VAL - ZNANJE
Portal za razvoj svijesti

---

- stranice za sporije modemske internet veze -

---

Dipl. inž. Goran Marjanović:

…višedimenzionalna rezonantnost, sasvim sigurno je korak bliže na putu ka strukturi Kosmičkog Mehanizma. Ako materiju shvatimo kao “splet polja” koji je neraskidivo vezan sa energetskim tokovima svog okruženja iskazanih u formi vibracija različitih supstrata, kako onih ”grubotvarnih”, elektromagnetnih i mehaničkih, tako i onih suptilnih – Tesline tehnologije – osnov buduće nauke, biće nam mnogo bliže…

Razlika izmedju makro i mikro univerzuma jeste i u složenosti ali ona najočitija je samo relativna i ona postoji jedino u dimenzionoj skali – trenutak vremena u malom delu prostora sasvim je analogan dugom periodu vremena u velikom prostoru. Razlike se javljaju pri promeni “ugla” posmatranja, u zavisnosti od relativne razlike položaja objekta i posmatrača na dimenzionoj skali.

Protoni, atomi, planete, zvezde, galaksije pa i ceo svemir su samo niz materijalnih objekata, progresivno sve većih kosmičkih tela čija se gustina (energije) sukcesivno smanjuje. Njihovo ”postojanje” je dinamički proces, skup složenih energetskih fluktuacija, uključujući i one na sub-plankovskom pa i još suptilnijim nivoima egzistencije, čiji je rezultat fraktalni niz materijalnih tela koja se razvijaju jedna iz drugih.

Okruženje bilo kog tela proizvoljne gustine uvek je opet neko drugo telo samo što je ono supstancijalizovano na većoj dimenzionoj skali. Svi objekti makro svemira poštuju iste univerzalne zakone kvantne fizike koji važe za atom ili njegovo jezgro, baš kao što i objekti mikrosvemira poštuju relativističke zakonitosti. Svi (predominantno) supstancijalni objekti (KGE, II i III kvadrant) – od sićušnih čestica mikrokosmosa do kosmičkih tela, su rekurzivno – holografske projekcije (nesupstancijalne) suštine čestica u nizu različitih kvantnih stanja (stabilni objekti odredjenog reda kvantiranosti u našem modelu KGE), stvarajući supstancijalno – talasne oblike (materijalne obrasce) na osnovu energetske matrice svog ”objekta-roditelja”, sasvim analogne interferentnoj slici koju stvaraju talasi vode na površini mirnog jezera. Ovo je samo dimenziono viša forma istih onih talasnih, konstruktivno - destruktivnih intereferentnih mehanizama koji kreiraju realnost objekata iz predominantno talasnog, odnosno duhovnog domena (KGE, IV kvadrant). Različitost proističe iz složenosti strukture odgovarajućeg denziteta i relativne razlike u dimenzionim skalama koja se manifestuje i kao razlika u vremenu razdvajajući tako ”velike” ”prostore” od ”malih”. Po meni, odnos prostor-vreme je isti kao i odnos električnog i magnetnog polja. Prostor i vreme SU ISTO samo se manifestuju različito za različite posmatrače (kao dva “hemi-hipersferna” domena) … Materija nije nista drugo nego “splet vorteksnih polja” i SVE postojeće – bez obzira na “pojavnu formu” može se opisati kao elemenat fraktalnog niza zasnovanog na jedinstvu suprotnosti dvaju inverznih entiteta kao polaznom elementu čiji je generator promene i emanacije u formi fraktalnog niza njegova težnja za “povratak” u “neizdiferencirano” JEDNO …!

Prema Danielu Srsi [1]



Mikro svet (atom) je:

- jedno vreme a mnogo prostora (izvesno vreme a neodredjen prostor);

(elektron npr. je u svim prostornim tačkama /mnogo prostora/ “odjednom”, u bilo kom trenutku (deliću svog vremena) /jedno vreme/; => v = ds/dt = const/0 = oo –> desni deo dijagrama Totalne Energije (vidi prethodne tekstove).

- prostor kvantovan u vremenu;

(paralelni sinhronicitet prostornih kvantuma u bilo kom vrem. intervalu ili trenutku)

- vreme kontinuirano a prostor sekvencijalan;

- Savršena simetrija (uredjenost) u vremenu i totalna asimetrija (haotičnost) u prostoru.

Makro svet (univerzum) je:

- jedan prostor a mnogo vremena (izvestan prostor a neodredjeno vreme);

(Zemlja npr. je u svim trenucima /mnogo trenutaka/ “svugde”, u bilo kojoj tački (deliću prostora svoje zapremine) /jedan prostor/); v = ds/dt = 0/const = 0 –> levi deo dijagrama Totalne Energije (vidi prethodne tekstove).

- vreme kvantovano u prostoru;

(serijski sinhronicitet vremenskih kvantuma u proizvoljnoj prostornoj veličini ili tački)

- prostor kontinuiran a vreme sekvencijalno.

- Savršena simetrija (uredjenost) u prostoru i totalna asimetrija (haotičnost) u vremenu.

Iz ovoga je lako uspostaviti niz veoma interesantnih i vrlo značajnih korelacija. Na primer:

- Jednom trenutku atoma (izvesno vreme) odgovaraju milioni godina Svemira (neodredjeno vreme).

(Zemlja bi na svom putu oko Sunca, posmatrana u intervalu od nekoliko milona godina bila na svim položajima svoje putanje “odjednom” /revolucija, rotacija, precesija/…).

- Jednom deliću univerzuma, /sunčev sistem npr./ (izvestan prostor) odgovaraju milioni atoma (neodredjen prostor).

- Neodredjeni prostor atoma sasvim je analogan neodredjenom vremenu univerzuma, baš kao što i izvesnom prostoru univerzuma odgovara izvesno vreme atoma. …

- Vreme makro-sveta je kvantovano u prostoru, dakle sekvencijalno dok je prostor kontinuiran. Pošto je vreme 90º ugaona (dubinska) zakrivljenost prostora a gravitacija naredna 90º-ska zakrivljenost vremena, proizilazi da se gravitacija menja diskontinualno, dakle samo u kvantnim skokovima, i to onda kada kontinuirani efekti akumuliraju do kvantuma a to je ¼ orbitalne precesije. Iz ovih razmatranja proističe nešto veoma interesantno.

Gravitaciona konstanta postoji sve dok je prostor/vreme odnos manji od 900. Dakle, gravitaciona konstanta se menja ukoliko se izmeni fazni odnos prostor/vremena u njihovoj zajedničkoj (deljenoj) dimenziji, tj. odnos u «smeru» centralne linije simetrije! Očito je da bi ovladavanje tehnologijom vremena čovečanstvu pružilo neslućene mogućnosti…

Prema uspostavljenoj analogiji sa modelom KGE, ta «centralna linija simetrije» je u našem prostor-energija dijagramu predstavljena linijom: M~R2N, što znači da bi promena gustine energije (kvantni skok) trebalo da ima za posledicu promenu vrednosti gravitacione konstante. Obzirom da je to «put» u smeru «unutar» – «izvan», promenu gravitacione konstante trebalo bi da prate i promene svih (lokalnih) prostorno-vremenskih kategorija. Imajući u vidu najnovije eksperimente sa Einstein-Bose kondenzatom – ova postavka nije bez osnova. Šta više …

- 3D inverzija je prostor-vreme inverzija i/ili transformacija prostora u vreme i obrnuto. Mera transformacije ili “preslikavanja” je vrednost brzine svetlosti (R = c * T).

- 4D inverzija (preokretanje “izvan-unutar”) je totalna inverzija (negacija) ili transformacija energije u masu i/ili obrnuto (E = mc^2).

Realnost je dualna i uvek ju čine dve opozitne semi-realnosti sa ekvivalentnim ali opozitnim kretanjem. Jedna realnost je ona u kojoj manji objekat (objekat nižeg reda kvantiranosti) orbitira veći u prostoru a druga je ona u kojoj veći objekat orbitira manji u vremenu (precesiono kretanje). Dakle, Zemlja orbitira Sunce u prostoru, ali isto tako – Sunce orbitira Zemlju u vremenu !

Tezu – da su prostor i vreme ekvivalentne suprotnosti, tj, dva kvantitativno ekvivalentna ali kvalitativno inverzna entiteta – ilustrovaćemo sa nekoliko primera koji slede:

1. Zemlja je objekat sa najuskladjenijim prostor-vreme-materija odnosima, najvećom koherencijom, odnosno ona je “najrezonantniji” element sunčevog sistema jer je jedina planeta u sistemu kod koje vreme revolucije pomnoženo sa gravitacionim ubrzanjem ima vrednost jednaku brzini svetlosti:

Tz,rev * g = c (360 * 86400 * 9,8 = 3*10^8 m/s).

2. Osnovni vremenski kvantum (1/4 orbitalne prec.) od 5184 god.: 5184 * 360 * 86400 = 1,61 * 10^11 sec;

Osnovni prostorni kvantum, poluprečnik kretanja Zemlje oko Sunca, R z-s = 1,49*10^11 m.

3. Vreme revolucije Zemlje, Tz,rev = 360*86400 = 3.1*10^7 sec;

Obim Zemlje /dužina ekvatora, Sz,rot/ = 2Rz*Pi = 4*10^7 m.

4. Vreme revolucije Meseca, Tm,rev = 28,3 * 86400 = 2.45 10^6 sec

Obim Meseca /Sm,rot/ = 2Rm*Pi = 10*10^6 m (= 4 * Tm,rev; vidi primer 7.)

5. Vreme rotacije Sunca (srednja vrednost) oko svoje ose, Ts,rot = 28 dana = 2.4*10^6 sec

Put koji Zemlja predje (rev) za vreme jednog obrta (rot) oko svoje ose (projektovan u “tamo” /gde je “prostor” = “vreme”/ = vz,rev * Tz,rot / RIV/RIII = 29469 * 86400 / 1056 = 2.4*10^6 m

6. Masa Sunca * Vreme rot Sunca (sred) = Masa Zemlje * Vreme Precesije (ekvinocija):

Ms*Ts (2*10^30 * 28*86400 = 4,8*10^36) = Mz*Tp/ekv (5,5*10^24*8,1*10^11= 4,4*10^36)

7. Prečnik Meseca je oko 400 puta manji od prečnika Sunca a, nekim divnim čudom, za otprilike isto toliko puta je i Mesec bliži Zemlji nego Suncu. Zbog toga se, gledano sa Zemlje, prividni prečnici i Sunca i Meseca gotovo podudaraju po veličini. Zemljin prečnik je s toga 4 puta veći od Mesečevog, odnosno Mesečev prečnik je ¼ prečnika Zemlje ! (86400 / 400 = 216 (= 6*6*6; 400 – 40 = 360; 360 * 1,111.=400 …)

Oblast pune koherencije, tj. potpune simetrije tri ekvivalentne suprotnosti (sinhroniciteta, preklapanja i 3D/4D, tj. ”izvan-unutar”, “balansa”) u kojoj se filtrira sve što je nekoherentno, je 360o (pun “krug”), u “površinskom” planu (tj. ceo “kvazi-torus” koji čine dva prostor-vreme “hemi-torusa”) u 3D “ravni” prostorno-vremenske dualnosti /sinhronicitet i preklapanje/ + 90o (1/4 ciklus-put “koraka”) u “dubinskom” smeru. Drugim rečima (tumačeno sa aspekta našeg modela), da bi se postigla multidimenzionalna rezonantnost, opšta koherentnost ili “superprovodnost”, potreban i dovoljan uslov su da brzina i način kretanja nekog supstancijalnog objekta budu potpuno uskladjeni sa odgovarajućim talasnim spektrom istog objekta – i po formi i po sadržini.

6. Višedimenzionalna struktura Jedinstva sa aspekta modela KGE

Pokušaj ilustracije ove strukture dat na narednoj slici je namerno malo “fazno pomeren” da bi se što bolje iskazala naša osnovna ideja. Jedinstvo-lopte su “dijagonalno pomerene” da bi se bolje videla njihova “unutrašnjost” – ali u “realnosti” treba ih zamisliti jednu-u-drugoj ali ne potpuno analogno “babuškama” jer se ovde radi o dinamičkom procesu, opisanog našim Modelom Večno Oscilujućeg Svemira, u kojem ove “jedinstvo-lopte” rastu (ali u smislu Hubble-ove homotetije) jedne iz drugih. U ovoj fazi razvoja, tj. večnog ”oscilovanja” (Braminog disanja) one “bujaju” od “iznutra” ka “izvan” što je u našem dijagramu opisano kao ”kretanje” objekata jedinstva od dole-desno ka gore-levo (razvoj svemira duž “prave” /podela je eksponencijalna/ komptonovih energija – m~r^2) koji nauka opisuje kao Big Beng). Prostorna ekspanzija (“bujanje”, u terminologiji modela “KGE” je dimenziono viša analogija Hubble-ove ekspanzije Svemira kao homotetije bez izraženog centra …) je ono što mi “vidimo” (merimo, doživljavamo) kao “tok vremena” – zapravo nama je (u nekom našem “lokalnom”) ”ovde” dostupna samo “3D” senka tog složenog 4D kretanja a koje mi opisujemo pojmom <vreme>.

Realnost, ona prava, viša Realnost, koja za sada izmiče klasičnoj teorijskoj /za razliku od eksperimentalne/ nauci, podrazumeva DVA “istovremena” (sinhrono simultana) procesa – jedan je (u terminologiji Modela KGE) od “iznutra” ka “izvan” i to je proces supstancijalizacije duhovnih kategorija (prava suština tzv. Big Benga) opisana našom linijom (Stabilnih objekata) m~r^2n, ili ciklus transformacije Puruše u Prakriti prema Vedskim spisima. Ovo je samo deo realnosti čiji jedan manji (uglavnom ponderabilni) segment poznaje i klasična nauka.

Drugi deo iste realnosti, delimično dostupan – ali potpuno stran klasično-naučnoj misli, za sada svrstan u oblast ezoterije, je inverzan proces – disolucija supstance u njenu (predominantno) talasnu formu ili – prema Vedama – ovo je “ciklus” transformacije Prakrti u Purušu – tj. kreacija (sve viših) duhovnih kategorija…