Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish

SAD, Afganistan i globalne dimenzije narkobiznisa

 

Afganistanu proizvodnja opijumskog maka bude pove?ana za neverovatnih 4555%

Sa raspadom Sovjetskog Saveza države Centralno-azijskog regiona suo?ile su se sa gomilom novih i veoma oštrih problema. Razaraju?i uticaj na bezbednost i stabilnost regiona po?eli su ?initi radikalni ekstremizam, drasti?no pove?anje šverca, razvoj narkobiznisa, terorizam, formiranje transnacionalnih kriminalnih grupa.

Trgovina narkoticima problem je ne toliko regionalan, koliko ima svetske dimenzije. Zemlje “zlatnog polumeseca”, “zlatnog trougla”, kokainski narkokarteli u Latinskoj Americi postaju predmet sveopšte zabrinutosti i nespokojstva. U tom pogledu poseban problem predstavlja Avganistan. Kao što je poznato, osnovne isporuke narkotika I psihotropnih supstanci u Centralnu Aziju stižu iz Avganistana. Prema podacima Uprave OUN za narkotike, žetva u 2007. godini, koja je dostigla koli?inu od 8.200 tona, za 34 procenta je bogatija u odnosu na 2006. godinu, a pri tom su zasejane površine opijumskog maka pove?ane za 17 procenata i dostigle su 193 hiljade hektara. ?ak štaviše, eksperti naglašavaju da je skinuta letina za tri puta ve?a od godišnje potrošnje opijumskog maka u svetu, a proizvedeni od tog maka heroin ?ini 93 procenata svetskog prometa ovog opijata.

Zbog postojanja veoma duga?ke (1.206 kilometara) tadži?ko-avganistanske granice narkoti?ka sredstva u krupnim partijama stižu iz Avganistana preko pograni?ne Hatlonske oblasti Tadžikistana, odakle se dalje preko “kurira” distribuira na sever. Povoljne komunikacije me?u zemljama Centralne Azije i razvijene saobra?ajne mreže doprinose stalnom pove?avanju obima tranzita narkotika. Najve?a koli?ina transportovanih narkoti?kih sredstava otpada na Tadžikistan i Kirgiziju, na ?ijim se pograni?nim regionima obe zemlje nalaze baze za pretovar, odakle se dalje liferuju u Rusiju i Evropu.

Posebnu zabrinutost izaziva uzgoj opijumskog maka na avganistanskim teritorijama koje se grani?e sa Tadžikistanom i Uzbekistanom. Još pre upada vojske SAD i NATO u Avganistan 2001. godine u blizini tadži?ko-avganistanske granice funkcionisalo je oko 400 labaratorija za proizvodnju heroina, a na skladištima se nalazilo oko 10 tona spremnog za transport sirovine . Od 1996. do 2006. godine pravosudni organi zemalja Centralne Azije konfiskovali su 39 tona heroina i preko 67 tona opijuma. Prosto upore?ivanje ?injenica i brojki omogu?ava da se spozna sva ozbiljnost situacije, jer obim konfiskovanih narkotika u desetogodišnjem periodu približan je 1/120 dela proizvedenih narkoti?kih sredstava u Avganistanu samo u 2007. godini. Sve ostalo stiže do odredišnih punktova.

Nezakonita trgovina narkoti?kim sredstvima postepeno poprima karakter “narkoekspanzije”, i u proces se uklju?uje sve ve?i broj ljudi. Kako je naglasio direktor Agencije za kontrolu narkotika Bolbotek Nolgobajev, u Kirgiziji se beleži tendencija transformisanja zemlje iz narkotranzitne u narkozavisnu. Od po?etka 2008. godine pravosudni organi zemlje oduzeli su preko 10 tona narkotika. To je za polovinu više nego u istom periodu prethodne godine. Po podacima za 2006. godinu broj narkozavisnih u Kirgiziji pove?ao se za više od šest puta i taj pokazatelj je u stalnom porastu. Po oceni odeljenja OUN (Program OUN za sidu), narkotike upotrebljava izme?u 80 i 100 hiljada gra?ana Kirgizije, što je proporcionalno za 1,5 put više nego u Kazahstanu i za 5 puta više nego u Uzbekistanu. Prema statisti?kim podacima na dan 01. juna 2008. godine u Kirgiziji su od 1.686 nosilaca side narkomani njih 1.186 ljudi.

Po mišljenju mnogih me?unarodnih eksperata, reski skok u svetskoj proizvodnji narkotika i širenje infrastrukture narkobiznisa u prvoj deceniji XXI veka do globalnih razmera u direktnoj vezi sa prisustvom vojske zapadne koalicije u Avganistanu. Kako smatra Mišel Hosudovski, “upravo su vlada i specijalne službe Sjedinjenih Država glavni zainteresovani za razvoj te industrije koja donosi milijarde”. Zna?ajan deo prihoda od plasmana narkotika odlazi za snabdevanje i podršku upravo tih istih aktivista-radikala, terorista i ekstremista, protiv kojih SAD pozivaju u borbu.

Kao što je poznato, u period od 1996. do 2001. godine Talibani, koji su se nalazili na vlasti u Avganistanu, razvili su široku delatnost protiv proizvodnje i plasmana narkoti?kih supstanci. 2001. godine ukupan godišnji obim proizvodnje narkotika iznosio je 185 tona. Ta koli?ina je gotovo zanemarljiva u odnosu na koli?ine koje se danas proizvode. Posle ulaska vojske zapadne koalicije u Avganistan i svrgavanja Talibana proizvodnja opijuma po?ela je nezadrživo da raste: 3.400 tona 2002. godine, 3.600 tona 2003. godine, 6.100 tona 2006. godine i 8.200 tona 2007. godine.

Jedan od glavnih razloga za razvoj narkobiznisa je teška socijalno-ekonomska situacija Avganistanaca. U tim uslovima uzgajanje i proizvodnja opijata predstavlja osnovnu i povoljnu zaradu za mirno stanovništvo Avganistana. Suma, koja se dobija od jednog hektara setvenih površina, zasejanih žitaricama, ?ini 530 dolara, dok jedan hektar opijumskih plantaža donosi ?ak 4.600 dolara prihoda.

Program preorijentisanja avganistanskih seljaka sa proizvodnje narkoti?kih biljaka na sejanje tradicionalnih poljoprivrednih kultura nije naišao na dovoljnu podršku me?u lokalnim stanovništvom. Sada je od 25 miliona stanovnika Avganistana (uklju?uju?i stare i decu) u proces uzgoja opijumskog maka uklju?eno preko 3 miliona ljudi. Ova brojka angažovanih u uzgoju opijumskog maka stalno se pove?avao a okupacione snage SAD i NATO-a ništa ne ?ine da se situacija promeni. ?ak šta više kao da stimulišu takvu proizvodnju jer nije logi?no da se od njihovog dolaska u Avganistan proizvodnja opijumskog maka popela sa 180 tona na 8.200 tona – što je pove?anje od neverovatnih 4.555 procenata. SAD raspolažu tehni?kim sredstvima da lako mogu da uo?e polja opijumskog maka i da ih zaprašivanjem unište ali o?igledno to ne ?ine jer verovatno u?estvuju u ovom vrlo unosnom poslu proizvodnje i prodaje heroina.

Tokom 90-ih godina narkotrgovina je postala najprofitabilnija nezakonita delatnost ?iji prihodi su bili znatno ve?i od prihoda ste?enih trgovinom oružja i ljudi. Zabeležena je tendencija proširenja delatnosti kriminalnih grupa. Svedo?anstvo rasta kriminogene situacije u Centralno-Azijskom regionu su podaci za 2007.godinu, prema kojima je u Kirgiziji, na primer, registrovano 180 ve?ih i manjih organizovanih kriminalnih grupa, od kojih su šest najve?e i najuticajnije, a imaju odre?enu zonu interesa u zemlji. Po re?ima na?elnika Glavne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Kirgizije, “u 2007. godini na evidenciji MUP nalazilo se 12 organizovanih kriminalnih grupa, ali je u rezultatu izvršenih zajedno sa drugim odeljenjima milicije akcijama Glavna uprava za borbu protiv organizovanog kriminala otkrila još ?etiri grupe i skinula ih sa evidencije. Pri tom je ve?ina njih delovala na jugu republike”. Koncentrisanje kriminalnih grupa na jugu Kirgizije umnogome se objašnjava povoljnim položajem oblasti na putu tranzita narkotika, a tako?e njihovom prili?no niskom cenom na tom delu “severne maršrute”.

Razvoj narkobiznisa sa svoje strane pretpostavlja i to, da organizovani criminal sti?e jasno izraženi transnacionalni status, ujedinjenje svih u?esnika – od proizvo?a?a do prodavaca narkotika – u jednu mrežu globalnih dimenzija. Prihod od organizovanih narko-dilova iznosi izme?u 300 i 2000 procenata, što trgovinu ?ini veoma privla?nom kako za transnacionalne kriminalne grupe, tako i za pojedince, zainteresovane za sticanje maksimalne dobiti za kratko vreme. Po podacima MMF, promet trgovine narkoticima dostiže približno 4,5 procenata ukupne svetske ekonomike. Preko 50 procenata sredstavalegalizuje se na svetskim tržištima preko razli?itih me?unarodnih i of-šor finansijskih institute, a pri tom se ukupan obim prometa narkotrgovine procenjuje na otprilike 500 milijardi dolara. O tome se govori u izveštaju, koji su pripremili eksperti Instituta Centralne Azije i Kavkaza i Programu istraživanja Svilenog puta univerziteta Dž. Hopkinska (SAD) i Upsale (Švedska) S. Kornela i N. Svenstrema.

Imaju?i u vidu angažovanje širokih masa u proizvodnji i transport narkoti?kih sredstava, neophodno je ista?i rastakanje državnih institucija vlasti i njenu kriminalizaciju putem uvla?enja u kriminalni biznis, kao i visok nivo korupcije državnih službenika u zemljama preko ?ijih teritorija vode maršrute. Ova ?injenica igra jednu od klju?nih uloga u postizanju narkoindustrije svetskih dimenzija. Naširoko se koristi praksa uvla?enja u kriminalni biznis predstavnika organa reda, struktura izvršne i sudske vlasti. Dobivši mito, ?inovnici falsifikuju dela skop?ana sa nezakonitim prometom narkotika. Na primer 2000.godine sudije Oške oblasti u Kirgiziji su za 30,7 procenata razmatranih krivi?nih dela presudili samo pla?anje kazne, i ako je u ve?ini tih dela figurirao heroin, što prema Krivi?nom zakonu treba da povla?i za sobom lišavanje slobode na nekoliko godina.

Prema godišnjem izveštaju Uprave OUN za narkotike i kriminal, u 2008. godini zasejane površine opijumskog maka u Avganistanu smanjene su za 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Me?utim, obimi proizvodnje smanjeni su samo za 6 procenata – sa 8.200 tona na 7.700 tona. ?ak štaviše, beleži se proširenje zasejanih površina maka (kultivisanjem se bavi 18 provincija), a tako?e visoki prinosi sa polja: na primer, sa jednog hektara u 2008. godini sa polja je skinuto 48,8 kilograma opijumskog maka, a prošle godine samo 42,5 kilograma. Tendencija širenja narkoproizvodnje je o?igledna. Stalno angažovanje novih ljudi u narkobiznis avganistanskih provincija tek ?e se odraziti na obime proizvodnje opijata.

Može se pretpostaviti da ?e u srednjoro?noj perspektivi Islamska Republika Avganistan, kao okupirana zemlja, ostati kao najkrupniji proizvo?a? opijumske grupe u svetu, što ?e sa svoje strane uticati na destabilizaciju situacije u postsovjetskoj Centralnoj Aziji, preko koje se vrši dobar deo tranzita.

Narkotrafik, koji se obavlja preko centralno-azijskih zemalja, i vodi u Rusiju i Evropu, u prvom redu predstavlja opasnost po njih. Kao što je poznato, Agencija za kontrolu narkotika koja funkcioniše u Kirgiziji, i do dana današnjeg se nalazi na budžetu SAD, ali ?e uskoro biti pretvorena u nacionalni resor, zbog toga što Sjedinjene Države obustavljaju finansiranje. O?ekuje se da ?e Rusija i Evropska unija mo?i da razmotre pitanje delimi?nog ili potpunog finansiranja Agencije. Saradnja Kirgizije, Rusije i Evrope na tom planu treba da ima zna?ajniji karakter nego pre, kako bi se došlo do kvalitetno novog nivoa saradnje, u ?ijoj osnovi bi stajalo izvo?enje krupnijih operacija i mera, neophodnih za rušenje sistema narkotrafika iz Avganistana u Rusiju i Evropu preko Kirgizije.

______________________
(1) www.afghanistan.ru

Preveo: Vladimir K.