Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish

Daniel W. Fry - White Sands incident



Daniel W. Fry

Sa zahvalnoš?u Alanu i svim našim drugim vanzemaljskim prijateljima, koji su došli da nam pomognu kada nam je potrebno.

O AUTORU

DANIEL W. FRY je ro?en u Verdonu, Minesota (malo pristanište na reci Misisipi u severnom delu Aitken okruga). Datum njegovog ro?enja je 19. juli 1908. godine. Sa devet godina je ostao siro?e i dok nije napunio 17 nalazio se pod starateljstvom svoje bake sa maj?ine strane, sa kojom je došao u Kaliforniju 1920. godine.

Nije bilo velike razlike izme?u njegovog detinjstva i detinjstva bilo kojeg drugog normalnog ameri?kog de?aka osim, možda, što je njegova žudnja za znanjem (posebno prirodnim naukama) bila izvan proporcija znatiželje mladi?a. Njegovi roditelji nisu ostavili nikakvo nasledstvo tako da je sa 18 godina zavisio samo od sebe.

Završio je srednje obrazovanje i pokušao da poha?a koledž ali zbog velike depresije koja je tada izazvala o?ajni?ko nadmetanje za bilo kakvo zapošljenje, otkrio je da je nemogu?e da izdržava sebe dok se školuje. Shvativši da možda nikada ne?e imati priliku da se obrazuje na priznatom sveu?ilištu poha?ao je ve?ernju školu u Javnoj Biblioteci Pasadene. Ovde je proveo ve?inu svojih ve?eri u narednih nekoliko godina u?e?i iste predmete koje bi izabrao da je bio u mogu?nosti da poha?a koledž ili univerzitet.

Posebno se zainteresovao za hemiju i upotrebu eksploziva a to je rezultiralo time da je postao tehni?ar za eksplozive. Ovim zanimanjem se bavio sve dok ga ono nije odvelo do polja raketstva.Oženio se u Pasadeni 1934. godine, imao je sretan i miran porodi?ni život, uznemiravan jedino neophodnoš?u da se ?esto seli što je njegovo zanimanje zahtevalo. Ima troje dece, jednog sina i dve ?erke.

Gospodin Fry je poslednjih pet godina zaposlen u Aerojet General Korporaciji, najve?em svetskom proizvo?a?u raketnih motora.

Tokom 1940-ih i '50-ih godina gospodin Fry je ve?inu svoga vremena proveo u White Sands Probnom Centru u Novom Meksiku, gde je bio uklju?en u postavljanje instrumentacije za testiranje serije veoma velikih motora.

Ra materijal / I. knjiga:

Ispitiva?: Da li je to tip aviona u kome je transportovan Dan Frye?

Ra: Ja sam Ra. Onaj ko je poznat kao Daniel je, u misaonoj-formi transportovan putem misaone-forme iluzije vozila od strane Konfederacije, da bi se toj celini uma/tela/duha dali podaci, tako da možemo videti kako taj tip kontakta pomaže vašim ljudima u otkrivanju beskona?ne inteligencije iza iluzije ograni?enja.

Incident u White Sands-u

White Sands, Probni Centar, 4. juli 1950.

No?as sam se pridružio redovima F.S.B.-a (Flying Saucer Believers-veruju u lete?e tanjire). Ne da sam samo video jedan, dotakao sam ga, kro?io u njega i vozio se u njemu. Tako?e, ako još mogu da verujem svojim ?ulima, u neku ruku sam komunicirao sa operaterima.

Sada kada je otišao i ja sam nazad u svojim odajama ?ini mi se sve više neverovatnim da se to stvarno desilo. Pored svih nau?nika i talenata koji su dostupni u Vajt Sends Probnom Centru, zašto bih ja, obi?an tehni?ar, bio izabran, slu?ajno ili namerno, da budem prvi ?ovek današnjice koji se vozio u pravom svemirskom vozilu? Neverovatnost doga?aja je toliko velika da sam skoro po?eo da sumnjam u svoju razumnost. Prirodno, ako bih pokušao da ubedim nekoga da sam se ve?eras vozio u „tanjiru" uskoro bih se našao u dobro zašti?enoj ?eliji u najbližoj ludari. Ipak ovo je najve?i doga?aj u mome životu i ne mogu da ga zadržim samo za sebe, zato ovo zapisujem ta?no kako se desilo dok je još jasno urezano u mome se?anju.

Pošto je bio 4. juli nameravao sam da odem do Las Cruces-a da pogledam vatromet i malo da se proveselim. Zahvaljuju?i pogrešnim informacijama o rasporedu autobusa propustio sam zadnji autobus ka gradu i našao se u skoro praznom vojnom kampu nemaju?i šta da radim osim da sedim u mojoj sobi i ?itam (knjigu o prenosu toplote od Cork-a).

Oko 19:30 ventilator klima ure?aja je prestao da radi, kao što to ?ini svakih nekoliko dana, i uvek kada je veoma toplo. Do 20:30 bilo je nepodnošljivo vru?e i zagušljivo u mojoj sobi, odlu?io sam da prošetam nadaju?i se da je napolju hladnije. Krenuo sam puti?em koji prolazi pored poligona za testiranje statike u podnožju Organ planina i završava u El Pasu, nekih 60 milja ka jugu. Pre no što sam stigao do poligona skrenuo sam desno na stazu koja prolazi pored strelišta i ide ka livadama u podnožju Organ planina.

Udaljio sam se oko pola milje od strelišta ovim putem kada sam ga prvi put video. Sunce je zašlo pre nekog vremena, i više nije bilo dnevne svetlosti ali nebo je bilo zvezdano i mesec je davao dovoljno svetlosti. Kada sam pogledao u grupu izuzetno sjajnih zvezda iznad vrha planine jedna od zvezda je iznenada nestala. Ovo je, naravno, odmah privuklo moju pažnju, jer zvezde ne nestaju tek tako ( barem ne na vedrom nebu). Prvo sam pomislio da je avion u prolazu blokirao svetlost, iako sam to pomislio znao sam da to ne može biti, jer je avionu potrebna samo sekunda da pro?e datu ta?ku i zvezda bi opet zasijala. Tako?e, u tišini pustinje no?u avion bi se ?uo sa mnogo ve?e udaljenosti nego što bi se video a, zvuka nije bilo uopšte.

Vremenski baloni se nisu puštali no?u a i da jesu on bi se brzo uzdizao: stoga bi zaklonio zvezdu samo na par sekundi. Zatim je zvezda sa desne strane nestala a nekoliko sekundi kasnije još dve ispod. U tom trenutku žmarci su prošli mojom ki?mom. Šta god da je blokiralo svetlo zvezda se pove?avalo brzo i sa obzirom da je udaljenost bila konstantna to je samo moglo da zna?i da se kre?e direktno ka meni.

Kona?no sam ga video i u isto vreme sam shvatio zašto nisam mogao da ga vidim ranije. Njegova boja je bila tako približna boji no?nog svetla da kada je bio i veoma blizu bilo je teško videti bilo šta osim njegove ivice. Još uvek mi se približavalo i osetio sam snažnu potrebu da potr?im ali dugo iskustvo u poslu sa raketama me je nau?ilo da je budalasto bežati od nadolaze?eg projektila dok nisi siguran u njegovu putanju; pošto su iste šanse da natr?iš na nju koliko i da pobegneš. Tako?e, nemogu?e je odrediti njenu putanju dok tr?iš.

Objekat je sada bio veoma blizu i mogao sam da vidim da je ovalni sferoid od oko 30 stopa u pre?niku. Kretao se ne brže od 15 do 20 milja na sat i ?inilo se da ?e se zaustaviti ta?no kada dosegne zemlju. Tako?e sam mogao da vidim da ako ne promeni kurs promaši?e me za najmanje 50 stopa. Donekle ohrabren njegovim sporim kretanjem ostao sam na mestu gledaju?i kako klizi na povetarcu i spušta se na zemlju bez udarca ili komešanja. Osim krckanja žbunja ispod njega nije napravio nikakv zvuk. Nekih 20 ili 30 sekundi sam stajao zure?i u njega kao dete koje prvi put gleda cirkuski nastup.

Radio sam nekoliko godina na polju razvijanja raketa i drugih projektila, i kroz moj posao i veze u Vajt Sendsu mislio sam da sam prili?no upoznat sa ve?inom razvitaka u polju letelica. Ali ovde se nalazila letelica koja je prevazilazila sve što sam do sada ?uo da sam se osetio kao zadrti farmer koji je prvi put video žirafu i rekao, „Vidim je ali ne verujem." Moja prva svesna misao je bila, „Ako rusi imaju ovakve brodove Bože pomozi Americi!" Ali uz tu misao je došla i realizacija da ovo ne može biti letelica iz Rusije, ili iz bilo kog dela zemlje što se toga ti?e, jer ko god da je napravio ovu letelicu rešio je dosta problema o kojima naši najbolji fizi?ari tek po?inju da sanjaju.

Rad ovog broda je bio ne?ujan. Nije bilo buke propelera, grmljavine gasova koji izlaze iz auspuha da bi stvorili potisak. Brod se jednostavno i nežno spustio sa neba na zemlju. Možda je to bio odgovor. Letelica se spuštala od kada sam je prvi put video. Možda je samo lebdela; ali pred sletanje je usporila na samo nekoliko milja na sat i nije pokazala dokaze o padu. Samo helikopter ili „letelica lakša od vazduha" ovo može da uradi ali nije bilo elise na ovom vozilu i ?injenica da je žbunje smrskano ispod nje kada je sletela je dokaz da ovo nije bila „lakša od vazduha" letelica. Šta god da je ova letelica bila i šta je još mogla da uradi sigurno je mogla da se „poigra" sa najpoznatijim zakonom Ser Isaka Njutna.

Iznenada sam shvatio da nesvesno prilazim brodu dok je sve ovo prolazilo kroz moju glavu. Ja nisam niti sam ikada bio heroj. Svaki instinkt i deli? razuma koje sam imao vikali su da bih trebao da se udaljavam što više od ovog nepoznatog i stoga nepredvidivog ure?aja. Na nesre?u, oduvek sam bio proklet velikom znatiželjom, i kada je objekat te znatiželje nau?ne prirode, naro?ito važan napredak u nauci, znatiželja postaje manija koja uklanja svu razumnost.

Prišao sam na nekoliko stopa udaljenosti i po?eo da kružim polako oko njega. Bio je kao što se i u?inilo, sferoid, poprili?no spljošten na vrhu i dnu tako da mu je visina bila oko 16 stopa, dok mu je horizontalni dijametar tamo gde je najširi bio oko 30 stopa, što se nalazilo na oko 7 stopa od zemlje. Tamno plava boja koju je izgleda imao kada sam ga prvi put video na nebu sada je nestala. Bila je to samo ispolirana metalna površina, srebrne boje, sa ne?im što je izgledalo kao veoma blago ljubi?asto presijavanje. Obišao sam ceo krug oko njega ne primetivši nikakav otvor. „Ako ima ikoga unutra," pomislio sam, „mora da ulaze odozgo ili odole."

Zastao sam da izvagam situaciju. Šta da uradim slede?e? Da li da se vratim u bazu i prijavim dolazak letelice? Ovo se, u po?etku, pokazalo kao logi?na stvar ali se onda druga misao umešala. Trebalo bi mi najmanje 45 minuta da se vratim, na?em nekog nadre?enog i da se vratim sa drugim posmatra?ima.

Šta ako letelica odleti u me?uvremenu? Ostalo bi samo zgnje?eno žbunje da podrži moju pri?u. Ko bi mi verovao? Ako bi neko i poverovao da li bi se usudio da prizna? Pro?itao sam dovoljno ismevanja onih koji su bili neobazrivi toliko da priznaju da su videli neobjašnjive lete?e objekte na nebu. Koliko bi bilo ismevanje onoga koji tvrdi da je video jednu kako sle?e i bio dovoljno blizu da je dotakne a ipak nije imao dokaza osim smrskanog žbunja! Ova misao me je podsetila da; iako sam se nalazio dovoljno blizu nekoliko minuta još uvek nisam dodirnuo letelicu. Možda bih mogao da saznam nešto o materijalu od kojeg je sazdana dodirom.

U svakom slu?aju mogao sam da odredim temperaturu. Zakora?io sam napred i nežno stavio vrh prsta na ispolirani metal. Bio je svega nekoliko stepeni iznad temperature vazduha i bio je neverovatno gladak. Teško je opisati stepen glatkosti. Kada bi ste povukli prst preko velikog bisera koji je prekriven tankom sapunskom penom imali bi ste ose?aj sli?an onom koji sam ja imao kada sam dotakao metal. Prešao sam preko metala dlanom ruke i osetio blago golicanje u prstima i dlanu. Zatim je glas dopro iz vazduha sa moje strane, „Bolje ne diraj, prijatelju, još uvek je vru?e!"

Nisam shvatao pod kolikim pritiskom se nalazim dok glas iznenada nije razbio tišinu. Odsko?io sam unazad nekoliko stopa zaka?ivši petom nisko rastinje i pružio se na pesak koliko sam duga?ak. ?uo sam nešto što je podse?alo na kikotanje i onda se glas za?uo ponovo sa prijateljskijim tonom, „Polako, prijatelju, me?u prijateljima si." Poniženje zbog mog položaja kombinovano sa blagim tonom glasa i njegovim prepoznatljivim frazama odnelo je sav strah koji sam ose?ao i zamenio ga blagom iritacijom. Podigao sam se otresaju?i prašinu sa odela i vade?i granje iz kose.

„Mogao si da budeš tiši," zarežao sam.

„Nisi morao da drekneš na mene tako. Oduzeo si mi nekoliko dana života."

„Dreknem?" oklevao je glas.

„O da, misliš da je visina tona upozorenja bila visoka. Izvini, druškane, ali zamalo si se ubio i nije bilo vremena za podešavanje kontrola."

„Misliš da je brod visoko radioaktivan?" upitao sam.

„Ako je tako i dalje sam preblizu." „Nije radioaktivan," bio je odgovor.

„Upotrebio sam izraz 'vru?' jer je to najbolje ?ega sam se setio na vašem jeziku da objasnim stanje. Brod ima polje koje odbija sve druge materije.

Polje je veoma snažno na molekularnim udaljenostima ali se smanjuje sa udaljenoš?u tako da sila postaje zanemariva na nekoliko mikrona od broda. Možda si primetio da je površina veoma glatka i klizava. To je zato što tvoje meso nije zapravo dotaklo metal ve? je zadržano na kratkoj udaljenosti od površine odbojnoš?u polja. Mi koristimo polje da odbranimo brod od ogrebotina i ošte?enja prilikom sletanja. Tako?e smanjuje trenje vazduha kada je neophodno da se kre?emo velikom brzinom kroz atmosferu."

„Ali kako bi me to ubilo?" upitao sam. „Dodirnuo sam brod i osetio samo blago golicanje u ruci i šta si mislio pot tim moj jezik? Ako nisi Jenki, nikada nisam ?uo nijednog."

„Što se ti?e tvog prvog pitanja," odgovorio je glas staloeno, „ne bi te ubilo odjednom. Zapravo, potrajalo bi nekoliko meseci ali bi bilo sigurno kao da je bilo trenutno. Najbolji na?in da ti objasnim je da ti kažem da izlaganje ljudske kože polju izaziva da koža proizvodi ono što nazivate 'antitela' u krvotoku. Iz nekog razloga koji još ne razumemo ova antitela bivaju upijena od strane jetre, ?ije funkcije ova antitela napadaju izazivaju?i uve?avanje i skupljanje. U slu?ajevima gde je koža izložena polju na minut ili više smrt je sigurna. U tvom slu?aju, mislim da nisi bio dovoljno izložen da bi bio u velikoj opasnosti; ali ?eš bez sumnje osetiti efekte ranije ili kasnije, pod uslovom, naravno, da su tvoje biološke funkcije identi?ne sa našima a imamo svaki razlog da verujemo da jesu.

Što se ti?e tvog drugog pitanja ja nisam, kako ti to nazivaš, Jenki; iako moj zadatak zahteva da postanem jedan. ?injenica da si mi poverovao da sam jedan od tvojih sunarodnika je svedodžba uspeha truda koji sam uložio tokom dve vaše godine da nau?im i uvežbam upotrebu tvog jezika i idioma. Ja još uvek nisam stao nogom na tvoju planetu. Bi?e potrebno još najmanje 4 vaše godine da postanem prilago?en na vašu atmosferu i gravitaciju."

Stajao sam u tišini koja se ?inila da traje satima ali je verovatno bilo samo nekoliko sekundi, pokušavaju?i da svarim puno zna?enje i sadržaj ovog govora. Napokon sam polako rekao,

„Da nisam svojim o?ima video ovu letelicu kako se približava i sle?e rekao bih da si neki ludak koji je ?itao previše 'nau?ne fantastike'. Pošto stvari stoje ovako spreman sam da priznam mogu?nost bilo ?ega. Pored toga, pošto je to što sam ovde i što sam te video da sle?eš sasvim slu?ajno o?igledno je da moje verovanje ili neverovanje nema veliko zna?enje za tebe."

„Naprotiv," odgovorio je glas. „Nama je važno da vam pružimo svaku mogu?nost da se upoznate sa ?injenicama i da u skladu sa tim stvorite svoje mišljenje. Jedan od glavnih principa ove ekspedicije je da se utvrdi osnovna adaptivnost zemaljske rase, posebno stepen njene mogu?nosti da adaptira svoj um brzo i smireno konceptima koji su potpuno strani njenim uobi?ajenim tokovima misli. Prethodne ekspedicije naših predaka su imale potpuni neuspeh što se ovoga ti?e. Ovaj put postoji nada da ?emo uspeti da na?emo umove dovoljno receptivne tako da možemo biti od koristi u napredku vaše rase. U tvom slu?aju, barem do ovoga trenutka, tvoje ponašanje je iznenadilo naša najbolja o?ekivanja."

„Mogu da vidim," rekao sam, „da tvoja rasa, koja je god, i moja imaju barem jednu zajedni?ku stvar; da je sarkazam oblik humora.

Shvatam da je sve što sam uradio od kada sam te prvi put video bilo pogrešno. Na prvom mestu, da sam imao imalo razuma, otišao bih odavde brzo kada sam te prvi put video da dolaziš, umesto da ?ekam, da možda budem smrskan ispod broda. Kada si sleteo, umesto da odem ili barem da ostanem na sigurnoj udaljenosti, morao sam da pri?em i pronjuškam oko tvoje letelice. Zatim, kada je tvoj upozoravaju?i glas dopro iz zvu?nika-ili šta god da je to-umesto da ga prihvatim smireno i brzo ja sam sko?io kao uplašeni zec i završio u pesku u veoma neuglednom položaju. Na kraju, ti verovatno predpostavljaš da ja verujem u izjave koje si dao. Kao što sam ranije rekao, ja sam spreman da uzmem u obzir mogu?nost da su istinite.

Tako?e sam spreman da uzmem u obzir da je to samo gomila gluposti."

„Ta?no," odgovorio je glas.

„Dozvoli da objasnim moju poziciju. Nije bilo namere za sarkazmom.

Mislio sam ono što sam rekao. Na prvom mestu si rekao da te je znatiželja podstakla da ispitaš letelicu, podvrgnuvši sebe nepoznatim nesre?ama radije nego da potražiš sigurnost u begu. Ovo naglašava borbu izme?u želje za znanjem i želje za sigurnoš?u statusa kvo. Verujem da postoji stara izreka me?u tvojim ljudima da je samo-o?uvanje prvi zakon prirode. Ohrabruju?e je videti da želja za znanjem može povremeno da prevazi?e životinjski instinkt. Kada sam uzviknuo upozorenje tvoja reakcija nije bila iz straha kao što ti veruješ. Reakcija ?istog straha bi te zamrzla na mestu barem na nekoliko trenutaka. Umesto toga ti si reagovao trenutno i na odgovaraju?i na?in. ?injenica da si se sapleo ukazuje na to da si se koncentrisao na detalje broda toliko da si zaboravio da odrediš jasan put povla?enja.

Što se ti?e verovanja u sve što ja kažem to je poslednja stvar koju želimo. Ono što mi trebamo su umovi dovoljno otvoreni da prime dokaze (iako su ti dokazi u suprotnosti sa svim predube?enjima) i umove dovoljno agilne da asimiliraju te dokaze i do?u do logi?nog zaklju?ka. ?injenica da se nalaziš u položaju koji je potpuno jedinstven za tvoje iskustvo, ti smireno slušaš moj glas i daješ logi?ne odgovore, je najbolji dokaz da je tvoj um tipa kojem smo se nadali da ?emo na?i."

„Hvala na komplimentima," rekao sam. „Voleo bih da verujem da ih zaslužujem ali tvoja izjava implicira da nameravate da me iskoristite za projekat koji uklju?uje nau?no napredovanje ljudi na zemlji. Zašto ste izabrali mene? Samo zato što sam slu?ajno bio tu kada ste sleteli. Mogao bih lako da vas spojim sa nekim od mnogih ljudi ovde u bazi koji su mnogo napredniji od mene u nauci."

 

Osnovni zakoni

„Kada kažeš da se ovde nalaziš sasvim slu?ajno veoma nas podcenjuješ," bio je odgovor. „Mozgovi mnogih ljudi prenose ali ti si jedan od retkih ?iji mozak tako?e prima. Ako pogledaš kada se vratiš u bazu vide?eš da se klima ure?aj nije pokvario kao što se to ?esto dešavalo prethodnih ve?eri. Ali da se vratimo na temu diskusije, ispitali smo umove mnogih vaših vrhunskih nau?nika. U svakom slu?aju smo otkrili da su njihovi umovi otvrdli u kalupu njihovih trenutnih shvatanja. Oni su napredovali predaleko. Zbog toga bi morali mnogo da se vrate. Mogu to jasnije da objasnim analogijom. ?ovek koji traga za nau?nim znanjem je poput mrava koji se penje na drvo. On zna kada se kre?e ka vrhu ali njegov vid ne može da obuhvati celo deblo.

Rezultat je da ?e verovano skrenuti na jednu od grana a da ne shvati da je napustio glavno deblo. Sve je u redu jedno vreme. Još uvek može da se penje nagore i da ubere nekoliko plodova svoga napretka ali uskoro postaje zbunjen kada se grana iznenada razgrana u mnoštvo gran?ica i listova koji usmeravaju na sve strane. Tako traga? za znanjem nalazi da se ' Osnovni Zakoni', koji su oduvek bili nepromenljivi, sada dele i upu?uju na suprotne strane.

Nau?nik dolazi do zaklju?ka da se bliži ograni?enju znanja koje može biti shva?eno od strane uma i da svi fizi?ki zakoni na kraju postaju samo statisti?ki. Kada dosegne ovu ta?ku on može dalje da napreduje samo prate?i liniju apstraktnog matemati?kog rezonovanja. Ovo je kao putovanje vozom u vašoj podzemnoj. Ti ?eš na kraju sti?i na svoje odredište ali pošto ne možeš da vidiš kuda ideš ne možeš da budeš siguran da nije postojao kra?i i lakši put da stigneš do toga istog mesta. Vaša nauka je sada u ovoj poziciji.

Na primer, vaš nau?nik je sada obavezan da izjavi da je elktron u isto vreme ?estica i talasno kretanje. Oni pokušavaju ovo da racionalizuju govore?i da je elektron ?estica u talasu verovatno?e. Ovo je stanje koje ne može biti vizuelizovano od strane uma i jedina sredstva napredka su kroz alternativne puteve abstraktne matematike. Fundamentalne istine su uvek jednostavne i razumljive kada se gledaju iz odgovaraju?e perspektive.

Tako gran?ica postaje jednostavna i razumljiva kao 'gran?ica' kada se gleda odozgo sa glavnog debla. Ukratko, ono što vaša nauka mora da uradi kako bi nastavila progres je da se vrati sa grane na kojoj ste zarobljeni na glavno deblo i nastavi na gore. U ovome možemo i ho?emo da vam pomognemo ali samo ako želite i možete  da pratite stazu na koju?emo vas uputiti. Ovo je, me?utim, za budu?nost. Pre nego što budemo od pomo?i ljudima zemlje dve stvari moraju biti postignute.

Prvo: Naša tela moraju postati biološki adaptovana na vašu okolinu tako da kada se na?emo me?u vama bi?emo identi?ni sa vama. Za ovo ?e biti potrebno, kao što sam rekao, najmanje 4 vaše godine. Drugi uslov je teži. Politi?ka tenzija koja trenutno postoji me?u vašim nacijama mora biti smanjena. Ako bi bilo koja od dve dominantne nacije dostigla nau?nu superiornost to bi dovelo do, pod sadašnjim uslovima, rata do istrebljenja. Mi nismo ovde da bi pomogli jednoj od nacija da stekne prevlast ve? da stimulišemo stepen progresa koji ?e eliminisati razloge za ratove na zemlji, kao što smo to uradili hiljadama godina ranije da eliminišemo razloge za sukobe me?u našim ljudima. Ali vidim da postaješ umoran od stajanja tamo napolju i slušanja ovih dizertacija o nauci i sociologiji.

Što me podseti na moje dužnosti doma?ina. Da li bi želeo da u?eš i možda iskusiš kratak let? Ovo je samo nosa? tereta sa daljinskom kontrolom ali ima mali putni?ki odeljak sa nekoliko sedišta koja su veoma prosta ali izrazito udobna."

„Bilo bi mi zadovoljstvo da mi se dozvoli da vidim unutrašnjost broda," odgovorio sam.

„I dao bih sve da mi se dozvoli da se vozim u njemu ali kako da u?em? Obišao sam celi brod i nisam video trag nijednog ulaza. Tako?e si rekao da još nisi naviknut na našu atmosferu. Ako u?em une?u sa sobom moju atmosferu. Kako ?e to uticati na tebe?"

„Kao što sam rekao ranije," odgovori glas, „letelica je nosa? tereta sa daljinskim upravljanjem. Ja nisam u ovoj letelici. Ja sam u centrali ili kako bi ste vi to rekli 'glavnom brodu' koji se trenutno nalazi na nekih 900 milja iznad površine vaše planete. Ova teretna letelica se koristi da nam donese uzorke vaše atmosfere kako bi smo se navikli na nju. Teretni deo je evakuisan tako da kada ja otvorim prilazni portal teretni deo postaje ispunjen atmosferom bilo koje temperature ili pritiska. Tako?e sve bakterije koje se nalaze u vazduhu bivaju skupljene radi prou?avanja i proizvodnje antitoksina. Prilazni portal je na vrhu broda. Sada ?u ga otvoriti."

Tada sam ?uo jedan klik kako dopire sa površine broda, mali ali rezak klik poput prekida?a za svetlo i deo tela broda sa moje leve strane se uvukao unutra nekoliko in?a a zatim kliznuo na stranu, nestaju?i u zid broda, ostavljaju?i ovalni otvor od oko 5 stopa visine i 3 stope širine. Približio sam se otvoru ili portalu, kako god se zove, i blago povivši glavu krenuo kroz otvor. Zbog zaobljenosti broda naravno, moja glava je bila unutar broda dok su mi noge još bile na zemlji.

Odeljak u koji sam gledao zauzimao je samo mali deo broda. Bila je to soba od otprilike 9 stopa dubine i 7 stopa širine, sa podom 16 in?a od zemlje i plafonom koji je jedva bio preko 6 stopa od poda. Zidovi su bili blago nakrivljeni i ivice su bile ukošene tako da nije bilo oštrih uglova ili ?oškova. Naravno, zid najbliži meni, kroz koji je vodio otvor, bio je samo korito broda i imao je istu zakrivljenost unutra i spolja. Ovaj zid je bio oko 4 in?a debeo i u njega su bila uvu?ena klizna vrata. Soba je sadržala 4 sedišta koja su izgledala kao naše 'stolice sa konturom tela' samo što su bile donekle manje od onih na koje smo mi navikli. Sedišta su bila okrenuta prema otvoru u kojem sam se ja nalazio i bile su pore?ane u dva reda po dve u samom centru prostorije, ostavljaju?i prostor izme?u sedišta i zidova.

U sredini zadnjeg zida, gde se spajao sa plafonom, nalazila se kutija ili kabinet sa tubom i so?ivom koje je sli?ilo malom pokretnom projektoru samo što nije bilo vidljivih rolni filma ili bilo kojih drugih delova. Svetlost je dopirala od ovog so?iva. To nije bio zrak svetla kakav bi nastao od filmskog projektora ve? rasuti sjaj, koji iako nije delovao posebno sjajno jeste odavao dovoljno svetla da se lepo vidi.

Sedišta i svetlo su bili jedini nameštaj u ogoljenoj metalnoj prostoriji.

„Nije baš ugodna kabina," pomislio sam, „više li?i na ?eliju."

„Kao što sam rekao; prosta je ali vide?eš da su sedišta udobna," re?e glas. „U?i i zauzmi mesto ako želiš da se voziš. Nemamo mnogo vremena."

Skoro automatski sam zakora?io na pod kabine i krenuo prema jednom od sedišta. Pre nego sam seo ?uo sam opet onaj klik i kako vrata klize ka svom prvobitnom položaju. Instinktivno sam se okrenuo da pokušam da isko?im u sigurnost pustinje ali su se vrata ve? zatvorila iza mene. Ako je ovo bila zamka ve? sam bio u njoj i sada nije bilo razloga boriti se da izbegnem neizbežno.

„Gde bi voleo da ideš?" javio se glas ponovo, i ovaj put kao da nije dolazio sa moje strane ve? direktno iz mene, kao da sam slušao re?i koje sam izgovaram.

„Ne znam koliko daleko možete da me odvedete u vremenu koje imate," odgovorio sam. „I pošto ovaj odeljak nema prozora, nema veze kojim putem idemo pošto ne?u videti ništa."

„Mo?i ?eš da vidiš," bio je odgovor. „Isto koliko možeš da vidiš iz bilo kojeg vozila u vazduhu no?u. Ako ti se svi?a predlog mogli bi da te odvedemo do Njujorka i vratimo nazad za 30 minuta. Svetla Njujorka no?u sa visine od 20 milja je oduvek bio jedan od najimpresivnijih prizora na vašoj planeti koji smo videli."

„Do Njujorka i nazad za 30 minuta!" rekao sam. „To je 8000 milja na sat! Kako možete da stvorite energije toga reda na ovakvoj letelici i kako ja mogu da podnesem ubrzanje? Nemate ni pojaseve za vezivanje na ovim sedištima!"

„Ne?eš osetiti nikakve loše efekte od ubrzanja," bio je odgovor. „U stvari, ne?eš osetiti ubrzanje uopšte. Samo sedi i ja ?u pokrenuti letelicu. Objasni?u neke od stvari koje te interesuju tokom vožnje."

Seo sam u levo prednje sedište koje je bilo najbliže vratima i otkrio da je veoma udobno. Materijal od kojeg je napravljeno izgledao je kao penasta guma sa plasti?nim pokriva?em. Me?utim, nije bilo šavova ili spojeva kao na drugim pokriva?ima tako da je materijal, koji god da je bio, verovatno bio ukalupljen u ovaj oblik jednim korakom.

Onda je glas opet izbio u mojim mislima.

„Sada ?u isklju?iti svetlo u odeljku i upaliti zrak za posmatranje."

Na trenutak soba je postala potpuno tamna. Onda je projektor ponovo postao aktivan. Ovaj put nije bio rasut sjaj ve? zrak - kao kod filmskog ili slajd projektor. Zrak, ili taj deo njega koji je bio vidljiv, bio je tamno ljubi?ast, na samom vrhu vidljivog spektra. Zrak se rasuo preko vrata, kroz koja sam ušao, i vrata su nestala. Nisu kliznula u zid kao što su uradila ranije. Jednostavno su prestala da postoje, barem vizuelno. Bilo je kao da gledam kroz najfinije staklo ili Lucite prozor.

„Nema vremena da ti kompletno objasnim sve stvari koje bi voleo da znaš o ovoj letelici i nama ali bih možda mogao da objasnim nekoliko osnovnih principa koji su ti interesantni," re?e glas-tj. moj glas re?e-jer sam upravo po?eo da shvatam da re?i koje ?ujem ne dopiru do mojih ušiju kao zvu?ni talasi ve? poti?u direktno iz moga mozga.

 

Transparentna vrata

„Vrata su kao što vidiš postala providna. Ovo te plaši jer si navikao da misliš da su metali potpuno neprozirni. Me?utim, obi?no staklo je iste gustine kao ve?ina metala i ?vrš?e od ve?ine a ipak propušta svetlo veoma lako. Zrak energije, koji sada deluje na metal vrata, je ono što bi ste vi nazvali umnoživa? frekvencije. Zrak probija metal i reaguje na svako svetlo koje dodirne na takav na?in da je frekvencija svetla umnožena do opsega izme?u onoga što znate kao 'X-zrak' i 'Kosmi?ki zrak' spektara. Na ovim frekvencijama talasi prolaze kroz metal sa lako?om. Onda, kada ovi talasi napuste metal sa unutrašnje strane vrata oni ponovo interaktuju sa gledaju?im zrakom stvaraju?i ono što bi ste nazvali 'ritam' frekvencije koje su identi?ne sa originalnim frekvencijama svetla, tako da dok misliš da gledaš kroz metal ti ustvari vidiš reprodukciju. Ako si spreman ja ?u sada pokrenuti letelicu."

Instinktivno sam se uhvatio obema rukama za stolicu. Sekund kasnije zemlja je po?ela da se udaljava velikom brzinom. Nisam osetio nikakvo kretanje a brod je bio miran kao kamen. Uprkos ?injenici da smo ubrzavali tempom od najmanje 10g mogao sam se zakleti da stojimo u mestu.

Svetla vojne baze u Probnom Centru, koja su bila skrivena malim brdom, su se iznenada pojavila i po?ela da se grupišu kao jato pili?a kada ih pozove kokoška. Nekoliko sekundi kasnije svetla grada Las Cruces su se pojavila u donjem desnom uglu prozora i ja sam znao da smo se uzdigli na najmanje 1000 stopa u te 2-3 sekunde. Brod se okretao na levo blago dok se uzdizao i mogao sam da vidim autoput od Las Cruces do El Pasa, veoma uska ali sjajna traka osvetljena farovima hiljada automobila koji su se nalazili na njoj. Svetla El Pasa i Cuidad Juarez-a bila su samo solidan sjaj na horizontu ali kako smo nastavili da se dižemoizgledala su kao da se približavaju i dele na delove razli?itog sjaja. Mogao sam da vidim deo koji je predstavljao

Presidio oblast, stotinu hiljada svetala Fort Bliss-a, i intenzivno sjajnu ta?ku koja je bila centar El Pasa. ?ak sam zamislio da mogu da razaberem tamnu tanku liniju koja je bila Rio Grande, koja razdvaja El Paso od svog meksi?kog blizanca, Ciudad Juarez. Posle par sekundi brod se okrenuo tako da su svetla tih gradova nestala iz vida na desnom kraju ekrana za gledanje.

Ekran za gledanje je sada bio okrenut prema jugo-istoku i prestao je da se okre?e. Površina zemlje je sada izgledala kao da svetluca slabom zelenom fosforesencijom. U isto vreme nebo izvan broda je postalo tamnije a zvezde kao da su postale duplo svetlije.

„Mora da smo ušli u stratosferu," pomislio sam.

„Ako je tako, mora da smo se uzdigli više od 10 milja za samo 15 do 20 sekundi a ja nisam osetio ni trunku ubrzanja."

„Sada si na oko 13 milja od površine," ?uo sam glas kako govori. „Podižeš se otprilike pola milje u sekundi. Podigli smo te vrlo sporo kako bi imao bolju priliku da gledaš okolne gradove iz vazduha. Podi?i ?emo te do 35 milja radi horizontalnog leta. Na toj visini atmosfera je razre?ena dovoljno da omogu?i let bez otpora za letelicu."

„Usput," rekoh ja, „šta se desilo sa mesecom? Upravo je izlazio kada sam ja ušao u brod i mora da je negde na nebu ali je veoma mra?no napolju."

„Izgleda mra?no," bio je odgovor, „jednostavno zato što nema dovoljno atmosfere na ovoj visini da raspe svetlost. Ne?eš videti nikakav dokaz mese?ine osim ako ne sija direktno na ekran za gledanje. Ja sam namerno spre?io da se letelica okrene dovoljno da se to desi jer je svetlo veoma jako iznad atmosfere i bilo bi teško videti, ako ne nemogu?e, bilo šta dok je ono vidljivo. Sada si dovoljno visoko da po?nem da dodajem horizontalnu komponentu na tvoje vertikalno kretanje.

Pošto u slede?ih nekoliko minuta ne?e biti ni?ega interesantnog za videti upotrebi?u ovo vreme da objasnim nekoliko stvari koje te zbunjuje.

"Na prvom mestu; spomenuo si nešto o 'pojasevima za vezivanje' i zapitao se da li možeš da izdržiš ubrzanje".

Ovo je pitanje koje je ?esto mu?ilo umove ljudi od nauke vaše planete.

„Kad god su naša vozila pregledavana od strane vaših ljudi i kada su mogu?e ubrzanje i brzine ovih letelica opisane neverica je uvek bila vidljiva. ?uli smo kako neki od vaših naju?enijih ljudi kažu da: 'Nijedno ljudsko bi?e ili viši oblik života ne može da preživi ubrzanje ove vrste.' Ovo je uvek bilo razo?arenje za nas u našoj evoluciji inteligencije ljudi sa zemlje. Nama se ?ini da bi ?ak i umereno inteligentan laik sa prose?nim znanjem koje vi ljudi posedujete trebao biti sposoban da opovrgne ovu izjavu trenutno. Odgovor je, naravno, jednostavno taj da sila koja ubrzava vozilo, deluje, ne samo na svaki atom samog vozila ve? podjednako deluje na svaki atom mase koji je unutar njega, uklju?uju?i pilota ili putnike.

U vašem avionu situacija je potpuno druga?ija. Vi imate propelere ili motore, koji proizvode potisak na jednom delu broda. Ovaj lokalni potisak ubrzava brod ali ne i pilota. Pilot je ubrzan samo potiskom protiv onih delova svoga tela koja su u dodiru sa sedištem. Zbog inercije ostatka tela dolazi do kompresije koja izaziva ose?aj ubrzanja ili u ekstremnim slu?ajevima onesveš?ivanje ili smrskavanje tela. Naš jedini limit ubrzanja je limit dostupne sile."

„Ali u ovom slu?aju," pomislio sam, „zašto ja ne lebdim okolo u vazduhu kao što to rade stvari unutar projektila koji je u slobodnom padu?"

„Odgovor na ovo bi tako?e trebao biti vrlo o?igledan," bio je odgovor. „Pre nego što je brod pokrenut, ti si se nalazio na sedištu, i bilo je sile jedne gravitacije koja deluje izme?u tvoga tela i sedišta. Pošto sila koja ubrzava i brod i tvoje telo deluje u ta?noj proporciji sa masom i pošto zemljina teža nastavlja da deluje na oboje, originalna sila izme?u tvoga tela i sedišta ?e ostati konstantna, osim toga što ?e se smanjiti kako se sila gravitacije planete smanjuje sa udaljenoš?u. Kada putujemo izme?u planetarnih tela, daleko od bilo kojeg izvora prirodne gravitacije, mi nalazimo neophodnim, iz prakti?nih razloga, da stvaramo ovu silu vešta?ki.

Gravitacija na koju smo mi navikli je malo ve?a od polovine one koja postoji na zemlji. Ovo je glavni razlog zbog kojeg ?e trebati toliko vremena da postanemo obi?ni ?lanovi vaše rase. Ako bi smo sleteli sada na površinu vaše planete i napustili zaštitu naših brodova visoka gravitaciona sila bi izazvala veliki pritisak na naše unutrašnje organe, što bi za par dana dovelo do ozbiljne bolesti i na kraju do smrti. Ovo nije samo obi?an prora?un.

Znamo da je to istinito jer je isprobano nekoliko puta u prošlosti. Ostaju?i u našim brodovima gde možemo da kontrolišemo silu kojoj smo podvrgnuti i poja?avaju?i tu silu malim ali regularnim dodavanjem možemo da izgradimo tkiva i oja?amo miši?ni sistem dok, na kraju, vaša gravitacija ne postane prirodna za nas kao što je naša sada.

Kada ovo vreme do?e mi se nadamo da ?eš ti i još neki ?lanovi tvoje vrste, koji su održali dovoljno otvoren um, biti u mogu?nosti da nam asistiraju u premoš?ivanju pozamašnog jarka koji postoji izme?u naše i vaše kulture. Me?utim, kao što sam rekao ranije, mi ne?emo pokušati da nametnemo ni naše znanje ni našu kulturu vama i nikada ne?emo do?i vašim ljudima osim ako nema dovoljno dokaza da oni to žele.

Ta?no je da svrha ove ekspedicije nije u potpunosti filantropska. Postoje neki materijali na vašoj planeti koje bi smo mogli da upotrebimo za napredak naših naroda, materijal koji vi imate u izobilju ali koji je redak u ostatku solarnog sistema. Iako mi želimo da upotrebimo ove materijale naša pomo? tvom narodu ne?e zavisiti od te upotrebe. Svako znanje ili pomo? koje mi možemo da damo bi?e slobodno ponu?eno."

„Možeš li da mi objasniš principe na kojima ova letelica radi?" pitao sam. „Kako proizvodite ogromnu koli?inu energije potrebne da ubrzate brod poput ovog na tako velike brzine i kako aplicirate tu energiju a da ne proizvodite spoljni dokaz njegove upotrebe?"

 

Nuklearna podmornica

„Da bih to uradio," glasio je odgovor, „morao bih da ti dam potpuno nove osnove u Osnovnoj Fizici. Kao što sam rekao ranije, vaša nauka pokušava da jedna grana zauzme mesto celog drveta znanja sa rezultatom da je vaša nauka postala prekomplikovana. Zatim, kada se ova nauka primeni na prakti?an rad rezultiraju?i aparatus postaje neverovatno komplikovan. Na primer: Odre?eni inženjeri i nau?nici vaše zemljesu sada zauzeti planiranjem podmornice koju bi pokretala onim što nazivate atomska ili nuklearna energija.

Oni planiraju da urade ovo konstruišu?i 'gomilu' u kojoj lakši izotopi uranijumske fisije proizvode toplotnu energiju i slobodne neutrone koje absorbuju teži izotopi uranijuma konvertuju?i ga u slede?i teži element u transuranskoj seriji koji je, tako?e, sklon fisiji. Ovaj metod, iako komplikovan, je i dalje najizdašniji izvor energijskog diferencijala koji ste vi ljudi proizveli, ali kako bi pretvorili ovu toplotnu energiju u kretanje broda oni planiraju da cirkulišu radni fluid kroz 'gomilu' da upije toplotu, cirkulišu 'radni fluid' kroz razmenjiva? toplote da pretvore drugi fluid u isparenja pod pritiskom, propuste isparenja kroz turbine da proizvedu obrtni momenat i kona?no, iskoriste turbinu da generator proizvodi elektri?nu struju. Ako dostignu ukupnu efikasnost od 30% bi?e to remek delo inžinjerstva.

Ako bi oni bili sposobni da misle jednostavnije, mogli bi, sa znanjem koje sada poseduju, da konstruišu jednostavan termopil oko fisijske gomile i konvertuju rezultiraju?u temperaturni gradijent direktno u elektri?nu energiju sa efikasnoš?u od najmanje 94 do 98 procenata, bez pokretnih delova, jeftinije i sa manje mase po jedinici energetskog izlaza. U pore?enju sa našim metodima ?ak bi i ovaj sistem izgledao izrazito složen.

Vaša najve?a potreba je da otkrijete potpunu jednostavnost osnovnih zakona ili prirodnih ?injenica. Onda ?ete lako mo?i da proizvedete efekte koji vam sada izgledaju da su nemogu?i.

Kada vaši inženjeri dizajniraju vozilo za prevoz tereta ili putnika oni ose?aju neophodnim da obezbede sredstva proizvo?enja energetskog diferencijala unutar samog vozila kao motiva snage. A ipak su vaši preci, hiljadama godina putovali u sve delove vaše planete u brodovima koji nisu imali interni izvor energije nego su radili u potpunosti na kineti?koj energiji atmosfere. Iako ovo nije uvek bio pouzdan izvor bio je dovoljno uspešan da je trebao da natera vaše ljude da shvate da postoji mnogo tipova energetskog diferencijala konstantno dostupnih i da je samo neophodno stvoriti sredstva gde tok energije može biti napravljen da proizvodi željeni rezultat.

 

Materija i energija

Jedna od glavnih smetnji brzom napretku vaše nauke jeste da vaši nau?nici nisu još u potpunosti shvatili jednostavno jedinstvo materije i energije. Jedan od vaših najve?ih mislioca, profesor, Albert Ajnštajn, objavio je pre mnogo godina, matemati?ku formulu koja je opisala kvantitativni ekvivalent materije i energije. Ova formula, iako matemati?ki perfektno ta?na, vodi do neta?nog zaklju?ka, da je materiju mogu?e pretvoriti u energiju i obrnuto. Istina je da su materija i energija samo razli?iti aspekti istog entiteta.

Zamislite ravan sa dve dimenzije. Ako je ova ravan vertikalna na tvoju liniju gledanja to je samo ravna površina. Ovo predstavlja materijalni aspekt entiteta. Ako sada rotirate ravan za ugao od 90 stepeni površina ?e nestati ostavljaju?i samo jednu dimenziju. Ovo je enrgetski aspekt entiteta. Niste promenili ravan ni na koji na?in. Samo ste promenili perspektivu gledanja ili tehni?ki, promenili ste ta?ku reference. Koli?ina energije koja se sadrži u datom telu materije zavisi u potpunosti od toga koliko je rotirala na maseno energetskoj osi u odnosu na datog posmatra?a. Drugi posmatra?, posmatraju?i isto telo iz druge referentne ta?ke ?e na?i potpuno drugu koli?inu sadržane energije.

Slede?i zaklju?ak koji je dr. Ajnštajn izneo na svetlo putem abstraktnog matemati?kog rezonovanja je: Dok se telo materije pove?ava u brzini njegova dimenzija se smanjuje u smeru kretanja. Kada telo dostigne brzinu svetlosti prestaje da ima bilo kakvu dimenziju u smeru kretanja. Ovo, naravno, je zato što je rotiralo na maseno energetskoj osi, relativnoj za tog posmatra?a, sve dok nije prestalo da bude materija i postalo ?ista energija.

Tako ?ete videti da je potrebno 9x10 na dvadesetom erg-a energije da se ubrza jedan gram mase do brzine svetlosti. Pošto na ovoj brzini prestaje da bude materija o?igledno je da nikakva koli?ina energije ne može dalje da ubrza njegovu brzinu u odnosu na datu referentnu ta?ku.

Me?utim, bi?e još vremena kasnije za dalju diskusiju o fizici. Pošto je ovo razgledanje trebao bih te uputiti na ono što vidiš.

Veliki grad severno od tebe je Saint Louis, sjaj na horizontu ispred tebe je Sinsinati. Bi?eš iznad njega za manje od 2 minuta a uskoro potom ?eš mo?i da vidiš svetla Pitsburga.

Vidiš da smo nau?ili veliki deo vaše geografije kao i vašeg jezika. Vaša istorija nam nije toliko poznata pošto vaša rase ne razmišlja mnogo o prošlosti. Naravno, istorija originalnih civilizacija nam je mnogo bolje poznata nego vama

" Ova poslednja izjava se nije urezala u mojoj svesti tada pošto sam bio zaokupljen gledanjem svetala Sinsinatija kako tiho plutaju prema meni na zemljinoj površini 35 milja dole".

Sa obzirom da smo se kretali prema istoku znao sam da se mesec sada nalazi skoro direktno iznad ali površina zemlje je davala malo dokaza o njegovom reflektovanom svetlu. Zelenkasta fosforesencija koju sam video kada sam poletao u Novom Meksiku je skoro nestala. Nikada nisam ?uo neke procene o zemljinoj refleksivnoj mo?i ali sude?i po njenoj skoro totalnoj tami na ovom nivou mislim da je reflektivnost barem zemljanih oblasti sigurno veoma niska. Naravno procenjivao sam samo na osnovu mese?ine i nisam bio dovoljno daleko udaljen od zemljine površine da formiram ta?nu procenu zemljine reflektivne mo?i.

Svetla Sinsinatija su sada skoro bila ispod mene. Bilo je previše svetala i bila su suviše blizu da bi mnoga od njih odredio pojedina?no. Opšti utisak je bio kao da gledam na loma?u koja je izgorela do sjajnog žara.

Naravno, Sinsinati nije bio jedini grad vidljiv sa ove ta?ke. Na visini od 35 milja pogled se pruža veoma daleko i ?ak sa ograni?enim pogledom kroz ekran za gledanje mogao sam da vidim mnoge ljudske naseobine, preduze?a ili svetionike.

„Bi?eš iznad Njujorka za nekoliko minuta," ?uo sam sebe kako govorim. „I ja ?u po?eti da te spuštam na visinu od 20 milja. Pošto letelica u kojoj se voziš nije dizajnirana da prevozi putnike nije bilo neophodno da se obezbedi kompletna negativna gravitaciona kompenzacija kakvu imamo na svim našim ve?im brodovima. Stoga, kada kreneš nadole, ubrzava?eš u smeru sopstvene gravitacije tako da ?e tvoja telesna težina postati donekle manja.

Ako ti ovo stvori neugodnost smanji?u ubrzanje."

Osetio sam blago podizanje stomaka, kakvo se ose?a kada kreneš dole u prili?no sporom liftu, samo što je u ovom slu?aju ose?aj trajao nekih 30 sekundi. Onda je moja težina postala normalna ponovo.

„Sada se kre?eš nadole konstantnom brzinom koja ?e te dovesti do odgovaraju?eg nivoa za minut. Proces poravnanja, naravno, uklju?uje pozitivnu gravitacionu akceleraciju tako da je ne?eš osetiti. Izgleda da nisi bio strašno pogo?en promenom gravitacije ali pošto tvoja rasa još uvek nije razvila ure?aje za nadoknadu gravitacije za vaša transportna vozila predpostavljam da si više oguglao na takve promene od nas."

„Ako misliš da treba da se potresem tako blagom promenom trebao bi da probaš da se voziš u jednom od naših rolokoustera," odgovorio sam ja.

„Samo  trenutak," bio je odgovor .

„Bojim se da te ne razuem. Busao sam se da je moje razumevanje vašeg jezika skoro savršeno. Ipak ti si sada upotrebio termin ?ije je zna?enje meni nepoznato. Da li bi ga molim te objasnio ili mi dao sinonimi?".

Rolokouster.

„Misliš na rolokouster?" pitao sam.

„Rolokouster je mehani?ki ure?aj koji se može na?i u mnogim našim zabavnim parkovima. Sastoji se od niskih otvorenih kola sa sedištima za putnike i opremljen je rukodrža?em za putnika. Ima metalne to?kove koji se kre?u po šinama postavljenim na uzdignuti ram. Kada putnici zauzmu svoja mesta auto je povezan sa pokretnim lancem koji se nalazi izme?u šina koji vu?e kola do najviše ta?ke strukture. Tamo se kola osloba?aju lanca i gravitacija preuzima. Šine poniru nadole pod oštrim uglom sve dok ne dostignu nivo zemlje a onda se ponovo uzdižu skoro do nivoa po?etne ta?ke. Ovi iznenadni usponi i padovi se ponavljaju nekoliko puta i ima nekoliko kružnih skretanja , tako da se na kraja vožnje putnici vra?aju na po?etnu ta?ku i kola su spremna za slede?u turu trga?a za uzbu?enjem. Ose?aj uzbu?enja proizveden vožnjom je izazvan ?injenicom da refleksni deo mozga osetivši naglu promenu gravitacije izaziva da adrenalin bude pušten u krvotok. Ovo, se naravno dešava kada god se telo suprotstavi iznenadnoj pretnji ali u ovom slu?aju putnik zna da nema prave opasnosti. Tako je u mogu?nosti da uživa u stimulaciji koju izaziva adrenalin a da se ne podvrgne pravoj opasnosti."

„ Hvala ti," odgovorio je doma?in.

„Sada znam da nismo pogrešili kada smo izabrali tebe kao sredstvo za direktan kontakt.

Sada se nalaziš na nivou od dvadeset milja i Njujork leži pred tobom. Letelica mu prilazi sa severozapadne strane i nastavi?e ovim kursom dok ne do?e do okeana na severoisto?noj strani grada. Zatim ?e kružiti oko grada dok ne krene prema zapadu. U isto vreme letelica ?e rotirati tako da ekran za gledanje uvek bude okrenut prema centru grada. Brzina je smanjena na oko 600 milja na sat kako bi imao više vremana da uživaš u pogledu.

„Da sam pisac ili pesnik mogao bih možda da opišem prizor koji su moje o?i videle dok je najve?i metropolis na svetu polako rotirao ispred mene. Pošto nisam ni pisac ni pesnik, ve? samo obi?an tehni?ar sa ograni?enim vokabularom bojim se da je skoro beznadežno pokušati. Na nivou od oko 20 milja svetla su bila mnogo svetlija i imala su ve?u individualnost nego što se ?inilo da imaju sa višeg nivoa. Ovo nije bio krevet od usijanog uglja sa nekoliko sjajnijih iskri. Ovo je bio ogroman raspon miliona plavo-belih dijamanta koji se suprotstavljao crnoj pozadini. Razli?ite temperature, razli?itih vazdušnih slojeva ispod mene kombinovane sa brzim kretanjem broda izazvalo je da žmirkaju besomu?no tako da je ceo grad bio more pulsiraju?e, žmirkaju?e emisije svetlosti.

„Da sam umetnik," pomislio sam.

„ Ovo bi verovatno bio najve?i trenutak mog života, ali moja glad za znanjem mora da je uveliko prevazišla moje cenjenje ?isto estetskih vrednosti. Koliko god je ova scena prelepa i koliko god je vožnja bila interesantna ja bih sve to rado menjao za petominutni obilazak glavnog broda."

„Žalimo što nije bilo dovoljno vremena da organizujemo takav obilazak," bio je odgovor.

„Ali ti ?eš se setiti, mi još nismo naviknuti na tvoju atmosferu i kao što si ti sam rekao 'ako bi ušao u naš brod, morao bi da poneseš svoju atmosferu sa sobom'. Istina je da, kada bi imali dovoljno vremena mogli bismo da pripremimo odelo kakvo vaši ljudi nose kada se spuštaju ispod površine mora. Ovo bi ti omogu?ilo da u?eš u naš brod ne menjaju?i ni svoju ni našu atmosferu. Ali ovo bi zahtevalo dosta vremena. Iako mi nismo ograni?eni vremenom kao što se dojmi da je vaša rasa, bez obzira, nalazimo se u letelici koja koristi operativnu energiju uglavnom iz prirodnih izvora i mi kao i mornari vaše rase ?esto nalazimo neophodnim da 'plovimo sa plimom'.

Moramo da napustimo ovu oblast ubrzo ali ?emo se vratiti na vašu planetu za nekoliko meseci. Spakovali smo dovoljno vaše atmosfere da je mešamo sa našom u vremenu u kojem ?emo biti odsutni. Kada se vratimo ponovo ?emo te konatktirati."

„Ali ja ne?u biti u Probnom Centru tada," rekao sam.

„Moj rad ovde ?e biti gotov i mora?u da se vratim u Kaliforniju. Slu?ajno ja ?ak i ne znam tvoje ime ili da li vi uopšte imate imena?"

„Imamo imena," bio je odgovor.

„Iako su retke prilike da ih koristimo me?u našim ljudima. Ako postanem ?lan tvoje rase ja ?u koristiti ime Alan, koje je uobi?ajeno ime u tvojoj zemlji i skoro je isto kao moje ime koje je A-Lan. Što se ti?e toga da ?eš biti u Kaliforniji kada se vratimo to ?e imati male razlike u našoj sposobnosti da te kontaktiramo. Kao što sam rekao tvoj um dobro prima. Zapravo, da si imao malo više prakse u rešavanju mentalnih slika moglo je biti mogu?e za nas da ti pokažemo detalje naše letelice bez neophodnosti da budeš u njoj."

„Ja bih jako voleo da to pokušam," rekao sam.

„Najbolji na?in da se to nau?i je vežbanjem i ako su detalji vaše letelice suviše komplikovani kao starter, kako bi bilo da me isporbate na detaljima letelice u kojoj se nalazim? Ako zatvorim o?i i koncentrišem se ho?e li biti mogu?e za vas da mi barem date pregled preseka ovog broda?"

„Teško," odgovori Alan suvo. „Praviš grešku koju tvoj narod skoro uvek pravi kada pokušava ono što vi definišete kao ekstrasenzorna percepcija. Na prvom mestu to uopšte nije ekstrasenzorna.

To je isto toliko deo normalne perceptivne opreme tela kao bilo koje drugo ?ulo, samo što se koristi jako malo od strane tvojih ljudi tako da je još uvek u po?etnom stanju razvoja. Neke od vaših životinja i mnogi vaši insekti su razvili ovaj ose?aj na višem nivou od vaših ljudi. Vi ste naviknuti od ro?enja da primate i rešavate vizuelne impresije sa otvorenim o?ima. Seti?eš se da kada si prvi put nau?io da koristiš mikroskop nau?en si da iako postoji samo jedan okular da je najbolje držati oba oka otvorena. Stoga, ne zatvaraj o?i. Ja ?u isklju?iti zrak za gledanje kako ne bi bilo uticaja distrakcije.

Pod dva, ne koncentriši se. Koncentracija je stav transmisije i skoro je kompletna zabrana za recepciju. Da bi odgovaraju?e primao moraš dosti?i stanje kompletne opuštenosti. Za ovo imaš sposobnost, sposobnost koja je neverovatna za vašu rasu.

Zapravo kroz ovu sposobnost sam ja na?inio prvi kontakt sa tvojim umom. Bilo je to pre tri no?i. Vratio si se u svoj krevet ali nisi mogao da zaspiš jer je pritisak od doga?aja tog dana bio neobi?no velik. Upotrebio si mentalni ure?aj koji je bio vrlo intersantan za mene zbog svoje jednostavnosti i u?inkovitosti. Da li se se?aš šta je to bilo?"

„O da," rekoh ja.

"?esto ga koristim kada mi san ne dolazi na o?i. Jednostavno vizualizujem sobu koja je potpuno zatamnjena osim 10 svetle?ih brojeva na suprotnom zidu sobe. Fokusiram moju pažnju na te brojeve sve dok sve druge misli ne budu isklju?ene iz moje svesti. Zatim po?nem da brišem jedan po jedan broj fokusiraj?i se na preostale brojeve ali smanjujem stepen koncentracije sa svakim brisanjem. Obi?no zaspim dok još ima nekoliko brojeva, ali ni u kojem slu?aju nisam ostao svestan više od nekoliko sekundi nakon što je poslednji nestao."

„Ta?no," odgovori Alan.

„I ne smao da ovaj proces opušta svesni um ve? tako?e vra?a sve strane misli na njihovo odgovorajau?e mesto u nesvesnom delu uma. Pod ovim uslovima nesvesni um transmituje i prima mnogo spremnije nego što to ikada ?ini svesni um".

Trebao bih možda da se stidim da priznam, ali u tvom slu?aju iskušenje je bilo preveliko da odolim i bojim se da sam pretresao tvoj um kako verovatno ni jedan um nikada nije bio pretrešen ranije. Mislim da mogu da kažem da znam više o tebi nego što to ti znaš. Ono što sam našao u tvom umu nije bilo sve ono što je moglo da se poželi. Naravno, život je bio veoma grub prema tebi s vremena na vreme i našao sam mnogo ožiljaka i nekoliko rana koje su tek napola zarasle. Tako?e sam našao da su ti ovi isti udarci sudbine dali neobi?nu dubinu percepcije i razumevanja. Tada sam odlu?io da bi ti bio idealan konatkt.

Opet smo skrenuli sa trenutnog projekta. Hteo sam da ti predložim da upotrebiš svoj metod opuštanja svog uma. Gledaj prema ekranu za gledanje koji je sada mra?an i kada tvoj um bude opušten ja ?u pokušati da ti dam mentalnu sliku enterijera letelice u kojoj se voziš."

„Nije mi bilo neophodno da zamišljam zatamljenu sobu jer je zrak bio isklju?en i odeljak u kojem sam se vozio je bio u potpunom mraku. Nisam imao poteško?a u vizualizaciji svetle?ih brojeva na delu ekrana za gledanje ali kada sam pokušao da odbacim tuce pitanja koja su se nalazila na ivici moje svesti otkrio sam da je to skoro nemogu?e. Na kraju sam odustao da pokušavam da ih odbacim u potpunosti i gurnuvši ih što je dalje mogu?e po?eo sam da brišem brojeve. Zbog velike sile navike dok sam mentalno brisao brojeve moj um se o?istio tako da dok sam dostigao poslednji broj skoro sam zaspao. Sa uklanjanjem poslednjeg broja postao sam svestan slike na ekranu za gledanje koju ranije nisam primetio. Nije se pojavila iznenada.

Izgledalo je kao da je oduvek bila tamo ali ja sam je video po prvi put. U levom delu slike prepoznao sam odeljak u kojem sam se ja vozio i znao sam da slika predstavlja enterijer tela letelice. ?uo sam glas kako dopire do mene ali ovaj put kao iz daljine. Nekako sam znao da je to Alanov glas iako se boja glasa potpuno promenila. Glas koji sam slušao je bio rezak i skoro oštar. Ovaj je bio blag i te?an sa skoro melodi?nim kvalitetom."

„Vidiš delove broda i njegov mehanizam koje je tvoj um sposoban da shvati.

Velika struktura u obliku bubnja iznad centralne pregrade  je diferencijalni akumulator. To je u osnovi baterija za deponovanje koja može da se puni iz bilo kojeg broja prirodnih energetskih diferencijala koji su dostupni. Pod re?ju 'punjenje', ja podrazumevam da je potencijalna razlika stvorena izme?u dva pola akumulatora. Materijal polova ima dostupne slobodne elektrone u broju koji ti ne možeš ni da zamisliš. Kontrolni mehanizam dozvoljava ovim elektronima da teku kroz dva prstena sile koja vidiš na vrhu i dnu letelice. Ti si dovoljno upoznat sa elektrodinamikom da znaš da elektron u pokretu stvara magnetno polje.

Ogromna navala elektrona kroz prstenove sile proizvodi veoma jako magnetno polje. Pošto pravac i amplituda toka može biti kontrolisana kroz svaki prsten možemo da stvorimo polje koje je u suprotnosti ili u koliziji sa bilo kojim magnetnim poljem kroz koje mi želimo da putujemo. Ovo nam tako?e daje kontrolu nad ponašanjem letelice u odnosu na dato polje.

 

Pogon magnetnog polja

„Sva materijalna tela koja su u pokretu imaju magnetno polje oko sebe iz upravo datog razloga: sva materija sadrži elektrone i svi elektroni u pokretu stvaraju magnetna polja. Magnetno polje vaše zemlje je veoma slabo u proporciji na njeno gravitaciono polje i može biti teško za tebe da razumeš kako ubrzanje protiv snažnog polja može biti stvoreno u suprotstavljanju sa slabim. Samo se seti šta se dešava kada približiš iste ili suprotne polove dva 'permanentna magneta'. Kako su linije sile odgurnute spolja skoro vertikalno na njihovu normalnu poziciju. Tako se polje letelice širi ka spolja dok ne prese?e suvišne linije zemljinog polja da proizvede potrebno kretanje.

Možda si se zapitao koliko dugo možeš da udišeš vazduh u malom putni?kom odeljku pre nego što postane zagušljivo. Ovde možeš videti da postoje mali otvori ispod svakog od dva zadnja sedišta sa mehanizmom da cirkulišu vazduh iz odeljka za prtljag kroz putni?ki odeljak. U ovoj letelici nema sredstava za obnavljanje vazduha ali velika koli?ina vazduha u odeljku bi u slu?aju krize snabdela ?ak ?etiri putnika sa adekvatnim kiseonikom na više sati.

Kutija koju vidiš odmah iznad diferencijalnog akumulatora sadrži kontrolnu opremu. Nema posebne svrhe zalaziti u ovo pošto si ve? upoznat sa mnogim tipovima daljinskog upravljanja i servo mehanizama. Dok su naši veoma uproš?eni i mnogo zavisniji od vaših ovde bi nam opet bilo potrebno nekoliko sati objašnjavanja fizike kako bi razumeo njihov rad.

Vreme nam isti?e. Vratili smo te na brzinu donekle ve?u nego što je bila prvobitna i sad si skoro direktno iznad ta?ke polaska. Pošto tvoj narod, za razliku od našeg, izvla?i odre?eni stepen zadovoljstva ili kako ti to nazivaš 'uzbu?enje' iz doživljavanja širokog menjanja gravitacije mi možemo, ako želiš da tokom spuštanja proizvedemo stanje koje se približava nultoj gravitaciji ili što bi ti nazvao 'slobodan pad'. Da bi se ovo stanje dostiglo u potpunosti to bi bilo potresno za svakoga kao i donekle opasno ali možemo pri?i dovoljno blizu tako da dok i dalje održavaš neku stabilnost ti ?eš osetiti senzaciju beztežinskog stanja."

Iznenadna realizacija da je put skoro gotov probudilo me iz stanja polutransa u kojem sam bio od kada sam ušao u letelicu.

„O.K.," Rekoh. „Povedi McDuff." Kao što to osu?ni kriminalac re?e kada se popeo na vešala, „Sve ?u probati jedanput."

„Istog trena upalilo se svetlo odeljka. Nakon totalne tame u kojoj sam bio svetlo je bilo zaslepljuju?e. Dok sam pokušavao da prilagodim o?i svetlu stomak mi je iznenada sko?io u grudi. Na trenutak sam mogao jasno da osetim kako mi srce kuca u donjem delu grla dok su moja plu?a i ostali gornji organi bili rešeni da mi iza?u na uši.

Doživeo sam strma padanja i oštra uzdizanja u avionima i vozio se mnogim zabavnim napravama napravljenim da proizvedu bestežinski ose?aj ali nikada ranije nisam osetio nešto poput ovoga. Nije bilo ose?aja padanja, jednostavno sam ose?ao kao da moji organi pošto su oslobo?eni snažne veze odska?u na gore kao elasti?ne trake kada se oslobode tenzije. Na sre?u ovaj ose?aj je kratko trajao. U nekoliko sekundi sam se ose?ao skoro normalno ponovo.

„Ne ose?am se baš bestežinski sad," pomislio sam i snažno se odgurnuo rukama od strane sedišta. Uzdigao sam se u sporom i više ili manje gracioznom pokretu skoro do plafona odeljka. Moje podizanje bi bilo gracioznije ali sam o?igledno upotrebio više sile na zadnji deo od mog centra gravitacije tako da se moje telo prevrnulo ka napred dok sam se uzdizao i tako?e rotiralo na moju levu stranu. Do vremena kada sam po?eo da padam na dole bio sam skoro okrenut glavom na dole i bio sam prisiljen da se uhvatim za naslon sedišta da se ispravim. Rezultat je bio da sam se spustio kolenima u stolicu dok su se moje o?i nalazile samo nekoliko in?a od naslona.

Tada sam video nešto što sam prevideo kada sam ušao u brod. Bio je to samo jednostavan logo utisnut u materijal sedišta ali ja sam prepoznao simbol i pepoznavanje mora da je stvorilo snažan mentalni šok koji je Alan pogrešno protuma?io kao strah ili bol jer je gravitacija istog trena normalizovana izazivaju?i da iskusim još jedan grubi momenat dok su svi moji organi pokušavali da zauzmu mesto koje im je propisano.

„Šta je?" za?uh Alanov glas i po prvi put u?inilo se da postoji trag zabrinutosti. Zatim:

„Oh, vidim da si primetio simbol i prepoznao njegovo zna?enje."

„Da," rekoh. „Svako ko je ikada išta ?itao bi prepoznao simbol drveta i zmije. On je na?en u originalnim zapisima i legendama svake rase na zemlji. Uvek mi se ?inilo da je to zemaljski simbol i bilo je zastrašuju?e videti ga da se pojavljuje iz dubine svemira ili sa koje god planete koju vi nazivate dom."

Atlantis i Mu

„Ovo su stvari koje sam se nadao da ?u da odložim do našeg slede?eg kontakta," re?e Alan. „Ima toliko toga da se kaže a tako malo vremena. Naši preci su originalno došli sa ove zemlje. Oni su sagradili ogromno carstvo i mo?nu nauku na kontinentu koji vaše legende nazivaju 'Mu ' ili 'Lemurija'. U isto vreme tako?e je postojalo veliko carstvo na kontinentu Atlantis.

Postojalo je rivalstvo u nauci. U po?etku prijateljsko, ali je postajalo neprijateljsko sa godinama pošto je svaka nacija veli?ala svoja dostignu?a u lice druge. U nekoliko vekova njihova nauka je prešla ta?ku razvoja koja sada postoji ovde.  Pod tim uslovima bilo je neizbežno da ?e se dve nacije na kraju me?usobno uništiti kao što se na to spremaju dve najve?e nacije današnjice na zemlji.

Ali ova diskusija mora da sa?eka naš povratak. Naše vreme je više nego isteklo. Ve? sada je potrebno previše energije da se naš brod održi na svojo trenutnoj poziciji a mi ne možemo da ostavimo teretnu letelicu. Nalaziš se na zemlji i ja ?u otvoriti vrata. Zbogom za sada, Dan . ?uvaj se, do našeg povratka."

Kao osoba koja hoda u snu zakora?io sam sa poda letelice i zateturao se nekoliko koraka kroz pesak pre nego što sam se okrenuo da pogledam unatrag. Vrata su se zatvorila i za mene i dok sam se okretao horizontalna traka narandžasto obojenog svetla pojavila se negde kod centralnog dela broda i on je odsko?io na gore kao da je izba?en iz katapulta. Zrak koji je požurio da zauzme mesto onoga što je upravo izmešeteno na gore me je povukao ceo korak napred i skoro me nateralo da izgubim ravnotežu. Uspeo sam da zadržim o?i na letelici dok je traka svetla prolazila kroz boje spektra od narandžaste do ljubi?aste. Do ovog trenutka ve? se nalazila hiljadama stopa u vazduhu i kako je svetlost prešla u ljubi?astu traku letelica je potpuno nestala iz moga vida.

Snažan ose?aj depresije me je obuzeo tada. Osetio sam se kao da su moj rad i život izgubili svaki zna?aj. Nekoliko sati ranije bio sam samo-zadovoljan tehni?ar koji postavlja instrumentaciju za testiranje jednog od najve?ih raketnih motora ikada sagra?enih. Dok sam shvatao da je moja uloga u programu bila mala ose?ao sam se da se kre?em u pravcu napretka. Sada sam znao da je motor, pre nego što je i testiran, zastareo. Ja sam bio mali i bezna?ajni šraf u smotanoj i nazadnoj nauci koja se kretala samo ka svojoj sopstvenoj destrukciji. Dugo sam stajao u pesku gledaju?i prema zvezdama iz kruga smrskanog žbunja.

Alan je rekao da ?e se vratiti za nekoliko meseci i da ?e me tada opet kontaktirati. Da li su to  stvarno mislili ili je to bila samo ljubaznost pred rastanak? Mora da postoji hiljade ljudi u ovoj zemlji koji bi mogli biti od ve?e pomo?i od mene. Mogu samo da ?ekam i nadam se. 
 

Postskriptum

Moj kontakt sa ekstra-terestrialnom grupom se nije završio sa gore navedenim doga?ajima ve? je postao trajna asocijacija.

Da bih preneo sve što se dogodilo me?u nama zahtevalo bi mnogo ?asova govorenja ili ako bi bilo svedeno na pisanje zauzelo bi nekoliko tomova.

Ako prihvatanje ovoga teksta pokaže da postoji pozamašan broj osoba koje su iskreno zainteresovane ja ?u se potruditi da stavim pred javnost celokupno telo informacija koje sam primio.

Bi?e mi drago da primim vaše komentare bez obzira da li su pohvale ili ne.

DANIEL W. FRY Los Angeles, Calif. 22. maj 1954.


Alanova poruka:

Ljudima Zemlje

Od DANIEL W. FRY-a

 

„LAKŠE JE ISMEVATI NEGO ISTRAŽIVATI ALI NIJE ISTO TOLIKO PROFITABILNO."

Alan

 

PREDGOVOR

Od kada je Vajt Sends Incident publikovan opseda nas javnost o daljim informacijama od istog izvora. Kona?no smo nagovorili gospodina Fry-a - koji je veoma zauzet ?ovek - da sastavi pismeni izveštaj o njegovim kasnijim kontaktima sa ALANOM iz ekstra-terestrialne grupe. On je ovo u?inio i sadržaj Alanove poruke Ljudima Zemlje je ispunjen informacijama od vitalnog zna?aja za ?ove?anstvo i posebno za ljude našeg vremena, koje smo odlu?ili da vam objavimo onako kako smo ih dobili, bez pokušaja da ih uveli?amo ili umanjimo na bilo koji na?in i sa vrlo malo komentara od gospodina Fry-a. Pošto tako postaje mala knjiga koja se brzo pro?ita vide?ete da je nabijena snagom. Svaka re?enica je bitna i nema nepotrebnih re?i. Sigurni smo da je gospodin Fry mogao da piše naširoko ali on je odlu?io da poruka govori sama za sebe. Oni koji su ?uli gospodina Fry-a na predavanjima, radiu ili televizijskom programu ?e shvatiti da je njegova jedina briga da ljudi shvate hitnost poruke i mudrost otkrivenu od njegovih ekstra-terestrialnih prijatelja.

U godinama koje su usledile posle D. W. Fry-ovog prvog susreta sa ekstra-terestrialnim ljudima i njihovom letelicom, mnogi drugi ljudi su istupili da prenesu iskustva koja potvr?uju prisustvo ljudi sa drugih svetova, unutar naše atmosfere ako ne na našoj zemlji. Iako su mnogi pokušaji komunikacije bili u?injeni od strane svemirskih ljudi oni nisu uvek bili uspešni.

U prošlim mesecima, me?utim, bilo je nekoliko pokušaja kontakata i komunikacije sa vanzemaljskim ljudima u me?usobno udaljenim delovima zemlje koji potvr?uju Fry-ovo iskustvo kako za metod prihvatanja tako i za sadržaj poruke. ?ini se veoma o?iglednim da sa bilo kojeg mesta oni dolaze vanzemaljci imaju sli?nu poruku za ljude našeg vremena.

Dok ova knjiga ide na štampanje u naše ruke je upravo stigla neverovatna komunikacija ove vrste. Ona je iz Austrije i napisana je na nema?kom ali mi je prevodimo na engleski radi dobrobiti onih koji su pro?itali Vajt Sends Incident ili su ?uli Alanovu Poruku Ljudima Zemlje direktno sa usana gospodina Fry-a, ali koji su se osetili kao da on stoji sam i bez podrške u svojim tvrdnjama, ili da je obi?na forma telepatije možda bila umešana. Ostali skori kontakti, osim ovoga iz Austrije, su jasno pokazali da postoji na?in komunikacije, daleko napredniji od obi?ne telepatije, u upotrebi naših vanzemaljskih prijatelja gde se glas komunikatora ?uje unutar glave koji nije mogu?e pomešati sa telepatskom recepcijom misli i ideja od druge osobe ili sa mislima ili impresijama koje nastaju unutar ne?ijeg uma sa podsvesnih nivoa.

Sa ovakvom vrstom komunikacije nije važno ako um luta ili ako druge misli prolaze kroz um jer glas i dalje ostaje snažan i jasan i nije ni najmanje poreme?en prolaze?im mislima i pitanjima. Bili smo toliko zainteresovani ovim aspektom Fry-ovog iskustva i nekolicina drugih da smo napravili anketu o na?inu primanja gde god su poruke od ljudi drugih svetova bile primljene. Mi smo ube?eni da smo se susreli sa pravom sluhovitosti (vidovitosti) i da se bližimo nezavisnom glasu koji nau?ni istraživa? žudi da sretne.

Skorašnji kontakt u severnoj Kanadi je od strane nekih smatran malo fantasti?nim ali postaje više razumljiv i prihvatljiv u trenutku kada shvatimo da su tri ogromna 'svemirca' možda nosila svemirska odela! Me?utim, ?injenica da je preplašeni i neobrazovani Italijan tako?e izjavio da mu se svemirac nije obra?ao izvana nego zapravo unutar njegove glave, donosi više kredibiliteta originalnosti susreta nego bilo koji drugi detalj. Ovaj mladi? nikada nije ?uo za 'lete?e tanjire' i zasigurno nikada nije ?itao o svemircu, ekstra-senzornoj percepciji, telepatiji, sluhovitosti, nezavisnom glasu ili glas-u-glavi fenomenu.

Ova ?injenica sama daje utisak veoma stvarnog iskustva. U slu?aju gospodina Von Cihlar iz Be?a u?injeno je da shvati ta?no šta je ?ovek sa Marsa želeo da mu kaže iako je on ube?en da ?ovek nije ispustio nikakav zvuk i verovatno nije govorio nema?ki u svakom slu?aju. Prema gospodinu Fry-u sasvim je mogu?e da vanzemaljci možda imaju elektronski ure?aj sposoban za moduliranje slušnih nervnih struja na takav na?in da govor možemo ?uti iako niko ne govori u našoj okolini.

Da je ovo lako mogu?e je dokazano ?injenicom da uvo nije esencijalno da bi se ?ulo, niti je zvuk, što se toga ti?e. Bilo koji inženjer elektronike može lako da postavi ure?aj sa kojim celo ljudsko telo postaje radio prijemnik sa nervima koji nose moduliranu struju koja ?e za posledicu da se ?uje kao zvuk i protuma?i kao govor. Pošto je evidentno da je njihovo nau?no znanje mnogo superiornije od našeg ovaj vid komunikacije za njih ne bi trebao da predstavlja teško?u ali je tako?e mogu?e da su oni toliko ispred nas u nauci da su otkrili na?in da moduliraju naše nervne struje ili moždane talase direktno bez potrebe da intervenišu sa elektronskim ure?ajima. Možda su nau?ili kako da aktiviraju neke latentne ili malo korištene moždane ?elije koje otvaraju ove nove ili barem malo korištene sposobnosti.

Uzevši u obzir da ?esto nailazimo na reference o tre?em oku u komunikacijama koje dolaze od ljudi drugih svetova nije neverovatno da su i oni tako?e došli do ovoga otkri?a. Nema drugog na?ina da objasnimo neke stvari koje su sadržane u tekstu primljene poruke.

Ovo se posebno odnosi na znanje o našoj dalekoj prošlosti koju je pokazao Alan u svojoj Poruci Ljudima Zemlje i u njegovoj sposobnosti da istraži rad Danovog uma kao što je re?eno u Vajt Sends Incidentu, zatim tu je i proro?ki aspekt ovog kontakt i u stvari svih drugih kontakata što implicira na superiorno znanje uvi?anja i intuicije barem što se ti?e budu?nosti ?ove?anstva. Jasno je da se susre?emo sa visoko razvijenim tipom individua. Oni su u potpunosti savladali svemirsko putovanje, magnetizam, gravitaciju i ostala nau?na pitanja.

Pošto smo privilegovani da primimo vitalnu i duhovnu poruku od tako naprednih i savršenih bi?a to nas obavezuje da obratimo pažnju dok još ima vremena da se promeni tok doga?aja. Na ovaj na?in možda još možemo da izbegnemo sunovrati pad od kojeg samo Mihajlo i njegovi an?eli mogu da nas spasu direktnom intervencijom.

Razvoj nuklearnog oružja, navode?ih raketa, nervnih gasova i bakteriološkog ratovanja ovo ne pomaže da se umanji sumnja da smo na ivici rata do istrebljanja umesto samo-o?uvanja i slobode. Tako da nam dolazi skoro kao odgovor na naše molitve i nade, da u svim kontaktima sa vanzemaljcima, kroz koje god kanale oni dopiru do nas, radosna vest preovla?uje i oni nas uveravaju da katastrofa koje se bojimo može biti izbegnuta ako uzmemo u obzir njihova ?esto ponovljena upozorenja.

Ali ostalo je na Daniel W. Fry-u i njegovim vanzemaljskim prijateljima da nam kažu ta?no sa kojim se problemom suo?ava ?ove?anstvo i kako ta?no može biti rešen. Ali najbitnije od svega je šta mi možemo da uradimo da pomognemo spre?iti o?ekivani svetski rat i svetski požar koji preti da donese propast naše ere.

Situacija je toliko ozbiljna da postaje neophodno pokušati alarmirati sve mislioce na opasan tok doga?aja dok još ima vremena da se poduzmu korektivne mere i tako prona?e put ka miru. O?igledno je, me?utim, da ne može biti trajnog mira sve dok ne postoji obostrano poverenje i razumevanje me?u nacijama i volja da se živi i pusti da se živi. Tiranija i despotizam su oduvek bile kratkog veka a ipak mnoge civilizacije su nestale sa naše zemlje uglavnom zbog toga.

Sasvim je sigurno da je došlo krajnje vreme za ljude zemlje da na?u na?in da spre?e ovu tragediju i kada bi glas malih ljudi mogao da se ?uje oni bi sigurno insistirali na tome. Dan gospodara rata je prošao jer više ne mogu da na?u sigurnost u zadnjim redovima ili uto?ište u zamkovima. Zaista, u ovoj eri nuklearnog oružja i problema radijacije mnogi na visokim položajima brzo postaju ube?eni u istinu onoga što nam vanzemaljci govore ve? dugo vremena, naime, da je rat zastareo kao metod rešavanja razlika. Oni se boje da ne?e biti nikoga da uživa u naseljavanju!

Trebali bi biti zahvalni što su druge o?i osim naših videle zapis na zidu i dale nam upozorenje da spre?imo ponavljanje drevnih tragi?nih grešaka. U svakom slu?aju, budu?nost je svetla sa novom nadom i možda ?ak intervencijom od strane vanzemaljskih prijatelja ako bude bilo potrebe!

Zapamtite, NISMO SAMI!

FRANKLIN THOMAS

 

ALANOVA PORUKA  LJUDIMA ZEMLJE

UVOD

Za dobrobit onih koji još nisu pro?itali WHITE SANDS INCIDENT neka objašnjenja bi trebala da se daju o izvoru ove poruke i kako je dostavljena. U proteklih sedam godina, kao što svaki ?italac zna, naše novine i magazini, naše radio i TV stanice su prenele nebrojene pri?e koje se ti?u vi?anja raznih objekata, uglavnom u vazduhu, ali ponekad i na zemlji, ?ije pojavljivanje i ?ije akcije ne odgovaraju nijednom obrascu sa kojim smo upoznati na ovoj zemlji.

Mnogim osobama su ovi objekti još uvek klasifikovani kao nepoznati. Postoji ?ak nekoliko njih koji, uprkos pozamašnoj masi dokaza, još uvek uveravaju da ovi objekti „ne mogu da postoje".

Neki ugledni nau?nici, posle opuštenog istraživanja, su odbacili ove fenomene kao „bezna?ajne". Mnogi drugi su ih odbacili bez ikakvog pretvaranja o istrazi. Sa druge strane, postoji velika i stalno rastu?a grupa ljudi ?ije interesovanje im je dalo energije i strpljenja da sakupe i istraže sve dostupne podatke. Svakoj od ovih osoba tri ?injenice postaju evidentne bez sumnje.

Prvo, da su ovi objekti stvarni. Oni postoje.

Drugo, da su vanzemaljski, daleko od bilo ?ega sa ?im smo upoznati na zemlji.

Tre?e, da ih vodi inteligencija o?igledno ve?a od naše, iako ne možemo uvek da shvatimo njenu nameru ili pratimo njen rad.

Knjiga zvana WHITE SANDS INCIDENT, je ?injeni?ni i objektivni izveštaj iskustva koje je pisac imao sa jednom od ovih vanzemaljskih letelica i uspostavljanjem komunikacije sa vode?om intaligencijom.

Tokom poslednje dve godine postalo je sve evidentnije da je naša zemaljska civilizacija ušla u kriti?no stanje svoga razvoja. Veliki problemi su se pojavili za koje izgleda da nema rešenja i koji ozbiljno prete samoj egzistenciji ?ove?anstva na zemlji. Poruka koja se sastoji od slede?eg teksta mi je data od jednog iz vanzemaljske grupe sa zahtevom da se rasprostrani što više i sa izraženom nadom da ?e se u njenom svetlu jednostavno rešenje našeg „nerešivog problema" možda ispoljiti.
 

ALANOVA PORUKA

Alan je 28. aprila 1954. uspostavio direktan kontakt samnom po tre?i put i možda poslednji. Postojao je ose?aj urgentnosti u ovom kontaktu koji nije bio prisutan tokom naših prethodnih sastanaka. Tako?e mi je po prvi put skrenuta pažnja da imam li?nu odgovornost i obavezu u trudu koji Alan i njegovi prijatelji ?ine da promene prirodan tok doga?aja i tako preusmere holokaust koji je u suprotnom neizbežan.

Ja ?u ponoviti koliko mi to moje se?anje omogu?ava ceo razgovor koji se odigrao me?u nama u nadi da ?e svrha i poruka ovih vanzemaljskih prijatelja biti jasna vama kao što je bila meni.

Otišao sam u moju vikendicu u šumama Oregona u nadi da ?u ostvariti ovaj kontakt jer sam želeo uputstva, ako ih je bilo, šta da radim sa informacijama koje sam ve? posedovao. Moja vikendica u Oregonu se nalazi na kraju šumskog puta koji vodi duboko u šumu. Veoma je izolovana i ja sam ose?ao da ?e biti idealno mesto za kontakt koji sam tražio. Bio sam potpuno sam tri dana kada je u sumrak tre?eg dana Alanov glas dopro do mene. „Dobro,

Dan, koliko još ?eš da kriješ svoje svetlo ispod ?inije?"

Uprkos tome što sam prešao 800 milja i ?ekao tri dana u nadi da ?u ostvariti ovaj kontakt bio sam uplašen kao da nikada ranije nisam ?uo Alanov glas. Pogledao sam brzo po sobi o?ekuju?i da vidim nekoga kako stoji u senci iako mi je razum govorio da tmo ne može biti nikoga. Kona?no sam se oporavio toliko da odgovorim, ali sve što sam mogao da kažem bilo je, „Šta ho?eš da kažeš?"

„Znaš ti šta mislim," odgovori Alan, „u vašoj velikoj knjizi mudrosti i filozofije koju vi nazivate Biblija re?eno je da kada je ?ovek zapalio sve?u ne stavlja je ispod ?inije ve? je drži ispred tako da svi ljudi mogu da se upravljaju njenim svetlom. Mi smo utrošili dosta vremena i strpljenja u pokušaju da zapalimo nekoliko sve?a me?u rasama tvoje planete. Naša nada je bila da ?e svetlost ovih sve?a postati ja?a sve dok ne otkrije strašan ambis prema kojem ljudi tvoga sveta slepo jure.

Dali smo ti informaciju koja je od zna?aja i vrednosti za tvoj narod. Zašto je držiš za sebe?" „Ali šta mogu da uradim?" rekoh ja, „Ja sam nepoznat. Kako da doprem do javnosti i ko bi slušao kada bih mogao?"

„Oni koji nisu slepi za istinu ?e prepozati vrednost poruke bez obzira ko je njen vesnik. Zapiši što si nau?io od nas u knjigu. Ve? si sreo ?oveka koji ?e je objaviti. Ispri?aj pri?u putem novina, radio i TV stanica i ako je neophodno, izvikuj je sa krovova ali reci je ljudima."

„Vi ne shvatate šta tražite," rekoh. „Ako prihvatim ovaj put nekolicina ?e možda slušati ali ve?ina ne?e. Postoji previše ljudi na ovom svetu koji se boje istine i bilo ?ega što bi moglo da promeni postoje?e ure?enje stvari. Ako pokušam da objavim informaciju koju ste mi dali to ?e samo dovesti do toga da me ismeju. Neki ?e me nazvati lažovom, drugi budalom a ostali šarlatanom. Ako da mizjavu našim novinama oni ?e je ili potpuno ignorisati ili ?e objaviti iskvarenu verziju koja ?e u?initi da izgledam glupim i smešnim."

Alanov glas je postao strpljiv i strog kao kod u?itelja koji objašnjava jednostvanu ?injenicu donekle zaostalom u?eniku. „Naravno da ?e te ismevati. Ismevanje je barijera koju neznalice podižu izme?u sebe i bilo oje istine koja ih uznemirava ili plaši. Možeš li da navedeš nekog ?oveka sa tvoje planete koji je postigao nešto od velikog zna?aja za vaš narod kojeg neko nije ismevao i nipodoštavao? To je cena koju svaki ?ovek, koji je iole ispred svojih savremenika, mora da plati.

Postoji izreka u zapisima prethodne civilizacije vašeg sveta za koju ja verujem da bi trebala da se nalazi na koricama svake knjige iz filozofije.

„Lakše je ismevati nego istraživati, ali nije isto toliko profitabilno."

Da, bi?eš nazivan lažovom od strane jednih i budalom od strane drugih.

Ako budeš tražio ili prihvatao bilo kakvu finansijsku pomo?, koliko god malu, odmah ?e te optužiti za komercijalizam.

Bi?e mnogo problema sa kojima ?eš morati da se suo?iš ali zapamti da oni nisu ni u kojem slu?aju svojstveni za tvoju poziciju. Sa njima su se suo?ili svi pojedinci koji su ponudili svoje usluge i svoje znanje svojim komšijama u pokušaju da unaprede kulturu rase.

Zapamti da ?eš imati prijatelje, više nego što si ikada sanjao. Dok je istina, kao što kažeš, da ima mnogo osoba koje se boje svega što može da promeni njihov na?in života ima i drugih, više nego što misliš, koji ose?aju kriti?nu poziciju vaše civilizacije i marljivo traže lek. Oni ?e pogledati pre nego se nasmeju i svako ko pogleda posta?e ti novi prijatelj. Ne zaboravi šta sam ti rekao o snazi misli. Kada imaš prijatelje nikada nisi sam ma gde se nalazio. Svaki um koji je za tebe ?e biti sa tobom i da?e ti dodatnu hrabrost i sposobnost."

„Nadam se" rekoh.

„Imam ose?aj da ?e mi trebati i jedno i drugo."

„Prošlo je skoro 4 godine od kako si me prvi put kontaktirao. Za nekoliko meseci trebao bi da budeš kompletno adaptovan na našu okolinu. Zašto jednostavno ne spustiš svoju letelicu na travnjak Bele Ku?e jednog jutra, zatražiš prostorije za komunikaciju širom sveta i celom svetu preneseš tvoju poruku odjednom?"

„Ovo 'jednostavno rešenje' je samo želja da bude tako jednostavno sa tvoje strane,"odgovori Alan.

„Diskutovali smo o ovome ranije i ako bi razmislio malo video bi da postoje mnogi razlozi, kako opšti tako i posebni, zašto takav tok doga?aja ne bi bio uspešan. Na prvom mestu je psihološki aspekt. Ako bi smo se pojavili kao ?lanovi superiorne rase, koji dolaze odozgo da vode narod tvoga sveta, oko 30% ovih ljudi bi insistiralo na tome da nas smatraju Bogovima i pokušali bi da svale na nas svu odgovornost njihovog blagostanja.

Ostalih 70% bi nas smatralo tiranima koji su došli da porobe njihov svet i odmah bi po?eli da traže na?in da nas unište. Da bi iz naših nastojanja proizišlo veliko i trajno dobro vo?e moraju da budu iz vašeg naroda.
 

Nema Sletanja na Travnjak Bele Ku?e

„Sa prakti?ne ta?ke gledišta ti znaš isto tako dobro kao i mi da ako sletimo u blizinu sedišta vaše vlade bili bi smo odmah opkoljeni i vlast nad nama bi imale vojne jedinice ?iji je zadatak da štite poglavare vaše vlade od bilo koje mogu?e opasnosti. Ispitivali bi nas satima, možda i danima pre nego što bi razmotrili bilo koji naš zahtev. Bili bi smo naterani da pokažemo našu superiornost u domenu materijalne nauke. Kada bi ova superiornost bila demonstrirana vojne vo?e bi neizbežno zauzele poziciju da je imperativ da njihova zemlja stekne i 'zaštiti' ovo napredno nau?no znanje. Stav vaše vlade, u skladu sa vladama drugih naprednih nacija vaše planete danas, je taj da svo novo znanje, posebno nau?no znanje, jeste vlasništvo države.

Ovo nije krivica nijednog pojedinca ili politi?ke frakcije ve? je jednostavno filozofija vlade koja se razvila tokom dva velika rata na vašoj zemlji. Veliki zalet joj je dat u vašoj zemlji neophodnom tajnoš?u koja prati razvoj vašeg nuklearnog oružja.

Me?utim tajnovitost vojne 'bezbednosti' je sada prevazišla granice svog razloga i postala je, u mnogim slu?ajevima, samo izgovor da se sakrije bilo šta što bi moglo da osramoti bilo kojeg ?lana vaših vladaju?ih tela. Ve?ina tenzije koja postoji danas izme?u vaših nacija je direktan rezultat ove preterane tajnovitosti. Moraš da shvatiš da bi bilo koja informacija koju bi vaša vlada mogla da dobije što se ti?e nas, naše letelice ili našeg znanja, bila smatrana najvitalnijom 'vojnom' tajnom koju su ikada posedovali.

„Ali pretpostavimo da ste sleteli. Pretpostavimo da ste dali našoj zemlji dobrobit vašeg znanja ne bi li to stremilo tome da se spre?i izbijanje još jednog rata?" rekoh ja.

„Sigurno nas ne smatrate tolikim varvarima da bi smo napali drugu zemlju jednostavno zato što smo osetili da imamo sredstva da je osvojimo?"

„Nipošto," odgovori Alan.

„Promašio si poentu potpuno. Kada bi smo sleteli u tvoju zemlju vaša vlada bi pokušala da to zatajiali u tome ne bi uspela kao što nije uspela da sakrije tajne o nuklearnom oružju. Vlada Rusije, pošto bi saznala ?injenicu da je vojska Sjedinjenih Država dobila visoko napredno tehni?ko znanje, bi odlu?ila da je njihova jedina nada da izbegnu kompletnu dominaciju od strane Sjedinjenih Država bila da pokrenu trenutni napad. Da li si tako brzo zaboravio lekciju vašeg Pearl Harbor-a da ne shvataš ovo?

Ako bi smo sleteli u obe zemlje u isto vreme rezultat bi bio poja?avanje ve? postoje?e trke za naoružanjem i na kraju bi dovelo do holokausta koji mi pokušavamo da spre?imo. Mi ?emo vam pokazati put i dati vam pomo? koju možemo ali ti i ostali ljudi koje smo kontaktirali morate da 'ponesete teret'. Da li ?e vaša deca da imaju budu?nost ili ne ?e u veliko zavisiti od uspeha ili neuspeha vašeg sopstvenog truda."

„Ja shvatam opasnost od mogu?eg atomskog rata," rekoh ja,

„Svako ko se bavi u tehni?kom polju rada zna. Skoro svaki od vrhunskih nau?nika naše zemlje je, u jednom ili drugom trenutku dao izjavu da bi atomski rat rezultirao potpunim uništenjem naše civilizacije, ali izgleda da niko ne obra?a pažnju na njih."

„To je zato što su oni samo naveli problem ne ponudivši rešenje," re?e Alan. „Zapravo, mogu?nost atomskog rata na vašoj planeti nije problem, to je samo simptom i niko nikda nije imao velikog uspeha u le?enju bolesti le?e?i samo simtome.

Vaša civilizacija se susre?e sa velikim problemom i tokom poslednjih godina on je postao kriti?an. Njegovo postojanje nije krivica nijedne rase, verskog uverenja ili politi?ke frakcije ve? je jednostavno rezultat prirodnih tendencija. To je neverovatno jednostavan problem, i kao ve?ina prostih stvari, njegova važnost je previ?ena od strane mnogih vaših ljudi. Tako?e, kao i svi prosti problemi, rešenje se nalazi u potpunom razumevanju problema. Kako bi ga podrobno razumeo ja ?u ga iskazati najjednostavnijim terminima.
 

Tri Grane Nauke

„Postoje tri tipa ili grane nauke koje su neophodne za odgovaraju?i razvoj ?ove?anstva:

  1. Duhovna nauka,
  2. Socijalna nauka
  3. Fizi?ka ili Materijalna nauka


Duhovna i socijalna moraju da do?u prve. Ne može do?i do razvoja materijalne nauke ako pre toga ne postoji osnova duhovne i socijalne nauke. Ovo možete sebi dokazati uzevši u obzir razliku izme?u ljudi i životinja.

Životinja nema duhovnu ili socijalnu nauku te stoga nikada nije razvila materijalnu nauku. Nekolicina vaših insekata kao što su mravi i p?ele su razvili osnovnu formu socijalne nauke do te mere da mogu da žive zajedno u velikom broju, rade zajedno radi zajedni?ke dobrobiti i imaju oblik discipline koji je jedinstven za sve.

Kao rezultat ovoga oni su razvili veoma ograni?enu materijalnu nauku, po tome što podižu uzdignute strukture i skladište hranu za budu?e potrebe. ?injenica, me?utim, da nemaju duhovnu nauku je dokazala apsolutnu zabranu daljem razvoju sa rezultatom da nisu napredovali nijedan korak ve? hiljadama godina.

?ove?anstvo, sa druge strane, jeste, od samog po?etka njegovog razvoja, je osetilo ?injenicu da postoji vrhovna mo? i inteligencija koja prožima i kontroliše svu prirodu. ?ovekov stav prema ovoj mo?i je varirao od straha i ozloje?enosti do strahopoštovanja i ljubavi ali je uvek imao želju da nau?i više o prirodi ove mo?i.

Tako je duhovna nauka imala svoj po?etak u samom osvitu ljudske inteligencije. Sa shvatanjem da ?ovek može da unapredi uslove svoga života samo saradnjom došla su prva plemenska okupljanja koja su bila za?etak socijalne nauke.

Iz temelja dobijenih od ove dve nauke superstruktura materijalne nauke je po?ela da se uzdiže i ovde po?inje problem. Razvoj materijalne nauke, pošto je stalno stimulisan stalno rastu?im potrebama i željama tela, napreduje normalno prema kvadratu vremena. Ovo tako?e, možete dokazati sebi ako uzmete u obzir izume i materijalne razvoje koji su se odigrali u poslednjih 30 vaših godina, uporedite ih sa razvojem u poslednjih 100 godina a onda to uporedite sa prethodnih 1000 godina.

Odmah ?ete videti da razvoj materijalne nauke ide stopom koja konstantno ubrzava. Duhovna i socijalna nauka sa druge strane napreduju normalno; samo direktno sa vremenom i ?ak ni ova stopa napretka se ne održava uvek.

Sada imate problem velike i masivne strukture koja raste stalno rastu?om stopom a stoji na osnovama koje rastu mnogo manjom stopom napretka.

O?igledno je da ako se ne prona?u neka sredstva da stimulišu naveliko rast temelja neizbežno ?e do?i vreme kada ?e se struktura srušiti na taj temelj donose?i uništenje i jednom i drugom. Ovo se desilo ranije na vašoj zemljii vaša civilizacija je sada ušla u period gde je mogu?e da se to desi ponovo.

Vaša rasa je sada u konstantnoj opasnosti od totalne destrukcije od strane agencije koju je sama proizvela. Zašto bi ljudi trebali da se plaše svoje sopstvene kreacije? Jednostavno zato jer nisu dovoljno napredovali u duhovnoj i socijalnoj nauci koje bi im omogu?ile da odrede u koje svrhe ?e njihove kreacije biti upotrebljene.

Ve?ina mislioca vaše rase je potpuno svesna opasnosti skriveneu upotrebi nuklearnog oružija, ali postoji i drugi asprekt problema koji nije u potpunosti prepoznat. To je ?injenica da ako se ne postigne jedinstvo izme?u vaših nacija, samo postojanje takvog oružija ?e na kraju dovesti do pada vaše civilizavcije ?ak i ako nikada ne bude upotrebljeno. Istina o ovoj ?injenici može biti shva?ena od strane bilo koga - pomalo razmisli. Civilizacije su sagra?ene i održane od strane ljudi sa vizijom koji misle i rade za budu?nost.

Koji ?ovek ?e biti voljan da poseti svoj život i rad dobrobiti generacija koje tek dolaze kada se budu?nost ne proteže dalje od slede?a 24 ?asa?

Ve? se mnogo ?lanaka pojavilo u vašim novinama i magazinima komentarišu?i ubrzani rast onoga što oni opisuju kao maloletna delikvencija.

Neki pisci krivicu svaljuju na roditelje, neki na škole, drugi ktive crkvu ili državu. Zapravo ni jedna od ovih struktura nije naro?ito kriva. Stanje principijalno zavisi od ?injenice da je omladina posebno osetljiva na stanje nesigurnosti (bilo koji od vaših psihologa ?e ovo potvrditi) i nikada u istoriji vaše rase nije budu?nost bila manje sigurna.

Javno je izjavljeno od strane jednog od vaših najviših vladinih ?inovnika da politi?ka i vojna tenzija izme?u vaše vlade i vlade Rusije može da se nastavi na ovom trenutnom nivou slede?ih 40 godina. Ovo bi zna?ilo da ?e još dve generacije vaših ljudi biti ro?ene i odgojene pod konstantnom pretnjom predstoje?eg uništenja. Ni jedna civilizacija koju je univerzum do sad stvorio ne bi mogla da izdrži pod ovim uslovima."

„Mislim da razumem problem sada," rekoh ja. „Ali šta ?emo sa rešenjem?

Postoji mnogo ljudi koji ose?aju opasnost naše trenutne pozicije ali njihovi saveti variraju. Neki kažu da bi trebali da zaustavimo razvijanje materijalne nauke, zaustavimo rad sa naprednim zamislima bilo koje vrste i zabranimo prou?avanje nuklearne fizike. Drugi idu ?ak dalje od toga i kažu da bismo trebali da uništimo u potpunosti materijalnu nauku i 'vratimo se prirodi' žive?i kao što žive životinje."

„Ako bi bio u procesu podizanja velike nove zgrade," odgovori Alan, „i iznenada otkriješ da zbog lošeg prora?una, temelj ne?e biti dovoljno jak da izdrži zgradu, da li bi odmah po?eo da je rušiš? Teško! Umesto toga ako si i malo inteligentan po?eo bi da tražiš sredstva da pove?aš ili oja?aš temelj.

Progres materijalne nauke nemože uspešno biti zaustavljen. Ili ?e napredovati ili ?e nazadovati. Ako nazaduje, sruši?e se zbog ?injenice da ?e  osnovne okosnice prve oslabiti pod programom nazadovanja. Ne postoji ništa što je suštinski pogrešno sa vašom materijalnom naukom. Ona ?e napredovati i širiti se do granica o kojima niste sanjali samo ako vaši ljudi nabave osnove sposobne da je podrže."

„A ako to ne urade?" pitao sam ja.

„Onda ?e vaša civilizacija propasti," odgovorio je Alan polako.

„Uništi?e samu sebe u holokaustu koji ?e ostaviti samo nekoliko preživelih. Tih nekoliko koji prežive ne?e imati niti sposobnosti niti želje da ponovo izgrade svoju nauku. U nekoliko generacija njihovi potomci ?e se vratiti skoro na nivo životinja. Onda ?e proces evolucije po?eti ponovo.

Za 15 ili 20 hiljada godina druga civilizacija ?e se pojaviti. Suo?i?e se sa istim problemima i ima?e iste prilike za njihovo rešenje. Ako ne uspe i one ?e propasti. Ovo je nepromenljiv zakon univerzuma ali jedan koji radi u skladu sa slobodnim izborom rase. Tvoja rasa i tvoja kultura nisu proklete na istrebljenje. One mogu da nastave svojim naprednim kursom dok ne ostave ovu opasnost zauvek iza sebe. Ishod je vaš."

„ Ima malo sumnje," rekoh, „koji izbor ?e ljudi napraviti ako budu svesni izme?u alternativa koje mogu da biraju."

„Ta?no," odgovori Alan. „Zato smo mi ovde i zato si ti ovde.

Kao što sam rekao ranije: naši preci su bili grupa preživelih u zadnjem kompletnom kolapsu civilizacije na ovoj planeti. Ovo je bilo pre više od 30 hiljada godina po vašem merenju vremena ali ?ak i tada oni su razvili materijalnu nauku koja je u nekom smislu barem bila naprednija od vaše današnje pozicije.

Oni su pratili prirodne zakone tako da su njihovi ure?aji bili mnogo jednostavniji i mogli su da postignu stvari koje vi još niste uspeli da uradite. Oni, tako?e nisu uspeli da shvate apsolutnu neophodnost podjednakog razvoja duhovnih i socijalnih vrednosti.

Politi?ki i socijalni rascep se  razvio izme?u  dve osnovne nacije te ere . Sukob izme?u njih se pove?avao godišnje sve dok nije prerastao u rat istrebljenja.

Oružja apsolutne energije su upotrebljena od strane svake nacije protiv one druge, oružije ?ija destruktivna mo? je bila hiljadu puta ve?a od hidrogenske bombe koja preti vašoj rasi danas. Nije postojalo pitanje pobede ili poraza. Oni su jednostavno uništili jedni druge. Bilo je nekoliko preživelih i nivo radijacije na celoj površini planete je podignut iznad ljudske tolerancije.

Ovo nije zna?ilo da su svi preživeli bili trenutno osu?eni na smrt od radijacije, ali je zna?ilo da rapidno propadanje mentalnih i bioloških funkcija, zajedno sa velikim brojem imutacija do kojih bi došlo u budu?im generacijama, bi na kraju dovelo njihov nivo egzistencije  skoro na onaj zveri.

Na visoravni, u zemlji koju sada nazivate Tibet, šest naših letelica je sletelo sa svojim posadama. Održan je savet da se utvrdi šta, ako bi išta moglo da se uradi. Predloženo je da se pokuša odlazak do druge planete. Letelica koja je tada bila u upotrebi bila je sposobna za putovanje u svemir i ?esto je korištena da dostigne visine od nekoliko stotina milja iznad površine zemlje.

Me?utim, još uvek nije pokušano da se premosti jaz izme?u planeta i ?lanovi posade su bili daleko od sigurnosti da ?e se takav pokušaj pokazati uspešnim. Planeta koju vi sada zovete Mars bila je tada u poravnanju sa zemljom i u to vreme, uslovi na površini, temperatura, atmosfera, voda itd. su bili mnogo bolji za ljudski opstanak nego uslovi koje vaši astronomi danas prijavljuju. Održano je glasanje i ?lanovi posade ?etiri letelice odlu?ili su da se kockaju  u nadi da ?e tako sa?uvati barem deo  kulture rase.

Ostali ?lanovi posada su verovali da ?e zbog visine visoravni na kojoj su se okupili i niskog nivoa radijacije koji je tamo postojao mo?i da nastave da žive u ovoj oblasti a da ne pretrpe kompletnu fizi?ku ili mentalnu degeneraciju kod sebe ili svojih potomaka. Oni su odabrali da ostanu.

Pošto mogu da vidim pitanje koje se oblikuje u tvom umu  objasni?u da je ova rasa postigla savršeno izjedna?avanje polova i oba su podjednako zastupljena u ovom savetu. Od ?etiri letelice koje su odabrale da krenu, tri su sigurno stigle na odredište. Ne postoji podatak u našoj istoriji o sudbini ?etvrte.

Tokom mnogih generacija sumorna borba za opstanak zahtevala je celokupno vreme i energiju ljudi. Ovo je bilo mra?no doba nove rase i mi imamo relativno malo znanja o ovom periodu. Me?utim, originalni ?lanovi posade su odmah nakon dolaska na novu planetu sastavili pažljivo napisanu istoriju zemaljskih rasa isti?i?i razloge njihove propasti.

Kroz vekove ova istorija je pažljivo ?uvana. Poznata je kao 'Velika lekcija' i prva je stvar koju naši mladi u?e kada se pripremaju za aktivan život.

Kako je bitka za opstanak  postepeno dobijana razvoj materijalne nauke je ponovo zauzeo svoj normalan obrazac sa lekcijama iz prošlosti koje su konstantno bile pred našim ljudima uvek je održavana u odgovaraju?em odnosu sa socijalnim i duhovnim vrednostima. Mi smo otkrili da sve tri nauke imaju iste osnovne prirodne zakone i mi smo daleko otišli u njihovom razumevanju.

Mi sada u biti ne zavisimo od planeta . Neke od naših letelica su veoma velike, sude?i po našim standardima. One su mnogo puta ve?e od vaših najve?ih brodova. Mi možemo da proizvedemo sve neophodnosti i ugodnosti za naše fizi?ke živote unutar ovih letelica i pošto smo savladali problem energije nemamo potrebu da sletimo na bilo koju planetu osim povremeno da sakupimo sirove materijale za novu uzgradnju.

Zadovoljavanje naših fizi?kih potreba sada zahteva vrlo malo vremena i truda. Zbog toga smo u mogu?nosti da posvetimo ve?inu naših misli i energije na pomaganje onim rasama koje još nisu prošle kriti?nu ta?ku u svom razvoju."

„Možeš li mi dati neka odre?ena uputstva?" rehoh.

„Neku odre?enu informaciju koju mogu da prenesem bilo kome koga ubedim da sluša?"

„Skoro nema potrebe za tim," odgovri Alan.

„Vaši filozofi, i prošli i sadašnji su dali tvom narodu obilne instrukcije, obimnu mudrost, da im omogu?e da obeleže odgovaraju?i kurs samo ako shvate apsolutnu neophodnost da je prate. Ako ?ovek sa povezom preko o?iju juri prema litici veliki trud bi mogao biti da ga udaljimo od opasnosti. Me?utim, ako bi povez bio uklonjen (mnogo lakši zadatak) dalji napor nije neophodan pošto ?e se ?ovek sam uvideti opasnost.

Postoji veliki broj izjava u vašim religioznim i filozofskim knjigama koje pokazuju da su vaši veliki mislioci kroz vekove bili veoma dobro svesni  opasnosti od koncentrisanja na materijalnu nauku. U prvoj knjizi vaše Biblije postoji pri?a o Vavilonskoj kuli, o rasi koja je izgubila iz vida duhovnu nauku u potpunosti i pokušala da dostigne boga radom sopstvenih ruku.

Pokušaj je završio, naravno, frustracijom i haosom kao što takvi pokušaji uvek završe. Razvoj socijalne i duhovne nauke postaje skoro automatski ako je vitalna neophodnost tog razvoja jasna svima.

Ako se svede na najjednostavnije termine, socijalna nauka je u?enje o ?ovekovim odnosima prema sunarodnicima. Duhovna nauka je u?enje o ?ovekovom odnosu prema Bogu. Neizbežna potreba za napretkom u obe ove nauke je iskrena želja za bolji razumevanjem. „
 

Nepravilan prevod biblije

„ Jedna od grešaka koja je napravljena u  prevodu vaše biblije bila je ta da re?i 'ljubav' i 'samilost' su korištene kada su re?i originalnog teksta zapravo zna?ile 'razumeti' i 'razumevanje'. U vašoj bibliji re?eno je da je najviša zaposvest od svih ;

"Voli Boga svoga svim svojim srcem, svom dušom svojom, svim svojim umom i svom svojom snagom".

Prevod je trebao da glasi;

"Teži tome da razumeš".

Nema potrebe narediti ?oveku da voli Boga. Ako ?ovek razume boga ljubav sledi neizbežno.

Postoji re?enica, 'Iako govorim jezicima ljudi i an?ela a nemam ni milosr?a ( razumevanja ) ja postajem kao truba ili cimbal'. O?igledno je da bez obzira koliko ?ovek te?no može da govori, njegove re?i nemaj pravo zna?enje ako ne razume ko o ?emu govori.

Vaše knjige po filozofiji tvrde da ?ovek treba da voli svog komšiju i oprosti svojim neprijateljima. Naše kažu da ako ?ovek razume svog komšiju i njegov komšija razume njega, oni nikada ne?e postati neprijatelji. Razumevanje tvog prijatelja zahteva sposobnost da se staviš na njegovo mesto i da vidiš stvari kako ih on vidi. Postoji velika razlika ize?u znanja i razumevanja.

Sedište znanja je u glavi ali je sedište razumevanja u srcu.

Vitalna potreba tvog sveta danas je jednostavno  razumevanje izme?u ljudi vaših nacija. Postoji malo prednosti u primirju, paktu ili garanciji izme?u vlada ako nedostaje razumevanje me?u ljudima.

Vi ste razvili sredstva za brzu komunikaciju širom sveta putem vaših radija, televizije, telefona i telegrama. Zašto ova sredstva nisu upotrebljena u ve?oj meri za propagiranje razumevanja me?u nacijama. Istina imate nekoliko radio stanica koje su posve?ene zadatku širenja istine ali njih je vrlo malo i program koji one prenose se sastoji uglavnom od propagande.

Propaganda je samo sredstvo za 'prodaju' drugim osobama ili nacijama ideje ili smera delovanja za koje vi verujete da treba da se prati.

Ono što ljudi vašeg sveta moraju da prepoznaju je da su potrebe i želje, nade i strahovi svih ljudi na zemlji zapravo identi?ni. Kada ova ?injenica postane deo sva?ijeg razumevanja onda ?ete imati sigurnu bazu za stvaranje 'Jednog Sveta' o kojem vaši politi?ari govore tako olako a vaši duhovni lideri tako ?ežnjivo.

Narod tvoje nacije kroz vašu vladu troši bilione dolara svake godine le?e?i simptome bolesti. Vi trošite desetine biliona godišnje u pripreme za globalni konflikt koji, ako do?e, ?e samo dokazati da je bolest postala fatalna. Ako bi samo 10% ovog novca i truda bilo utrošeno za napad na samu bolest za nekoliko godina ta bolest bi bila izle?ena.

Industrije vaših nacija oslobo?ene od neophodnosti proširivanja polovine njihovog vremena i energije za proizvodnju sredstava za uništavanje bi podigle standard života svih na vašoj planeti do ta?ke u kojoj bi bili potpuno oslobo?eni od potreba. Sa oslobo?enjem od potreba dolazi oslobo?enje od straha i vaša civilizacija bi sigurno prošla kriti?nu ta?ku u svom razvoju.

Vaše najbolje doba, vaše Zlatno Doba leži pred vama. Samo treba da pro?ete kroz odgovaraju?a vrata.

Dao sam ti onoliko instrukcija koliko si sposoban da upiješ u ovom trenutku. U?ini sve što je mogu?e da naše re?i približiš pažnji tvog naroda. Ako budeš napredovao mi ?emo te kontaktirati ponovo. Kao što sam rekao ranije mi ne?emo niti želimo da name?emo naše znanje ili našu kulturu tvojoj rasi, niti možemo da se li?no pojavimo pred tvojim ljudima dok ne bude dovoljno dokaza da ve?ina to želi. Ovo je daleko od istinitog trenutno.

Napuštam te sa citatom iz vaše filozofije,

„Ispitajte sve stvari. Držite se onih koje su dobre."

Zbogom, Dan. Daj sve od sebe"

P.S.

Dao sam  sve od sebe da vam prenesem poruku ta?no kako je data meni. Možda ?e se ?itaocu u?initi da je slikovita i možda skoro opora u nekim pasusima. Kritika može da bude da je trebala biti obimnija i da je više pojedinih podataka dato. Me?utim, napisana je kako sam je ja primio i pošto ja nikada nisam imao prednost bilo kakvog specijalizovanog obu?avanja ni u teologiji ili sociologiji bilo bi veoma prepotentno sa moje strane da ovu poruku ispunim mojim mišljenjima i ograni?enim znanjem.

Ja ne mogu da preuzmem zaslugu za bilo koju vrednost koja može da se na?e u ovoj poruci ali sam obavezan da prihvatim odgovornost za sve greške u njoj ili za nedostatak  logi?ke doslednosti u njenom predstavljanju.

Iskreno, o?ekujem vaše komentare bez obzira na njihovu prirodu. 

DANIEL W. FRY