Afganistanu proizvodnja opijumskog maka bude povećana za neverovatnih 4555%

Sa raspadom Sovjetskog Saveza države Centralno-azijskog regiona suočile su se sa gomilom novih i veoma oštrih problema. Razarajući uticaj na bezbednost i stabilnost regiona počeli su činiti radikalni ekstremizam, drastično povećanje šverca, razvoj narkobiznisa, terorizam, formiranje transnacionalnih kriminalnih grupa.

Trgovina narkoticima problem je ne toliko regionalan, koliko ima svetske dimenzije. Zemlje “zlatnog polumeseca”, “zlatnog trougla”, kokainski narkokarteli u Latinskoj Americi postaju predmet sveopšte zabrinutosti i nespokojstva. U tom pogledu poseban problem predstavlja Avganistan. Kao što je poznato, osnovne isporuke narkotika I psihotropnih supstanci u Centralnu Aziju stižu iz Avganistana. Prema podacima Uprave OUN za narkotike, žetva u 2007. godini, koja je dostigla količinu od 8.200 tona, za 34 procenta je bogatija u odnosu na 2006. godinu, a pri tom su zasejane površine opijumskog maka povećane za 17 procenata i dostigle su 193 hiljade hektara. Čak štaviše, eksperti naglašavaju da je skinuta letina za tri puta veća od godišnje potrošnje opijumskog maka u svetu, a proizvedeni od tog maka heroin čini 93 procenata svetskog prometa ovog opijata.

Zbog postojanja veoma dugačke (1.206 kilometara) tadžičko-avganistanske granice narkotička sredstva u krupnim partijama stižu iz Avganistana preko pogranične Hatlonske oblasti Tadžikistana, odakle se dalje preko “kurira” distribuira na sever. Povoljne komunikacije među zemljama Centralne Azije i razvijene saobraćajne mreže doprinose stalnom povećavanju obima tranzita narkotika. Najveća količina transportovanih narkotičkih sredstava otpada na Tadžikistan i Kirgiziju, na čijim se pograničnim regionima obe zemlje nalaze baze za pretovar, odakle se dalje liferuju u Rusiju i Evropu.

Posebnu zabrinutost izaziva uzgoj opijumskog maka na avganistanskim teritorijama koje se graniče sa Tadžikistanom i Uzbekistanom. Još pre upada vojske SAD i NATO u Avganistan 2001. godine u blizini tadžičko-avganistanske granice funkcionisalo je oko 400 labaratorija za proizvodnju heroina, a na skladištima se nalazilo oko 10 tona spremnog za transport sirovine . Od 1996. do 2006. godine pravosudni organi zemalja Centralne Azije konfiskovali su 39 tona heroina i preko 67 tona opijuma. Prosto upoređivanje činjenica i brojki omogućava da se spozna sva ozbiljnost situacije, jer obim konfiskovanih narkotika u desetogodišnjem periodu približan je 1/120 dela proizvedenih narkotičkih sredstava u Avganistanu samo u 2007. godini. Sve ostalo stiže do odredišnih punktova.

Nezakonita trgovina narkotičkim sredstvima postepeno poprima karakter “narkoekspanzije”, i u proces se uključuje sve veći broj ljudi. Kako je naglasio direktor Agencije za kontrolu narkotika Bolbotek Nolgobajev, u Kirgiziji se beleži tendencija transformisanja zemlje iz narkotranzitne u narkozavisnu. Od početka 2008. godine pravosudni organi zemlje oduzeli su preko 10 tona narkotika. To je za polovinu više nego u istom periodu prethodne godine. Po podacima za 2006. godinu broj narkozavisnih u Kirgiziji povećao se za više od šest puta i taj pokazatelj je u stalnom porastu. Po oceni odeljenja OUN (Program OUN za sidu), narkotike upotrebljava između 80 i 100 hiljada građana Kirgizije, što je proporcionalno za 1,5 put više nego u Kazahstanu i za 5 puta više nego u Uzbekistanu. Prema statističkim podacima na dan 01. juna 2008. godine u Kirgiziji su od 1.686 nosilaca side narkomani njih 1.186 ljudi.

Po mišljenju mnogih međunarodnih eksperata, reski skok u svetskoj proizvodnji narkotika i širenje infrastrukture narkobiznisa u prvoj deceniji XXI veka do globalnih razmera u direktnoj vezi sa prisustvom vojske zapadne koalicije u Avganistanu. Kako smatra Mišel Hosudovski, “upravo su vlada i specijalne službe Sjedinjenih Država glavni zainteresovani za razvoj te industrije koja donosi milijarde”. Značajan deo prihoda od plasmana narkotika odlazi za snabdevanje i podršku upravo tih istih aktivista-radikala, terorista i ekstremista, protiv kojih SAD pozivaju u borbu.

Kao što je poznato, u period od 1996. do 2001. godine Talibani, koji su se nalazili na vlasti u Avganistanu, razvili su široku delatnost protiv proizvodnje i plasmana narkotičkih supstanci. 2001. godine ukupan godišnji obim proizvodnje narkotika iznosio je 185 tona. Ta količina je gotovo zanemarljiva u odnosu na količine koje se danas proizvode. Posle ulaska vojske zapadne koalicije u Avganistan i svrgavanja Talibana proizvodnja opijuma počela je nezadrživo da raste: 3.400 tona 2002. godine, 3.600 tona 2003. godine, 6.100 tona 2006. godine i 8.200 tona 2007. godine.

Jedan od glavnih razloga za razvoj narkobiznisa je teška socijalno-ekonomska situacija Avganistanaca. U tim uslovima uzgajanje i proizvodnja opijata predstavlja osnovnu i povoljnu zaradu za mirno stanovništvo Avganistana. Suma, koja se dobija od jednog hektara setvenih površina, zasejanih žitaricama, čini 530 dolara, dok jedan hektar opijumskih plantaža donosi čak 4.600 dolara prihoda.

Program preorijentisanja avganistanskih seljaka sa proizvodnje narkotičkih biljaka na sejanje tradicionalnih poljoprivrednih kultura nije naišao na dovoljnu podršku među lokalnim stanovništvom. Sada je od 25 miliona stanovnika Avganistana (uključujući stare i decu) u proces uzgoja opijumskog maka uključeno preko 3 miliona ljudi. Ova brojka angažovanih u uzgoju opijumskog maka stalno se povećavao a okupacione snage SAD i NATO-a ništa ne čine da se situacija promeni. Čak šta više kao da stimulišu takvu proizvodnju jer nije logično da se od njihovog dolaska u Avganistan proizvodnja opijumskog maka popela sa 180 tona na 8.200 tona – što je povećanje od neverovatnih 4.555 procenata. SAD raspolažu tehničkim sredstvima da lako mogu da uoče polja opijumskog maka i da ih zaprašivanjem unište ali očigledno to ne čine jer verovatno učestvuju u ovom vrlo unosnom poslu proizvodnje i prodaje heroina.

Tokom 90-ih godina narkotrgovina je postala najprofitabilnija nezakonita delatnost čiji prihodi su bili znatno veći od prihoda stečenih trgovinom oružja i ljudi. Zabeležena je tendencija proširenja delatnosti kriminalnih grupa. Svedočanstvo rasta kriminogene situacije u Centralno-Azijskom regionu su podaci za 2007.godinu, prema kojima je u Kirgiziji, na primer, registrovano 180 većih i manjih organizovanih kriminalnih grupa, od kojih su šest najveće i najuticajnije, a imaju određenu zonu interesa u zemlji. Po rečima načelnika Glavne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Kirgizije, “u 2007. godini na evidenciji MUP nalazilo se 12 organizovanih kriminalnih grupa, ali je u rezultatu izvršenih zajedno sa drugim odeljenjima milicije akcijama Glavna uprava za borbu protiv organizovanog kriminala otkrila još četiri grupe i skinula ih sa evidencije. Pri tom je većina njih delovala na jugu republike”. Koncentrisanje kriminalnih grupa na jugu Kirgizije umnogome se objašnjava povoljnim položajem oblasti na putu tranzita narkotika, a takođe njihovom prilično niskom cenom na tom delu “severne maršrute”.

Razvoj narkobiznisa sa svoje strane pretpostavlja i to, da organizovani criminal stiče jasno izraženi transnacionalni status, ujedinjenje svih učesnika – od proizvođača do prodavaca narkotika – u jednu mrežu globalnih dimenzija. Prihod od organizovanih narko-dilova iznosi između 300 i 2000 procenata, što trgovinu čini veoma privlačnom kako za transnacionalne kriminalne grupe, tako i za pojedince, zainteresovane za sticanje maksimalne dobiti za kratko vreme. Po podacima MMF, promet trgovine narkoticima dostiže približno 4,5 procenata ukupne svetske ekonomike. Preko 50 procenata sredstavalegalizuje se na svetskim tržištima preko različitih međunarodnih i of-šor finansijskih institute, a pri tom se ukupan obim prometa narkotrgovine procenjuje na otprilike 500 milijardi dolara. O tome se govori u izveštaju, koji su pripremili eksperti Instituta Centralne Azije i Kavkaza i Programu istraživanja Svilenog puta univerziteta Dž. Hopkinska (SAD) i Upsale (Švedska) S. Kornela i N. Svenstrema.

Imajući u vidu angažovanje širokih masa u proizvodnji i transport narkotičkih sredstava, neophodno je istaći rastakanje državnih institucija vlasti i njenu kriminalizaciju putem uvlačenja u kriminalni biznis, kao i visok nivo korupcije državnih službenika u zemljama preko čijih teritorija vode maršrute. Ova činjenica igra jednu od ključnih uloga u postizanju narkoindustrije svetskih dimenzija. Naširoko se koristi praksa uvlačenja u kriminalni biznis predstavnika organa reda, struktura izvršne i sudske vlasti. Dobivši mito, činovnici falsifikuju dela skopčana sa nezakonitim prometom narkotika. Na primer 2000.godine sudije Oške oblasti u Kirgiziji su za 30,7 procenata razmatranih krivičnih dela presudili samo plaćanje kazne, i ako je u većini tih dela figurirao heroin, što prema Krivičnom zakonu treba da povlači za sobom lišavanje slobode na nekoliko godina.

Prema godišnjem izveštaju Uprave OUN za narkotike i kriminal, u 2008. godini zasejane površine opijumskog maka u Avganistanu smanjene su za 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, obimi proizvodnje smanjeni su samo za 6 procenata – sa 8.200 tona na 7.700 tona. Čak štaviše, beleži se proširenje zasejanih površina maka (kultivisanjem se bavi 18 provincija), a takođe visoki prinosi sa polja: na primer, sa jednog hektara u 2008. godini sa polja je skinuto 48,8 kilograma opijumskog maka, a prošle godine samo 42,5 kilograma. Tendencija širenja narkoproizvodnje je očigledna. Stalno angažovanje novih ljudi u narkobiznis avganistanskih provincija tek će se odraziti na obime proizvodnje opijata.

Može se pretpostaviti da će u srednjoročnoj perspektivi Islamska Republika Avganistan, kao okupirana zemlja, ostati kao najkrupniji proizvođač opijumske grupe u svetu, što će sa svoje strane uticati na destabilizaciju situacije u postsovjetskoj Centralnoj Aziji, preko koje se vrši dobar deo tranzita.

Narkotrafik, koji se obavlja preko centralno-azijskih zemalja, i vodi u Rusiju i Evropu, u prvom redu predstavlja opasnost po njih. Kao što je poznato, Agencija za kontrolu narkotika koja funkcioniše u Kirgiziji, i do dana današnjeg se nalazi na budžetu SAD, ali će uskoro biti pretvorena u nacionalni resor, zbog toga što Sjedinjene Države obustavljaju finansiranje. Očekuje se da će Rusija i Evropska unija moći da razmotre pitanje delimičnog ili potpunog finansiranja Agencije. Saradnja Kirgizije, Rusije i Evrope na tom planu treba da ima značajniji karakter nego pre, kako bi se došlo do kvalitetno novog nivoa saradnje, u čijoj osnovi bi stajalo izvođenje krupnijih operacija i mera, neophodnih za rušenje sistema narkotrafika iz Avganistana u Rusiju i Evropu preko Kirgizije.

______________________
(1) www.afghanistan.ru

Preveo: Vladimir K.