Faust i spoznavanje Iluzije

Prethodnim tekstom smo zakoračili na književno polje, pa da, dok smo još na njemu, povežemo još jednu literarnu ilustraciju sa duhovnim fenomenima kojima se u ovoj temi bavimo.

U predigri na Nebu (simptomatično - Mefistofel, kao predstavnik ili oličenje Sila Tame TAMO razgovara sa Bogom) Mefistofel se kladi sa Bogom da može privući na svoju stranu Fausta, u kojeg se Bog uzda kao u svog izabranog predstavnika. Sa stanovišta naše logike ovde imamo jednu malu šupljinu u motivaciji, koja je u koncepciji celog dela nebitna, ali, spomenimo je: da li bi se Bog uzdao baš u čoveka koji je u svojim sumnjanjima u vrednosti postojećeg sveta dospeo do krajnosti.

Dakle, Faust je neko ko je izučio sva (u njegovo vreme) postojeća znanja, prenošenje znanja studentima (oličenima u znatiželjnom i ljubopitljivom Vagneru) shvata kao njihovo zavođenje tamo-ovamo, ne zato što hotimice to želi, već što oni očekuju da im se prenesu znanja, željni su znanja, A ON JE DOŠAO DO TAČKE U KOJOJ MU SVA POSTOJEĆA ZNANJA DELUJU KAO BEZVREDNA, JER SE NJIMA NE DOKUČUJU SUŠTINE POSTOJANJA. To je pitanje MOTIVATORA za delovanje, koje je tema sledećeg teksta: kako da se zdušno angažuje u nečemu, AKO MU TO ŠTO RADI, ŠTO TREBA ILI MORA DA RADI - NEMA NIKAKVU VREDNOST, JER JE SHVATIO NJEGOVU ILUZORNOST?!

Faust je, dakle, neko ko je SPOZNAO ILUZIJU, u njegovom slučaju - iluziju postojećih znanja. On se odaje i magiji, ali - ni tu ne dolazi do dosezanja dubinskih "stvari" koje bi ga zadovoljile.

KA ČEMU SE, ONDA, ON USMERAVA?

Nailazi Mefistofel, lik "đavola" koji je blizak predstavi uloge Sila Tame u nekim višim poimanjima funkcije i odnosa Sila Tame i Sila Svetlosti: on pristaje da služi Faustu dok je u "ovom" životu, s tim da mu Faust, po ugovoru koji on potpisuje krvlju, postaje sluga na "onom" svetu.

Ono što Faust želi je: DA OSETI ZADOVOLJSTVA I PERSPEKTIVU ŽIVOTA KAKVE IMAJU "OBIČNI" LJUDI, KOJIMA SU STRANE TEŽNJE KA STICANJU ZNANJA. On, koji je ceo život bio posvetio znanju i spoznavanju - prozro je sve iluzije postojećih znanja, za to vreme nije bio u prilici DA UŽIVA U ŽIVOTU NA NAČIN I SA INTENZITETOM KOJI SU SPONTANI DEO ŽIVLJENJA OBIČNIH LJUDI.

Mefistofel ga vodi u nešto što bismo nazvali kafanom, da pokuša da oseti zadovoljstvo u opijanju, njega to ne zanima, vodi ga i u druga šarenila ovog života, isto bez odjeka kod Fausta, zaljubljivanje i odnos sa Margaretom budi u njemu osećaj za život kojem je težio, od dogovora sa Mefistofelom, tada može da izgovori formulu koja je znak da je Mefistofel ispunio svoj deo zadatka, a koja se odnosi na želju da život postraje još dugo, jer mu dobija vrednost.

Dakle, imamo na jednoj strani Faustovu potpunu spoznaju Iluzije, u delu koji se odnosi na POSTOJEĆA ZEMALJSKA ZNANJA. Kada je spoznao taj segment Iluzije, ona mu više ne dolazi kao vrednost i kao pokretač u životu. Znanje mu postaje nešto bezvredno, nešto čime se pred studentima poigrava.

Na drugoj strani - on nije bio u prilici da SPOZNA DRUGI SEGMENT ILUZIJE, vezan za perspektivu stanja svesti i zadovoljstava tzv. običnih ljudi, koji nemaju nekakvog posebnog doticaja sa takozvanim znanjima. On ima ILUZIJU da mu ta zadovoljstva i to stanje svesti MOGU DONETI ISPUNJENJE.

Mi u naše vreme možemo da vidimo, a mislim na nešto dublje od pukog shvatanja - mislim na to da jasno osećamo u svojoj svesti, da je Iluzija na Zemlji KOMPLETNA. U prethodnim tekstovima je naglašavano da se ona odnosi, za nas i neočekivano - I NA OBLAST DUHOVNOSTI, dakle, ne samo na sva postojeća znanja, ne samo na perspektivu potpune fokusiranosti na vrednosti materijalnog sveta (što je, otprilike, domen interesovanja koje je Faust pokazao nakon dogovora sa Mefistofelom).

U kojem smislu nam je priča o Faustu još poučna?

DOMEN ILUZIJE, KROZ KOJI U SVOJIM INKARNACIJSKIM ISKUSTVIMA JOŠ NISMO PROŠLI - DOMEN JE KOJI NAS PRIVLAČI, DA U NJEGA ZAĐEMO I ISPROBAMO GA, KAKO BISMO, TEK IZ UNUTRAŠNJE PERSPEKTIVE, DAKLE, U TOM DOMENU IZNUTRA, MOGLI DA, ONDA KADA SE ZASITIMO - SPOZNAMO TAJ DOMEN ILUZIJE. Ovde, za Fausta, to je bio tzv. običan život i obična zadovoljstva ljudi koji nisu posvećeni sticanju znanja, koji, dakle, žive vođeni intuicijom bez posredovanja znanja.

U jednom periodu sam bio aktivan na forumu "Tajna", učestvovao u mnogo rasprava u kojima sam pokušavao da ukažem na to kako savremeno korišćenje teorija i principa za tzv. upravljanje sudbinom - zavodi na stranputicu ako ih primarno upregnemo u kola dobijanja ili privlačenja materijalnih vrednosti, zadovoljstava, momenata vezanih za našu situiranost u spoljašnjem svetu, itd. Onda sam u jednom trenutku shvatio (te tada i napustio forum), otprilike ono što sam na Faustovom primeru već objasnio: ljudi koji kroz inkarnacijsku istoriju svoje duše nisu prošli kroz određeni domen Iluzije, u ovom slučaju on je vezan za dominantne materijalne vrednosti našeg postojećeg sveta, ne mogu da shvate njegovu iluzornost, jednostavno, duša kao da im traži da se "istutnje" u tom domenu Iluzije, da bi je spoznali, tj. da bi spoznali taj domen Iluzije. Ako nekoga taj domen Iluzije ne privlači - znači da u inkarnacijskoj istoriji svoje duše svakako već ima iskustva u vezi sa tim, te mu se u to i ne zalazi, kao što se učeniku nekog višeg razreda ne zalazi u lekcije nekog nižeg razreda, jer su mu nezanimljive - znanja iz njih ne samo da su mu poznata, već su mu i suviše jednostavna, da bi mu bila privlačna.

Stranica 6 od 17 Sve stranice