Primjena Kvantne Pauze možda ne izgleda kao način da se deaktivira
Supresijski Okvir nad Suverenoim Jedinstvom ili da se učinkovitije
nosimo sa tranzicijskom fazom u kojoj se nalazimo, ali htio bih vas
potaknuti da to probate kroz 3 tjedna I vidite do kakvih ćete rezultata
doći. Samo kroz vaša vlastita iskustva možete procijeniti Kvantnu Pauzu.
Ako, nakon 3 tjedna dnevnog prakticiranja iskusite novu jasnoću i vezu
sa izvorišnom točkom, tada ćete biti motivirani da nastavite, i u toj
ste odluci uspostavili vašu novu Prvu Točku na kojoj se mogu temeljiti
bezuvjetno jedinstvo, jednakost i istinitost.
Postoje mnoge nijanse tehnike Kvantne Pauze, no, htio bih vas potaći da
ih otkrijete na vlastiti način, sami. Ova (tehnika) koju sam vam
predočio predstavlja samo osnovu, no postoje suptilnosti koje daju
značajna poboljšanja / pojačanja ovoj tehnici, a one će vam se same
otkriti tijekom procesa primjene tehnike, tako da ostanete otvoreni za
te mogućnosti dok prakticirate.
Nekoliko brzih prijedloga za početak. Kvantna pauza odmah nakon izdaha
može proizvesti blaži osjećaj panike kod nekih ljudi. Ako se to dogodi,
smanjite trajanje (dužinu) vašeg brojanja tako da vam ostaje manje
vremena za svaki segmenat, a samim time će i period bez disanja (pauza)
kraće trajati. Npr., ako ste koristili ciklus u kojem ste brojali do
četiri (za svaki segment), sada brojite do tri (svaki segment). Kako
budete prakticirali tako će taj osjećaj panike nestati. Ti zastoji ili
kvantne pauze imaju svrhu koju ćete početi razumijevati.
Također bih predložio da fokusirate svoju pažnju na disanje / dah –
njegov zvuk, njegovu texturu, kakav je usjećaj u plućima, kako stoje
usne prilikom izdisaja, kako protiče vašim sistemom, itd. Ta vas
fokusiranost poravnava sa {tzv.} Prvom Točkom, ili izvorišnom točkom
vašeg Suverenog Jedinstva, jer dah / disanje je Portal beskrajnog i
vječnog bića koje uistinu jeste, i kroz taj portal ono se fizički
manifestira.
Kada se koristi Kvantna Pauza, postoji prirodna težnja da se traži
iskustvo Svjetlosti ili da se vide nove dimenzije, priča sa Bićima ili
čak Bogom, ili da se ima “wow” iskustvo koje stvarno potvrđuje da se
nalazite na pravom putu. Vježbanje Kvantne Pauze će vam donijeti nova
iskustva i svjesnost, ali ostavite vaša očekivanja iza sebe. Naglašavam
da ljudska bića vole vizualne stimulanse. Vole vidjeti više dimenzije
kao da viđenje predstavlja osvjedočenje. No, sve ono što je u kvantnom
prostorvremenu ne povinuje se HMS-u {Sistemu Ljudskog Uma}. Kvantum
predstavlja porijeklo, postanak. On je meta-fizikalan, on prethodi
vizualnim, slušnim i senzoričkim podatcima. Prethodi osjećajima i
mislima. On je postojao prije ovih stimulansa, i zapravo je u izvjesnoj
mjeri sakriven iza njih.
“Wow” iskustvo može se manifestirati u obliku koji vaš HMS ne može
interpretirati ili prevesti u slike, riječi, osjećaje ili misli.
{Podsjeća me na opis Nagual-a iz Castanedinih knjiga - p.p. : }
»Ako je tonal sve ono što mi znamo o sebi i svome svetu, šta bi onda bio nagual?«
»Nagual je deo nas s kojim mi nemamo ama baš nikakve veze, deo nas koji
se ne može opisati – nema takvih reči, ni imena, ni osećanja, niti
znanja.«
»E, to je protivrečno, don Huane. Ako se ne može osetiti, opisati ili
imenovati, onda on, po mom mišljenju, ne može ni postojati.«
»To je protivrečnost samo po tvom mišljenju. Koliko maločas sam te upozorio da se ne "lomiš" oko toga da to shvatiš.«
»Da li bi rekao da je nagual duh?«
»Ne bih. Duh je jedan elemenat na stolu. Duh je deo tonala. Recimo, neka
duh bude ovaj čili-sos.« Uzeo je bočicu sa sosom i stavio je ispred
mene na stol.
»Da li je nagual duša?«
»Nije. Duša je takođe na stolu. Recimo da je duša ova pepeljara.«
»Da li su to ljudske misli?«
»Nisu. Misli su, takođe, na stolu. Misli su poput pribora za jelo.«
Uzeo je viljušku i položio je pored čili-sosa i pepeljare.
»Je li to stanje blaženstva? Raj?«
»Ni to. Ma šta to bilo — to je, takođe, deo tonala. Neka raj bude, recimo, salveta.«
Nastavio sam da iznalazim moguće načine kako bi se moglo predstaviti ono
što je imao na umu: čist intelekt, psiha, energija, sila života,
besmrtnost, životni princip . . . Za svaku stvar koju sam naveo, on je
našao neki odgovarajući predmet na stolu, i to bi gurao pred mene, dok
sve predmete na stolu nije skupio na jednu gomilu.
»Da li je nagual Svevišnji, Svemoćni... Bog?« pitao sam.
»Ne. Bog je isto tako na stolu. Neka Bog, recimo, bude stolnjak.«
»Da li ti to hoćeš da kažeš da Bog ne postoji?«
»Ne. To ja nisam rekao. Rekao sam samo da nagual nije Bog, jer je Bog
jedan od elemenata našeg ličnog tonala i tonala vremena. Tonal je, kao
što ti rekoh, sve ono iz čega se, kako mi smatramo, sastoji svet,
uključujući, naravno, i Boga. Veće važnosti Bog nema, sem što je deo
tonala našeg vremena.«
»Po mom poimanju, don Huane, Bog je sve. Ne govorimo li mi o istoj stvari?«
»Nikako. Bog je samo sve ono što ti možeš da zamisliš i zato je on,
istini za volju, samo još jedan elemenat na tom ostrvu. Boga ne možemo
videti kad se nama prohte, o njemu možemo jedino pričati. S druge
strane, nagual ratniku stoji na usluzi. U njegovo postojanje se možemo
uveriti, ali o njemu ne možemo govoriti. «
»Pošto nagual nije nijedna od stvari koje sam pomenuo, verovatno možeš da mi kažeš gde se on nalazi. Gde je on?«
Pokretom ruke kao da čisti po vazduhu, don Huan mi prstom pokaza prostor
van ivice stola. Mahao je rukom kao da nadlanicom čisti neku zamišljenu
površinu u tom prostoru.
»Nagual je tamo, oko ostrva. Nagual je tamo gde moć lebdi.«
(Carlos Castaneda, Priče o Moći)
