Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish



Problem sa motivatorom pri probu?enosti za Iluziju

Problem sa motivatorom - u smislu u kojem moja komšinica baba Rada kaže za nekoga ko nije preduzimljiv: "Nema taj u sebi tera?a!". Eto, i poneki od "obi?nih" ljudi, koji se ne bave psihologijom i duhovnoš?u, ose?aju na svoj na?in tu distinkciju: unutrašnji-spoljašnji motivator. Otprilike se zna ili makar sluti o ?emu se radi, i bez zalaženja u psihologiju (postoji i poseban smer - psihologija motivacije, valjda je P. Dil jedan od važnijih predstavnika), tek da ovde naglasimo za naše sagledavanje bitne momente.

U slu?aju unutrašnjeg motivatora (tzv. intrinzi?na motivacija) imamo UNUTRAŠNJE podsticaje za angažovanje u svetu u kojem živimo. Radi se o tome da nešto intimno doživljavamo kao vrednost, kao vredan cilj, iznutra nas NEŠTO pokre?e da mu težimo, da se angažujemo da ga postignemo, ostvarimo, onda kada ga postignemo ili ostvarimo - imamo ose?aj ispunjenja, samoostvarenosti.

Spoljašnje podsticaje imaju svi, radi se o svemu što nas spolja natera na angažovanje, odgovaralo nam to ili ne, donosilo nam to ose?aj ispunjenja ili ne, shvatali mi to kao vrednost ili ne. Naravno, ovi motivatori su naj?eš?e u prepletu: neki generalni cilj nas iznutra motiviše na angažovanje, me?utim, po fazama ili etapama - mi smo ?esto PRINU?ENI na aktivnosti koje nam ne donose ispunjenje, koje bismo rado presko?ili, da možemo.

Kriti?na masa ljudi, a oni tvore masovnu svest koju kao konstrukt ovde ?esto koristimo, koji se još nisu probudili za Iluziju, NEMAJU PROBLEME SA UNUTRAŠNJIM MOTIVATOROM ZA ANGAŽOVANJE U POSTOJE?EM SVETU. Novac, karijera, materijalne vrednosti, putovanja, razni tipovi uživanja (a u tu svrhu su ?itave industrije uklju?ene)... WOW! Retko ?ete na?i pojedince za koje bilo koja od ovih vrednosti nije golemi motivator, koji ih može navoditi da ogromnu energiju ulože u angažovanje u kojem ?e dobiti te vrednosti ili ostvariti ciljeve vezane za njih.

PROBLEM, VELIKI, MOŽDA KLJU?NI PROBLEM SA MOTIVATOROM POJAVLJUJE SE KOD ONIH KOJI SE PROBUDE ZA ILUZIJU!

Da samo preciziramo: i oni koji se probude za Iluziju, uzimamo i dalje oblast bavljenja duhovnoš?u u obi?noj životnoj poziciji - još uvek žive u postoje?em svetu, imaju svoju porodicu, o kojoj moraju brinuti, imaju svoj posao, koji im omogu?ava da izdržavaju porodicu, itd. Dakle, na mnogo šta, na obavljanje brojnih aktivnosti oni su PRISILJENI... Ako nemaju auto - teži?e i oni da ga imaju, ako nemaju ku?u ili rešeno stambeno pitanje - bori?e se da ga reše... Ali ?e sve to doživljavati kao iznu?ene aktivnosti, koje su neophodne za puko postojanje u ovoj ravni, odnosno, koje im donose neke optimalne životne uslove, ALI ONI TE AKTIVNOSTI NIKAKO NE?E DOŽIVLJAVATI KAO NEŠTO ŠTO IM DONOSI ISPUNJENJE. Ako imaju auto koji im solidno služi, ne?e im ni padati na pamet da se bore da kupe bolji, luksuzniji. Ako imaju normalan stan - ne?e im padati na pamet da se bore za bolji, luksuzniji. Itd. JER ZA NJIH TA VRSTA BORBE NEMA SMISLA, NIJE IM VREDNOST, AKO NIJE - NE?E IMATI NI UNUTRAŠNJEG MOTIVATORA, A NI ENERGIJE, ZA ANGAŽOVANJE U TOME, TE SE NE?E, OSIM AKO NISU PRISILJENI, NI ANGAŽOVATI.

Pogledajmo malo dublje kakve sve lomove ovaj važan problem sa motivatorom izaziva u svesti onoga ko se probudi za Iluziju.

Bu?enje za Iluziju zna?i dubinski, intenzivan ose?aj, što je znatno više od konstrukcije uma, o prolaznosti i propadljivosti svega što postoji oko nas. Naizgled je to u koliziji sa onim što vidimo oko sebe: svet koji je ?vrst, trajan... Zidovi stana u kojem smo - i ju?e i prekju?e su bili tu i takvi kakvi su danas, auto koji vozimo - tako?e, zgrada u kojoj radimo - tako?e... Bu?enje za Iluziju je jedna dubinska percepcija: jesu i zidovi stana, i auto, i zgrada u kojoj radimo... TRENUTNO tu, ?vrsti, postojani... Ali, ve? sutra mogu biti prah i pepeo. Možda u nekoj pojedina?noj nesre?i, možda u nekoj katastrofi širih razmera (zemljotres, itd.). Ograni?ena percepcija vidi postojanost, kao da su ti zidovi, auto, itd. - VE?NI. Proširenija percepcija vidi prolaznost i propadljivost svega toga, pa, ako ne bukvalno sutra, onda za nekoliko godina, nekoliko decenija... Da li ?e oni propasti sutra ili za pedeset, sto godina - suštinski ništa ne menja status tih stvari u našoj svesti, ukoliko je ona proširena za dublju percepciju.

Sa stvarima ?emo još i lako: propalo ?emo zameniti, ponovo izgraditi... A ŠTA JE SA NAMA, SA NAŠIM TELOM, SA NAŠIM POSTOJANJEM VEZANIM ZA OVO NAŠE TELO?! U POTRESU U SVESTI, SA KOJIM ZAPO?INJE BU?ENJE ZA ILUZIJU - TO PITANJE NAM DRAMATI?NO, BOLNO ISKRSAVA, ONO KAO DA NAM ZAMRA?I SVE OVOZEMALJSKE VREDNOSTI. Nije slu?ajno da proces, onaj pravi, bu?enja za Iluziju upravo zapo?inje od nas samih, tj. od suo?avanja sa sopstvenom smr?u, ili sa smr?u bližnjih. Ako smo imali jedan miran i lep život, bili zadovoljni onim što imamo, imali posao koji nas ispunjava, uživali u životnim zadovoljstvima, itd, itd. - suo?avanje sa smr?u može da nam potkopa sve te oslonce u životu. Naravno, on se dalje prenosi na sve stvari i ljude koji nas u ovom životu okružuju. Šta mi zna?i to, što sam postigao, na primer, neki veliki uspeh u životu, ako me na hiljadu nenadanih na?ina ve? sutra može zadesiti teška bolest i smrt, koji ?e jednim jednim potezom izbrisati sve to što je u mojoj svesti bilo OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI?!

TO JE PRAVO, DUBINSKO BU?ENJE U SVETU ILUZIJE! No, da ne ispadnu ovo samo kao moje li?ne opservacije, da navedem i primere onih koji su u ovome svakako autoritativniji...

Na primer - Tolstojev slu?aj. On negde opisuje kako je oko pedesete godine zapao u ovaj proces: onda, kada je imao sve što se može poželeti, izgra?enu karijeru, tj. stekao je slavu kao uspešan pisac, imao bogatstvo, dobru porodi?nu situaciju, itd. Odjednom mu se desio ovakav potres u svesti, kao što sam delimi?no opisao, sve mu je, bez nekih spoljašnjih povoda, po?elo da gubi smisao, nije više bilo uporišta u ovom svetu i u ovom životu, koji bi mu životu dali vrednost. Bilo je trenutaka kada je pomišljao na samoubistvo, i ta pomisao se zaista ?esto javlja u ovakvim slu?ajevima, što se nekako pomalo i o?ekuje kao posledica dešavanja u ne?ijoj svesti: gubljenja vrednosti i smisla svega što postoji. On se iz ovoga ispetljao maksimalnom posve?enoš?u religiji, ali ne klasi?noj varijanti. Imamo slu?aj i rumumskog filozofa Emila Siorana, koga je ose?aj besmislenosti svega što postoji, svest o iluzornosti svega postoje?eg - pratila celog života, te se može na?i iskazana u njegovim delima. Da i ne govorimo o pesnicima koji su skoro celog života bili "opsednuti" smr?u (na primer: Bodler, Rilke). Itd.

SA OVIM POTRESOM U SVESTI - SVET NAM VIŠE NIKADA NE MOŽE BITI ISTI KAO ŠTO JE BIO PRE NJEGA, MI SE VIŠE NIKADA NE MOŽEMO VRATITI STARIM VREDNOSTIMA, A TO ZNA?I, evo, dolazimo do klju?ne teze ovog teksta, NE MOŽEMO SE VRATITI STARIM (UNUTRAŠNJIM) MOTIVATORIMA ZA ANGAŽOVANJE U OVOM SVETU.

U TOM PROCESU MI IZNUTRA SPOZNAJEMO ILUZORNOST OVOG SVETA: vidimo Iluziju tamo gde se neko dubinski raduje bilo ?emu u životu; dubinski, tako da radost zahvata celo njegovo bi?e; vidimo, iz dubine svog bi?a ose?amo Iluziju tamo gde se ljudi upinju i ulažu maksimum svoje energije u bilo koje propadljive poduhvate... Prosto nas iznutra boli kad vidimo kako ljudima donosi ispunjenje nešto što vrlo jasno vidimo kao Iluziju: gomilanje materijalnih vrednosti, borba za karijeru, za slavu, razni tipovi uživanja, itd.

Spoznavanje iluzornosti... I Iluzija je vid postojanja. Ne možemo mi glavom kroz zid, zato što OSE?AMO kako je on, kao i sve na ovom svetu Iluzija. ALI, U DUBINI SVOG BI?A MI OSE?AMO PROLAZNOST I PROPADLJIVOST SVEGA NA OVOM SVETU, PRI SVAKOM POGLEDU NA BILO ŠTA NA OVOM SVETU, TE U TOM SMISLU GOVORIMO O SPOZNAJI ILUZIJE. Ne u tom smislu da mi vidimo kako je zid pred nama Iluzija, te da možemo da kro?imo kroz njega; mi ga samo pri njegovoj percepciji intenzivno doživljavamo kroz perspektivu prolaznosti.

Svako se u bilo kojem vidu u životu suo?ava sa fenomenom smrti, makar u vestima ili vezano za ljude koji žive u njegovoj okolini. I NE POKRE?E TO SUO?AVANJE SA SMR?U KOD SVIH, ILI KOD MNOGIH - PROCES BU?ENJA ZA ILUZIJU. TAJ PROCES MOŽE DA SE POKRENE SAMO KOD ONIH KOJI SU SPREMNI ILI ZRELI ZA NJEGA. A to su pojedinci sa duhovnim predispozicijama ili kapacitetima koji su u prethodnom tekstu spomenuti, kao preneti iz prethodne inkarnacije. Zar je mali broj onih koji su se suo?ili sa mogu?noš?u sopstvene smrti, ili sa smr?u bližnjih, ili osoba za koje su bili vezani, pa da ipak ta teška dešavanja nisu pokrenula neke posebne proces u njihovoj svesti? Svakako, niko to ne može lako da doživi i preživi, biva u nekom družem ili kra?em periodu "izba?en iz koloseka", ali - malo-pomalo, vrati se on u normalu, i nastavi on da teži svojim starim iluzornim ciljevima.

NASUPROT TOME, ONAJ, KO ZAPADNE U PROCES BU?ENJA ZA ILUZIJU - VIŠE SE NIKADA NE VRA?A NA STARO! On više nikada ne može da uživa u sitnim životnim radostima, JER SE CELOKUPNA NJEGOVA PERCEPCIJA RADIKALNO IZMENILA: KAKO DA UŽIVA U BILO ?EMU NA OVOM SVETU, KAD GA DOŽIVLJAVA, KAD JE DUBINSKI INTENZIVNO SVESTAN PROLAZNOSTI I PROPADLJIVOSTI SVEGA, i nekog doga?aja ili stvari u kojoj drugi uživaju, i svega što ga okružuje, kona?no, tj. na samom po?etku - sebe samog.

E, TU SE OTVARA TA TEŠKA ZONA GUBLJENJA MOTIVATORA ZA ANGAŽOVANJE U OVOM SVETU, NAKON ŠTO SE POJEDINAC PROBUDIO ZA ILUZIJU. Ako sve postoje?e dubinski percipira kao prolazno i propadljivo - šta da mu bude unutrašnji "tera?" za angažovanje?

U duhovnoj literaturi imamo odgovor: više vrednosti. Videli smo: kod Tolstoja je to bila njegova varijanta religioznosti. Na?elno, ovakav odgovor svakako možemo prihvatiti kao ispravan. ME?UTIM, ON JE TOLIKO APSTRAKTAN, DA NAM I NIJE OD NEKE VE?E PRAKTI?NE KORISTI. Bar za poziciju o kojoj ovde govorimo: o bavljenju duhovnoš?u u obi?noj životnoj poziciji.

Pitanje je svakako mnogo složenije, i do prakti?no primenljivih rešenja, za bavljenje duhovnoš?u u obi?noj životnoj poziciji, svakako moramo do?i traganjima u nekim drugim smerovima, koji nam, izgleda, u duhovnoj literaturi i nisu baš toliko štedro razjašnjeni. (Uostalom, valjda i nama pada u deo da postoje?im duhovnim znanjima i iskustvima dodamo i neki svoj pe?at, doprinos, kao odraz vremena u kojem živimo, svoje specifi?ne spoznaje, kao i opise za ovo vreme specifi?nih iskustava.)

Dodatak: osvrt na depresiju, a u kontekstu ove teme

Da se osvrnemo, na kraju, u dodatku, na nešto što bi moglo da bude mala podtema ovog teksta - na depresiju; da se osvrnemo, jer neki momenti možda mogu biti podsticaj za promišljanje onima koje je ova "muka" snašla ili koji su imali neke "epizode" sa njom. Ona je svakako složen fenomen, ponajmanje se može svesti na jedno objašnjenje i jednu liniju tuma?enja, ali, sa stanovišta pitanja kojim smo se ovde bavili, može se nešto natuknuti i o njoj. Oni koji su imali iskustva sa depresijom, ili poznaju ljude koji su u depresiji (nisam slu?ajno jedno vreme bio aktivan i na "Depresija forumu", sa simptomati?nom temom: "Depresija i duhovni rast") - svakako ?e u mnogim detaljima koji su ovde navedeni prepoznati sipmtome depresije. Tako?e, ako uporedimo opise procesa kroz koje su prolazili polaznici ranije ve? spominjanih škola misterija - tako?e možemo vrlo jasno prepoznavati simptome koje u današnje vreme pripisujemo depresiji. U tom smislu depresija svakako ima veze sa POTENCIJALNIM duhovnim rastom, ta?nije - sa bu?enjem za svet Iluzije.

Me?utim, šta je, IZGLEDA, problem, zbog kojeg ve?ina teško izlazi na kraj sa depresijom, odnosno, zbog kojeg ve?ina ostaje teško zaglavljena u "raljama depresije" maltene celog života.

Deo odgovora je svakako sadržan u razmatranju koje je tema ovog teksta: gubljenje motivatora za angažovanje. To mi je itekako poznato, iz mnoštva poruka iz vremena kada sam bio na spomenutom forumu.

ME?UTIM, VE?I JE PROBLEM, ?INI MI SE, ŠTO ONI KOJE SNA?E DEPRESIJA - OSTANU ZAGLAVLJENI NA POLA PUTA: u njima se svakako pokrenuo proces bu?enja za svet Iluzije, po svemu onome što je ovde opisano, što ih izbacuje iz koloseka dotadašnjeg uobi?ajenog angažovanja, jer ovaj proces zna?i i neku vrstu energetskog deficita. (Ja sam ovde govorio o suo?avanju sa smr?u, a ta inicijalna kapisla, za pokretanje procesa, može biti ?ak nešto vrlo iracionalno. Se?am se primera sa foruma, u kojima su pojedinci opisivali upravo stanja koja sam ovde opisivao /sve postaje besmisleno, nema motivatora za angažovanje, itd./, a pri ?emu su im povodi bili, sa našeg stanovišta - sasvim iracionalni, na primer: to što su ih momak ili devojka ostavili!) PROCES OVE VRSTE BU?ENJA MOŽE DA TE?E DALJE, DA TE?E NORMALNO - UKOLIKO SE ONI OSLOBODE STARIH VREDNOSTI I STARIH CILJEVA. Jer je to proces bu?enja za Iluziju. Ako se on odvija "po planu": pojedinac više ne UMIŠLJA da ?e mu ispunjenje doneti stare vrednosti: EH, SAMO KADA BI IH MOGAO DOSEGNUTI! Takvi, sa zapo?etim procesom, onemogu?eni su u dotadašnjem normalnom funkcionisanju, po parametrima postoje?eg sveta - normalnom funkcionisanju. A oni uporno teže starim vrednostima, uporno, kao leptir koji udara i udara u staklo, sa namerom da iza?e napolje.

Sa zapo?etim teškim procesom - oni su onemogu?eni u tzv. normalnom funkcionisanju, izmi?u im ispod nogu stari motivatori, a - oni se uporno drže starih vrednosti i uporno im teže, i vide svoje IZLE?ENJE u svoj stari tip angažovanja, u stare vidove ispunjenja starim angažovanjima. Jeste strašno teško na?i nova vrednosna uporišta i definisati novu paradigmu življenja, ali - pokušaj vra?anja na staro nikako nije rešenje, jer je ve? re?eno: niko, kod koga krene ovaj proces - ne može se vratiti nazad, na ostvarivanje starih vrednosti, i na ISPUNJENJE koje ?e im doneti stare vrednosti. To, što neko, sa depresijom, ne funkcioniše više kao dobar student, kao supružnik, kao radnik... sa duhovnog stanovišta je dobar proces, jer je ta disfunkcionalnost deo muka koje su propratni efekti procesa bu?enja. Ako ne redefinišemo svoje vrednosti, težnje i ciljeve - onda: borimo se za povratak na stare vrednosti, kao nekadašnje motivatore, proces u nama nas ko?i u tome, mi se starim vrednostima i starom angažovanju ne možemo vratiti, a ne korigujemo svoju paradigmu, te - ostajemo zaglavljeni na pola puta, u procesu bu?enja za Iluziju...

Da bi ovo bilo malo konkretnije, da objasnim na ve? navedenom Tolstojevom primeru: i on bi ostao zaglavljen na pola puta, da se uporno borio, UZ SVE MUKE KOJE MU JE NABACIO PROCES U KOJI JE UPAO, da ima i dalje kao UNUTRAŠNJE POKRETA?E, sve one vrednosti koje su mu do tada bile pokreta?i (status u društvu, uspešna karijera, dobra porodica...). Ne, on je "redefinisao" svoju staru paradigmu, te odredio novi smer svojim težnjama, postavio nove ciljeve. Naravno, svako u ovakvoj situaciji mora i dalje da funkcioniše i u porodici, i na poslu, i u društvu (svakako, mnogo, mnogo otežanije nego ranije), ali - sva ta angažovanja u njegovoj svesti dobijaju novi status: shvata njihovu iluzornost, one mu više ne donose ispunjenje ili samoostvarenje, sve što u tim angažovanjima nije neophodno, što se može zaobi?i - oni ?e ili otaljavati ili zaobilaziti, a u korist angažovanja na novim vrednostima, tj. ciljevima.


 

Stranica 8 od 17 Sve stranice