Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish

Prepoznavanje vanzemaljskih dezinformacija - Četvrti dio

Četvrti dio

Prevod: Arja


Dešifrovanje jezgra obmane

Najveća prednost dezinformacije je istovremeno i njena najveća slabost. To što može da dopre do mnogih, znači da može da dopre do bilo koga. Budući da njena publika ima ograničenu inteligenciju i kratko trajanje pažnje, poruka mora da bude zatupljena, isturena i centrirana tako da bi pogodila svoj cilj. To je čini sumnjivom i očiglednom za svakoga sa nešto pronicljivijim okom. Da bi poruka bila tako pametna da obmane čak i najpronicljivije, bilo bi neophodno da bude tako suptilna i kompleksna da će tada preleteti iznad glava ciljane publike.

Dezinformacije posebno kreirane za popularne alternativne radio-emisije, na primer, će zaista osvojiti umove većine auditorijuma, ali će pronicljiva manjina okretati očima. Dobra dezinformacija zbog toga mora da bude dovoljno sofisticirana da do neprimenljivosti minimalizuje pronicljivu manjinu, dok istovremeno ostaje dovoljno jednostavna da se obrati predviđenoj većini.

Dezinformacija nastaje sa namerom da osnaži agendu, tako da se može rekonstruisati unazad da bi se otkrila ta agenda. Analizom dovoljnog broja vanzemaljskih dezinformacija logički se deduktivnom metodom može otkriti vanzemaljska agenda. Kao alternativa, može se postaviti hipoteza o agendi i zatim proveriti da li su različiti izvori, koji kriju tragove dezinformacija, konzistentni sa tom hipotezom.

Tokom mog petnaestogodišnjeg proučavanja ovog predmeta ukazao se jasan obrazac dezinformacije, protkan kroz brojne izvore, od akademskih do mističnih publikacija. Radi pogodnosti nazvao sam ove obrasce „jezgrom obmane“. Ono se sastoji od polu-istina, koje su raštrkane po naizgled nezavisnim izvorima, ali dele isti pravac ubeđivanja. Često su iste neistine različito formulisane, da bi se obratile određenoj publici.

„Jezgro obmane“ se sastoji od sledećih elemenata:

1. Ohrabrivanje suspenzije pronicljivosti,
2. Zloupotreba spiritualnih principa,
3. Zamagljivanje činjenica koje se ne mogu sakriti,
4. Prikazivanje vanzemaljskog mešanja u božanskom svetlu ili kao sudbine,
5. Pretnje konsekvencama zbog izostanka saradnje,
6. Primamljivanje obećanjima i nagradama
7. Naivne pretpostavke koje vode do pogrešnih zaključaka
8. Manipulacija emocijama preko eufemizama i disfemizama
9. Srozavanje vrednosti čovečanstva,
10. Podmetanje korumpiranog ljudskog rukovodstva kao žrtvenih jaraca,
11. Osiguranje amnestije za korumpirano ljudsko rukovodstvo,
12. Glorifikovanje lika vanzemaljaca i pozivanje na razumevanje,
13. Prisiljavanje na individualno i kolektivno odobravanje,
14. Ograničavanje svesnosti o hiperdimenzionalnoj realnosti,
15. Predlaganje lažnih podela preko zamene uloga.


Ono što sledi je dublje ispitivanje ovih elemenata, uključujući prave primere parafrazirane iz literature zajedno sa mojim komentarima i analizama. Setite se da ovi primeri zaista postoje i aktivno utiču na javno mišljenje u pravcu održavanja određenog pogleda na vanzemaljsko prisustvo. Uporedite sliku stvorenu „jezgrom obmane“ sa onom koja je izneta u ovom članku i odlučite sami za sebe koja je razumnija, bliža iskustvu, logičnija i realističnija.

Elementi jezgra obmane

1. Ohrabrivanje suspenzije pronicljivosti

• Ne možemo ocenjivati vanzemaljce kao loše, kada i sami imamo problema.

Ova izjava opisuje procenjivanje kao licemerni akt moralne osude i tada obeshrabruje procenjivanje, sugerišući da bi trebalo da izbegnemo hipokriziju i ne upiremo prstom. Ona predstavlja lažni izbor između procenjivanja ili vanzemaljaca ili ljudi i ignorisanje one druge strane. Umesto toga, treba objektivno istražiti probleme kod obe grupe. Možda su neki ljudski problemi povezani sa vanzemaljskim problemima, kao u slučajevima kada su vanzemaljci uključeni u neetičke modifikacije ponašanja ljudskih meta.

• Bilo bi licemerno protestovati protiv onoga što negativni vanzemaljci čine ljudima, budući da i ljudi jedu, maltretiraju životinje i eksperimentišu nad njima.

Kao što je spomenuto, nepravde počinjene i od strane ljudi i od strane vanzemaljaca treba izneti na svetlo dana. Ali razmislite o tome, da jedna pogrešna stvar ne opravdava drugu, niti je eliminiše. Čak i kada bi svi ljudi postali vegani, verovatni trend izvesnih vanzemaljaca da jedu ljude se ne bi zaustavio. Nisu samo nasilnici oni koji se otimaju i napastvuju, niti su ljubitelji mesa oni koji se odvode i jedu, niti uzgajivači krava spadaju u populaciju implantiranih i pripitomljenih otetih. Pre je slučaj mučenja i eksperimenata nad životinjama mikrokosmička refleksija veće negativne dinamike, koju su određeni vanzemaljci doveli do visokog stepena. Ako pogledamo ko vrši najveće okrutnosti nad životinjama, vidimo da su ti takozvani „ljudi“ izgubili dodir sa svojom humanošću i usaglasili se sa nečim pod-ljudskim ili demonskim a isto se može reći i za vanzemaljce koji to čine ljudima. Nijedna strana ne treba da ostane nedodirljiva zbog aktivnosti one druge.

• Ne treba da razmišljamo o negativnim vanzemaljcima, jer ono na šta smo usredsređeni, to energizujemo i privlačimo.

Ovo je pogrešna primena Zakona privlačnosti (http://montalk.net/notes/law-of-attraction-vs-law-of-awareness). Dok je zaista tako da privlačimo ono čime smo zaokupljeni, ili u šta ulažemo emocionalnu energiju, ne važi obrnuto, da odbijamo ono što ignorišemo.

Dok će ignorisanje nečega ukloniti silu privlačenja, to nešto se i dalje može manifestovati slučajno ili svojom slobodnom voljom. Ono što zaista odbija i blokira je svesnost, preventivne akcije i namera i molba za zaštitom. Tako je ova izjava potpuno izokrenuta u zastupanje ignorancije kao rešenja. Ignorancija u najmanju ruku ostavlja vrata širom otvorena.

• Ne možemo razumeti motivaciju vanzemaljaca, jer su oni mnogo napredniji od nas.

Humanoidi, koji su u interakciji sa nama, su napredni, ali dovoljno slični, da bismo putem vrednog istraživanja, ličnog iskustva i spiritualne inteligencije mogli da razumemo njihove motive dovoljno, da bismo otkrili da li su dobronamerni ili neiskreni. Oni koji pretpostavljaju ograničenja ljudske mogućnosti razumevanja, su propustili da ispitaju ta ograničenja i samim tim nemaju prava da iznose takve tvrdnje, a čak i ako su ih ispitali i udarili u čvrsti zid, drugi se mogu probiti direktno kroz njega.

• Mi ne znamo dovoljno i zato bi trebalo da ostanemo kod jednostavnosti i da sve prikažemo u crno-beloj perspektivi.

Ovim se preporučuje ignorantnost u ime praktičnosti i objektivnosti, implicirajući da samo treba da nastavimo napred sa onim što opažamo kao vanzemaljsko prisustvo i da to održimo jednostavnim. Kakva defetistička perspektiva. Umesto težnje za pojednostavljenom a time i netačnom slikom, treba proširiti okvir istraživanja i primeniti kritičko mišljenje da se uvek proveri tačnost te slike.

• Ne možemo odrediti namere vanzemaljaca dok ne budemo radili sa njima dovoljno dugo, da bismo videli šta mogu da ponude, sve drugo bi bili prerani zaključci.

Što više unapred naučimo o vanzemaljskom prisustvu i njihovim mogućim motivima, to ćemo razboritije i oštroumnije percipirati, kada bude došlo vreme za kontakt i pregovore. Drugim rečima, mnogo ćemo brže razabrati namere vanzemaljaca, ako to dođe na postavljen sto, možda dovoljno brzo da se izbegnu nesrećna obavezivanja. Ova izjava umesto toga ohrabruje odlaganje prosuđivanja dugo pošto su brojni dogovori i odnosi sa vanzemaljskim frakcijama već uspostavljeni, što može biti suviše kasno ukoliko su date vanzemaljske frakcije posebno nametljive i osvajački orijentisane.

• Naš nedostatak razumevanja je ono što vodi do pogrešne percepcije vanzemaljskih metoda kao neprijateljskih. Mi smo kao uplašena životinja koja se opire ljubaznom veterinaru. Vanzemaljci su tu da bi nas podučili i naš iracionalni strah od njih nas udaljava od učenja.

Postoji razlika između reakcije slepog straha prema nečem nepoznatom i otkrića vanzemaljske manipulacije ljudi posle dugogodišnjeg istraživanja. Nedostatak razumevanja može suviše lako da vodi do percipiranja neiskrenih sila kao dobroćudnih, dok istinsko razumevanje skida masku i otkriva obmanjujuću dinamiku u pozadini. Postoji suviše istraživanja, izveštaja otetih i istorijskih dokaza koji ukazuju na neprijateljske namere iza nekih vanzemaljskih frakcija. Racionalizovati ih samo kao reakcije iz straha ili kao pogrešno razumevanje bi bilo naivno i ekstremno nepošteno.

• Najveće barijere pružaju najveću nagradu, zbog toga treba da se odvojimo od svog straha da bismo požnjeli tu nagradu.

Ovo je drugi primer zamenjivanja mudre razboritosti za ignorantni strah. Dok postoje ljudi koji se plaše nepoznatog, pa tako i vanzemaljaca, postoje i drugi koji imaju dovoljno svesnosti o negativnim vanzemaljskim frakcijama, da bi bili oprezni, ali sa otvorenim očima, ne zatvorenim. Izazov sa kojim se čovečanstvo suočava nije samo prevlađujući strah od nepoznatog, već nedostatak razboritosti u vezi sa nepoznatim, koje bi moglo probiti zidove koncenzus-realnosti.

• Anticipirati dolazak vanzemaljaca kao bilo šta drugo nego kao pozitivan blagoslov predstavlja prepuštanje primitivnim centrima straha u vašem mozgu, umesto mnogo razvijenijih delova.

Još jednom, ova teza pokušava da predstavi perspektivu, zasnovanu na znanju i oprezu, kao slepi strah. Ona igra na politički korektnu, materijalističku, samo-obmanjivu doktrinu, da su ljudi primitivniji nego što zaista jesu. Dok su mnogi ljudi zaista brutalni i zaostali po vanzemaljskim standardima, ovo je projektovano i na druge, koji su zreli, svesni, pronicljivi, koji obavljaju istraživanje i prošli su kroz određena iskustva i/ili koji su inkarnirani sa neuobičajenim znanjem u vezi sa prisustvom vanzemaljaca.

• Fokusiranje na negativne vanzemaljce odvraća nas od napredovanja sa većinom vanzemaljaca koji su pozitivni.

Biti svestan negativnih vanzemaljaca, njihovih karakteristika, taktike i motiva je ono što nam omogućava da napravimo razliku između istinski pozitivnih vanzemaljaca i onih koji se samo pretvaraju da su pozitivni. U stvari, pozitivne vanzemaljske frakcije mogu zahtevati minimalan standard procenjivanja od strane njihovih potencijalnih kontakata i znanje kako da se napravi razlika između njih i varalica može biti očekivani dokaz zrelosti i vrednosti susreta. Nije rečeno da čovek treba da postane opsednut negativnim potencijalima i isključi pozitivne, niti je drugi način adekvatan, već je važan balans između ta dva.

• Ne postoji ispravno i pogrešno, dobro i loše, kada je reč o vanzemaljcima jer te etikete potiču iz naših sopstvenih sklonosti donošenja sudova.

Ova vrsta moralnog relativizma osigurava da će ljudski rod bez ikakvog rasuđivanja prepustiti svoju sudbinu prvoj vanzemaljskoj frakciji da se dobrovoljno javi kao surogat naše savesti. Umesto da se odbaci rasuđivanje, mi treba da ga izoštrimo. Dok god je pozitivno nasuprot negativnom definisano logički, intuitivno i pronicljivo, može se doneti validan sud bez zapadanja u greške putem emocionalnih sklonosti, slepe dogme ili zaostale tradicije. Budući da će se ljudski rod suočiti sa konsekvencama svojih izbora u skladu sa najvišim sistemom standarda da bi raslo zahvaljujući svojim iskustvima i održalo svoje samo-određenje.

Vanzemaljske frakcije imaju svoju sopstvenu idelogiju, od kojih se neke poklapaju sa standardima koje je etabliralo čovečanstvo, neke ne. I različite vanzemaljske frakcije se dele na one koje poštuju odluke čovečanstva i one koje im se protive ili ih potkopavaju. Zbog toga, čak i ako bi procena bila subjektivna a persepktiva relativna, i dalje ostaje odgovornost svih pojedinaca da naprave razliku između vanzemaljskih motiva i procene koje su prihvaljive.

2. Pogrešna primena spiritualnih principa

• Mi smo svi Jedno, svi fragmenti Boga na stazi samo-realizacije sjedinjenja sa Bogom. Ne može postojati takva stvar kao što je vanzemaljska invazija. Za njih je podjednako nemoguće da nas osvoje, kao i za nas da osvojimo same sebe, jer vanzemaljci su mi i mi smo oni.

Kreacija nije samo amorfna masa homogene jednosti, već jedinstvo raznolikosti. Budući da je svaki um obdaren slobodnom voljom, njegovi izbori mogu da dođu u konflikt sa izborima drugih. I to izaziva nadmetanje ili saradnju. Lav i gazela mogu biti „Jedno“ u apsolutnom smislu, ali to ne utiče na to da li će lav uspeti ili ne da ulovi i ubije gazelu. Na sličan način, slobodna volja neprijateljskih vanzemaljskih frakcija i ljudi, koji vole slobodu, mogu biti u konfliktu jedni sa drugima, pri čemu jedna na kraju pobeđuje; to niti osporava, niti je osporeno činjenicom da su i vanzemaljci i ljudi manifestacijaa iste primordijalne svesti, koja leži u osnovi Kreacije.

• Vi ste kreator svojih iskustava, samim tim ne možete biti žrtva a vanzemaljci ne mogu biti nasilnici.

Ovaj argument počiva na pogrešnoj, pojednostavljenoj i predimenzioniranoj slici o tome kako je individualna svest isprepletana sa ličnom iskustvenom realnošću. Kvantna fizika podržava ideju da je posmatrana realnost oblikovana svešću posmatrača, ali postoje suptilnosti i ograničenja te interakcije koje se previđaju. Čak i ako kreiramo svoju iskustvenu realnost biranjem određene tačke, ne biramo je uvek potpuno, da bismo eliminisali sve mogućnosti kršenja slobodne volje, nasilja ili žrtvovanja. Mi smo često nadjačani kauzalnim konsekvencama prethodnih izbora, koje smo načinili sami ili su ih načinili drugi, koji su međusobno isprepletani sa našom realnošću.

Takođe postoji razlika između prihvatanja rizika i prihvatanja određene manifestacije tog rizika. Na primer, svaki put kada sednete za volan, vi prihvatate rizik od nesreće a da niste zaista izabrali samu nesreću. Saglasnost sa suočavanjem sa rizikom kršenja slobodne volje, izbor da se uđe u realnost gde ta mogućnost postoji, se ne poklapa sa pristajanjem na to kršenje slobodne volje, kada zaista pokušava da se ostvari. A kršenje slobodne volje se zaista može odigrati u okruženju, u koje je čovek slobodno odabrao da stupi.

• Kada se plašimo vanzemaljaca, mi se u stvari plašimo dela sebe koji oni reprezentuju. A mi predstavljamo deo njih koji im nedostaje. Zbog toga smo potrebni jedni drugima kao ogledalo da učimo i rastemo do svojih punih potencijala.

Da bi ovaj argument funkcionisao, delovi nas samih koje vanzemaljci reprezentuju, bi morali da budu delovi kojih se iracionalno plašimo. Onda bi iz toga sledilo da prihvatanje i integrisanje tih delova u pravcu veće psihološke potpunosti se reflektuje na prihvatanje i integrisanje sa vanzemaljcima da postanu potpuniji kao civilizacija. Ali šta ako vanzemaljci, koji izazivaju našu zabrinutost, predstavljaju psihopatske, parazitske, predatorske delove nas samih, za koje bismo imali dobre razloge da ih prevladamo? Ovaj argument ignoriše tu mogućnost. Jer umesto da prihvatamo oba, trebalo bi da postanemo svesni i prevladamo oba i da čineći tako, odbacimo unutrašnje i spoljašnje smeće i rastemo do svojih punih potencijala. Tako, pitanje je pre da li da integrišemo ili prevladamo i odgovor zavisi od pojedinačnih motiva i karakteristika vanzemaljskih frakcija i da li je oni što oni predstavljaju zdravo i progresivno ili entropično i disfunkcionalno.

• Ono čemu se opireš ojačavaš. Što se manje opireš vanzemaljcima, to manje nepotrebnog bola, otpora i straha ostaje u procesu i to uzbudljivije postaje putovanje radosti i otkrića.

Tačno je da opiranje dobrim i neophodnim iskustvima stvara trvenje i bol. Ipak, u osnovi ove izjave je lažna pretpostavka da su vanzemaljske abdukcije dobre i neophodne, ili lažno implicira da su bol i patnja povezani sa abdukcijama dokaz da se pozitivno iskustvo iracionalno odbija. Bilo da je iskustvo pozitivno ili negativno, prihvatanje i saradnja će zaista umanjiti ili eliminisati patnju, ali sa dva potpuno različita ishoda. Prvi vodi do istinskog rasta, drugi do podjarmljivanja uz iluziju rasta. Argument pokušava da poništi tu razliku. Ispravan način za uklanjanje patnje povezane sa negativnim iskustvima je okončanje tih iskustava. Umesto da pred njima kapitulira, čovek treba da ih prevlada, pogotovo ako u toj stvari ima mogućnost izbora. Da ljudi nemaju mogućnost izbora, njihova saradnja ne bi bila tako očajnički tražena.

3. Zamagljivanje činjenica koje se ne mogu sakriti

• Većina vanzemaljaca je blagonaklona. Samo mala manjina vanzemaljaca je neiskrena, ali oni privlače pažnju mnenja, tako da nastaje lažna slika da su svi vanzemaljci takvi. Postoji samo veoma mala odmetnička frakcija vanzemaljaca a većina nam ne misli ništa loše.

Ovo je pokušaj da se marginalizuju aktivnosti negativnih vanzemaljaca, prikazujući ih kao malu i nebitnu manjinu odmetničkih ili neiskrenih vanzemaljaca sa ciljem da se većina vanzemaljaca oslobodi sumnje. Međutim, susreti sa negativnim vanzemaljcima, koji privlače pažnju javnosti, ne samo da nisu izuzetak, već predstavljaju samo vrh ledenog brega. Oni predstavljaju incidente koji su probili zid sigurnosti. Dok blagonakloni vanzemaljci postoje i mogu biti u većini, bilo bi pogrešno pretpostaviti da je većina interakcija između vanzemaljaca i ljudi, kao što su abdukcije, takođe blagonaklone. Program abdukcija može biti karakterističan modus operandi manipulativnih vanzemaljaca, što bi značilo da blagonakloni vanzemaljci imaju malo ili nimalo udela u tipičnim vanzemaljskim abdukcijama. Zbog toga ono što javnost zna o vanzemaljcima na osnovu abdukcijskih izveštaja ne treba da lažno bude pripisano blagonaklonim vanzemaljcima, bez obzira što su oni možda u većini. Takođe, fenomen skrivenih vanzemaljaca koji prikriveno obavljaju posmatranje, vrše uticaj i žanju energiju pokazuje da čak i ako su mali brojem, negativni vanzemaljci jesu sveprožimajuće prisutni.

• Vanzemaljci posmatraju ljude, ali samo da bi shvatili šta njihovi ljudski prijatelji nameravaju.

Veoma jadan pokušaj da se rasprostranjeni problem implantiranja tokom abdukcija prikaže u svetlu namere da se posmatra sa daljine i izvrši uticaj. Činjenica da ovo treba zamagliti ukazuje da se implantiranje događa i da postoji zabrinutost zbog ljudi koji postaju sumnjičavi u pogledu ovog fenomena. Pronicljivi oteti znaju iz ličnog iskustva da njihova funkcija nije samo u tome da posmatraju i snimaju. U zavisnosti od tipa implanti takođe mogu da utiču na emocije, promene proizvodnju hormona, kreiraju dezorijentaciju da bi se prekinula zabranjena linija razmišljanja, indukuju iznenadnu pospanost, stvore paralizu, manipulišu snovima, simuliraju šizofreniju, umetnu misli i prenesu glasove i slike.

• Ako čujete izveštaje o negativnim abdukcijama, nemojte se alarmirati, jer vi ste sigurni, upravo kao što ćete i dalje biti sigurni, iako čujete o povremenim zločinima koji se događaju u vašem gradu.

Oteti koji nauče suviše o istinskoj prirodi abdukcija postaju zabrinuti, nekooperativni i sumnjičavi prema otimačima. To se može otkloniti ako se negativne abdukcije predstave kao fenomen, suviše dalek, da bi izazivao zabrinutost. Ukoliko oteti veruju da izveštaji o negativnim abdukcijama nemaju veze sa njihovim iskustvima, osećaće se sigurno i nastaviti da sarađuju. Negativni vanzemaljci su veoma zainteresovani za svoju sliku u javnosti, jer je koriste da podstaknu željeno ponašanje kod zavedenih meta, zato, ma kako da percepcija zatamni tu sliku, ona mora da ostane konzervirana i postojana.

• Neki vanzemaljci, pošto nemaju dovoljno razumevanja za emocije i individualnost, mogu grubo da se ponašaju prema ljudima usled nekompetentnosti i nedostatka prefinjenosti.

Ovo bi moglo biti tačno u nekim slučajevima, ali ne karakteriše sve abdukcije samo bolna procedura koja bi se mogla objasniti nekompetentnošću. Programiranje uma, tortura, nasilno odvođenje i žetva energije nisu greške, već namerna dela.

• Grejsi su razvili tako velike glave, jer njihovo društo polaže veliku važnost intelektu. Oni vrše kloniranja, jer velika glava ne bi mogla da prođe kroz porođajni kanal. Kloniranje umanjuje varijacije među individuama, zbog čega oni izgledaju slično. Kada su se spustili ispod zemlje, da bi preživeli negostoljubive uslove na površini, njihova tela su se smanjila da bi bolje iskoristila ograničeni prostor. Da kompenzuju nedostatak prirodnog svetla, zenice njihovih očiju su se razvile tako da prekriju čitavu površinu oka.

Ovo je primer onoga što javnost pretpostavlja o Grejsima i povezuje u naizgled prihvatljivu, ali netačnu priču. Cilj je ovde predstaviti Grejse kao posebnu, osećajnu civilizaciju, koja je pretrpela kataklizmu i posle duge adaptacije evoluirala u svoj današnji oblik. Gornja slika je očigledno netačna; njihove prepoznatljive crne oči nisu ogromne zenice, već tamne obloge koje skrivaju ili oči nalik na reptilske ili senzore nalik kamerama u zavisnosti od vrste Grejsa. Da su njihove tamne oči zaista zenice narasle da uhvate više svetlosti, okruženje abdukcije ne bi bilo tako sjajno osvetljeno i svetlo bi obasjavalo pozadinu mrežnjače, čineći njihove oči bilo kakvim drugo osim crnim. Grejsi ne predstavljaju posebnu civilizaciju, već pre veštački stvorene entitete, uzgojene u tankovima da bi postali radnički trutovi za druge vanzemaljce.

• Grejsima je potrebna naša genetika da obnove ono što su izgubili tokom generacija kloniranja. Grejsi koriste oglede i implante da sakupe naše neuro-hemikalije u nadi da će ih simulirati za sebe, tako da jednom mogu ponovo da osete emocije.

Nijedna druga dezinformativna doktrina nije u toj meri pustila korena kao ova, koja prividno opravdava čitav program abdukcija i žetve ljudskog biološkog materijala. Ona predstavlja Grejse kao umiruću rasu kojoj je potrebna naša simpatija i saradnja. Ali, kao što je spomenuto, Grejsi su više proizvedeni entiteti, nego čista umiruća rasa. Oni su raspoložive lutke sa fabrikovanom istorijom, koja treba da manipuliše javnu percepciju vanzemaljskog prisustva. Obratite pažnju na to, kako njihova istorija koristi sve naučne pojmove, koji su u opticaju i koji definišu našu modernu kulturu a da ne pređu njene granice. Zagađenje, radijacija, rat, evolucija, genetski inženjering, kloniranje – sve koncepti koji su zanimljivi, prepoznatljivi i pitki za javnost. Kada bi priča umesto toga uključila interdimenzionalne, biološke automate, odgojene u uzgajivačkim tankovima sa vremenskim ubrzanjem i napravljene od delova ljudi i krava i fluida, onda bi to prevazišlo granice bodrenja od strane većine ljudi.

• Čovečanstvo nastavlja da ignoriše prisustvo vanzemaljaca, dovodeći vanzemaljce do pribegavanju taktikama izazivanja straha da bi se probili kroz našu ignorantnost i pomogli nam da ih najzad upoznamo.

Ova racionalizacija predstavlja negativne vanzemaljce kao ignorisanu decu, koja toliko očajnički traže pažnju, da se okreću ka delikvenciji.

Primenjivanje dečije psihologije na odrasle vanzemaljce je u najmanju ruku naivno i podupire strategiju potezanja emocionalnih struna, budući da oslikava vanzemaljce kao nevine i očajne, kako pate i plaču za pažnjom. Mutilacija krava bi bio primer ovakve pretpostavljene delikvencije. Ljudi ne poklanjaju vanzemaljcima pažnju, tako da oni raseku nekoliko krava da bismo mi obratili pažnju. Zvuči fino u teoriji, ali delovi koji su uklonjeni tokom mutulacije krava su strateški odabrani na osnovu ekstrakovanja korisnih supstanci zbog proizvodnje veštačkih humanoida. Da ne spominjemo, da vanzemaljci zaista žele da privuku pažnju, učinili bi bolje da nadlete glavne gradove preko dana nego da povrede nekoliko krava.

• Pojedinačni primeri abdukcija uz mučenje postoje i moramo ih razlikovati od većine abdukcija koje sprovode dobroćudni Grejsi.

Do sada postoji dovoljno dokaza za negativne abdukcije, da bi se to duže moglo potiskivati. Umesto toga, to se ovde izvrće, racionalizuje i zamagljuje, da bi se agenda očuvala po svaku cenu. Budući da je tačan procenat negativnih abdukcija nepoznat, to ostavlja prostora da se svojevoljno procene procenti i stvori utisak da veliki deo njih obavljaju navodno dobroćudni Grejsi. Međutim, oni koji šire ideju o dobroćudnim Grejsima propuštaju da spomenu mogućnost paravan-memorije, koja negativne abdukcije prikazuje uz iluziju pozitivnosti. Ove paravan-memorije su itekako moguće i predstavljaju modus-operandi negativne vanzemaljske agende. Bez razmatranja ove činjenice, ne može se sa sigurnošću reći da li je neki deo abdukcija Grejsa uopšte pozitivan.

• Vanzemaljci operišu u tajnosti, da bi zaobišli naše svesno poricanje njihovog postojanja, ali operišu u našem svetu bez obzira na to, jer smo ih mi podsvesno pozvali.

Implikacija je da oni operišu u tajnosti samo da ugode našem svesnom poricanju, dok naša prava želja da ih pozovemo leži zakopana u podsvesti. Ovo racionalizuje tajnu prirodu vanzemaljskog prisustva, okrivljujući čovečanstvo za to što je ignorantno prema svojoj unutrašnjoj, spiritualnoj čežnji za kontaktom. Razmatrajući vanzemaljsku negativnu agendu, izjava bi bila tačnija ako se okrene: „Vanzemaljci zavise od našeg nedostatka svesnosti da oni operišu u tajnosti i koriste naša podsvesna ranjiva mesta kao stražnja vrata, da bi sebi obezbedili dublje prolaz u naš svet“.

• Krvarenje iz nosa prilikom abdukcija je jednostavno psihosomatska reakcija na potisnuto sećanje na abdukciju koje pokušava da se probije na površinu.

Krvarenje iz nosa stoji u vezi sa aktivnošću abdukcija, toliko je poznato, ali umesto priznanja da je reč o implantaciji mozga kroz nos, što zvuči bolno i uznemirujuće, ova veza se objašnjava kao psihosomatska manifestacija izazvana sećanjima koja pokušavaju da se probiju kroz barijeru poricanja i u stvari kao dobra stvar jer se ta sećanja najzad probijaju. U stvari, sećanja na abdukciju su namerno potisnuta, da bi se prikrilo ono šta se zaista dogodilo i od osetljive psihe otetog sakrila zastrašujuća i traumatična iskustva. Nije planirano da ova sećanja izbiju na površinu, izuzev ako ne predstavljaju mamac paravan-memorije, da bi ubrizgali pogrešne podatke u telo istraživačke literature abdukcija.

• Paraliza tokom abdukcije se sprovodi putem udaljene električne stimulacije mozga i ima pozitivan, podmlađujući efekat na paralizovanu osobu.

Paraliza je druga karakteristika koja se ne može poreći, jer suviše otetih izveštava o njoj i zbog toga mora biti zamagljena. Ovde se zamagljivanje sastoji u tome da ona ima terapeutski i podmlađujuči efekat, te bi trebalo da se nadamo da ćemo biti paralizovani, budući da ona podržava zdravlje i vitalnost. Nije potreban nikakav komentar.

• Kada vanzemaljci otetima prikažu traumatične vizije holokausta, smrti i planetarnih razaranja, to je samo u svrhu izazivanja emocionalnih reakcija i proizvodnje neurohemikalija koje Grejsi žele da proučavaju.

Najbolji način da se ova karakteristika zamagli je predstaviti je kao nevinu težnju naučne radoznalosti. Ovo pojednostavljeno objašnjenje se ne poklapa sa sofisticiranom prirodom vanzemaljskih frakcija, uključenih u ovu vrstu procedure, koje se rukovode sopstvenim motivima i služenjem sebi. Postoji nekoliko boljih objašnjenja.

Prvo je da je ta procedura drugi oblik žetve energije putem indukcije straha i užasa. Ona ne podrazumeva cevi i igle zabodene u mozak, tako da to nije žetva fizičkih neurohemikalija, jer se emocionalna energija može uhvatiti bez potrebe za time.

Drugo, to može biti oblik programiranja propašću, da bi se oteti indoktrinirali očekivanjima i strepnjom zbog nevolja sa kojima se čovečanstvo suočava i da bi ih time učinili mnogo ozbiljnijim i posvećenijim saradnji sa vanzemaljcima, da bi navodno pomogli da se spase čovečanstvo.

Treće, to može biti pokušaj povlačenja okidača i time otkrivanja skrivenog programa u otetom, koji predstavlja pretnju za vanzemaljsku agendu, programa preinkarnacijske vrste koji se ili odnosi na njegovu ili njenu misiju na Zemlji tokom kraja vremena ili misije koja je programirana u njega od strane suparničke vanzemaljske frakcije, koja želi da taj program ostane neaktivan dok na Zemlji ne započnu apokaliptički događaji. Ekstrakcijom tih informacija vanzemaljci, koji obavljaju ovu proceduru, stiču vitalnu inteligenciju koja im može pomoći da steknu prednost nad protivničkom agendom.

4. Prikazivanje vanzemaljskog mešanja u božanskom svetlu ili kao sudbine

• Naša je božanska misija da radimo sa Grejsima, da dopustimo da naša genetika bude stopljena sa njihovom i da im dopustimo da steknu našu emocionalnu fleksibilnost. Njima je potrebna ta pomoć da bi se stopili sa Bogom. Spiritualno i genetsko jedinstvo ljudi i Grejsa će obezbediti budućnost za obe vrste.

Ljudi se priklanjaju višoj svrsi ili višoj sili mnogo češće usled slepe vere, programiranja i emocionalizma, nego razuma i iskustva. Duboko u sebi ljudi znaju da postoji viša svrha, međutim, usled nedostatka svesnosti takvi spiritualni impulsi su često zamenjeni anti-spiritualnim rezultatima. Obratite ovde pažnju da je ovde sve osim konačnog rezultata pozitivno: sticanje emocija, božanska misija, sjedinjenje sa Bogom, spiritualno jedinstvo, obezbeđivanje budućnosti itd... Konačni rezultat je međutim buduća zamka za matriks ljudske duše putem infuzije kibernetske genetike. Razmislite o tome koliko Grejsima nedostaje slobode, individualnosti, samo-određenja, empatije i bilo kakvog traga viših spiritualnih obeležja i kako se oni lako mogu programirati i manipulisati preko telepatske veze i videćete u kom pravcu će čovečanstvo biti modifikovano preko genetskog sjedinjenja sa Grejsima.

5. Pretnje konsekvencama ako se ne sarađuje

• Mi ne možemo sami pobediti otpadničke reptile, jer oni ne poštuju naše vlasti i imaju bolju tehnologiju. Zbog toga nam je potrebna pomoć spolja. Reptili neće otići bez borbe i Grejsi su naša jedina nada.

Da se problem može rešiti samo putem fizičke borbe, onda bi čovečanstvo bilo potpuno razoružano. Čak i tada, povezivanje sa pogrešnim vanzemaljskim frakcijama bi prouzrokovalo buduće probleme. Grejsi ne uživaju dobar glas u pogledu svog poštenja i iskrenosti. Postoje druge frakcije, pozitivni nordijski tipovi na primer, koji bi bili bolji saveznici, iako bi oni verovatno ponudili ne-fizičku pomoć umesto militarne intervencije. Što je u redu jer izlaz iz ove zbrke leži više na metafizičkoj a ne na fizičkoj ravni. Brutalne fizičke metode otpora su ionako suštinski beskorisne. Izbor će biti ponuđen da se ostane u ovoj kutiji i poveže sa Grejsima ili da se istupi napolje i poveže sa pozitivnim transcendentnim silama, koje nude mnogo kreativniji pristup zasnovan na spiritualnim principima.

• Naše zemaljske tehnologije nisu dovoljne da nam pomognu da prevaziđemo energetske, prehrambene i klimatske krize. Potrebna nam je vanzemaljska tehnologija da bismo preživeli.

Razlog zašto se te tehnologije ne koriste ne leži u ljudskoj nekompetentnosti ili gluposti, već u potiskivanju izuzetnog talenta i pronicljivosti od strane ljudskih i vanzemaljskih snaga uz interes da se održi status quo. Granične tehnologije se potiskuju da bi se stvorili upravo ti uslovi očaja, kako bi suzbijači ponudili sebe kao rešenje. Na primer, upućivanjem sveta samo na naftu i sprečavanjem nečeg jednostavnog kao što je masovna proizvodnja efikasnih i ekonimičnih električnih automobila, naftna kriza može baciti svet na kolena, čineći ljude tako nemobilnim, izgladnelim i očajnim da će silama, koje mogu sprečiti tu patnju, predati sve, uključujući i svoju slobodu. Mi već imamo tu tehnologiju i svako ko poznaje graničnu nauku ili crnu tehnologiju zna koliko se ona brižljivo čuva od publike. Neadekvatnost naše zvanične tehnologije je u potpunosti veštački stvorena.

6. Primamljivanje obećanjima i nagradama

• Vanzemaljci mogu da pruže dar vidovitosti, moć isceljivanja i druge paranormalne moći ako sarađujete sa njima.

Ove moći su mamac koji treba da izazove pokoravanje i posluži kao dokaz za vanzemaljsku dobroćudnost. Najzad, obdarenost isceliteljskim i psihičkim moćima izgleda kao dobra stvar. Međutim, dok se paranormalne sposobnosti razvijaju tokom spiritualnog treninga, posebno treninga uz savet istinski pozitivnih entiteta, njih takođe mogu indukovati ili osmisliti sile na stazi služenja sebi za strateške svrhe. Za agendu ne predstavlja gubitak ako neki oteti sada može da izleči nekoliko ljudi ili im predvidi budućnost, a sa druge strane služi agendi, ulepšavajući sliku i ohrabrujući druge na saradnju. To su jeftine đinđuve date u zamenu za poslušnost. Obratite pažnju na to da negativne vanzemaljske frakcije nikada ne daju otetima istinsku slobodu, pravu svesnost i praktičnu pronicljivost.

• Vanzemaljska tehnologija može obasjati Zemlju specijalnom energijom da bi pomogla poboljšanju naše intuicije i interdimenzionalnih sposobnosti.

Ovo je još jedan primer vanzemaljskog pokušaja da zavedu ili da sebi pripišu prirodan spiritualni proces. U okultizmu postoji pravilan put spiritualnog razvoja putem korišćenja sopstvenih snaga i iniciative uz savete razvijenijih pojedinaca, i drugi put obmanjivanja i sticanja moći putem ulaska u simbiozu sa pojedincem ili entitetom orijentisanim prema sebi koji daje te moći u zamenu za energiju duše i pokornost. Ovo drugo je put mračnog okultizma ili crne magije. Ova razlika se takođe može primeniti i na interakciju sa vanzemaljcima. Povećanje intuicije i interdimenzionalnih sposobnosti je prirodni deo ljudske evolucije, koji joj je namenjen. Međutim, ako neka vanzemaljska frakcija može da se umeša u taj proces i nastupi kao snaga koja ga omogućava, tada će čovečanstvo napustiti ispravnu stazu spiritualnog razvoja i slediti crnu stazu, da bi steklo te sposobnosti po cenu svoje slobode.

• Vanzemaljci mogu da pomognu da se čovečanstvo promeni putem nove tehnologije koja je u harmoniji sa Zemljom, koja će ukloniti sve bolesti i siromaštvo, nepravdu i nuždu.

Pitanje je pod kojim bi uslovima ta tehnologija bila data i sa kojim ciljevima. Ukoliko je tehnologija pozajmljena umesto da se prenese znanje, čovečanstvo će biti prisiljeno da ispunjava sve zahteve vanzemaljaca, da bi izbeglo patnju izazvanu oduzimanjem te tehnologije. Ukoliko davaoci nisu iskreni, to im pruža povlašćeni položaj da sa čovečanstvom čine šta im je volja. Blagonakloni i mudri vanzemaljci će unaprediti našu tehnologiju samo ako je to praćeno i stečeno spiritualnim i etičkim napretkom sa naše strane. Putem odgovorne upotrebe mi bismo sačuvali svoje samo-određenje i oslobodili ih tereta da nas stalno nadziru. Vanzemaljci koji umesto toga žele da se umešaju u naše poslove i preuzmu kontrolu će koristiti obećanja tehnologije kao sredstvo za cenjkanje i način da proizvedu poslušnost i zavisnost.

7. Naivne pretpostavke koje vode do pogrešnih zaključaka

• Vanzemaljci zagovaraju mir i ljubav prema bližnjima i to se ne poklapa sa karakteristikama ispiranja mozga. Oni koji se zalažu za mir, bratsku ljubav, darežljivost, altruizam i jedinstvenost su uvek pozitivni.

Cilj svih tiranija je da uvedu mir i red putem uništenja opozicije, što podrazumeva i iskorenjivanje istinske individualnosti i nezavisnog mišljenja. U stanju totalitarizma ideali kao što je mir, bratska ljubav, darežljivost, altruizam i jedinstvenost se ohrabruju dok god služe zaokruženju tog stanja. Oni su korisni za kolektivizam, pozitivna sredstva upravljena ka negativnom završetku. Zbog toga oni nisu obavezno dokaz blagonaklonosti. Uz to, nijedan manipulativni vanzemaljac neće poružniti svoju sliku ili pokazati pravu boju, otvoreno zagovarajući nasilje i mržnju protiv suseda; reči ovde nisu toliko važne kao aktivnosti i namera koja leži u pozadini. To ne znači da bi ove pozitivne ideale trebalo odbaciti, oni samo treba da budu povezani sa kvalitetima kao što je razboritost i nezavisnost, u drugom slučaju postaju sredstva pacifikacije i trankvilizacije.

• Vanzemaljci nisu neprijateljski raspoloženi, jer da jesu, već bi nas zbrisali ili bi to mogli da učine za par minuta. Nedostatak spoljnih znakova neprijateljstva ukazuje na dobroćudnost.

Neprijateljstvo uzima mnogo sofisticiranije oblike nego prostu nasilnost.

Kada bi vanzemaljci želeli da se angažuju u nasilnom preuzimanju Zemlje, ne bi usmeravali percepciju javnosti putem dezinformacija, postavljanjem ključnih lidera javnog mnenja, programiranjem uma i implantacijom. Činjenica da oni sprovode ovakvu delikatnu manipulaciju ukazuje na to da je njihovo neprijateljstvo prikriveno. Navesti nas da sami sebe porobimo i držimo sami sebe na uzdi bi bio najefikasniji samo-održivi oblik pokoravanja. Pokoravanje civilizacije grubom silom seje seme otpora u ogorčenoj populaciji i logistički je zabranjeno. Ali osvajanje njihovih umova, njihovih srca i njihovih duša psihološkim i spiritualnim oružjem predstavlja put da se kreira zatvor bez zidova, da se stvore robovi koji žele svoje ropstvo i protive se onima koji pružaju otpor kao neprijateljima progresa. Agenda tako u ogromnoj meri zavisi od dezinformacija a sudeći prema količini dezinformacija koje su puštene u javnost, ta agenda trenutno veoma dobro napreduje.

• Potrebna je snažna veza sa Kreatorom da bi se manipulisalo vremenom-prostorom, zbog toga svi vanzemaljci ovde na Zemlji, koji su sposobni za manipulaciju vremenom-prostorom moraju biti pozitivni.

Manipulisanje vremenom-prostorom nije tako jednostavno. Putem
posebne tehnologije negativna bića mogu da idu prilično daleko u manipulisanju vremenom-prostorom. Drugo, negativna bića i dalje mogu da razviju snažnu vezu sa demiurškim aspektom Kreacije, odgovorne za materijalni svet, i preko toga izvedu naizgled magična dela. Napredni inicijanti i majstori tamnog okultizma imaju tu sposobnost, mada su je njihovi vanzemaljski supervizori rafinirali do prave nauke. Treće, jedina prednost koju napredna pozitivna bića imaju je njihova povezanost sa višim božanskim aspektom Kreacije, koji je superioran u odnosu na demiurški aspekt, što im omogućava pristup širem opsegu mogućih realnosti i vremensko-prostornih konfiguracija. I četvrto, negativna bića i dalje mogu da steknu ilegalni pristup širem obimu manipulacija, ako ukradu ili zloupotrebe tehnologiju, koju su izgradila i podesila pozitivna bića, ili ako utiču na druge sa tim pristupom da izvrše njihove zapovesti. Zbog toga, samo posedovanje sposobnosti da se manipuliše vreme-prostorom nije dokaz pozitivnosti.

• Rasa, dovoljno napredna da dospe dovde, je morala da prevaziđe svoje destruktivne tendencije.

Logika je da planetarna civilizacija koja nije prerasla svoje destruktivne načine završava uništavajući sebe ratom i iscrpljivanjem resursa pre nego što uopšte postane sposobna za svemirska putovanja. Svemirski put i istraživanje drugih svetova zahteva planetarnu uniju, zato se pretpostavlja da samo civilizacije koje su usvojile holističke i zdrave puteve mogu dovoljno dugo da evoluiraju, da bi napustile svoje svetove i putovale do Zemlje. U stvari, pozitivna staza prosvetljenja, mira i harmonije nije jedini put da se dostigne planetarna unija. Civilizacije se takođe mogu ujediniti pošto su porobljene od strane negativnih elemenata, koji koriste oštroumnu strategiju, psihološko oružje, infiltraciju i subverziju da bi uspostavili globalnu totalitarističku imperiju. Ukoliko je dovoljno brižljivo učinjeno, oni to mogu da obave a da pri tome uopšte ne pribegnu destruktivnom fizičkom oružju. A čak i kada benigne civilizacije započnu istraživanje i kolonizaciju drugih svetova, moguće je da unutrašnje neslaganje prouzrokuje da se neke frakcije odvoje i upotrebe tehnološke kapacitete za manje benigne ciljeve. Iz svih tih razloga, putovanje svemirom negativnih civilizacija je potpuno moguće.

• Oko Zemlje postoji zaštitini karantin i vanzemaljci sa lošim namerama ne mogu da prođu kroz njega.

Negativni vanzemaljci postoje i operišu u našem svetu, tako da čak i ako ovaj karantin postoji, morao je biti postavljen tek pošto su vanzemaljske frakcije već dospele na Zemlju, zatvarajući ih. Ili je karantin povremen i dopušta ulazak pod posebnim uslovima. Na jedan način ili drugi, izjava da vanzemaljci sa lošim namerama ne mogu boraviti ovde zbog karantina, se protivi eksperimentalnim dokazima i istraživanju.

• Nagrada za saradnju sa vanzemaljcima daleko prevazilazi opasnost prevare. Zbog toga ne bi trebalo da ih zastrašimo i oteramo, izlažući ih sumnji, već da im otvoreno poželimo dobrodošlicu, jer u suprotnom propuštamo svoju šansu da uberemo plodove od kontakta.

Poželeti dobrodošlicu bez procene osigurava da rizik od porobljavanja bude veći od potencijalne nagrade zbog saradnje. Istinski mudre i blagonaklone vanzemaljske frakcije neće želeti da im slepo verujemo pre uspostavljanja odnosa. Niti će biti razočarani zato što primenjujemo pristup procene, jer ako su zaista iskreni i pošteni, oni će proći taj test. Saradnja sa manje skrupuloznim frakcijama ostavlja suviše prostora za taktike mamaca i laganja. Zbog toga pristup ne bi trebalo da bira između potpune paranoje i potpune lakovernosti, već da uključi procenu između sila koje zaslužuju nepoverenje i onih koji su dokazali svoj integritet.

8. Manipulacija emocijama preko eufemizama i disfemizama

• Vanzemaljci nisu uljezi, već „posetioci“ ili gosti jer smo ih mi pozvali.

Postoji dobar razlog za verovanje da su neki vanzemaljci zaista gosti ili posetioci, ali su ovde ti termini primenjeni na pogrešne vanzemaljce, naime na Grejse i druge, koji su uključeni u vanzemaljske abdukcije. Ako želimo da izaberemo neki drugi naziv umesto uljeza, a ne narušimo istinitost, termin podrivač i akviziter bi bili dovoljni, jer je veliki deo njihovih napora usmeren ka tome da se dobije dozvola, poziv i saradnja kako bi se probio njihov dalji put ka ciljanom svetu. U akciji oni se prikradači, akviziteri i manipulatori pre nego nametljivci, ali po njihovoj intenciji nisu ništa manje nego uljezi i intervencionisti. Ako smo ih pozvali, to je samo zbog toga što smo bili nesvesni kakve to posledice ima, i pošto smo postali svesni, imali bismo sve razloge da povučemo taj poziv.

• Reći da su vanzemaljci negativni je simptom kulturološke ignorantnosti, zatucanosti i straha.

Ovaj argument počiva na klasičnom paralogizmu. Samo to što kulturološka ignorantnost, zatucanost i strah mogu voditi do toga da kažemo da su vanzemaljci negativni, ne podrazumeva obrnuto, da je reći kako su vanzemaljci negativni neophodno simptom toga. Umesto toga zaključak može biti izveden na osnovu izuzetne svesnosti, kritičkog mišljenja, ličnog iskustva i dubinskog istraživanja. Naravno, reći da su svi vanzemaljci negativni uz mrzovoljan ton i posezanjem za stereotipima, nije izgovor za to. Ali to ne znači da treba da označimo sve vanzemaljce kao pozitivne u ime kulturološke sofisticiranosti, otvorenosti i perceptivnosti. Obratite pažnju na to kako se ponovo i ponovo jedan pogrešan izbor koristi da opravda drugi pogrešan izbor. Umesto toga, treba da identifikujemo različite vanzemaljske motive onakve kakvi jesu, da li su pozitivni, negativni, neutralni ili bilo šta između toga.

• Abdukcije od strane Grejsa se nazivaju „privremenim odvođenjem“, jer oni uvek vrate otete.

Tokom uobičajenih abdukcija oteti se obično vraća, ali termin „abdukcija“ se odnosi samo na nasilno i iznenadno uklanjanje osobe, ne na to da li će ona biti vraćena. Zbog toga je termin „privremeno odvođenje“ suvišan i služi samo kao eufemizam da stiša emocionalni odgovor na termin abdukcija.

Međutim, treba razumeti da se ne vraćaju svi oteti. Mutilacija ljudi i konzumiranje ljudi za hranu i biološki materijal je u najvećoj meri tabu i predmet o kome se ne izveštava dovoljno. Dok se to ne događa tipičnim otetima, koji se otimaju zbog sofisitciranijih razloga, ono se ipak događa onima koji su slabi i zateknu se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Ne postoje podaci koji je tačno procenat nestalih osoba u svetu odveden u ove svrhe, da ne spominjemo one koji nemaju ni tu privilegiju da budu prijavljeni kao nestali. Ali ako se razmotri broj ljudi koji nestaju svake godine, vidi se da permanentne abdukcije ne samo da su moguće, već imaju i tu prednost da budu potpuno osporene, ako se telo nikada ne pronađe. Svaka instanca bi ih jednostavno odbacila, kao i svaki nerešen slučaj.

• Abdukcije je adekvatnije nazvati doživljavanjem iskustva a otete pravilnije nazvati komunikatorima, vezom, gostima ili kontaktiranima, jer su bili pzvani da se sretnu sa vanzemaljcima i dali su dozvolu. Oteti nisu žrtve, već ko-kreatori i ravnopravni učesnici.

Ovo se može primeniti samo na istinske slučajeve benevolentnih kontakata sa vanzemaljcima, koji su ređi nego abdukcije kod kojih je dozvola iznuđena i dobijena podvalom. Ovo drugo će, naravno, pokušati da sebe predstavi kao ono prvo i koristiti eufemizme u ime političke/spiritualne korektnosti kao jedno od sredstava ka tom cilju.

9. Srozavanje vrednosti čovečanstva

• Vanzemaljci se ustručavaju da nas kontaktiraju otvoreno, jer smo nasilna, neprijateljska i agresivna rasa. Vanzemaljci su miroljubivi i imaju tehnologije koje ne zagađuju okolinu, ipak čovečanstvo nastavlja da uništava planetu ratom i zagađenjem.

Moderni čovek u celini jeste agresivan, ali to nije jedini razlog zašto vanzemaljci oklevaju da uspostave kontakt. Pozitivne frakcije verovatno posmatraju čovečanstvo kao još uvek nezrelo da bi se uspostavio otvoreni kontakt bez destabilizacije, dok negativni vanzemaljci posmatraju našu civilizaciju kao još uvek nedovoljno programiranu da bi bila garantovana potpuna pokornost vanzemaljskoj agendi posle prvog kontakta. Ali masovno programiranje će se ubrzo upotpuniti, tako da se vreme za kontakt približava.

Takođe treba napomenuti da je samo jedan deo ljudske populacije nasilan, neprijateljski i agresivan sam po sebi i da čovečanstvo nije bilo izloženo kulturološkoj, političkoj, religijskoj i psihološkoj manipulaciji od strane ljudske elite i negativnih vanzemaljskih snaga, ono bi postalo mnogo miroljubivije i svesnije do ovog trenutka.

Drugim rečima, u interesu vanzemaljske agende bi bilo da projektuje abnormalne nedostatke nekolicine na većinu i da koristi disfunkcionalnosti, koje je sama skriveno izazvala, kao izgovor da sebe predstavi kao superiorno rešenje. Prebacivanjem sve krivice na čovečanstvo i unižavanjem njegove slike o sebi se može omogućiti protivničkim silama da predstave sebe kao svece u poređenju sa time. Tako lažni izbor postaje atraktivan naspram onoga ko je lažno oklevetan.

(...)

10. Podmetanje korumpiranog ljudskog rukovodstva kao žrtvenih jaraca

• Jedan korumpirani ljudski kabal sprječava čovječanstvo da ubire plodove kontakta s vanzemaljcima. Taj kabal gleda na vanzemaljce kao na jednu prijetnju njegovoj kontroli nad čovječanstvom. On stoji iza dezinformacija čiji je cilj sprječavanje svjesnosti ljudi o postojanju vanzemaljaca.

Ovo pretpostavlja da su svi vanzemaljci pozitivni a jedini antagonisti su ksenofobične ljudske grupe koje se samo trude da drže čovječanstvo pod njihovom vlastitom kontrolom. Bacanjem krivice na ljudskog kabala kao jedinog krivca, vanzemaljci štite svoj imidž kao jednu logičku soluciju. Bilo bi tačnije reći da korumpirani ljudski elementi sarađuju sa negativnim vanzemaljskim grupama, kako bi spriječili čovječanstvo da se poveže sa višim dobroćudnim silama koje podržavaju duhovno oslobađanje.

Ksenofobični ljudski kontrolori mogu stvarno postojati, međutim, oni bi sigurno bili u manjini s obzirom na sofisticirane metode za programiranje uma i infiltraciju, kojima vanzemaljci raspolažu. Oni bi takođe bili tehnološki i logistički zaostaliji od drugih grupa ljudi koje sarađuju sa negativnim vanzemaljskim silama ili koje su potpuno preuzete od strane vanzemaljaca. Konrola od strane negativnih vanzemaljaca može se nadvadati samo uz pomoć duhovno transcedentalnih metoda ili rješenja a ksenofobični ljudski kontrolori sa svojim militarističkim mentalnim sklopom, previše su integrisani u negativnu hijerarhiju da bi mogli uzeti u obzir takav jedan pozitivni pristup; odatle, oni neminovno postaju jedan koristan predmet za sofisticirane negativne sile. Njihova uloga je krajnje neznatna.

• Vanzemaljci su ovdje hiljadama godina i nisu nam učinili ništa nažao, međutim, kabal će izrežirati predstavu o prijetnji vanzemaljaca kako bi opravdao izgradnju svemirskog oružja protiv vanzemaljaca. Oni (kabal) su takođe otimali ljude i programirali ih paravan memorijom o zloćudnim vanzemaljcima, kako bi vanzemaljce prikazali u lošem svjetlu.

Kad bi ovo bilo tačno, onda bi se kabal trudio iz petnih žila da prouzrokuje kod ljudi mržnju prema vanzemaljcima kako bi pripremio njihove umove za jednu režiranu predstavu invazije. Taj kabal bi odgajao, podržavao, finansirao i promovisao radove uglednih naučnika koji bi blatili vanzemaljce na sve moguće načine, obezbjeđujući da takvi tipovi dobiju najviše prostora u medijima, dok bi se istovremeno trudio da ućutka one koji predstavljaju vanzemaljce kao pozitivne. Pripadnici te kabalske grupe koristili bi svoje kontakte u medijima za ubrizgavanje perzistentnih ksenofobičnih tonova u knjige, filmove i TV dokumentarce na temu vanzemaljaca. Oni bi takođe nasiroko izvodili otmice ljudi kako bi proizvodili žrtve kojima bi bilo utisnuto pamćenje užasnih doživljaja s vanzemaljcima, tako da bi literatura koja se bavi tom tematikom bila zasićena njima.

Međutim, šta vidimo umjesto toga? Potpuno suprotno. Oni istraživači koji bacaju više svjetla na tamnu stranu prisustva vanzemaljaca, ujedno su i oni koje se ignoriše i ubija, dok se one istraživače koji promovišu pro-vanzemaljske dezinformacije uzdiže na svjetla pozornice. Žrtve otmica koje uspiju da provire kroz zavjesu, marginalizuju se jer se njihova iskustva ne uklapaju sa zvaničnim pogledima na prirodu abdukcija.

Izvještaji otmica za koje se čine da su bile lažirane, takođe stalno predstavljaju vanzemaljce kao dobroćudne. Najpopularnije knjige iz tog područja, dokumentarci i filmovi na temu NLO-a i vanzemaljaca, naginju na njihovo predstavljanje u smislu misterioznih, predivnih i nedužnih bića. Ukoliko postoji jedan kabal, onda sve ukazuje na to da taj kabal gura pro-vanzemaljsku agendu, što može biti samo u slučaju da on sarađuje sa prevarantskim vanzemaljskim silama.

11. Osiguranje amnestije za korumpirano ljudsko rukovodstvo

• Do objave može doći samo u slučaju da se ‘insajderima’ obeća amnestija u zamjenu za njihovo otkrivanje istine.

Politika davanja amnestije koja bi bila previše univerzalna, bezuslovna i praštajuća, u stvarnosti bi ohrabrivala nastavljanje, ekspanziju i dovršavanje kriminalnih aktivnosti insajdera, ukoliko krivci znaju da ne moraju ništa da se brinu i da će im na kraju sve biti oprošteno. U njihovom najboljem interesu bi bilo da se podrži ovakva jedna vrsta amnestije, tako da oni mogu nastaviti sa svojim operacijama i nakon proglasa o prisustvu vanzemaljaca, rasterećeni od bilo kakve odgovornosti.

Ukoliko se pokuša sa amnestijom, ona mora biti dana ne samo u zamijenu za istinu o prisustvu vanzemaljaca i tajnih tehnologija, nego i za svjedočenja pod zakletvom u vezi s ponašanjem njihovih kolega i pretpostavljenih kao i jedno potpuno objelodanjivanje i predaju tajnih informacija. Nakon što svako od njih kaže šta zna o svima drugima, na stolu bi se našlo dovoljno istine da bi se moglo odrediti ko zaslužuje amnestiju a ko ne. Onima za koje se utvrdi krivica, uključujući i one koji su pogazili zakletvu kod svjedočenja ponašajući se kao patološki dezinformatori, trebalo bi zabraniti da zauzimaju bilo kakve vodeće pozicije u post-Objavnom svijetu. Uzbunjivači koji znaju da su bili iskreni, nemaju se čega bojati, dok oni koji misle da će moći koristiti amnestiju i tako nastaviti da sprovode svoju tajnu agendu, biće smatrani odgovornim. To se treba sprovesti na jedan način gdje bi trebalo biti isto praštanja, kao i kod slučaja otkrivanja i hapšenja mafijaških bandi. Ovdje se ne radi o traženju osvete protiv kriminalaca ili o zagovaranju neke nemilosrdnosti, nego o zaštiti čovječanstva od psihopata kojima nikakva rehabilitacija ne može biti od pomoći i koji su u stanju da koriste amnestiju kako bi nastavili sa svojim operacijama.

Praktična realnost amnestije, međutim, vodi do pitanja ko ima autoritet i sposobnost da ponudi amnestiju i zaštiti svjedoke? Prije Objave, niko. “Black ops”- grupe su toliko tehnološki napredne da čak pod 24-časovnom policijskom zaštitom (ili ispred žive publike) svjedok može biti pogođen jednim nevidljivim enegetskim snopom i pasti mrtav kao kod izljeva krvi u mozak ili infarkta. Oni koje rade na “black ops” projektima potpisali su dokumente u kojima se bukvalno slažu s tim da budu likvidirani ukoliko prekrše zakletvu o čuvanju tajne. Zakoni koji se odnose na zaštitu tajnih informacija i nacionalnom bezbjednošću su takođe izvan jurisdikcije konvencionalnog pravnog sistema.

Tako, da bi se to uspješno dekonstruisalo, tu bi bio potreban jedan autoritet koji je moćniji od cijelog vojno-industrijskog kompleksa. Najbliže tome bi bila jedna “ujedinjena planetarna koalicija pravde”, koja bi bila u stanju da očisti delikventne vlade od njihovih kriminalnih elemenata. Međutim, u tom slučaju bi se morali braniti uz pomoć jedne svjetske vlade, svjetske armije ili svjetskog tribunala koji bi bio toliko moćan da bi se veoma lako mogao pretvoriti u jednu globalnu policijsku državu.

• Nakon Objave, bilo bi duhovno da se ponudi amnestija i oproštaj onim vladinim i vojnim frakcijama, koje su bile uključene u vršenje nasilja i izvođenje eksperimenata na ljudima.

Amnestija može obezbijediti bezbjedan prenos “black ops” - infrastrukture (tajni naučni, obavještajni i vojno-industrijski kompleksi), koja bi se onda mogla koristiti za poboljšanje nacionalne ili planetarne bezbjednosti. Međutim, to bi moglo lako da odvede do tehnokratskog totalitarizma na globalnom nivou, ukoliko nam se dobročinitelji lažno predstave, te tako otvoreno konsoliduju kontrolne mreže svijeta u jednu mrežu koja će biti pod njihovom kontrolom. Upravo sada, negiranje i tajnstvenost koji okružuju “crne projekte” omogućavaju da tehnologija koja je dostupna javnosti ostane relativno nerazvijena. Tehnologija policijske države i oružja za kontrolu masa, ograničeni su na tasere, gumene metke, zvučne puške, vodene topove, kamere za nadzor, praćenje interneta, cell-dar, nacionalne lične karte, itd. Međutim, ukoliko se prilikom Objave otpakuje i sva tehnologija koja pripada tzv. “crnom projektu” (uključujući i vanzemaljsku tehnologije) i ukoliko ona pređe u javno korištenje, onda bi to moglo voditi do rapidne proliferacije užasnih metoda karakterističnih za kontrolu policijske države: “vučni energetski snopovi”, puške paralizirajućih zraka, nevidljive bezbjedonosne snage u anti-gravitacionim vozilima, očitavanje misli s distance, “pre-kriminalna” detekcija potencijalnih prekršilaca zakona i disidenata; i reprogramiranje uma. To je sudbina koja očekuje čovječanstvo ukoliko se bude naivno postupilo s amnestijom, tako da će to onda ići na ruku vanzemaljskoj agendi.

12. Glorifikacija vanzemaljaca i pozivanje na razumijevanje

• Ono što je devijantnim vanzemaljcima jedino potrebno, to su ljubav i prijateljstvo.

Ako ništa, mi možemo u našim srcima osjećati ljubav i prijateljstvo, međutim, kao jedan izraz čiste ljubavi, mi moramo čvrsto blokirati njihove pokušaje zalaženja na područja koja su izvan njihove jurisdikcije. To je zbog toga što devijantni vanzemaljci nisu delikventna djeca koja su nesvjesna štete koju prave, niti neke nevine žrtve slučajnih okolnosti; preciznije rečeno, oni imaju inteligentne razloge za ono što rade. Oni su izabrali svoj put a na ljubav i prijateljstvo gledaju isto kao i psihopate; kao na jednu našu pogodnu slabost kojom se mogu okoristiti. Bilo ko, ko je imao priliku lično vidjeti kako psihopate operišu, zna da oni prije zloupotrebljavaju dobrotu, nego što je cijene; a to se odnosi i na one psihopate koji čine elitu ljudskih kontrolora i negativne vanzemaljske grupe.

• Grejsi su poštovani članovi galaktičke federacije a pomogli su ljudima na duhovni način.

Ta “Galaktička Federacija” je dio ‘nju-ejdž’ folklora a označava jedan savez dobroćudnih vanzemaljskih rasa, koje su ovdje da pomognu čovječanstvu. Neki savez ili bratstvo dobroćudnih vanzemaljaca vjerovatno postoji a možda u nekim od njih ima i grejs-dronova koji bi tamo mogli prije služiti kao neki generički pomagači, međutim, bilo bi pogrešno reći da su Grejsi koji otimaju i implantiraju ljude jedna dobroćudna rasa koja je i sama dio te federacije.

• Vanzemaljci koji će nam se sami uskoro otkriti su oni koji su stvorili čovječanstvo.

Ovo se odnosi na sljedbenike tzv. teorije drevnih astronauta i one koji generalno smatraju vanzemaljce kao naše vrhovne roditelje. Pitanje nije u tome da li je čovječanstvo genetički inženjerirano od strane vanzemaljaca ili nije, nego da li oni koji te zasluge pripisuju sebi, stvarno govore istinu. Pa, čak i da je to tako, da li im to automatski daje pravo da intervenišu i miješaju se u naše živote.

• Grejsi imaju toliko naprednu tehnologiju da je ona skoro samosvjesna, što pokazuje da bi mogla postojati veza između tehnologije i svijesti. Oni sami su veoma duhovno razvijeni i preokrenuli su napedak svijesti u jedan oblik umjetnosti. Njihova svijest je kolektivna a istovremeno iskonska i nevina. Grejsi su duhovna bića. Umjesto seksualnog kontakta oni ispoljavaju ljubav držeći se za ruke u krugu i stapajući se tako s Jednim.

Još jedan od primjera antropomorfizacije i romantizacije Grejsa. On se oslanja na opservacije da su Grejsi naoko bezizražajni, bespolni, intelektualno razvijeni i grupne svijesti. Međutim, umjesto priznavanja da je to zbog njihovih kibernetičkih karakteristika i robotičkog funkcionisanja, stvar je izokrenuta predstavljajući ih sofisticiranim, zen-majstorima, sklonim duhovnom jedinstvu.

• Grejsi se ophode zaštitnički i s ljubavlju što je praćeno i jednim strahom da ne ostanu ili se zaglave u ovoj njihovoj trenutnoj evolutivnoj fazi, tako da oni trebaju našu pomoć kako bi evoluirali, a mi treba da gledamo na njih sa strašću i sažaljenjem. Grejsi su budući potomci ljudi kojima su potrebne naše biološke supstance kako bi liječili neki degenerativni zdravstveni poremećaj. Mi se približavamo jednoj tački gdje su Grejsi ranije bili u njihovoj evoluciji. Umjesto da uništimo sami sebe kao što su oni, mi im moramo dopustiti da nam pomognu da izbjegnemo našu propast, pa tako preduprijedimo i njihov nestanak. Hibridi su sjeme jedne nove rase koja predstavlja kombinaciju najboljih karakteristika obe rase, Grejsa i ljudi. Hibridnim bebama je potrebna ljubav žena koje otimaju, a Grejsi uče o ljubavi kroz tu njihovu interakciju. Za Grejse, mi predstavljamo ne samo njihovu prošlost, nego i njihovu jedinu nadu za budućnost.

Primjećujete li ovdje jedan emocionalno nabijen jezik koji je specijalno dizajniran da izazove sućut, strast, brigu, nadu i ljubav. Problem nije u ispoljavanju tih osjećanja, nego u tome da li su razlozi na osnovu kojih se na njih poziva stvarno istiniti. Gornje objašnjenje se odnosi na našu upoznatost s činjenicom da otmice od strane Grejsa imaju nečeg zajedničkog sa hibridizacijom, medicinskim procedurama i skupljanjem bioloških materijala. Međutim, to se ovdje podmuklo utkalo u jednu bajku, smišljenu tako da cilja na instikte odgajanja, zaštite i suosjećajnosti kod odgovarajuće publike. Ovdje se iz više uglova žestoko pokušava ostvariti emocionalna ubjedljivost, nauštrb istine.

13. Navođenje na individualno i kolektivno odobravanje

• Vanzemaljci nam ne mogu pomoći sve dok jedan kritični broj ljudi ne bude zahtijevao njihovo miješanje. Vanzemaljci žele jedan globalni koncenzus a ne da imaju posla samo s jednom državom. Cijeli svijet treba da glasa kao jedna cjelina.

U jednu ruku, pozitivne sile koje poštuju slobodnu volju mogle bi intervenisati ukoliko se to od njih zatraži. U drugu ruku, negativne sile koje teže jednom potpuno legalnom preuzimanju planete, takođe će tražiti naše odobrenje. Razlika se svodi na to koliko jako će nas tjerati na to da im damo naše odobrenje. Ukoliko se radi o nekoj grupi koja u osnovi poštuje slobodnu volju, onda će nas oni pustiti da se na miru odlučimo u vezi s tim. Ukoliko je ta grupa manje dobroćudna, utoliko će biti više nestrpljiva. Odatle, njihove krajnje namjere su ono što je tu bitno.

Tu bi takođe bila važna i sama procedura donošenja tog odobrenja. Da li bi samo jedno globalno glasanje bilo zadovoljavajuće? Samo u slučaju da su glasači dovoljno mudri i inteligentni da donesu jednu odluku na osnovu njihove dobre informisanosti. Prema definiciji, samo jedna četvrtina populacije ima inteligenciju iznad prosjeka, a to je jedino što je potrebno da bi se poštovao razum, više nego emocionalnost. Tako bi tu bile male šanse da kod donošenja odluke nadvladaju oni koji posjeduju dovoljno informacija i sposobnosti za kritičko razmišljanje i koji su u stanju da vide kroz propagandu koju bi nam servirale prevarantske vanzemaljske grupe koje traže naše odobrenje. Ukoliko tu ne bi trebao jedan mnogo veći procenat od većinskog za pobjedu, demokratija bi tu onda opet poslužila samo kao jedno vozilo za legitimizaciju tiranije. Ukoliko bi umjesto toga, izabrani i postavljeni zvaničnici trebali da donesu tu odluku, onda bi se trebala riješiti pitanja njihovog inegriteta, mentalnog zdravlja, kvalifikacija, kao i potencijalnih namiještaljki kod njihovog izbora. Kako se može vidjeti, problem donošenja takve odluke na nivou planete, takođe je povezan sa nekim zamkama.

• Vanzemaljci će kontaktirati ljude lično, zaobilazeći nacionalne vlade.

To bi spriječilo da jedna korumpirana vlada odlučuje o odnosima između ljudi i vanzemaljaca, međutim, to bi takođe moglo biti i jedno sredstvo za dodavanje jedne, čak veće legalnosti njihovom preuzimanju uprave.

Ukoliko se ljudske vlade, služeći same sebe, odvojene od biračkog tijela u mjeri da jednostavno ne mogu više da predstavljaju volju ljudi, onda dobijanje odobrenja od vlade ne bi bilo isto kao dobijanje odobrenja od zemaljske ljudske populacije, kao jedne cjeline. Možda je to razlig zašto vanzemaljci tajno rade u dosluhu s vladama/vojnim frakcijama koje su to odobrile, dok istovremeno grozničavo pripremaju populaciju da odobri njihovu intervenciju kad dođe vrijeme za to. Da ne pominjemo da postoje mnoge vlade i da nijedna država ne može govoriti u ime svih ostalih, međutim, jedno zajedničko odobrenje ljudi sa svih strana bi zadovoljavalo.

• Jedna ujedinjena, globalna vlada bi mogla da napraviti kontakt. Kontaktiranje vanzemaljaca uz pomoć radio poruka uvjerilo bi ih u naše dobre namjere. Oni nas trebaju, a to kako se budemo odnosili prema njima, odrediće koliko ćemo biti poštovani od strane drugih vanzemaljaca.

Još jedan izvor predlaže tu ideju, da mi kontaktiramo vanzemaljce koji su naši interplanetarni susjedi. Jedna ujedinjena globalna vlada bi mogla zadovoljiti kriterijume za predstavljanje cijele planete u kom slučaju bi poziv s njihove strane bio dovoljan za otvaranje vrata. Ili tako, ili bi to samo bio jedan namješten gest koji pruža zadovoljavajuću šemu za ostvarenje direktnog kontakta s vanzemaljcima.

• Vanzemaljci ne mogu ulaziti s nama u interakciju ili nas vidjeti, sve dok im ne damo dozvolu za to, na nekom nivou. Odatle, ako su se oni na bilo koji način umiješali u naše živote, budimo sigurni da smo im već na nekom nivou dali dozvolu za to. Pružati otpor njihovom prisustvu značilo bi negirati odluku koju smo već napravili a to podrazumijeva odbijanje koje je zasnovano na ignorantnosti i strahu, odatle, čovjek mora postati svjestan tog svog izbora, poštovati ga i pokrenuti se iz odbojnosti i straha ka prihvatanju i razumijevanju. Gubitak straha završava igranje uloge žrtve. Vi nećete više biti žrtva. Vi ćete biti jedan ravnopravan učesnik. Kvalitet vaše interakcije s njima će se značajno promijeniti.

Pritisak na davanje odobrenja nije samo na planetarnom nivou, nego i na ličnom, takođe. Ovdje imamo primjer izvlačenja dozvole od strane žrtava otmica, uz pomoć njihovog uvjeravanja da samo to što ih vanzemaljci kontaktiraju, podrazumijeva dokaz da su im oni prethodno već dali dozvolu za to. Odnos između aktivnosti vanzemaljaca i davanja dozvole je više jedan postepen proces, nego odrešit. Isto kao što neki trgovački putnik može bez poziva doći na vaša vrata i pokucati na njih, takav jedan osnovi korak ili slične podmukle smicalice mogu napraviti i vanzemaljci a da nisu bili prethodno pozvani. Ukoliko otvorite vrata, onda time dozvoljavate trgovačkom putniku da zabaci udicu. Taj proces je postepen a počinje sa stupanjem nogom na prag vrata.

Kod manipulativnih vanzemaljaca, najoptimalnijim korištenjem onoga što mogu da čine, oni polako napreduju u pravcu pravljenja dubljih prodora. Ubjeđivanjem žrtve da oni manji prodori dokazuju da je ona zaboravila dogovore koji se moraju sada poštovati, oni sebi kod nje otvaraju zadnja vrata. Što im je više toga odobreno, utoliko interakcija postaje čvršća. Psihološka manipulacija je ono čime oni moraju da počnu, što dublje prodru i što se više neko uskladi s njima, utoliko nastaje više fizičke i nepopravljive štete. To važi za oba nivoa, lični i planetarni.

• Retikulijanci (Grejsi iz konstelacije Zeta Reticuli, prim. prev.) trenutno uzimaju genetički materijal od volontera koji su se složili s tim na nivou njihove duše, da budu dio buđenja Zemlje i rađanja jedne nove civilizacije.

To je jedna dubiozna tvrdnja, uzimajući u obzir i druge metode kačenja ega za koje je poznato da ih Grejsi i njihovi kontrolori koriste, što često vodi do deluzije grandioznosti i potpunom napuštanju razboritosti kod naivnih žrtava otmica. Ukoliko se žrtve otmica navedu da se osjećaju posebno ili kao neki izbranici a da njihovo učestvovanje u programu otmica i hibridizacije podrazumijeva njihovu životnu misiju, onda će se oni rado prepuštati tome. Nikakav duhovni voluntarizam nije potrebno određivati korisnim a onda ga nadzirati, profilirati, otimati i eksploatisati kao neku životinju. Neki postanu čak korisniji i skloniji manipulaciji ukoliko naprave dogovor na osnovu mržnje, očaja, radoznalosti ili ignorantnosti. To je zbog toga što se jednom takvom odlukom čovjek stavlja duboko pod njihovu jurisdikciju, što nadalje sprječava božansku intervenciju ili pružanje pomoći od strane pozitivnih vanzemaljskih sila, koje bi se u drugom slučaju mogle umiješati kako bi se suprostavile blatantnom kršenju slobodne volje.

Dogovorima na nivou duše daje se prvenstvo kod pozitivnih vazemaljskih grupa, međutim, s obzirom da oni po svojoj prirodi nisu intervencionisti, odatle rade samo s volonterima ili onima koji su se svojom slobodnom voljom i uloženim naporom, uzdigli do jednog nivoa kada su postali spremni da budu kontaktirani i da pruže svoje usluge. Stvari se zakomplikuju kad se jedan takav dobrovoljni dogovor napravi prije inkarnacije a sada se zaboravi jer negativne vanzemaljske grupe mogu to da iskoriste, tvrdeći da je to bilo dogovoreno s njima, umjesto s onom prvobitno stvorenom pozitivnom grupom; otimajući tako od čovjeka njegovu sudbinsku misiju i preusmjeravajući njegove dobre namijere i njegov nejasan osjećaj o misiji, na njegovo pomaganje u ostvarivanju njihove sebične agende.

• Kada se u svom životu nađete na dnu, pozovite Grejse i oni će vas podići. Kada se čovječanstvo zadesi u najvećoj krizi, ono se mora obratiti vanzemaljcima za pomoć i uputstvo.

Ovo je jedna od najvećih prevara. Ona zagovara duhovno potčinjavanje negativnim silama u momentima kad je čovjeku najteže i kad je najranjiviji, što je tačka u kojoj mu one mogu nanjeti najveću štetu. Ovo je klasična tehnika ispiranja mozga, gdje se pokušava iskovati novi identitet iz slomljenih parčića onog starog. Tu se čovjeka čupa napolje iz njegove bivše čvrste i logičke podloge i transplantira ga se na jednu vještačku platformu sačinjenu od novih postavki. On tako postaje jedan rekonstituisan fanatik u rukama onih koji su ga reformisali.

Istina je to da postoji jedna važna faza u ezoteričkom razvoju čovjeka kad se njegov ego razbija i gori, dozvoljavajući tako njegovom istinskom duhovnom identitetu da se izdigne iz pepela. Međutim, to duhovno ponovno-rođenje mora voljno da se sprovede iznutra. Nasuprot tome, ovdje nam se savjetuje da pozovemo jedan vanjski izvor, slično kao što bi pozvali vozilo za vuču da nas izbavi napolje iz neke jaruge u koju smo upali, s tom razlikom što se ovdje radi o jednom predatorskom izvoru. Samo penjanjem ka duhovnom zenitu uz pomoć svoje vlastite volje i truda, zaslužuje se drugarstvo s višim pozitivnim silama, dok na naše bespomoćno padanje u dubine očaja, predatorske sile gledaju kao na svoju šansu za intervenciju.

14. Zahtijevanje ujedinjenja i integracije sa vanzemaljcima

• Ljudi moraju da formiraju prijateljske odnose jedan s drugim, prije nego što pokušaju da formiraju prijateljske odnose sa vanzemaljcima. Tek nakon globalnog ujedinjenja i integracije, bićemo u stanju da se obratimo vanzemaljcima.

Pitanje je na kojim principima bi bilo zasnovano to ujedinjenje i integracija? Na principima harmonije, mudrosti, saradnje i razumijevanja ljudskih potencijala? Ukoliko je tako, onda će potrajati mnogo vijekova dok na jedan prirodan način uspijemo prevazići naša kulturalna, religijska, politička i društvena predubjeđenja i podjele. Jedini način da se tako nešto desi prije, tokom par narednih dekada, bio bi uz pomoć ili nekog kataklizmičkog katalizatora sa dubokim spiritualnim posljedicama, ili prisilnim ujedinjavanje kroz jednu svjetsku vladu. U ovom drugom slučaju bi morali spriječiti svaki pokušaj da se pod jedinstvom, integracijom i drugim zvučnim idealima ne pokušava provuči anti-individualizam i totalitarizam. Jedinstvo samo po sebi nije ono što je važno, nego jedinstvo na pravednim principima. Jedinstvo koje raste preko prirodne harmonizacije individua sa zajedničkim shvatanjima duhovnih potreba je jedna stvar, prisilno ujedinjavanje uz pomoć propagande i eliminacije disidenata je druga stvar.

• Hibridi simboliziraju brak izmedju ljudi i vanzemaljaca i predstvaljaju budućnost za oboje. Dolazak i vanzemljska objava, predstavljaju jedan susret nasih kosmičkih porodica.

Nama infuzija grejske genetike nije potrebna da bi evoluirali. Bolje bi nam došla jedna prirodna reaktivacija ljudskog genoma koji je osakaćen tokom ove poslednje faze njegove modifikacije od strane vazemaljaca. Ovaj poslednji program hibridizacije predstavlja samo nastavak onih prošlih a zamišljen je da još više zatomi one naše dijelove koje vanzemaljci smatraju opasnim za njih, kao što su individualnost, intuicija, osjećanja i pronicljivost a da poboljša one karakteristike koje oni smatraju korisnim, kao što su intelektualne i telepatske sposobnosti.

O čemu god da se tu radi, hibridizacija nije najbolji način za našu evoluciju. Biolog, Dr Bruce Lipton je pokazao kako individualna svjesnost, percepcija i vjerovanja utiču na na čovjekovu DNA, omogućavajući promjene i mutacije tokom jednog životnog vijeka, uz pomoć običnog prestrojavanja svijesti. Uz pomoć takvih promjena u našoj svjesnosti i percepciji prema jednom višem paranormalnom i duhovno izrazitom nivou, čovječanstvo evoluira na jedan prirodan način. Međutim, to može biti osujećeno preko jedne nasilne genetičke asimilacije.

15. Ograničavanje svjesnosti o hiperdimenzionalnoj realnosti

• Oni razvijeniji Grejsi su eterični kod svoje egzistencije, drugi su više fizičke prirode. Mi možemo ulaziti u interakciju samo s onim eteričnim uz pomoć promijenjenih stanja svijesti, zato što oni ne mogu ući u našu fizičku realnost.

Grejsi se mogu pomijerati između fizičkog i eteričnog stanja kao i neki drugi vanzemaljci i nisu isključivo ograničeni samo na jedno od tih stanja. Oni koji jesu striktno fizičke prirode su najvjerovatnije androidni faksimili napravljeni od strane ljudskih vojnih frakcija, dok su oni koji su striktno eterične priode, negativne misaone forme ili astralna bića koja projiciraju taj izgled.

Interdimenzionalni vanzemaljci imaju “amfibijsku” prirodu u smislu da su sposobni da se manifestuju fizički, da se pomjere iz vidnog polja u lokalno eteričko polje, ili da se prebace direktno u neku drugu dimenziju. Oni naseljavaju evolutivni nivo između fizičkih ljudi i nefizičkih spirita, opkoračujući graničnu zone između materijalne i eteričke realnosti, koje mogu lako da prelaze.

Takođe, ona istinski visoko-evoluirana bića koja su prevazišla fizikalnost, ništa ne sprječava da se manifestuju tamo gdje smatraju da trebaju.

• Grejsi ne mogu udisati našu atmosferu.

Ova tvrdnja da Grejsi ne mogu udisati naš zrak koristi se od strane nekih izvora s ciljem objašnjenja njihove potrebe da se hibridiziraju uz pomoć nas, kako bi mogli proizvesti jedno novo vozilo za sebe koje bi moglo egzistirati u našoj atmosferi. To je prilično sumnjivo, zato što su Grejsi često viđani na otvorenom prostoru, bilo pored nekih auta kod otmica na putevima ili kako ulaze u sobu žrtve kod noćnih otmica; ili kako se prije ili poslije otmica samo motaju oko nekog apartmana. Isto tako, žrtve otmica mogu biti prebačene na vanzemaljske letjelice i tamo biti okružene Grejsima, bez potrebe za tim da iko od njih tamo koristi aparate za disanje. Oteti su takođe izvještavali o njihovom prebacivanju na svijetove vanzemaljaca gdje su bili u stanju da se kreću napolju i da bez problema udišu njihov zrak.

Tako, ili Grejsi mogu udisati našu atmosferu a mi možemo njihovu, ili Grejsi ne dišu uopšte; ili se ispod njihove maske na licu nalazi neki poseban aparat za disanje. Isto važi za Nordike, Reptilijance i Mantide — oni su viđani u našoj fizičkoj okolini bez nošenja nekih skafandera i svemirskih odijela ili maski. To je vjerovatno zbog toga što naše humanoidne forme imaju zajedničko evolucionarno ili inženjerirano porijeklo, tako da smo kompatibilni kad se o životnim sredinama radi.

Da bi ovo objašnjenje hibridizacije bilo valjano, onda bi tu “zrak” trebalo interpretirati simbolično kao “vibracioni nivo” neke posebne oblasti. U tom slučaju, hibridizacija bi predstavljala premoštavanje između njihove donje vibracione oblasti i naše. To povezuje Grejse sa ulogom proksija ili sondi služeći toj svrsi uz pomoć njihovog rutinskog zadatka otimanja ljudi, pa bi tako hibrid Grej-čovjek predstavljao jednu samo-reproduktivnu vrstu koja se proteže prema gornjim domašajima nižih vibracionih sila. Tako, umjesto da nas vuku prema dole uz pomoć infuzije kibernetičkih karakteristika, oni bi na ovaj način trebali da se protegnu prema gore.

16. Nuđenje lažnih dihotomija kroz zamjenu uloga

• Ovi Reptilijanci koji su ovdje u ovom sunčevom sistemu, samo su jedna otpadnička grupa njihove vrste. Oni su u ratu s Grejsima, koji su duhovno i tehnološki napredniji a naša jedina nada je u tome da oni pobijede te Reptilijance. Humanoidna bića koja žive u bazama ispod površine Marsa i kojima je potreban naš poziv da dođu ovamo kako bi izbjegli tamošnje teške uslove, gledaju na Grejse kao na viša spiritualna bića. Reptilijanci koji nam prave probleme su samo jedna otpadnička grupa koja ne predstavlja namjere cijele njihove vrste.

Ovaj scenario invocira glavne igrače: Grejse, Nordike i Reptilijance. On predstavlja Grejse kao benigne, Reptilijance kao one koji se petljaju u naše poslove i kao zloćudne, a ostatak Reptilijanaca koji još uvijek nisu ovde, kao dobroćudne, takođe. Međutim, ukoliko su svi oni dio iste grupe ili saveza, onda bi ovaj scenario predstavljao ništa drugo do jedno lažno nuđenje izbora. Tu bi mi trebali da se stavimo na jednu njihovu stranu, protiv one druge koja bi bila maskirana kao prijetnja. Ukoliko bi se ovaj scenario pratio do njegovog završetka, na kraju bi ona mala reptilijanska odmetnička grupa bila šutnuta s naše planete, a čovječanstvo bi onda palo pod vođstvo i okupaciju od strane Grejsa, “dobrih” Reptilijanaca i Nordika – upravo onako kako bi se to samo poželjeti moglo s njihove strane, ukoliko bi oni bili dio iste agende.

• Grejsi su inkvizitivna bića koja su degradirala njihove genetske zalihe kroz generacije kloniranja. Oni su ovdje da bi stvorili jednu hibridnu rasu koja može osigurati opstanak obe njihove vrste i naše vrste. Jedna mala odmetnička grupa Grejsa je negativna, neki od njih su samo nekompetentni, međutim, većina njih je dobroćudna. Mantidna bića su drevna i mudra energetska bića, koja se čine insektoidnim samo zato što ih naša svijest interpretira tako. Na zemlju takođe utiče jedna grupa negativnih vanzemaljaca koja je odgovorna za mutilaciju goveda i pojavu Ljudi u crnom (MIB-Men in Black, prim. prev.). Ta bića koriste taktiku zastrašivanja kako bi spriječila naš prelazak u jednu višu dimenziju zato što takav jedan naš prelaz ugrožava njihovu egzistenciju.

Ovdje su Mantidi i većina Grejsa proglašeni - dobroćudnim, jedna mala manjina Grejsa – nekompetentnim ili nasilnim, a Ljudi u crnom - zlim. A svi oni — Mantidi, Grejsi, MIB-ovi — su najvjerovatnije dio jedne iste agende koja takođe uključuje negativne Nordike i Reptilijance.

Pominjanje “male odmetničke grupe” ili “nekompetencije”, potrebno je kako bi se optuživanjem jedne grupice “loših momaka”, margnalizovale one istine o njihovoj stvarnoj prirodi i agendi, koje su do sada procurile.

• Grejsi i Nordijci su dva evolutivna izdanka ljudske rase, koji su doputovali ovdje kroz vrijeme, iz budućnosti. Nordici su visoko spiritualni, većina Grejsa su prijateljski nastrojeni, dok je samo jedna mala odmetnička grupa Grejsa negativna. Vlada dejstvuje samo po svom vlastitom nahođenju, nije pod kontrolom vanzemaljaca, ima samo neke sporazume s njima. Izvještaji o Reptilijancima i Mantidima su najvjerovatnije rezultat pogrešne percepcije žrtava otmica, kad vide neke patološki izopačene Grejse.

Ovaj poslednji dio je samo jedna neosnovana racionalizacija, uzimajući obzir mnogobrojne detalje koji su navedeni u izvještajima žrtava otmica u vezi s opisom Reptilijanaca i Mantida, koji ih prikazuju potpuno različitim od Grejsa i zdravim na svoj poseban način. Ovaj scenario ide još dalje nego drugi tvrdeći da Grejsi i Nordici ne samo da su dobroćudni, nego su naši vlastiti potomci. Ovaj antopomorfički “mejkap” kibernetičkih Grejsa je jedan konsistentan dio dezinformacija a njihovo predstavljanje kao dobroćudnim budućim ljudskim bićima, podrazumjeva jedan ekstremni primjer toga.

Ono što je još važnije, vrhunac ove obmane predstavlja tvrdnja da su svi Nordici veoma pozitivna bića iz budućnosti. Ako bi ovo uzeli kao neko jevanđelje, onda će bilo koja ili svaka vanzemaljska grupa Nordika koja nam se predstavi na ovom svijetu biti pozdravljena kao naši dobročinitelji čak i ako se tu bude radilo samo o kloniranim Nordicima koji se koriste kao marionete od strane negativnih vanzemaljskih grupa, negativnih Nordičkih vladara ili arijevskih članova jedne podzemne civilizacije koja planira da migrira na površinu.

Skriveni poredak iza kontradiktornih scenarija

Primjećujete li kako razni dezinformativni scenariji naizgled stoje u kontradikciji jedan s drugim, bilo da oni dolaze od strane kanalizatora, akademika, insajdera, istraživača ili vanzemaljaca koji komuniciraju preko žrtava otmica ili kontaktiranih. Neki tvrde da su sve vanzemaljske grupe pozitivne, drugi priznaju da postoji i nekolicina negativnih a ono mjesto gdje jedan scenario pravi liniju razgraničenja između pozitivnih i negativnih, razlikuje se od onog gdje to isto čini drugi.

Očigledno, oni ne mogu biti istiniti iako se svaki od njih trudi da predstavlja nešto više od obične prevare. To eliminiše mogućnost da su svi vanzemaljci pozitivni i iskreni, jer bi tu bilo mnogo više konzistencije i mogućnosti za verifikaciju da je ono što tvrde stvarno istina.

Neki istraživači su postali toliko ozlojeđeni zbog svih tih kontradikcija da su zaključili da vanzemaljci moraju biti neki nefizički šaljivci koji se igraju s nama, ili možda neka dinamička manifestacija našeg kolektivnog nesvjesnog. Kad bi to samo bilo tako jednostavno. Ovakva objašnjenja padaju u vodu zato što uprkos svim kontradikcijama, ono što svi ovi scenariji imaju zajedničko, to je da njih sve piše ista grupa igrača:

Nordici, Reptilijanci, Mantidi, Grejsi i Vlada. Drugim riječima, ovi kontradiktorni scenariji imaju jednu zajedničku podlogu koja ukazuje na jednu nepoštenu agendu. Dezinformativni izvori koji priznaju postojanje negativnih grupa, jednostavno uzmu nekolicinu igrača a onda okrenu jednog protiv drugog. Čini se da je to najefikasniji pristup, pošto on marginalizira podatke o negativnim aktivnostima vanzemaljaca pripisujući ih nekim malim grupicama koje se mogu lako eliminisati, dok nam istovremeno kao rješenje nudi vanzemaljce koji pripadaju istoj agendi. Predstavljanje bar jedne od tih grupa kao našim saveznicima, osigurava napredak iste agende, bez obzira na to koga od njih da izaberemo.

Ovi raznorazni scenariji takođe imaju neke karakteristike testiranja usmjerenog ka različitim dijelovima publike koji se koriste kao fokusne grupe za pomoć u konstruisanju i rafiniranju najuspješnijeg scenarija, koji će biti prezentiran cijelom svijetu kad dođe vrijeme za to. Nekim slučajem svi ti scenariji nisu toliko međusobno kontradiktorni da bi ih bilo nemoguće apsorbovati u neku finalnu otvorenu sliku. U svakom od njih postoji dosta materijala koji se može koristiti za njihovu integraciju.

Tako, čini se da je tu cilj zakačiti različite dijelove publike za različite priče, vidjeti na osnovu njihovih reakcija koja od tih mješavina obećava najviše uspjeha kod najšireg spektra individua, a onda aktivirati završni scenario i staviti pod svoju kontrolu ne samo te individue, nego cijelu populaciju. U idućem dijelu ćemo špekulisati na temu nekih mogućnosti izvođenja završnog scenarija.


Kraj četvrtog dijela

 

Stranica 4 od 6 Sve stranice