Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish




Faust i spoznavanje Iluzije

Prethodnim tekstom smo zakora?ili na književno polje, pa da, dok smo još na njemu, povežemo još jednu literarnu ilustraciju sa duhovnim fenomenima kojima se u ovoj temi bavimo.

U predigri na Nebu (simptomati?no - Mefistofel, kao predstavnik ili oli?enje Sila Tame TAMO razgovara sa Bogom) Mefistofel se kladi sa Bogom da može privu?i na svoju stranu Fausta, u kojeg se Bog uzda kao u svog izabranog predstavnika. Sa stanovišta naše logike ovde imamo jednu malu šupljinu u motivaciji, koja je u koncepciji celog dela nebitna, ali, spomenimo je: da li bi se Bog uzdao baš u ?oveka koji je u svojim sumnjanjima u vrednosti postoje?eg sveta dospeo do krajnosti.

Dakle, Faust je neko ko je izu?io sva (u njegovo vreme) postoje?a znanja, prenošenje znanja studentima (oli?enima u znatiželjnom i ljubopitljivom Vagneru) shvata kao njihovo zavo?enje tamo-ovamo, ne zato što hotimice to želi, ve? što oni o?ekuju da im se prenesu znanja, željni su znanja, A ON JE DOŠAO DO TA?KE U KOJOJ MU SVA POSTOJE?A ZNANJA DELUJU KAO BEZVREDNA, JER SE NJIMA NE DOKU?UJU SUŠTINE POSTOJANJA. To je pitanje MOTIVATORA za delovanje, koje je tema slede?eg teksta: kako da se zdušno angažuje u ne?emu, AKO MU TO ŠTO RADI, ŠTO TREBA ILI MORA DA RADI - NEMA NIKAKVU VREDNOST, JER JE SHVATIO NJEGOVU ILUZORNOST?!

Faust je, dakle, neko ko je SPOZNAO ILUZIJU, u njegovom slu?aju - iluziju postoje?ih znanja. On se odaje i magiji, ali - ni tu ne dolazi do dosezanja dubinskih "stvari" koje bi ga zadovoljile.

KA ?EMU SE, ONDA, ON USMERAVA?

Nailazi Mefistofel, lik "?avola" koji je blizak predstavi uloge Sila Tame u nekim višim poimanjima funkcije i odnosa Sila Tame i Sila Svetlosti: on pristaje da služi Faustu dok je u "ovom" životu, s tim da mu Faust, po ugovoru koji on potpisuje krvlju, postaje sluga na "onom" svetu.

Ono što Faust želi je: DA OSETI ZADOVOLJSTVA I PERSPEKTIVU ŽIVOTA KAKVE IMAJU "OBI?NI" LJUDI, KOJIMA SU STRANE TEŽNJE KA STICANJU ZNANJA. On, koji je ceo život bio posvetio znanju i spoznavanju - prozro je sve iluzije postoje?ih znanja, za to vreme nije bio u prilici DA UŽIVA U ŽIVOTU NA NA?IN I SA INTENZITETOM KOJI SU SPONTANI DEO ŽIVLJENJA OBI?NIH LJUDI.

Mefistofel ga vodi u nešto što bismo nazvali kafanom, da pokuša da oseti zadovoljstvo u opijanju, njega to ne zanima, vodi ga i u druga šarenila ovog života, isto bez odjeka kod Fausta, zaljubljivanje i odnos sa Margaretom budi u njemu ose?aj za život kojem je težio, od dogovora sa Mefistofelom, tada može da izgovori formulu koja je znak da je Mefistofel ispunio svoj deo zadatka, a koja se odnosi na želju da život postraje još dugo, jer mu dobija vrednost.

Dakle, imamo na jednoj strani Faustovu potpunu spoznaju Iluzije, u delu koji se odnosi na POSTOJE?A ZEMALJSKA ZNANJA. Kada je spoznao taj segment Iluzije, ona mu više ne dolazi kao vrednost i kao pokreta? u životu. Znanje mu postaje nešto bezvredno, nešto ?ime se pred studentima poigrava.

Na drugoj strani - on nije bio u prilici da SPOZNA DRUGI SEGMENT ILUZIJE, vezan za perspektivu stanja svesti i zadovoljstava tzv. obi?nih ljudi, koji nemaju nekakvog posebnog doticaja sa takozvanim znanjima. On ima ILUZIJU da mu ta zadovoljstva i to stanje svesti MOGU DONETI ISPUNJENJE.

Mi u naše vreme možemo da vidimo, a mislim na nešto dublje od pukog shvatanja - mislim na to da jasno ose?amo u svojoj svesti, da je Iluzija na Zemlji KOMPLETNA. U prethodnim tekstovima je naglašavano da se ona odnosi, za nas i neo?ekivano - I NA OBLAST DUHOVNOSTI, dakle, ne samo na sva postoje?a znanja, ne samo na perspektivu potpune fokusiranosti na vrednosti materijalnog sveta (što je, otprilike, domen interesovanja koje je Faust pokazao nakon dogovora sa Mefistofelom).

U kojem smislu nam je pri?a o Faustu još pou?na?

DOMEN ILUZIJE, KROZ KOJI U SVOJIM INKARNACIJSKIM ISKUSTVIMA JOŠ NISMO PROŠLI - DOMEN JE KOJI NAS PRIVLA?I, DA U NJEGA ZA?EMO I ISPROBAMO GA, KAKO BISMO, TEK IZ UNUTRAŠNJE PERSPEKTIVE, DAKLE, U TOM DOMENU IZNUTRA, MOGLI DA, ONDA KADA SE ZASITIMO - SPOZNAMO TAJ DOMEN ILUZIJE. Ovde, za Fausta, to je bio tzv. obi?an život i obi?na zadovoljstva ljudi koji nisu posve?eni sticanju znanja, koji, dakle, žive vo?eni intuicijom bez posredovanja znanja.

U jednom periodu sam bio aktivan na forumu "Tajna", u?estvovao u mnogo rasprava u kojima sam pokušavao da ukažem na to kako savremeno koriš?enje teorija i principa za tzv. upravljanje sudbinom - zavodi na stranputicu ako ih primarno upregnemo u kola dobijanja ili privla?enja materijalnih vrednosti, zadovoljstava, momenata vezanih za našu situiranost u spoljašnjem svetu, itd. Onda sam u jednom trenutku shvatio (te tada i napustio forum), otprilike ono što sam na Faustovom primeru ve? objasnio: ljudi koji kroz inkarnacijsku istoriju svoje duše nisu prošli kroz odre?eni domen Iluzije, u ovom slu?aju on je vezan za dominantne materijalne vrednosti našeg postoje?eg sveta, ne mogu da shvate njegovu iluzornost, jednostavno, duša kao da im traži da se "istutnje" u tom domenu Iluzije, da bi je spoznali, tj. da bi spoznali taj domen Iluzije. Ako nekoga taj domen Iluzije ne privla?i - zna?i da u inkarnacijskoj istoriji svoje duše svakako ve? ima iskustva u vezi sa tim, te mu se u to i ne zalazi, kao što se u?eniku nekog višeg razreda ne zalazi u lekcije nekog nižeg razreda, jer su mu nezanimljive - znanja iz njih ne samo da su mu poznata, ve? su mu i suviše jednostavna, da bi mu bila privla?na.

 

Stranica 6 od 17 Sve stranice