Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish



 
Ako nauka kona?no potvrdi da živimo u ne?ijoj simulaciji pre nego u stvarnosti, sledi potraga za odgovorom na najjezivije pitanje koje je ?ovek ikada sebi postavio: ko nas obmanjuje?

Jedno od pitanja koje je obeležilo istoriju filozofije u poslednjih pet stole?a svakako je jedno od naizgled najbesmislenijih koja su ikada postavljena: da li je ovo oko nas realnost ili sanjamo, da li zaista postojimo u ovom svetu na na?in na koji mislimo da postojimo ili nas obmanjuju zli demon, ludi nau?nik ili neko vanzemaljsko bi?e?

Epistemologija kao savremena filozofska nauka po?ela je sa Reneom Dekartom a u popularnu kulturu i u umove velike ve?ine ljudi ušla sa filmskom franšizom “Matriks“, pre svega njenim prvim (i najboljim?) delom.

Osnovna ideja iza ove hipoteze leži u tome da nikada ne možemo biti sigurni da li sanjamo ili smo na javi, pošto smo svi iskusili snove koji su toliko realni da ?ak ni kada smo se probudili nismo bili sigurni da li se to stvarno desilo ili ne. Dekart je debatovao o mogu?nosti da nas obmanjuje zli demon koji je pametan i obmanjuju?i koliko je i mo?an i koji svu svoju snagu koristi u svrhu stvaranja iluzije u nama (a možda i u drugima) da spoljni svet postoji.

Savremena filozofska varijanta ovog koncepta je tzv. mozak u tegli koji je žicama povezan sa superkompjuterom, koji stvara istu takvu iluziju.


“Matriks” je umetni?ko razvijanje ove hipoteze: naš svet je iluzija, kompjuterska simulacija koju je napravila mašina sa vešta?kom inteligencijom, dok mi zapravo obitavamo u kapsulama sa telima koja su kablovima naka?ena na superkompjuter koji ?ini da mislimo da postojimo ovde gde postojimo iako smo u stvari na nepreglednim “poljima” na kojima nas uzgajaju roboti kao što mi danas uzgajamo svinje (da li sada ose?ate neku samilost prema životinjama koje industrijski gajimo radi klanja?).

Akcija u filmu po?inje u trenutku kada Morfeus (koga glumi Lorens Fišburn) ponudi Neu (Kijanu Rivs) izbor: uzmi plavu pilulu i nastavi da živiš u blaženom neznanju, ili uzmi crvenu, saznaj pravu istinu o svetu u kome živiš i otkrij “koliko ze?ija rupa zaista duboko ide”.

Nau?nici su sada u stanju da nam ponude isti izbor prou?avaju?i radijaciju iz svemira. Ako zaista živimo u simulaciji onda fizi?ki zakoni koji vladaju našim svetom ne moraju nužno biti i zakoni koji vladaju meta-univerzumom naših obmanjiva?a.

Prvi pokušaj nauke da otkrije istinu o našem univerzumu dogodio se 2001. godine kada je Set Lojd, inženjer kvantne mehanike sa MIT-a, procenio broj kompjuterskih operacija koje je naš univerzum izvršio od Velikog praska. Njegov zaklju?ak je bio da je da malo verovatno da smo u simulaciji pošto bi ra?unar za tako nešto morao biti ve?i od samog univerzuma, a bila bi potrebna i ve?a koli?ina energije nego što je ceo univerzum poseduje.

Me?utim, drugi nau?nici su uskoro ustanovili da tako nešto uopšte ne bi bilo potrebno: bilo bi dovoljno jednostavno napraviti nesavršenu repliku kosmosa koja je dovoljno dobra da zavara njegove stanovnike. Na primer, mikroskopski život, stabla u šumi i daleke zvezde ne bi u simulaciji postojale imanentno ve? samo u onim retkim situacijama kada ih neko od nas posmatra. Mi to nikada ne bismo znali jer svaki put kada bacimo pogled na ove objekte, oni bi bili tu i nestajali kada ga skrenemo.

Ako je ovo ta?no, onda je potreban daleko slabiji ra?unar nego što je Lojd mislio pre 12 godina.

?ak ni sa današnjom tehnologijom koju ljudi poseduju nije nemogu?e stvoriti virtuelni univerzum. Šta više, nau?nici to i rade, kada prave simulacije o ranom kosmos i mladim galaksijama koje se razvijaju i menjanju. Pošto tehnologija napreduje munjevitom brzinom, uskoro bi jedino zakoni mogli biti ono što nas spre?ava da i sami stvorimo jedan ovakav simulirani kosmosu u kome žive vešta?ki ali svejedno osetilni ljudi.

- U roku od jednog veka mo?i ?emo da ubacimo ljude u simulaciju – tvrdi Sajlas Bin, nuklearni fizi?ar sa Univerziteta u Vašingtonu.


Zbog svega ovoga je Nik Bostrom, filozof sa Oksforda, zaklju?io 2003. godine da je mnogo smislenije kladiti se na to da smo obmanuta vešta?ka inteligencija bazirana na silicijumu u jednoj od mnogih simulacija nego na to da smo bazirani na ugljeniku i da živimo u stvarnom svetu.

Ova opklada je postala realna kada je matemati?ar Džon D. Berou sa Kembridža ocenio da bi nesavršena simulacija stvarnosti morala imati povremene kvarove i kao i svaki softver morala biti apdejtovana s vremena na vreme. O kakvim kvarovima je re?? Pa na primer kada se fizi?ki svet ponaša suprotno zakonima koji u njemu vladaju, ili kada izgubimo klju?eve i na?emo ih na praznom stolu koji smo nekoliko puta proverili. A to se dešava.

Gorepomenuti Sajlas Bin je predložio konkretan test: serijom nau?nih hipoteza i prora?una došlo se do zaklju?ka da bismo, ako je naš univerzum simulacija, morali svedo?iti maksimalnoj energiji najbržih ?estica. I gle ?uda, astronomi su primetili da je maksimalna energija najbržih ?estica uvek ista i iznosi 10 na 20 elektronskih volti.

Pored toga, ako je svemir besko?anan onda bi kosmi?ki zraci morali da dolaze iz svih pravaca podjednako. Ako živimo u simulaciji onda ta jednaka distribucija ne bi postojala. Astronomima je potrebno još puno podataka i istraživanja da bi mogli da odgovore na ovo pitanje, ali pre nego što se to desi morali bismo se pripremiti na najgore.


Ako smo zaista obmanuti, ko je naš obmanjiva?, ili ko su obmanjiva?i? Da li je to ono bi?e koje od vajkada zovemo Bogom? Da li bi potvrda hipoteze o simulaciji bila kona?ni dokaz da nebeski otac postoji?

Ili su naši obmanjiva?i zapravo samo dobro?udni nau?nici koji to rade samo da bi razumeli kosmos, bez želje da se mešaju u svoju simulaciju? Da li su možda u pitanju tvorci nekog džinovskog rijalitija u kome se nalazimo, koji menjaju pravila kako im se ?efne i mešaju se u naše stvari radi svoje zabave? Da li se možda igraju nama kao što se mi igramo Simsima? U tom slu?aju, da li bi onda trebalo da se trudimo da živimo što je zabavnije mogu?e u nadi da ?e nas naši obmanjiva?i vaskrsnuti u nekoj novoj simulaciji?

Postoji još jedna strašnija mogu?nost: šta ako su naši simulatori tako?e i sami u simulaciji nekog još mo?nijeg?

Odgovor na test o kosmi?kim zracima bi mogao da odgovori samo na pitanje da li smo deo obmane, ali na pitanja koja slede posle toga odgovore mogu da dobiju samo odabrani.

Tu se vra?amo na suštinu. Kada bi vam neko ponudio plavu i crvenu pilulu, koju biste uzeli? Da li se plašite istine?

Pogledajte video:




Prenesesno sa: http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/882812-da-se-najezis-zivimo-u-matriksu-robujemo-nepoznatim-bicima-foto-video