduha naglo smiruje prostor i izgoni sve demonsko. To je jedan od razloga što se ljudi u crkvama, u kojima se pali tamjan ili sandalovi štapići, osećaju mnogo smirenije i sigurnije. Na drugoj strani, bezrazložno pojavljivanje neprijatnih mirisa (truleži, leša i slično) siguran je simptom demonskog napada. U tim slučajevima, na žalost, nije dovoljno duboko disanje, veš treba sprovesti metode sistematske odbrane.


VATRA

Sila Vatra u građenju Svetla daje sledeće Kvalitete:
Međuzavisnost,
Snalažljivost i
Emotivnost.

Vatra na izvestan način određuje mesto svake pojave unutar sveopšteg postojanja.

Vatra nas povezuje sa svime što postoji i mi sami smo povezani Vatrom. Mnogi će mislioci radosno uskliknuti: «Čovek je socijalno biće!» To je istina. Međutim, ta socijalna strana čovekova nije sama sebi izvor, već potiče iz Vatre koja je u svima nama. Isto tako, ta Vatra nas veže za sve ostale svetove, sva bića, ceo svemir. Bez nje, bili bgismo užasno sami i uzaludni.

Ako Vazduh daje novi smisao, novu idejnost, onda Vatra toj idejnosti daje pravo mesto unutar sveopšte idejnosti. Po nekim starim verovanjima, Vatra znači širenje u odnosu na Vazduh. Međutim, to širenje (ili skupljanje) zavisi od prirodnog mesta ideje koju posmatramo. Vatra nalazi to prirodno mesto i smešta u njega našu ideju.. zbog toga, ne bismo to hteli da posmatramo kao širenje ili skupljanje, već kao oprirođenje pojave. Za religioznog čoveka Vatra bi mogla da predstavlja pronalaženje mesta u Bogu.

Anđeo Vatre se često ispoljava u prostorima gde ima mnogo ljudi okupljenih oko iste ili slične ideje. Takva atmosfera i prisutnost najlakše može da se oseti na mitingu. Odjednom primećujete da govornik «pada u vatru», da govori sve emotivnije, a vas obuzima neka čudesna jeza. To je, nema sumnje, opsedanje Anđelom Vatre. Kada praktikanti duhovnih tehnika zajedno (u grupi) izvode svoj program, onda je dejstvo toga programa mnogo jače, jer im u programu bitno pomaže Anđeo Vatre.

Neka učenja savetuju svojim sledbenicima da se jedno vreme izoluju od ljudi. Da li to, istovremeno, znači i napuštanje Anđela Vatre? Najpre, nigde nismo kazali da su ljudi Anđeli Vatre, već da se ovaj Anđeo rado ispoljava u većoj grupi ljudi. To je sve. Potom, Anđeo Vatre je bitno prisutan u svim svetovima (mineralima, bilju, životinjama itd.). Ako bilje, ako minerale, oblake, ptice nebeske doživljavamo kao društvo, onda smo, uistinu, okruženi mnoštvom bića, samo što toga valja biti svestan. Konačno, čoveku koji ide ka prosvetljenju valja biti svestan Vatre koja je u njemu. Kada spoznate tu Vatru, spoznali ste sve ljude, sva bića, sve što postoji. Tako bismo mogli da kažemo da se neki ljudi u potrazi za ljudima prividno odvajaju od njih. Naše oči vide tu osamu i odvajanje, ali ne vide šta se događa u unutrašnjosti tih ljudi. Mi nismo ni svesni kako oni, naizgled, udaljavajući se, sve više prodiru u nas svojom svešću. Dakle, povlačenje iz mase ne znači nužno i povlačenje od ljudi i Anđela Vatre.

Anđeo Vatre snažno angažuje sve Kvalitete Vatre u nama. Da podsetimo, ti Kvaliteti su: Međuzavisnost, Snalažljivost i Emotivnost.
Po učenju Knjige Kretanja, Sila se prlja tako što demoni opsedaju Emotivnost, dezorijentišu nas i upućuju jedne protiv drugih. Zbog toga, mnogi misle da je Vatra opasna. Međutim, sasvim sigurno možemo kazati da Vatra ne samo što nije opasna, već je i moćna zaštita od opasnosti.

Nije opasna Vatra već naše podleganje demonima, koji lako opsedaju Emotivnost. Nevolja je izgleda u tome što mi ne poznajemo dobro čistu Emotivnost. Daleko nam je poznatija Emotivnost u kojoj ima primesa demonizma. Za nas, obične ljude, često kažu da smo emotivni ukoliko reagujemo neurotično, histerično, depresivno, jednom rečju: devijantno. To je, naravno, pogrešno. Takvo reagovanje znači samo popuštanje naletu demona. Ispravan emotivan stav je staloženo reagovanje, reagovanje puno ljubavi i dobrih namera. Neki su skloni da poštuju devijacije do tog stepena da će za staložene ljude kazati da su «bez srca». To je apsurd! Srce nije nenormalno, ono je prirodno, staloženo i puno ljubavi.

Izlivi masovnog demonskog napada na Emotivnost lako su uočljivi na mestima javnog okupljanja, gde posmatrači imaju bitno suprostavljene žudnje. Klasičan primer su fudbalske utakmice, gde može doći do masovnih tuča, pa i pogibija. Prosto je neverovatno kako mirni i solidni ljudi na takvim mestima podivljaju. Do sličnih pojava može doći i prilikom demonstracija, štrajkova i u sličnim okolnostima. Mudar čovek se u takvim prilikama povlači u sebe i odlazi sa takvog mesta. U ratnim okolnostima ova vrsta demonskog napada lako uđe u Emotivnost, da se demonizam nameće kao «normalno» ponašanje. Izbegavanje masa u to vreme od velike je važnosti, jer to je istovremeno izbegavanje opsednutosti.


VODA

U teškim vremenima najaktivnija Sila je Voda. Ona je neka vrsta duhovnog «čistača». Poznato je od davnina da «voda spira grehe». Mnogi obredi čišćenja izvođeni su, ili se još izvode, uz pomoć vode. Spomenimo, na primer, krštenje i svećenje vodice kod hrišćana, te ritualna pranja u islamu i hinduizmu. Neki evropski narodi vele da «Voda pere sve, sem prljavog obraza». No, izgleda da voda pere i «prljavi obraz». Moć vode je tolika da se na nju pozivaju i sledbenici onih znanja koja na svet ne gledaju kroz prizmu «četiri elementa». Primera radi, u Bibliji jasno stoji da onaj ko nije kršten Vodom ne može računati na Carstvo nebesko.

Od Kvaliteta koje ima, Voda u Svetlo ulaže:
Formativnost,
Zakonitost i
Eros.

Sila se prlja tako što demoni lako opsedaju Eros, narušavaju pri tome Zakonitost, i na taj način menjaju prirodnu Formativnost.
Mnoga su učenja sklona da u Erosu vide glavni uzrok opsedanja čoveka, pa zato nagone svoje sledbenike da se odriču od Erosa. To je, nema sumnje, greška koja može imati nesagledive posledice. Bezglavo odricanje od Erosa može biti svojevrsna opsednutost njime.
Eros nije tako slaba točka čovekova kako nam se često čini. On, takođe, nije nešto prljavo po sebi, nije neprirodan i grešan. Šiva, Krišna i mnogi drugi Bogovi imali su svoje «lepše polovine», i u tome nema ničeg lošeg. Apolon (Bog nad Bogovima, Veliko Božanstvo Sunca) imao je ljubavnih avantura sa lepim ženama i Boginjama, a on je, inače, i prvi muškarac koji se udvarao drugom muškarcu (Hijakintu). U Erosu, dakle, nema ničega protivduhovnog i zastrašujećeg.

Prema nekim shvatanjima «spiritualna enargija» (!?) deli se na «donju» (erotsku) i «gornju» (energiju glave). Po njima, ako se čovek «mnogo troši» dole, onda on «uzima» iz gornjih sfera i tako «umanjuje» ukupni bilans «gornje energije». Koješta! Mnogo zdravije, trezvenije i prirodnije razmišlja čovek koji ima uredan seksualni život nego čovek koji zbog odricanja od Erosa oseća neprestanu tenziju i nezadovoljstvo. Nije ni za nijansu svetije neprirodno trpeti nego prirodno se zadovoljiti.

U nekim obredima, kod mnogih učenja, posvećenici se «žene» ili «udaju» za svoje vrhovno Božanstvo. Takvi posvećenici se redovno odriču od Erosa, jer bi u protivnom «prevarili» svoju «nevestu» ili «ženika», svejedno. Ako je Eros tako nečista i «đavolja stvar», zašto se onda ti posvećenici preko Erosa vezuju za svoje vrhovno Božanstvo? Nije li ta «prljava stvar» nedostojna takve veze? Zar tu nema previše nejasnoća? Šta znači biti veran nekome i šta znači prevariti nekoga? Zar je vernost stvar kreveta? Nigde unutar Paralelnih Znanja «preljuba» nije osuđena kao greh. Vanbračno seksualno iskustvo isključivo je stvar dobre volje i namera pojedinaca. Ukoliko u svemu tome nema nasilja, nemoralno je osuđivati vezu i iskustvo. Mudar čovek treba da osluškuje vlastitu prirodu – ne treba da bude ni njen rob ni njen tamničar.

Postoje dva preovlađajuća tipa opsednutosti Erosom:
a) kreativni i b) agresivni.

Postoje ljudi koji su uistinu kreativni na planu Erosa, ili ih, pak, Eros čini kreativnima. Oni često bezglavo jure iz avanture u avanturu, zapadajući katkad u opasnost. No, valja reći da takvi ljudi nikada nisu nasilnički raspoloženi i da nikada u trci za zadovoljstvom ne primenjuju nasilje.
Posebna nevolja kada je reč o demonskoj opsednutosti Erosa krije se u činjenici da opsednuti uživa u svojoj opsednutosti, nalazi zadovoljstvo u sadističkim iživljavanjima. No, kako već rekosmo, Sila Voda je majmoćniji zaštitnik u teškim vremenima. U tome smislu, posebna intervencija Vode može da prekine svaku nevolju, svaku dalju opsednutost, ne samo Erosa već i bilo kojeg drugog Kvaliteta. Hrišćanski oblik egzorcizma obavlja se uz upotrebu «svete vode». Nema sumnje da će Voda i dalje imati presudnu ulogu u duhovnom čišćenju bića.

Sila Voda se često ispoljava u bistroj izvorskoj vodi i snažnom drvetu. U predanjima mnogih naroda još uvek se govori o izvoru «žive vode». U tradiciji Učenja Vatre postoji recept za spravljanje žive vode. Sačuvati izvore čistim nije samo ekološki već i duhovni imperativ. Ako ostanemo bez bistrih izvora, bićemo nezaštićeni, slabi i opsednuti.


ZEMLJA

Zemlja u Svetlo ugrađuje sledeće Kvalitete:
Stabilnost,
Ravnotežu i
Radost.

Sila Zemlja je poslednja od Velikih Sila.
Ona je najmanje istražena i o njoj se, čak i unutar sledbenika Paralelnih Znanja, ispredaju mnoge priče. Ona snažno budi maštu i čini je maksimalno kreativnom. Narodne bajke su prepune priča o velikim podzemnim svetovima, o bićima koja žive duboko u utrobi Zemlje, o velikoj moći koju imaju i neizmernom blagu i njihovim riznicama.

Na žalost, ljudi su puni predrasuda prema Sili Zemlje. Često se za svet demona kaže da je to «podzemni svet» (mada je to čista izmišljotina). Čak se za čoveka ograničene inteligencije kaže da je «prizeman». Mi smo, očito. Skloni da pripišemo Zemlji ono što joj najmanje pripada. Ako smo za Vodu kazali da je najbolji čistač, za Zemlju valja reći da je najotpornija na napade. Teško je demonima da prodru u Radost, jer ih tamo čeka Ravnoteža i Stabilnost.

U svakom slučaju, važno je znati da demoni izbegavaju Zemlju i njene Kvalitete. Ona je naprosto duhovni «izolator» koji ne dopušta prodor demonskog bića.

Izgleda da su neki stari narodi znali za zaštitničku prirodu Zemlje. Neki južnoamerički narodi su svoje opsednute izvesno vreme držali u prostorijama iskopanim u Zemlji.

Mnogi mudraci, isto tako, kada su napuštali civilizaciju i fizički se odvajali od ljudi, živeli su u prirodnim pećinama, ili, pak, u pećinama koji su sami ukopali u Zemlju.

Zemlja naprosto sprečava prodor demona. Šta može da pokrene planinu u njenoj prirodnoj Stabilnosti? Onaj ko hoće da pokrene planinu, utrošiće previše snage u pokretanju tla oko planine. U tome se krije njena mirna i nedodirljiva priroda.

Neka plemena u Africi i danas se mažu blatom – Zemljom, kada pred sobom osete opasnost. Slične pojave su uočene u dolini Amazona (u Južnoj Americi) i na Novoj Gvineji. Postoji verovanje da čovek ukoliko se premaže Zemljom i sam postaje deo svekolike Zemlje. Sama pretpostavka ima nečeg prihvatljivog u sebi. Ako čovek postaje deo Zemlje, onda postaje nešto što nije posve svojstveno njegovoj prirodi.. u tom smislu izražavamo i neslaganje sa nekim pričama o postanku čoveka od Zemlje. Ne verujemo, naime, da je čovek stvoren od Zemlje («praha»). Tako gledano, ako je Bog ustvari Ljubav, onda je Bog stvoren od Vazduha čovek od Zemlje. Stvari očigledno stoje malo drugačije.

Po Učenju Vatre i Paralelnim Znanjima uopšte, Bog je podjednako stvoren od sve četiri Sile (ukoliko uopšte govorimo o Bogu i ukoliko – što je opet pogrešno – reč «Bog» koristimo kao sinonim za Svetlo).
Na drugoj strani, čovek je najvećim svojim delom stvoren od Ljubavi, što znači od Sile Vazduha.
Naravno, u čoveku ima i Kvaliteta Zemlje, isto kao i Kvaliteta Vatre i Vode, ali je vazduh (nema sumnje) preovlađujući. No, ostavimo to za drugu priliku. Recimo samo to da bi čovek mnogo slabije osećao napade kada bi bio sačinjen od Zemlje.

Vratimo se još malo na Silu Zemlja. Ljudi od Zemlje grade svoje domove. – Zašto? Zašto čovek ima više poverenja u dom sačinjen od Zemlje, nego u drvenu kuću? Razlog je jednostavan: Zemlja čini čoveka sigurnijim. Iz Zemlje ljudi vade mnoge minerale – u prvom redu metale izuzetne tvrdoće. Istoričari vele da mi još uvek živimo u nekoj vrsti gvozdenog doba. Zbog čega čovek velike stambene zgrade pojačava metalnim konstrukcijama? – On naprosto ima poverenja u Silu Zemlja. Tu se oseća sigurnijim i to je sve.

Po učenju Knjige Kretanja, Sila Zemlja se prlja na taj način to demoni zaposedaju Radost i tako žele da unište Ravnotežu, a time ceo sistem postaje nestabilan. Međutim, teško je demonima da dođu do Radosti. Naime, Radost se najčešće ispoljava unutar grupe ljudi. Njihovo zajedništvo u Radosti redovno angažuje Silu Vatra, tako da Radost biva dvostruko zaštićena:

Zemljom iz koje je stasala i
Vatrom koju je prizvala.

Zbog toga, ne treba se plašiti od Radosti i bežati od nje. Valja se kloniti tuge. Tuga je opsednuta Radost. Kada smo bezrazložno tužni, kad nas hvata depresija – to je onda sigurni znak napada. Ako takve pojave budu učestale, potrebno je sprovesti najstrože mere zaštite. Čuvajte svoju Radost i ne dozvolite da vam je bilo šta dirne.



TABELA BRATA I SESTARA

Svaka Sila ima po jedan centralni, jedan aktivni i jedan ciljni Kvalitet koji ugrađuje u Svetlo.

Tako je centralni Kvalitet Zemlje Stabilnost, aktivni Ravnoteža i ciljni Radost.
Centralni Kvalitet Vode je Formativnost, aktivni Zakonitost i ciljni Eros.
Centralni Kvalitet Vazduha je Pokretljivost, aktivni Progresivnost i ciljni Ljubav.
Konačno, centralni Kvalitet Vatre je Međuzavisnost, njen aktivni Kvalitet je Snalažljivost i ciljni Kvalitet je Emotivnost.

Ako sada poređamo ove Kvalitete u tri kolone (centralni, aktivni i ciljni), dobićemo tabelu Brata i Sestara:

Mudrost______________Intuicija_____________Lepota______________Sila

Stabilnost_____________Ravnoteža____________Radost_____________Zemlja
Formativnost__________Zakonitost_____________Eros_______________Voda
Pokretljivost_________Progresivnost___________Ljubav_____________Vazduh
Međuzavisnost________Snalažljivost__________Emotivnost___________Vatra

Ova tabela je ključ za razumevanje Velikih Sila i njihovog odnosa spram Svetla. Kako vidimo, ovde je jasno predstavljena struktura Kvaliteta Sila koje ulaze u sastav Elemenata Svetla (Mudrosti, Intuicije, Lepote). Iz ove tabele «vadi» se nekoliko manjih tabela. Od kojih su najpoznatije tabela Kvaliteta Svetla:

KREATIVNA MUDROST ________________SILE
Stabilnost___________________________Zemlja
Pokretljivost_________________________Vazduh

INTELEKTUALNA MUDROST ____________SILE
Formativnost_________________________Voda
Međuzavisnost________________________Vatra

KREATIVNA LEPOTA___________________SILE
Radost______________________________Zemlja
Ljubav______________________________Vazduh

POJAVNA LEPOTA ____________________ SILE
Eros_________________________________Voda
Emotivnost___________________________Vatra

Tabela Polova Svetla (Sunca i Meseca) zanimljiva je po tome što se uz nju redovno daje struktura Intuicije. Evo o čemu je reč. Polarizacija Intuicije stvar je višeg znanja Knjige Kretanja, pa se zbog toga ne može dati kompletna struktura Polova Svetla, već se predstavlja spoj Kreativnih Kvaliteta Svetla, na jednoj strani i na drugoj, spoj Pojavnog i Intelektualnog, a uz njih se daje spisak Kvaliteta Sila koji ulaze u strukturu Intuicije. Na taj način, osnovno Znanje je dato, a tajnost nije narušena:

SUNCE_______________ SILA_____________MESEC ____________ SILA__________INTUICIJA
Stabilnost____________Zemlja__________Formativnost__________Voda_________Ravnoteža
Pokretljivost__________Vazduh_________Međuzavisnost_________Vatra_________Zakonitost
Radost_______________Zemlja_________Eros__________________Voda_________Progresivnost
Ljubav_______________Vazduh_________Emotivnost____________Vatra_________Snalažljivost

Naravno, tabele koje su ovde date nisu prost prikaz strukture onoga što predstavljaju. Unutar njih se nalaze mnogo složenije formule i tajni podaci. Po rečima Velikog Mudraca, iz predgovora trećem poglavlju prvog Dela Knjige Kretanja, ove tabele su osnova mnogih meditacija. Njihovo znanje nije namenjeno samo ljudskom nivou već i nivoima daleko višim od ljudskog. Iz njih, dakle, ne uče samo ljudi, pa, prema tome, njihova struktura nije posebno prilagođena našoj (relativnoj) svesti. Upravo zbog toga njih je teško razlučiti dokraja. Svaki put kada ste sigurni da vam je iz njih «sve jasno», budite uvereni da ćete ubrzo otkriti posve novu oblast na koju one upućuju. Kada spoznate tu oblast, otkriće vam se nove i tako redom.
Poseban problem za razumevanje tabela jeste njihovo prirodno svojstvo koje ih smešta unutar Paralelnih Znanja. Što to zapravo znači? To znači da te tabele važe za sve svetove svih evolucija i svih dvanaest grupa bića. Pogledajmo sada na tren koliko se ova problematika usložnjava. Šta je to Znanje za biće Erosa? Ili, šta je za to isto biće Voda, ili Vatra, ili Vazduh? Šta je Zemlja za biće Radosti? Šta su ostale Velike Sile za biće Radosti? Postoji li razlika između Zemlje bića Erosa i Zemlje bića Radosti? Kako u svetlu svega ovoga sagledati Velike Sile i kako sagledati bića?


UČENJE O KVALITETIMA SILA U BIĆU

Svako ima sve Kvalitete Sila u sebi – to ga i čini bićem. Međutim, nisu svi Kvaliteti Sila u istom stanju i statusu u biću (neki su više, neki manje uprljani, i tako redom). Po rečima Velikog Mudraca (u celom ovom poglavlju držaćemo se njegovih reči) pstoje četiri vrste Kvaliteta Sila u biću:
- vladajući Kvaliteti
- karakterni Kvaliteti
- osvojeni Kvaliteti i
- pasivni Kvaliteti.

Vladajući Kvaliteti su oni koji biće svrstavaju u odgovarajuću vrstu. Tako, na primer, svi ljudi za vladajući Kvalitet imaju Ljubav.
Isto tako, bića prvog Međusveta za vladajući Kvalitet imaju Eros. Bića svojevoljno biraju svoj vladajući Kvalitet dok se nalaze u fazi Duha – dakle, pre inkarnacije (rođenja).

Karakterni Kvaliteti su oni koji se kod bića razvijaju spontano, kao proizvod njihovog delanja. Kada jedno biće, pojedinac, širi Ljubav oko sebe, to mu se onda uzvrati kao Radost, ili Zakonitost, ili kao neki drugi Kvalitet – svejedno.
Karakterni Kvaliteti su, dakle, neka vrsta nagrade za ispravnu aktivnost i čistoću bića.

Osvojeni Kvaliteti su oni koje biće svesno razvija u sebi sledeći Znanje. Ti Kvaliteti se javljaju kao posledica praktikovanja tehnika, koje razvijaju veštine bića. U tom smislu meditacije, ples Vatre i slične tehnike «osvajaju (ili bude) nove (neprobuđene) Kvalitete Sila u Biću.

Pasivni Kvaliteti su oni koji u biću još nisu aktivni, pa njihovih blagodeti biće nije još ni svesno. Mnoga bića, pojedinci, prožive celu svoju inkarnaciju (život), a ne probude ni jedan – jedini Kvalitet u sebi. To je velika šteta jer jednom osvojeni Kvalitet ostaje i za narednu inkarnaciju. A kako biće iz inkarnacije u inkarnaciju otkriva sve više Kvaliteta – osvetljava ih – ono se tako približava stanju pune prosvetljenosti.

Vladajući Kvalitet najčešće predstavlja izvestan biološki, pa i mehanički kontekst bića. Duh odabire okolnosti u kojima će da se inkarnira, pa time i vladajući Kvalitet. Međutim, to ne znači da je ovaj Kvalitet zaslužen ili osvojen. On je «medij» u kojeg se utiskuje obavezna sudbina («karma») i, kroz njega, biće pokušava da dokuči istinu. Sa stanovišta prosvetljenog, vladajući Kvaliteti imaju tek neznatan značaj. Ako u ovoj inkarnaciji biće ima Ljubav za vladajući Kvalitet, a u narednoj izabere Eros, to ne znači da će u novoj inkarnaciji da vlada Ljubavlju. No, ako je pod istim ovim uslovima , u prvoj inkarnaciji biće zaslužilo Snalažljivost (na primer) kao Kvalitet, to će imati i onda kada za vladajući Kvalitet bude imalo Eros. Kako rekosmo, karakterni i osvojeni Kvaliteti se prenose iz inkarnacije u inkarnaciju.

Vladajući Kvaliteti predstavljaju prolaznu, a karakterni trajnu prirodu bića. Napredak unutar vladajućeg Kvaliteta najčešća je napredak za inkarnaciju u kojoj se biće trenutno nalazi. Na drugoj strani, osvajanjem novih Kvaliteta, biće ih prenosi u naredne inkarnacije kao svoju trajnu prirodu.
Zadatak je bića spram osvojenih i stečenih (karakternih) Kvaliteta jeste da ih očuva u čistom stanju. Dakle, već osvojeni Kvalitet u narednoj inkarnaciji valja samo čuvati u čistom stanju – nije potrebno osvajati već osvojeno.

Stranica 7 od 7 Sve stranice