VAL - ZNANJE
Portal za razvoj svijesti
- stranice za sporije modemske internet veze -

Početna stranica za sporije modemske veze

Metafizika ( Tekstovi, Val serija Kasiopejci, Kasiopejske transkripte, Pledijski materijal, Ra materijal )

Manipulacije ljudima ( Tekstovi )

Zdravlje i liječenje ( Tekstovi, Ljekovite biljke )

Znanost ( Tekstovi )


Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubiša Stojanović - 6. dio



Nastanak nematerijalnih i materijalnih živih bića

NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, što znači da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovog stabla i energija Duha svetog uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilagođavati, a posedovala je i određen nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da primi određeni životni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bićima omogućavao da nastanu, razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa se nije moglo desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima životne energije. Ova bića nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan.

Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu, stvorena su da izvrše određene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na očuvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ograničeni zadaci nisu omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je često bilo potrebno i više milijardi godina.

Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijaju ograničenu slobodnu volju, čiju granicu ne mogu preći.

Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tačno određenom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za povećanje broja ovih bića, zbog sve većih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000 što im je i odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno.


NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od energije Duha svetog i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.

Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.

Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na onom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena.

Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.

Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.

Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni zadatak.

Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa.

Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadržajima u okviru materijalnih živih bića.

Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja čoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.

Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića. Broj jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.

Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće od jednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.

Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod različitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično beskonačno vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti.

To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno veće.



Znanja iz onostranog

Šta je to paranormalno?

Pre svega, podela na normalne i paranormalne je pogrešna, jer se te dve oblasti neprekidno prepliću, prožimaju, ulaze jedna u drugu i proizilaze jedna iz druge. To podseća na plamen sveće čije ivice ljudi vide, ali se on sastoji i iz nevidljivog dela koji se prostire u produžetku, koji nije poznat.

Paranormalno i normalno nisu uvek povezani, ali često i jesu. Šta je to što ih deli jedno od drugog? Uobičajena definicija je pogrešna. Osnovna razlika je u tome što kod normalnog čula zapažaju, prenose doživljaj, informaciju do mozga koji to zapažanje konstatuje, dok paranormalne pojave čula takođe zapažaju, ali su impulsi koji se šalju prema mozgu veoma slabi, pa ih mozak ili ignoriše, ili ne može da ih odgonetne. Zbog toga se često javlja onaj čudan nedefinisan osećaj prilikom pojave nekih paranormalnih zbivanja.

Dakle, osetljivost naših čula deli pojave na normalne i paranormalne. Granicu predstavlja onaj nivo osetljivosti ili reagovanja naših čula koji u mozgu uspe da stvori jasnu predstavu o doživljaju, o onome šta su čula zapazila. Ispod tog minimuma neće doći ni do kakvog doživljaja ili zaključka ili slike u mozgu i te pojave nazivamo paranormalne. U pogledu osetljivosti naših čula, te nadražaje možemo podeliti na normalne i subnormalne, odnosno podnormalne, na koje čula ne reaguju u potpunosti. Zbog toga se može reći da osoba čiji je nervni sistem senzibilniji na spoljašnje nadražaje više zapaža paranormalne pojave od one čiji je nervni sistem grublji. Razlika u senzibilnosti je urođena, ali se treningom može znatno popraviti. Ta vežba se sastoji obično u meditaciji koja se sprovodi godinama i decenijama.


Prenošenje Svetih znanja

Velike globalne kosmičke energije kao i mnoge druge manje, zatim specijalne, povremene i posebne energije kriju u sebi neizmerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i za napredak ljudske civlizacije.

Međutim do ovih znanja i moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, već samo istraživanjima koja se bave paranormalnom sferom, sferom čoveku neposnatih energija, duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek u stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva, jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere i postepeno zapadalo u ćorsokak. Poptuno zanemareno, posebno na Zapadu, istraživanje paranormalne sfere uzalud čeka pojavu ljudi koji će se njime baviti. Osnovni problem jeste taj što je za preuzimanje ovih znanja i moći neophodan visok nivo duhovnog razvoja. Do njega se, nažalost dolazi sporo, najvećim delom upornim istraživačkim radom.


Viđenje budućnosti

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavljaju jeste: šta će se u budućnosti dogoditi, ali to važi samo za ljudski način mišljenja. Događaji u budućnosti odvijaju se istovremeno sa događajima u sadašnjosti. Radi se samo o vremenskoj distanci. Prošlost, sadašnjojst i budućnost postoje istovremeno na različitim vremenskim nivoima. Aura, telo i paranormalne pojave istovremeno postoje na različitim frekvencijama. Menjajući frekvencije dolazi do promene u izgledu i funkcionisanju iste pojave. Na sličan način postoje događaji na različitim vremenskim nivoima. To će se lakše razumeti ako pođemo sa Životnim talasom, koji u prvom trenutku prolazi kroz stanje aure koja je na vrlo niskoj frekvenciji, zatim vremenski pomereno dolazi do stanja aure koja je na višoj frekvenciji i tako redom sve do 20,6 Hz. Ovaj prolazak Životnog talasa kroz auru možemo smatrati kao životni vek, s tim da rođenje predstavlja prvu frekvenciju aure na koju je Životni talas naišao, a smrt poslednju frekvenciju na kojoj je Životni talas prošao kroz auru. Za auru na 20,6 Hz nije više izvodljivo da se vrati i da sazna šta se dešava, na primer na 4,6 Hz, ali kada bi joj bilo moguće da se vrati, zatekla bi tamo svoje rođenje, svoje detinjstvo koje i dalje postoji. To isto važi i za bilo koju frekvenciju ispod 20,6 Hz.

Međutim, za stanje aure na, na primer 7 Hz ono prvobitno je prošlost, a 20,6 Hz je budućnost. To stanje aure ne zna kako izgleda budućnost, a zna kako izgleda prošlost, ali nije svesno da i budućnost i prošlost postoje istovremeno sa njom. Još je jednostavniji primer postojanja vode u tri agregatna stanja: led, voda i vodena para. Povećavanjem temperature leda iznad 0°C, on prelazi u vodu, a iznad 100°C, voda prelazi u vodenu paru. Da bismo iz jednog agregatnog stanja vode prešli u drugu potrebno je da dođe do promene temperature. To znači da voda postoji istovremeno kao led, voda i vodena para, ali na različitim temperaturnim nivoima.

Na vrlo sličan način možemo posmatrati događaj iz naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svi oni postoje istovremeno samo na različitim vremenskim nivoima. Da bismo se sa jednog vremenskog nivoa pomerili na sledeći, potrebno je da prođe određeno vreme. To je brzina promene vremena kako ga ljudi doživljavaju. Ljudski mozak ne može shvatiti da se taj pomak na sledeći vremenski nivo može izvršiti daleko brže, čak trenutno, da bi se saznalo šta se na tom vremenskom nivou dešava.

Paranormalnim putem može se trenutno preći sa jednog na bilo koji drugi vremenski nivo, kao što je moguće promeniti frekvenciju posmatranje aure ili promeniti temperaturni nivo na kome se posmatra voda. Da bi se to pomeranje u prošlost i budućnost izvršilo, neophodno je posedovanje vrlo visokih paranormalnih moći ili vrlo visoke duhovnosti. Nivo tih moći se ne može kvantifikovati, ali je značajno istaći da one spadaju u 53 velike moći. Dakle, uz pomoć ovih paranormalnih moći može se trenutno vratiti u prošlost ili otići u budućnost i odande dobiti istinite odgovore o događajima koji se u to vreme odigravaju. Koliko će ovi odgovori biti istiniti, zavisiće od nivoa paranormalnih moći. Ispod određenog nivoa nemoguće je dobiti bilo kakav odgovor. Iznad donje granice ili crvene crte počinje dobijanje odgovora koji su utoliko istinitiji ukoliko su paranormalne moći više iznad crvene linije. Značajnu ulogu u dobijanju istinitih rezultata igra i uvežbanost u realizaciji ove vrste moći. Dok je paranormalna moć na nižem nivou, dakle bliže crvenoj liniji, dotle su gledanje u budućnost i prošlost jasnija što su bliža sadašnjosti, a sve maglovitija i nejasnija što su dalja od sadašnjosti. Kod daljeg povećanja paranormalnih moći, kada se pređe određeni nivo, prestaju ograničenja u jasnoći vida vezana za vremensku distancu između posmatranog događaja i sadašnjosti, tako da postaju jasno vidljivi događaji na bilo kom rastojanju od sadašnjosti.

Način ljudskog razmišljanja, takođe, navodi na pitanja: Ako se može videti nešto u budućnosti kao svršena stvar, kako je moguće da to ostane i dalje isto ukoliko dođe do promena toka događaja u sadašnjosti? Odgovor se opet može ilustrovati posmatranjem aure. Svaka promena u auri na bilo kojoj frekvenciji automatski dovodi do promene na ostalim frekvencijama. Dakle, ako se u jednom momentu posmatra budućnost i prošlost jednog dela aure, pa se zatim taj deo aure u sadašnjosti, što znači na nekoj frekvenciji od na primer 7 Hz, promeni, to će istovremeno dovesti do promene aure na ispod 4,6 Hz, kao i do promene aure na 20, 6 Hz. I tada će se pojaviti druga stanja aure u odnosu na prethodna. Isto tako, ako vodu na temperaturi od 0°C do 100°C obojimo, na primer crvenom bojom, doći će do promene boje leda i pare koji će takođe postati crveni.

To znači da mi uvek vidimo onu budućnost i onu prošlost koaj je vezana za sadašnjost. Pri promeni sadašnjosti menjaju se i budućnost i prošlost. Iz toga se može izvući zaključak da pri posmatranju budućnosti, ukoliko nam ona ne odgovara, mi možemo, menjajući sadašnjost, dovesti do promene budućnosti.

Na isti način moguće je posmatrati, ne samo neki događaj u budućnosti, već i pratiti kako je došlo od sadašnjosti, pa do tog momenta u budućnosti, do razvoja događaja koji su doveli do tog konačnog rešenja. Na primer, ako posmatrajući budućnost konstatujemo da je neki učenik ponavljao razred, tada vraćajuć se unazad možemo ustanoviti koliko je truda uložio i na kakve je probleme nailazio, čiji rezultat je ponavljanje razreda. Saznavši to, možemo u sadašnjosti postići aktivniji i vredniji rad učenika uz otklanjanje nekih objektivnih ili subjektivnih problema, što će u budućnosti rezultirati boljim uspehom u školi.

To znači da ono što se dobija u budućnosti, uz odgovarajući potreban nivo paranormalnih moći i uvežbanost, jeste istina, ali ta istina je rezultat određenih delovanja od sadašnjosti pa do budućnosti. Ukoliko nam rezultat ne odgovara, mi možemo promeniti delovanje od sadašnjosti do budućnosti i ono će doneti drugi rezultat. Dakle, ti događaji u budućnosti u većini slučajeva ne predstavljaju nešto sudbinsko, nešto nepromenljivo. Međutimm određeni događaji jesu sudbinski, jer se tog događaja od sadašnjosti do određenog momenta u budućnosti ne može menjati, nije u našoj mogućnosti da ga promenimo. Da li je tok događaja u budućnosti sudbinski ili nije, može se utvrditi paranormalnim putem. Ukoliko je sudbinski, bez obzira na sav naš trud, sled događaja će ostati isti.



Nastanak i razvoj kosmosa, inteligencija materije

Inteligencija materije

Zbog čega se u prikazu funkcionisanja kosmosa putem svetih znanja gotovo ne pominje materija?

Zbog toga što materija predstavlja samo plod uzajamnog dejstva nekih energija uz prisustvo treće energije-katalizatora, koja dovodi do njihovog zgušnjavanja i pretvaranja u čvrstu materiju. Materija je deo energije, njen zgusnuti segment. Postavlja se pitanje: ako je energija iz koje je materija nastala superinteligentna, šta se dešava sa materijom? Da li je ona u stanju da razmišlja i sadrži neku inteligenciju, ima li programe razvoja? Da li se i ona razvija?

Svakako, spajanjem dveju energija u njihovu zgusnutu supstancu-materiju, prenosi se inteligencija onih energija koje su učestvovale u procesu zgušnjavanja. To znači da materija može biti neinteligentna, inteligentna ili superinteligentna, ako su takve bile energije od kojih je nastala.

Međutim, prisustvo inteligencije energije u materiji nije održivo dugo vremena jer materija ne može da funkcioniše kao energija. Inteligencija energije se gubi u onoj meri u kojoj je ona učetvovala u funkcionisanja energija i u procesu razvoja. Nažalost, tu funkciju realizuje najveći deo inteligencije energije, tako da preostali deo inteligencije energije koji je vezan za neke druge aspekte postojanja energije predstavlja samo jedan delić ukupne inteligencije i on se zadržava u materiji nastaloj od tih energija. Ova inteligencija ipak predstavlja značajnu mogućnost za dalji razvoj inteligencije, sada vezane za mrtvu materiju. Međutim, mogućnost razvoja mrtve materije, mogućnost njenog funkcionisanja u skladu sa funkcionisanjem celog kosmosa, prema Stvaraočevoj zamisli, izuzetno su skromne u odnosu na funkcionisanje energija, posebno superinteligentnih.

Inteligencija materije se nikada ne gubi, ona postoji u okviru slabašnog energetskog omotača oko svake mrtve materije, koji predstavlja njenu auru koja živi onoliko dugo koliko i ta materija. Aura mrtve materije predstavlja slabašnu energetsku strukturu koja vrlo sporo i vrlo slabo može da utiče na funkcionisanje i razvoj same materije. Pa, ipak, bez ove slabašne energetske inteligentne strukture, život materije bi se u potpunosti zaustavio.

Što su čestice materije veće, to su i aure, dakle, inteligentne energije koje se zadržavaju i ostaju privezane za materiju posle njenog nastanka od energija, veće. One mogu kod velikih materijalnih struktura dostići izuzetan razvoj i stvoriti složene sisteme aure koji funkcionišu vrlo efikasno. Takvi sistemi javljaju se oko velikih kompleksa mrtve materije, kao što su planete, zvezde, magline ogromnih razmera. Za ljude je najinteresantnija energija planeta i zvezda.

Energetska struktura planete Zemlje sastavljena je od velikog broja malih energetskih aura koje su se, tokom njenog kretanja kroz kosmos, pripajale zajedno sa manjim i većim gromadama. Prilikom spajanja ovih struktura u zajedničku masu planete dolazi do izdvajanja i odlaska najvećeg dela aure ovih gromada radi pripajanja sa aurom cele planete, koja je omotava u obliku lopte, dosta blizu same površine. Jedan delić, pak, ove energije ostaje ut svaku gromadu koja se priključila Zemlji, stvarajući na aj način jedan konglomerat velikog broja elemenata iz kojih se sama Zemlja sastoji, počev od čestica prašine pa do velikih meteora koje je Zemlja usput pokupila. Svaki od ovih elemenata koji čine planetu Zemlju sastoji se iz materije i tankih, lelujavih preostalih delova njihove aure. Ovi ostaci aura na neki način definišu ponašanje ovih komada materije, njihov život i razvoj, koji je najvećim delom uplivisan od zajedničke aure, koja omotava celu planetu. Na taj način aura planete, odnosno aura mrtve materije, koja je dostigla velike razmere, predstavlja posebnu složenu energetsku strukturu nastalu od delova malih aura materijalnih elemenata od kojih je sastavljena cela planeta. Ta aura planete ima svoju inteligenciju koja predstavlja prosek inteligencija elemenata aura iz kojih je ona sastavljena. Kako sve one sadrže svoje razvojne komponente to je, u zavisnosti od starosti planete, došlo do razvoja inteligencije i mogućnosti funkcionisanja same aure i njenog uticaja na funkcionisanje planete.

Razvijajući se postepeno, moguće je da aure pojedinih planeta dostignu izuzetno visoke nivoue razvoja i da predstavljaju dragocenost po svojoj specifičnosti u pojedinim delovima kosmosa. Planeta Zemlja, međutim, nema toliko dug vek, a, pored toga, elementi iz kojih je ona sastavljena predstavljaju, najvećim delom, kosmičku prašinu i sitne meteorite koji nisu imali značajnu inteligenciju svojih aura. Zbog toga je ukupna aura planete Zemlje započela svoj razvoj na relativno nivkom nivou, a kratko vreme njenog postojanja nije omogućilo da se njen razvoj u potpunosti razmahne.

Aure zvezda imaju nešto drugačiju strukturu zato što je zbog potpune rastopljenosti materijala, bez obzira da li se one nalaze u gasovitom, tečnom ili kašastom stanju, došlo do potpunog gubitka autonomije delova od kojih je zvezda nastala, tako da se njena aura sastoji iz dva dela:

- tankog, slabijeg i manje inteligentnog sloja, koji predstavlja loptu vrlo blisku površini same zvezde, nastalog od ostataka aura elemenata od kojih je zvezda nastala,

-njene glavne aure koja je mnogo udaljenija od površine zvezda a koja je nastala na sličan način kao i aura planeta. Ona zbog svojih velikih dimenzija i dugug perioda razvoja, po pravilu, dostiže visoku inteligenciju i velike mogućnosti uticaja na samu usijanu masu.



Razvoj ljudske civilizacije

Odnos čoveka prema Bogu

Čovek ne mora neophodno da veže svoj način mišljenja i života za ono što je nazvano Put Stvaraoca ili Božja volja. On sam može da proceni šta je to dobro a šta loše, šta je pravo a šta nije iako nikada nije čuo za Boga ili za ono što se smatra za Božju volju. To znači da je u čoveku, preko svetlećeg tela koje mu stalno daje informacije u pozitivnom pravcu, stvorena određena baza koja ga usmerava na ponašanje koje je u skladu sa Božjom voljom. Ima mnogo ljudi neznabožaca, u primitivnim plemenima Amazona ili džunglama Afrike i Azije, koji još uvek nemaju nikakav stav prema nekom božanstvu već žive ne znajući za postojanje nekog Boga ili nečeg što bi bilo iznad njih. Pa ipak, oni imaju određene kriterijume, određene moralne stavove koji postoje ne samo u pojedincu već u svim pripadnicima plemena i predstavljaju načine razmišljanja i delanja koji su u plemenu prihvaćeni. Najveći broj tih moralnih principa su u potpunosti u skladu sa Božjom voljom što znači da nije religija jedina karika između pozitivnog načina mišljenja i Božje volje već da postoji praktično u svakom čoveku od momenta kada je svetleće telo pridodato ljudskoj auri i od kada postoji slobodna volja čoveka.

Pa ipak, od samog početka religije su imale pozitivan uticaj na razvoj pozitivnih kriterijuma, pozitivnih stavova, izgradnju društvenog morala u praktično svim zajednicama. Tek kasnije kada je religija postala sredstvo za vladanje masama od strane sveštenstva i svetovnih vlasti, došlo je do uključivanja, u načine verovanja, elemenata koji su omogućavali potčinjavanje većine rukovodećoj manjini. Sveta znanja predstavljaju upravo pokušaj da se nesvesna usmeravanja ljudi u pozitivnom pravcu od strane svetlećeg tela sada objasne, obrazlože i demistifikuju i na taj način znatno snažnije i potpuno svesno usmere ljude u pravcu pozitivnog načina razmišljanja. Istovremeno, sveta znanja razotkrivaju i razobličuju one elemente koji predstavljaju neistinost i neusklađenost sa voljom Stvaraoca, a služili su i služe hijerarhiji za vladanje širokim masama. Stoga su sveta znanja ponovo, posle dugog perioda religioznih odstupanja, ukazala na pravi put čiji su se elementi nalazili u davnoj prošlosti ljudske istorije ali kao verovanje dok danas sveta znanja potpuno demistifikovana obrazlažu razloge i potrebu za poštovanjem volje Stvaraoca i usklađivanjem misli i dela ljudi sa njim.



Aura

Nastanak i razvoj aure

Odmah nakon oplođenja jajne ćelije započinje stvaranje ljudske aure. Njeni prvi elementi nastaju na frekvenciji od 4,7 Hz i sastoje se samo od do tri energetske cevčice u obliku grančica koje su smeštene oko embiona.


Na 4,8 Hz te cevčice se svojim širim delom umesravaju prema jednom centru čijim delovanjem dolazi do uvlačenja kroz vrhuve tih grančica najudaljenijih od centra, čestice bele bioenergije koje tuda slučajno prolaze. U trzajima, kao da dišu, cevčice sprovode belu bioenergiju do centra koji je odmah raspršuje u okolni prostor, a zatim se ceo proces ponavlja.


Isti proces se nastavlja i na 4,9 Hz uz neke novine. Centar postaje vidljiv i podseća na neki vrtlog ili loptu. Slobodno prolazeća siva bioenergija počinje da se vezuje za čestice bele bioenergije, a u cevčice ulazi samo novopridošla iz slobodnog prostora bela bioenergija i viškovi postojeće koji se nisu vezali za sivu.




 
Kod frekvencije od 5 Hz, pored stvaranja strukture koja postoji na 4,9 Hz, nastaje centralni kanal sa zasecima čakri. Centralni kanal počinje da uvlači sivu bioenergiju iz okolnog prostora. Embrion deteta dovodi deo tela iz koga koga će se razviti kičma u osu centralnog kanala.


Ovo podizanje frekvencije, dalja izgradnja i brži razvoj aure se nastavlja, tako da na 5,5 Hz, aura već ima sve svoje glavne delove i funkcije. Paralelno sa rastom embriona raste dimenzionalno i aura.

Pri rođenju deteta aura postoji sve do frekvencije od 11,5 Hz, a tokom prvih 6 meseci života dostiže krajnju frekvenciju od 20,6 Hz.

Dalje, tokom detinjstva ona dimenzionalno raste, sadržajno se popunjava, funkcionalno sazreva. Mada njen razvoj u izvesnom smislu traje čitavog života, može se smatrati da se on u glavnom crtama završava sa 14 godina.

Razvoj aure je, dakle započeo sa 4,7 Hz gde je imao samo najosnovnije elemente, na 4,8 Hz neke nove delove i tako dalje, ali je građa aure na svakoj od ovih frekvencija postojala, bez obzira na to što se na sledećoj izgradila nova i složenija. Aura postoji istovremeno na svim frekvencijama od 4,7 do 20,6 Hz, od najjednostavnije do najsloženije strukture. To podseća na višespratnu zgradu čije se prizemlje sastoji samo od četiri stuba, na prvom spratu postoje i zidovi, na drugom sem zidova i prozori i vrata i tako dalje, da bi poslednji sprat imao potpuno opremljen stan sa svim neophodnim elementima i bio potpuno funkcionalan. Svi ovi spratovi postoje istovremeno, štaviše gornji sprat ne bi mogao postojati da nema onih ispod njega.

Svaka promena energetske strukture aure na jednoj frekvenciji odmah dovodi do odgovarajućih promena na svim ostalim frekvencijama, s tim što će ona biti veće na frekvencijama iznad one na kojoj se promena dogodila, dok će na onim ispod biti manje. Osoba koja može da vidi energije na raznim frekvencijama može i jednu za drugom, utvrditi postojanje svake faze razvoja aure.



Senzibilnost na energije

Senzibilnost ljudi na duhovne energije

(Jedna opšta podela prema kategorijama osetljivosti na duhovne energije uokviru grupa naroda, pri čemu se zemlje koje nisu nabrojane mogu svrstati uokviru postojećih podela. Suština je u realizaciji efekata delovanja duhovnih energija na velike grupe ljudi, pri čemu su efekti najbrži i najznačajniji u kategoriji najsenzibilnijih ljudi, tako i u državama koje procentualno imaju najviše ljudi iz najsenzibilnije grupe doćiće do najvidljivijih pozitivnih promena)

Postoje određene grupacije ljudi koje su posebno osetljive na paranormalna delovanja.

Ljudi se u tom pogledu dele na 5 kategorija:

- Vrlo neosetljive
- Neosetljive
- Srednje osetljive
- Povišeno ostljive
- Vrlo osetljive

Najveći efekat delovanja duhovnih energija u globalnom smislu će svakako imati oni koji su povišeno osetljivi i vrlo osetljivi. U grupi koji su vrlo oseljivi ima takođe tri varijante, peta grupa je gradirana na snažno osetljive, izuzetno osetljive i ekstra izuzetno osetljive. Cela ova peta grupa će biti izuzetno podložna na ovakva delovanja, ona će ih doživeti na izvestan nedefinisan način i odreagovaće tako što će ih prihvatiti najviše ovi ekstra izuzetno osetljivi, pa izuzetno osetljivi, pa snažno osetiljivi. U celoj petoj grupi efekat delovanja duhovnih energija će biti 90% od maksimuma, ali njih u svakoj zemlji ima svega od 5-12%.

U anglosaksonskim zemljama ima svega 5% ljudi iz pete grupe, dok u romanskim zemljama oko 7%, kod slovena, latino-amerikanaca, južno-amerikanaca ima 9-10%, u Indiji-Kini-Japanu, u nekim budističkim i hindu zemljama Azije procenat je čak do 12% vrlo senzibilnih. To znači da će senzibinost ovih zemalja doprineti da se efekti ovih delovanja znatno brže realizuju nego kod onih kod kojih je vrhunski senzibilitet 5%.

Četvrta grupa je na sličan način raspoređena među zemljama, gde ima oko 15% pripadnika u anglosaksonskim zemljama, kod romana ima već oko 20%, kod slovena, kod Latinske Amerike, na dalekom istoku, Japanu, Kini, Indiji ima već oko 25%.

Treća grupa je u anglosaksonskim zemljama zastupljena oko 35%, kod romana oko 40%, kod slovena, Latinske Amerike i Azije 45% srednje osetljivih.

Neosetljivih među anglosaksonaca ima oko 25%, kod romana oko 20%, kod slovena, latino-amerikanaca i azijata oko 15%.

Vrlo neosetljivih ima kod anglosaksonaca oko 20%, romani imaju oko 13%, sloveni 5-6%, latino-amerikanci 5-6%, Kina-Japan-Indija 3%, budističke i hindu zemlje 3%.




Nastavit će se...