Svaki evolutivni napor je dobar

Da ne ispadne, na osnovu teksta " Duhovni rast: buđenje u Zatvoru ili sa fenomenom 'ala je lep ovaj svet!'?", da imam na umu dobar i loš put u duhovnosti, pri čemu bi dobar put bio obavezno ispunjen mukama, problemima i poteškoćama. Što se, bez dorečenosti, može izvući kao nekakav posredan zaključak.

Ne samo u tom tekstu, već u celoj temi - bavim se nečim što bi se moglo nazvati ekstremnim teškim dešavanjima na duhovnom putu. Nisam ih ja, svakako, izmislio, niti ih umislio, ima o njima svedočanstava na sve strane u duhovnoj literaturi i u duhovnoj praksi. Ja samo želim da ukažem na njih, jer se neki na svom duhovnom putu mogu sa njima suočavati, ili su se već suočavali.

Posebno, kao što je već rečeno, u vremenskoj zoni poslednje dve decenije, u kojoj su pokrenuta i još uvek traju velika energetska naprezanja na Zemlji, a koja svakako znače i mogućnost pokretanja upravo takvih, ekstremno teških procesa kod nekih koji su se zaputili duhovnim putem.

NARAVNO DA JE SVAKI VID INTERESOVANJA ZA DUHOVNOST I BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU DOBRODOŠAO! I svaki od njih ima svoju svrhu i mora dati makar kakve rezultate. Svaki vid interesovanja za duhovnost i bavljenja duhovnošću - makar to bilo i samo puko povremeno čitanje duhovnih tekstova, bez preduzimanja bilo čega, na osnovu tih tekstova, u životu ili u duhovnoj-životnoj praksi, ipak ono je signal da je duša takvog čitaoca ili duhovno zainteresovanog POŽELELA NEŠTO VIŠE od utopljenosti u kolotečinu, i načina življenja, i hijerarhije vrednosti mase.

I ako neko najnormalnije funkcioniše i najnormalnije se oseća u okviru masovne svesti (najnormalnije - po njenim merilima), uz sva njegova interesovanja i bavljenje duhovnošću - to ne znači da je on u smislu bavljenja duhovnošću na lošem putu. Raspon dešavanja u procesu duhovnog rasta je vrlo širok: od pukog interesovanja, ispoljenog u vidu čitanja duhovnih tekstova, možda eventualno uz neko usputno bavljenje nekim od vidova duhovne prakse (npr. čitanje molitvi), pa do vrlo teških vidova koji znače silazak u pakao duše, ili - otvaranje Pandorine kutije negativnih energija podsvesti. U tom rasponu svaka etapa je dobra i potrebna, pitanje je samo koja od njih je primerena nekakvim duhovnim kapacitetima ili duhovnim predispozicijama pojedinca. Valjda je prihvatljiva teza po kojoj smo svi mi inkarnirani sa različitim duhovnim iskustvima i postignućima u prethodnim inkarnacijama. I MI SADA, U OVOM ŽIVOTU, SAMO MOŽEMO NASTAVITI TAMO GDE SMO STALI, OD TAČKE DO KOJE SMO STIGLI, SVAKAKO NE MOŽEMO PRESKAKATI STEPENICE DUHOVNOG RASTA.

Uzgredna napomena: ovo gradiranje po duhovnim predispozicijama ili kapacitetima NIKAKO NE ZNAČI I NAŠE GRADIRANJE PO LJUDSKOJ VREDNOSTI. SVAKO OD NAS, PA I, USLOVNO REČENO - NAJNEGATIVNIJE OSOBE, JE PODJEDNAKO VREDNO BIĆE. I svako od nas će, inkaranacijski posmatrano - pre ili kasnije, stati na put evolucije, otrgnuti se od stagnacije ili retrogradnosti, koji su svakako imali svoju kosmičku svrhu.

Dakle, svaki vid bavljenja duhovnošću je dobrodošao. Međutim, to, što ispravno želimo da ohrabrujemo svakoga ko se na bilo koji način uključuje u zainteresovanost za duhovnost ili za bavljenje njome, ne znači da ne treba da govorimo o celom spektru pitanja, o širokom dijapazonu fenomena koji su vezani za duhovni rast, a neki od njih, kao što je naznačeno, dotiču se vrlo teških procesa, ako bismo ih sa stanovišta postojećih nauka locirali, rekli bismo - teških procesa prvenstveno na psihološkom planu. Ti najteži procesi, najteži scenariji na duhovnom putu su ovde tema, DAKLE, NE U TOM SMISLU DA SE ONI SAGLEDAVAJU I NUDE KAO JEDINO ISPRAVAN PUT, već se o njima govori kao o scenariju o kojem se manje govori u duhovnim delima, a koji ipak može neke od nas da snađe. Pa, ako nas snađe - da imamo neku vrstu orijentira, makar samo u opisima mogućih teških manifestacija.

Šta je ovde još zanimljivo, ili, da kažemo - korisno?

Makar samo teorijski većini koji se svojim interesovanjem i bavljenjem zapute ka duhovnosti jasno je da je suočavanje sa Iluzijom ili iluzijama jedno od težišnih duhovnih pitanja. TO, ŠTO SMO NA TERENU DUHOVNOSTI, PA POČINJEMO DA SHVATAMO ILUZIJU I DA SE SUOČAVAMO SA NJOME - NE ZNAČI DA JE SAM NAŠ TEREN, DUHOVNOST, IMUN NA ILUZIJE. NAPROTIV! Kao što se i u nekim duhovnim delima odlično konstatuje, a može to da lepo potvrdi svako ko dođe do te faze u svom razvoju - ILUZIJA JE NAOPASNIJA, TJ. NAJSUPTILNIJA, A TO ZNAČI - NAJTEŽE UOČLJIVA, UPRAVO NA TERENU DUHOVNOSTI. Lako ćemo prozreti Iluziju na terenu materijalnih vrednosti, već mnogo teže na terenu duhovnosti.

SVE DOK SMO ZAROBLJENI ILUZIJAMA U NEKOJ OBLASTI - NEMA NAM SLOBODE U TOJ OBLASTI I NEMA NAM REALNOG NAPREDOVANJA U NJOJ. Valjda se to podrazumeva: MI U TOM SLUČAJU SAMO MOŽEMO IMATI ILUZIJU SLOBODE, MOĆI I NAPREDOVANJA.

Iz nekih sagledavanja i teza u ovoj temi (kolumni) svakako je to, pretpostavljam, dovoljno jasno. Na primer: povišavanje vibracija nečije svesti, u uslovima njegove obične životne pozicije, sa uronjenošću u masovnu svest niskih vibracija, SASVIM JE LOGIČNO, DA KAŽEMO - SASVIM LOGIČNO ČAK SA STANOVIŠTA FIZIČKIH PRINCIPA, DA RAĐA KOLIZIJU ILI KONFLIKT IZMEĐU NIVOA VIBRACIJA MASE I DATOG POJEDINCA. KOLIZIJA ILI KONFLIKT KOJI SU BOLNI ZA TAKVOG POJEDINCA. ŠTO JE RAZLIKA VEĆA, TAKOĐE JE LOGIČNO, TO SU KONFLIKT I KOLIZIJA JAČI, DAKLE - BOLNO DOŽIVLJAVANJE SOPSTVENE POZICIJE INTENZIVNIJE. Ne kaže uzalud Ra, da ovo uzmemo kao pretpostavku-ilustraciju (jer ne možemo znati da li je baš tako u višim denzitetima): oni pripadnike svoje grupne duše ne šalju u zone ekstremno niskih vibracija, jer je to isto kao da ih šalju u zatvor. Odnosno, u jednom drugom duhovnom delu, a u vezi sa pitanjem da li će se u ovim vremenima pojaviti Isus: visoko razvijena bića se u ovakvim uslovima ekstremnih energetskih naprezanja na Zemlji ne mogu inkarnirati, jer bi energija mase ili planetarna energetska naprezanja njih kao bića "spržila", odnosno ovakva jaka Iluzija bi ih u određenom smislu deformisala. Odnosno: niko od tih bića se ne inkarnira u svojoj punoj snazi, jer je to nemoguće, inkarnira se jednim svojim delom. Ako bi čak postojala varijanta da se inkarniraju u punoj snazi - onda bi neko "pukao", ili masa u kojoj je takav neko, ili on kao individualizovano biće (uslovno rečeno individualizovano biće, jer se kaže da u višim denzitetima pojam indivdualnosti nije ravan onome što mi imamo ovde na Zemlji).

Sada, ako se neki pojedinac, uz tu uronjenost u masovnu svest, u onome što smo nazvali BAVLJENJEM DUHOVNOŠĆU U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI, dospe do stanja svesti u kojem se sasvim prijatno oseća, a po nekim signalima zaključuje da je postigao neki viši duhovni nivo - on ostaje zarobljen u toj iluziji, I ONDA MU TA ILUZIJA DOLAZI KAO OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR DALJEG RASTA. KAKO DALJE NAPREDOVATI, AKO IMAMO ILUZIJU VEĆ POSTIGNUTOG VISOKOG ILI ZA NAS NAJVIŠEG MOGUĆEG DUHOVNOG NIVOA? Ili ako se držimo obrazaca neke grupe ili učenja, a u kojima je, što je skoro čest slučaj u današnje vreme, jedan od parametara probuđenosti i višeg duhovnog puta: fenomen koji sam označio kao "ala je lep ovaj svet".

BAVLJENJE DUHOVNOŠĆU I DUHOVNO NAPREDOVANJE U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI JE MNOGO, MNOGO KOMPLEKSNIJE OD UPRAŽNJAVANJA DUHOVNIH TEHNIKA I OD FOKUSIRANJA NA POZITIVNOSTI (biti Ljubav, Svetlost, zračiti Ljubav, Svetlost...). Ako se mi držimo predstave, ODNOSNO ILUZIJE, o velikom duhovnom postignuću, uz fenomen "ala je lep ovaj svet!", mi se sa kompleksnošću bavljenja duhovnošću u običnoj duhovnoj poziciji nikako nećemo i ne možemo uhvatiti u koštac.

Kompleksnost... Što je nečija svest šira i razvijenija - to je njegovo sagledavanje, pronicanje u sve što ga okružuje, sve dublje i sveobuhvatnije. Nemoguće je, na primer, da takav neko obavlja svoju profesionalnu delatnost, A DA SE NE SUOČAVA SA NEDOSTACIMA I DOSLOVNIM GLUPOSTIMA NA SVAKOM KORAKU U SISTEMU U OKVIRU KOJEG OBAVLJA SVOJU DELATNOST. STANJE "ALA JE LEP OVAJ SVET!", A PITANJE JE DA LI JE ONO IUISTINU I MOGUĆE, NIJE MU BUKVALNO NI OD KAKVE KORISTI U NJEGOVOM SUOČAVANJU SA NEDOSTACIMA I GLUPOSTIMA KOJE IMA NA SVAKOM KORAKU, A U OKVIRU KOJIH MORA DA DELUJE, U VEZI SA KOJIMA TREBA DA KOMUNICIRA SA SVOJIM SARADNICIMA, ITD. Vidiš oko sebe divan svet, divne ljude, a ono - podređeni ti natovare brdo poslova, jer te smatraju blesanom, koji se ni sa kim ne raspravlja i koji POZITIVNO prihvata sve što mu nametnu; iza leđa ti se podsmevaju, podsmešljivo obraćaju, možda i vređaju, itd. BAŠ ME ZANIMA KAKO NEKOME TO STANJE "ALA JE LEP OVAJ SVET!" MOŽE DA POMOGNE U OVAKVOJ SITUACIJI, KOJA IMA SVOJE "KOORDINATE" I SVOJU LOGIKU I KOJA NAM NAMEĆE POTREBU DA U SKLADU SA TIM "KOORDINATAMA" I LOGIKOM REAGUJEMO I SNALAZIMO SE.

Pošto već govorimo o ilustracijama, uzmimo još jednu... U običnoj poziciji bavljenja duhovnošću pojedinac mora, prirodno, da se suočava sa mnoštvom problema na svakom koraku (novčani problemi, zdravstveni problemi članova porodice, stambeni problemi, razni kvarovi raznih aparata i mašina koji su već neophodni deo normalnog funkcionisanja porodice u savremenim uslovima, itd.). Da li uz mnoštvo problema uopšte može da bude u stanju svesti "ala je lep ovaj svet" ili da svima i svemu šalje Ljubav-Svetlost-Mir, može li tim stavom i sa tim stanjem da rešava sve te probleme. Da, ako je uistinu duhovno izgrađen, bar u nekoj meri - on neće panično ili stresogeno da reaguje na probleme, već sasvim smireno, ali, opet: problem je problem, on, kao što je poznato iz psihologije, stvara jedan, manji ili veći naboj, unutrašnji konflikt, koji proizilaze iz naprezanja da se problem sagleda, da se nađe rešenje i da se preduzimaju koraci da se rešenja realizuju.

TO SU NEKI OD VIDOVA TIH KOMPLEKSNOSTI BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI, NA KOJE JE UKAZANO.

Do sada je ukazivano samo na probleme, na izazove i iluzije u bavljenju duhovnošću u običnoj životnoj poziciji. TO NE ZNAČI DA TU PERSPEKTIVU SMATRAM ZATVORENOM I BEZNADEŽNOM! POZICIJA JESTE IZUZETNO TEŠKA I KOMPLEKSNA, TAČNO JE DA ONA ZAHTEVA IZUZETNU SNAGU DUHA, ALI - ONA NIJE I BEZNADEŽNA, JER U NJU NE BISMO NI BILI POSTAVLJENI, NEKIM VIŠIM PLANOM (ili: ne bismo sami sebe za nju planirali pre inkarnacije, ako uzmemo tezu o planu duše).

Promišljanje rešenja za muke, poteškoće i probleme bavljenja duhovnošću u običnoj životnoj poziciji - ostaju za drugi deo teme, nakon što se isrpi fenomenologija samih muka, poteškoća i problema. Jer, da bismo promišljali rešenja za probleme u nekoj oblasti - moramo prethodno samu tu oblast i probleme u njoj sveobuhvatno sagledati.

Stranica 7 od 17 Sve stranice