VAL - ZNANJE
Portal za razvoj svijesti
- stranice za sporije modemske internet veze -

Početna stranica za sporije modemske veze

Metafizika ( Tekstovi, Val serija Kasiopejci, Kasiopejske transkripte, Pledijski materijal, Ra materijal )

Manipulacije ljudima ( Tekstovi )

Zdravlje i liječenje ( Tekstovi, Ljekovite biljke )

Znanost ( Tekstovi )


Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubiša Stojanović - 4. dio



DIMENZIJE KOSMOSA


U kosmosu postoje 14 dimenzija postojanja i nulta dimenzija Stvaraočeva. U 14. dimenziji postoje samo bića koja nemaju svest. U 13. dimenziji žive ljudi posle pada iz druge dimenzije ili raja.

U dalekoj istoriji razvoja ljudske civlizacije postojalo je vreme kada je čovek napredovao i živeo u višim dimenzijama postojanja, što je karakterisalo njegov izuzetno visoki duhovni razvoj i moći koje su se u relgijama, koje su nastale posle pada čoveka u gušće odnosno materijalne vibratorne nivoe, pripisivale polubogovima.

Slobodnom voljom ljudi su napustili prvobitni savršen poredak u višim vibratornim sferama gde su živeli i radili životima koji su trajali i više stotina godina, a sve u savršeno uređenim zajednicama sa još finijim bićima koja se u mitovima i legendama pominju kao vile i vilenjaci. Usled volje desetak procenata ukupne ljudske populacije, da napravi paralelnu kreaciju, tj. usled pojave misli o izigravanju samog Stvaraoca, ovakva ideja je uslovila kolektivni pad ljudske svesti i takozvano biblijsko isterivanje iz raja. Čitava dimenzija je propala u sfere zgušnjavanja i to u 13. dimenziju, dok su zbog ljudi bića nalik vilenjacima pali u 4. dimenziju. Od tada do danas, preko 120.000 godina, ljudska civilizacija se nalazi u 13., za život i razvoj najtežoj dimenziji uz veliki broj gorućih, za čoveka, nerešivih problema.

(U ovom prikazu dimenzija i njihovih karakteristika neće biti prikazane 12., 11. i 10. jer su njihove razlike u odnosu na 13. relativno male)


DEVETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: prozirna)

Razvoj u ovoj dimenziji je ograničen ali ipak dozvoljava da većina ljudi ili nekih drugih živih bića za svog života dostigne jedan nivo koji se, meren funkcionalnošću nervnog sistema može definisati kao 98,9% što omogućava relativno dobru usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, dobro zdravlje, mir, toleranciju. Međutim, retki pojedinci mogu postići neuporedivo viši nivo razvoja.

Ova dimenzija nikada nije mogla dati vrlo razvijena bića a kamoli ekstra razvijene. Stoga je ona uglavnom tavorila između zaostalih i relativno naprednih civilizacija. Zbog toga je njihov doprinos razvoju civilizacija uopšte, pri čemu se misli na sva bića u kosmosu, vrlo, vrlo skroman.

Deveta dimenzija nikada nije dala nešto posebno ali je imala dosta stabilan način života, bez velikih negativnosti, bez problematičnih pojava koje bi ozbiljnije mogle da uzdrmaju te civilizacije. Dakle, ona je imala prilično negativnih pojava ali su one bile skromnijih dimenzija i nikada nisu zapretile stabilizaciju tih civilizacija koje su na ovom sistemu živele.

Ova dimenzija je oduvek predstavljala poslednju stepenicu za slabo i srednje razvijena bića koja imaju svest. Znači da je to poslednja instanca iz koje je izuzetno mali broj pojedinaca mogao da se vine u više duhovne visine, da bude zapažen na nivou celog kosmosa. To je, možemo računati, donja trećina ili treća grupa dimenzija u kojoj su ljudi, na žalost, na samom dnu u 13. dimenziji.


OSMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: drap-smeđa)

Na ovom nivou je omogućeno svakom biću, odnosno čoveku, da dostigne visoki nivo razvoja ali se ipak to ne dešava u svim slučajevima jer oko 50% stanovništva završava na nivou od 99,2%, a desetak procenata dostiže nivo iznad 99,7%, što omogućava da barem 1% osoba bude prosvetljen.

Uloga ovih civilizacija je za nijansu veća nego kod prethodne zbog toga što svesna bića koja žive na ovoj dimenziji ipak imaju više slobode, više kontakta, bolje funkcionisanje nervnog sistema, bolji način mišljenja što sve zajedno obezbeđuje nešto veći doprinos u razvoju civilizacije uopšte i razvoju kosmosa ali se on uglavnom zadržava na nekolicini izuzetno razvijenih osoba,a da iza njih ne postoji kontinuitet nego velika razlika u odnosu na relativno solidan nivo širokih masa.

Osma dimenzija je vrlo stabilna sa, doduše, dosta velikim brojem negativnih istupanja ali su ona vrlo blaga, bezopasna, često beznačajna. To daje sigurnu stabilnost ovom sistemu pa on nikada nije došao u situaciju da ima nekih makar i tendencija ka destabilizaciji ili nekim negativnim pojavama ozbiljnije prirode.

Osma dimenzija je donja u srednjoj grupi razvoja koja sadrži 8., 7., 6. i 5. Kada jednoga dana budemo kao rasa prešli u ovu osmu dimenziju tada će već biti mnogo lakše, pristupačnije, jasnije kuda idemo, šta nas očekuje kao i šta treba da uradimo dodatno da bi naš napredak bio ne samo kontinualan, stabilan nego i da bi se on odvijao brže nego što je to predviđeno. Zbog toga, osma dimenzija predstavlja prekretnicu u pozitivnom smislu kada se potencijali ljudi ponovo bude, ponovo počinju da dolaze do izražaja što će se u narednim dimenzijama još više osetiti.


SEDMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlozelena)

U ovoj dimenziji, ljudi imaju daleko bolji uvid u paranormalne pojave već sa rođenjem tako da postoji mogućnost vrlo visokog razvoja znatnog dela ljudi. Stoga oko 70% osoba prelazi nivo od 98,9%, 10% dostiže 99,9% a 2% je prosvetljeno.

Ova civilizacija je za klasu ispred ovih ispod nje jer je pružila solidan broj ekstra razvijenih bića uz istovremeno nešto bolji prosečni nivo funkcionisanja nervnog sistema, nešto veći broj prosvetljenih i prve znake šireg zanimanja za kosmos, bolje obaveštenosti i većeg broja osoba koje se, doduše sa nedovoljno uspeha, ipak bave kosmosom i pitanjima u vezi sa kosmosom. Sedmu dimenziju karakteriše mali broj negativnih misli i dela tako da je ona izuzetno stabilna i tu ne postoji, praktično, nikakva šansa za destabilizaciju civilizacija koje na njoj žive.

Kada ljudi budu došli u sedmu dimenziju, barem većina od njih, tada će mnoge stvari postati vrlo jasne, shvatljive, ljudi će shvatiti da su im mnoge mogućnosti dokučive, da su im pred nosom, da je potrebno samo se nešto više usmeriti, koncentrisati na duhovni razvoj, na sveta znanja kako bi bili još bolji.


ŠESTA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: žuta)

Ovde 80% bića ima funkcionisanje nervnog sistema preko 98,9%, njih 10% dostiže 99,91% a 4% je prosvetljeno.

Civilizacije sa svešću koje žive u ovoj dimenziji su dale dva-tri velikana kosmosa i dosta veliki broj izuzetno važnih osoba u kosmičkom i duhovnom smislu. Interesovanje za kosmos i odnose sa njime je u ovoj dimenziji znatno tako da se oko 30% tih bića sa manje ili više uspeha bavi duhovnošću i kosmosom uopšte.

Za šestu dimenziju se može reći da predstavlja granicu u kojoj ne postoje više nikakve negativne misli ili dela. Dakle, od šeste pa naviše tako nešto ne postoji. Postoje i dalje manje ili više sitnih negativnosti koje igraju još manje opasnu ulogu nego kod sedme dimenzije.

Šesta dimenzija predstavlja već ozbiljan nivo duhovnog razvoja te civilizacije koja u njoj postoji. Tu više nema dvoumica, nema više neznanja. Tu su sveta znanja postala sastavni deo života, njihov normalni deo. Sveta znanja su nešto na čemu se bazira život ovih zajednica i koja predstavljaju nepresušan izvor daljeg napretka, vizije, perspektive i svega pozitivnog.


PETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: teška sivoljubičasta)

Oko 90% ljudi ili drugih bića dostiže NFNS od 98,9%, 10% dostiže 99,92% a oko 5% je prosvetljeno.

Ova dimenzija je prva, u odnosu na niže dimenzije koje to nisu u stanju, dala nekoliko desetina izuzetnih velikana kosmosa, veliki broj izuzetno važnih osoba i u kojoj se polovina tih bića interesuje za duhovnost i kosmička pitanja.

Peta dimenzija je karakteristična po tome što u njoj ne postoje čak ni srednje negativne misli, postoje samo blage ili vrlo blage, što govori o apsolutnoj stabilnosti svih civilizacija koje tu žive.

Peta dimenzija, poslednja u grupi srednjeg razvoja, predstavlja pripremu za veliki skok prema raju. To je poslednja dimenzija u kojoj još ne postoje snažni porivi, snažne želje, orijentacije, usmerenost za poboljšanje načina mišljenja, funkcionisanja nervnog sistema, za istraživanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Još ne postoji ta snaga koja je neumoljiva, ni želja koja je neutoljiva, kao što postoji u prvoj grupi dimenzija, ali se ona u petoj dimenziji formira, javlja se posebno kod desetak procenata populacije što neminovno dovodi do aktiviranja i ostalih bića tih civilizacija u istom smeru.

Znači, u petoj dimenziji, definitivno počinje aktiviranje koje u narednim dimenzijama više neće moći da se zaustavi jer će to biti opredeljenje i usmerenje cele nacije.


ČETVRTA DIMENZIJA

(U Stubu, osnovna boja slonove kosti prošarana krivudavim vertikalnim crticama raznih boja.)

Oko 95% bića koja na njoj žive ima NFNS od 98,9%, njih 10% ima 99,93% dok je oko 6% prosvetljeno.

Ova dimenzija spada u one koje omogućavaju moćan razvoj civilizacija koje u njoj žive što znači da je ona prva na lestvici kod koje se broj velikana kosmosa meri stotinama a broj ekstra razvijenih bića na desetine hiljada. Ovde se 60% bića interesuje za kosmos i duhovnost a njihova znanja i istraživanja daju zadovoljavajuće rezultate.

Četvrta pripada grupi dimenzija u kojoj žive izuzetno razvijene civilizacije sa svojim stabilnim sistemom, stabilnim stavovima i potpunim uklapanjem u volju Stvaraoca, osim retkih izuzetaka kod kojih su misli blago ili jedva primetno negativne.

Ova dimenzija je donji sprat velikih promena, donji sprat priprema za definitivnu orijentaciju ka putu Stvaraoca. Civilizacije iz te dimenzije imaju vrlo jasne stavove i pozicije u odnosu na Put stvaraoca, na sveta znanja, na proučavanje paranormalnih pojava, na svesno podizanje određenih kadrova koji će se razvijati isključivo u smislu duhovnog razvoja, u paranormalnom smislu, kojima će to biti profesija, životni put.

U ovoj dimenziji se, dakle, celo društvo organizuje, usmerava, konstituiše da se obezbedi što pravilniji, organizovaniji, sistematizovaniji put koji će ih preko treće dimenzije dovesti u vrhunsku moguću dimenziju za živa bića, u drugu dimenziju.


TREĆA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlosivo-ljubičasta)

100% bića koja žive u ovoj dimenziji ima NFNS od 98,9%, 10% ima 99,94% dok je oko 7% prosvetljeno.

Ova dimenzija je izuzetno stabilna, u njoj nema, praktično, ni jedne osobe sa negativnim mislima, stavovima i delima a većina ovih bića ima vrlo pozitivan način mišljenja.

U njoj počinje da se razvija istraživanje duhovnih energija i paranormalnih pojava kao nacionalna pojava i interes mnogih civilizacija koje na njoj borave.

Treća dimenzija pruža odlične uslove za razvoj bića koja u njoj žive a poseduju Svest. To je stoga što su uslovi za razvoj duhovnosti izuzetno veliki. Treća dimenzija je prva u kojoj su tela znatno vazdušastija, znatno lakša nego u prethodnim dimenzijama. Idući na više dimenzije, ovo smanjenje gustine je u početku išlo vrlo sporo, zatim nešto brže, da bi se tek u poslednje dve dimenzije to moglo ozbiljnije primetiti, ali tek ova dimenzija, treća u rangu, omogućava znatno smanjenje gustine i težine što obezbeđuje snažno rascvetavanje duhovnosti jer su problemi koje gustina nameće dobrim delom razrešeni. Stoga ova, treća, dimenzija ima jako veliki broj bića koja spadaju u velikane kosmosa i ogroman broj onih koji su ekstra visoko razvijeni. Oko 70% tih bića bavi se duhovnošću ili istraživanjem kao poluhobi ili na poluprofesionalan način.

Treća dimenzija predstavlja realizaciju dobrog dela onoga što je četvrta dimenzija organizovala, pripremila, aktivirala, inicirala. U trećoj dimenziji više nema inicijacija a sve aktivnosti čiji cilj je pravilan način mišljenja, usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca, proučavanje paranormalnih pojava, svetih znanja su u punom zamahu i u maksimalnoj realizaciji.


DRUGA DIMENZIJA (RAJ)

(Boja u Stubu: prozirna sa povremenim mehurićima, samim ili u manjim grupicama)

100% bića koja na njoj žive dostiže NFNS od 98, 92%, njih 10% ima 99,98% dok je prosvetljenih 8%. Ovakav nervni sistem su imali i ljudi dok su jedno vreme boravili u raju.

Druga dimenzija je kruna razvoja materijalnih ili nematerijalnih živih bića koja poseduju svest. Ona tu imaju najrazređeniju masu koja, praktično, ne nanosi nikakve probleme niti ima bilo kakve otežavajuće okolnosti po život, funkcionisanje i razvoj. Bića koja žive u ovoj dimenziji sa lakoćom i zadovoljstvom nose i koriste svoje telo, pokreću se savršeno lako koracima od par hiljada metara, mogu da skoče uvis do 300 metara.

U ovoj dimeziji postoji najveći broj velikana kosmosa od živih bića, ima ih znatno više nego onih iz treće dimenzije, dok se oni koji zauzimaju izuzetno važna mesta u duhovnosti nalaze u ogromnom broju.

80% tih bića se interesuje za duhovnost, analizira je, proučava, primenjuje sakupljena znanja, ima izuzetno visoku svest o zajedništvu, o važnosti svetih znanja, njihovom očuvanju, primeni. To su bića sa, u proseku, izuzetno pravilnim načinom mišljenja, pravilnim načinom ponašanja.

Njihove izuzetno visoke duhovne mogućnosti, ne samo njihovih velikana nego i velikog broja populacije nose, međutim, i opasnosti od slučajne ili namerne greške u mišljenju ili ponašanju jer mogu biti vrlo kobne i naneti velika zla. Zbog toga, civilizacije u ovoj dimenziji snose veliku odgovornost za očuvanje svetih znanja i očuvanje funkcionisanja kosmosa.

Ova dimenzija je predstavljala ne samo vrhunac mogućnosti civilizacija živih bića u kojoj su ljudi jedno vreme boravili, nego predstavlja i izuzetno moćne i snažne istraživačke pretenzije i sklonosti svih oblasti paranormalnih pojava, istraživanje duhovnih energija, svetih znanja i svega onoga što nije materijalno a što civilizacijama na ovom nivou omogućava jedan bezbrižan, bezbedan, prijatan, stvaralački, kreativan život.

Druga dimenzija je kruna mogućnosti ljudskih i drugih živih bića. Tu se sve ono što je u trećoj dimenziji bilo u punom zamahu postepeno stabilizuje, završava, zaokružva, stavlja se krov na zgradu, stavlja se tačka na "i".

U zavisnosti od dužine boravka u drugoj dimenziji, civilizacije se razlikuju utoliko što su na samom početku počele da stavljaju krov na zgradu, počele da je privode kraju da bi se posle određenog vremena boravka u ovoj dimenziji sve to svodilo na stavljanje poslednjih crepova, stavljanje tačke na "i" a posle dovoljno dugog vremena provedenog u ovoj dimenziji nastao period efektuiranja onog što se tokom 12 dimenzija postepeno gradilo. To je period uživanja u plodovima svoga rada, u plodovima rada predaka tokom hiljada i hiljada godina.

To je period života u raju koji karakteriše gotovo apsolutna usklađenost sa voljom Stvaraoca, gotovo savršen način razmišljanja i delovanja, duboka duhovnost, duboko proučavanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Ta bića doživljavaju blagu nirvanu, sreću, zadovoljstvo, ispunjenost, veliku ljubav prema Stvaraocu, prema svim bićima, prema Energijama. Njihov život je ispunjen radom u kome osećaju izuzetno zadovoljstvo, prijatnost, sreću. Rezultati toga rada su potpuna ispunjenost Stvaraocem, potpuna saznanja o svetim znanjima, stabilnost društvene zajednice, njena izuzetna harmoničnost, blagostanje, uživanje, sreća.


PRVA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: bela)

Živa bića u ovu dimenziju nemaju pristup, ona je rezervisana za duhovne i ostale energije. U odnosu na dimenzije u kojima postoje živa bića, ova dimenzija je neuporedivo razvijenija u duhovnom smislu, moćnija, sa neuporedivo većim znanjem. Jednom rečju, za razliku od kontinuiteta razvoja od 13. do 2.dimenzije, ova dimenzija predstavlja neverovatni skok, predstavlja ogromnu razliku u odnosu na niže dimenzije. To, praktično, znači da nikada nisu niti će moći da se porede dostignuća ni potencijali živih bića sa većinom energija iz prve dimenzije.

Ova dimenzija ima neizmerne mogućnosti saznanja o svim pojavama iz paranormalnog sveta koja su dostupna isključivo izuzetno razvijenim pojedincima bilo iz koje dimenzije s tim da što je dimenzija viša to je veći broj živih bića koja u nju mogu ući i to je veća dubina saznanja do kojih ona dolaze.


NULTA DIMENZIJA

U daljini, gore vidi se svetlost kao Sunce sa blagom izmaglicom. Ova Nulta dimenzija predstavlja energetsko polje Stvaraoca.

Kao što je nepremostiva razlika izmeđi prve dimenzije i ostalih dimenzija ispod nje u kojima žive živa bića, tako je i nepremostiva razlika između energetskog polja Stvaraoca i energija kosmosa koje je on stvorio. Upravo ta razlika predstavlja, sa jedne strane, potencijal za stvaranje novih, još inteligentnijih, složenijih, moćnijih energija a sa druge strane taj jaz između energija i Stvaraoca predstavlja veliku šansu i izazov za sve razvijenije energije da se što više približe Stvaraocu, bez obzira što ga nikada neće moći dostići.

Ovo polje je nedostupno čak i energijama a kamoli živim bićima. Pa, ipak, određena vrhunski razvijena živa bića, posebno ona koja mogu da pomognu razvoju celokupne svoje civilizacije, mogu da iz nulte dimenzije crpe određena znanja, pomoć, potporu i savete koji će im u tome pomoći.



Idealni poredak



PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA

Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze:


- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;

- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.


U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?

Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja čoveka posle više prethodnih mutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja završi, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela.

Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro došlo, jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i skraćenje perioda do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored kašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje svih svetlećih tela kojima pomažemo.

Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?

U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela.

Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnosti za koje je neophodno da se uključi desna polovina mozga.

Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će desna polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije.

Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina.

Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u naše vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je starija od 16 godina.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost, velike paranormalne moći, izvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira na to da li su nešto posebno preduzimale.

Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička crta biti potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas.

Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od naše


PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA

Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo čoveka druge faze razvoja koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovne mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja, produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna polovina mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela.

Da li tu postoje neke mogućnossti?

Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca.

Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina.

Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine, elastičnosti, istrajnosti.

Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.

Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.

Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam.

Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.


TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do kontakta sa svetlećim telima razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje, u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja ljudske civilizacije prema duhovnim energijama.


1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo

2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo

3. Od 20.000 do 60.000 godina

posle kontakta…………………....vrlo sporo

4. Od 60.000 do 120.000 godina

posle kontakta…………………….sporo

5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja

6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja

7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj

8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj

Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za duhovnošću, zarad balansa.


ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE

Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u budućnosti.

Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranja kriza i napetosti među državama, ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji da neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanac nuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju.

Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države obavezale da dalje neće ratovati i da će međusobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih drugih država. Ova varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravo zbog teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u odnosu na susedne narode i države.

Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje bi bile protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnim delovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države, donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju eskalirao u hladni rat, netrpeljivost, odbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu.

Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti svetih znanja i besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatalo sveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije.

Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo konfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razonodu i bavljenje onim hobijem za koji osoba ima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost.

Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama.


IDEALNI POREDAK

Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati, kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima istraživanja, jer se nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne energije stoga prenose ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime, nego i da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.

Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno deliti ljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu situaciju.

Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama, termoelektranama itd, ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.

Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje određenih poslova.

Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.

Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije.

Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu bazu koju smo jednim imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“?

Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne i nematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos.

Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“. Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije već duže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i organizuju njenu distribuciju.


IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN

Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac razvoja ljudske civilizacije.

Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan plan u vezi sa njegovim razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre svega klime, na njegov razvoj.

Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran, zamišljen, zašta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina.

Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće, bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetno snažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina da nije došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela.

Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i dela bila na niskom nivou, kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno brže razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od pojave prvobitne zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju.

Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi prethodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanja ljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih misli ljudi, pa je umesto da je početak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije, nego i spasiti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zakašnjenja pred samim razvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo.


LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK

Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo zadovoljnim, smirenim, opuštenim?

Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer nijedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj zemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično nedostižna.

Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji, nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nije imao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije.


IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU

Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledica drugačije strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su ona neprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen.

Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja normalni način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile. Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došla do nivoa na kome mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacije koje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetno sporo, slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve manje problema.

Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje treba rešiti, kao i broj negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela za razvoj ljudi. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije najsavršenijih, najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog razvoja negativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka, svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalo potrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi zaostajanje od oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina razmišljanja.


NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća promena, kao posledica širenja svetih znanja i proizvoda iz kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovo bez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi i time znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima.

Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz 12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti oko zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostali negativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanja svetlećih tela.

Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha, nego predstavljaju preduslo, uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupne ljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija na razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za zrelim svetlećim telima – majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000 godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat, kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnog poretka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu, jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti.


OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI

Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a koje nismo spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih mnogobrojnih promena.

Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi, odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari, nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnosti koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su planirali.

Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvo omogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškim uslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na površinu, razlije se, preplavi roditelje tako da oni požele da je iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja, bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je danas, uopšte moguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time dati mogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako duhovne energije zamišljaju.

Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima samo ljubav, privrženost, doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećiti svoje roditelje.

Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno oslobođena najvećeg problema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samo život dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se, osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivog života dece i omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja pravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu mogle dovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg funkcionisanja nervnog sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece skreću u pogrešnom pravcu. To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka.

Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice, neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog stanovništva, ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad u livnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju životnog konfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u načinu života ljudi koje donosi Idealni poredak.


POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI

Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnih energija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko 100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet.

Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili uraditi bilo šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalaze pred Idealnim poretkom?

Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnog poretka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, u energetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima, na ono što mu govore duhovne energije.

U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način razmišljanja i delovanja.

Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati negativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće biti svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono, svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja odbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za širenje svetih znanja.

Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo podseća na neku prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje mnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti sveta znanja kao nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima.

To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj koji će kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja.

Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog razvoja, čiji se jedan elemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bi sa osvajanjem prirode čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim interesima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje i uklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio, postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da običan čovek nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samo otklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetno korisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo da sada postigli.

Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina godina i dostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem informacija od duhovnih energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000 godina. Od tog momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa.


RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH

Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50.

To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke, koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka srozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje ljudsko društvo.

Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnih i malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražili poboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih društvenih uređenja koja bi bila pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi: bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.


ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE?

Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće energije, živa bića i mrtva materija.

Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija, složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne može menjati, ne može se od njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvoja ljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o gašenja ljudske civilizacije.

Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?

To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000 gdina određena za nosioca pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti.

Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?

Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj za ljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela.

To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno mali broj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru.

Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori kosmosa.

Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu.

Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju.

Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i superkreativne ličnosti.



Aktivni i pasivni tip prosvetljenja, paraprosvetljenje



PROSVETLJENE

Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može dostići svaki čovek ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo visoko razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su:
posvećenje nekoj humanoj ideji (što podstiče pozitivno mišljenje i angažovanje koje ne dovodi u velikoj meri do stresnih situacija i većeg broja negativnih misli koje oštećuju funkcionisanja aure, ujedno je i preduslov za postizanje narednog uslova)
postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema (predstavlja stepen čistoće aure i sinhronizaciju njenog funkcionisanja ali je i preduslov narednom zahtevu za prosvetljenje)
dostizanje vrhunskih paranormalnih moći (ovaj uslov se lakše zadovoljava istraživačkim radom u domenu duhovnosti)

Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom svog života doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.

Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
u fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, one se podmlađuju, aktiviraju, fizičke mogućnosti rastu, sve hronične bolesti se povlače, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata;
u psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja jer mnogi nerealni strahovi i brige nestaju zbog mogućnosti predviđanja pojava, čime je svako iznenađenje isključeno;
u pogledu paranarmalnih moći promene su svakako najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost, čitaju misli, vide uzrok i vrstu bolesti i znaju način njenog uklanjanja energijama itd. Izvor njihove velike mudrosti i znanja predstavlja mogućnost neprekidnih kontakata sa zrelim svetlećim telima, spiritualnim bićima i samim Jedinstvenim poljem, odnosno Stvaraocem;
u pogledu normalnih mogućnosti, ne postoje stvari koje oni ne shvataju, počev od savršenog poznavanja funkcionisanja ljudskog organizma, ljudske psihe, rešavanja ekonomskih problema, proizvodnje hrane, pa do pozitivnog uticaja na mase, jačanje tolerancije među ljudima i državama i obezbeđenje mira u svetu.

Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoju ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. Samo tada će nade Stvaraoca i trud koji su u tu osobu uložila Spiritualna bića, kao i njen trud, uroditi plodom.

U prosvetljenju postoji tzv. aktivni i pasivni tip prosvetljenja i praprosvetljenje.



AKTIVNI TIP PROSVETLJENJA (spiralni razvoj svesti)


Prvi kriterijum:

To je posebna vrsta prosvetljenja koja se dešava u svega 10-15% slučajeva. Ono se ogleda u izuzetno visokim mogućnostima kontaktiranja sa duhovnim energijama, lakoćom kontakta, lakoćom uspostavljanja relacija, iskorišćenja pomoći energija, jednom rečju vrhunski dobri odnosi sa energijama.


Drugi kriterijum:

Savršena lakoća postizanja efekata vezanim za različita delovanja energija koji se ogleda u nonšalantnom odnosu prema energijama koje one savršeno prihvataju i realizuju sve što se od njih traži.


Treći kriterijum:

Uspostavljanje kontakta sa velikim brojem centara u kosmosu, posebno onih koje gotovo isključivo koriste samo energije za pomoć u svom načinu delovanja.


Četvrti kriterijum:

Stvaranje jednog prijateljskog odnosa sa mnogim energijama koji je zasnovan na dubokoj humanosti te osobe, njenom moralu, njenoj želji za razvojem, za saznanjem, za usavršavanjem i neutoljivoj želji za razvoj ljudske civilizacije.

To su četiri uslova za prosvetljenje na ovaj način koji, kada su ispunjeni omogućavaju sve one moći, sve pogodnosti, sve zaštite, ali naravno i obaveze koje svi oblici prosvetljenja imaju.

Spoljašnji efekti ove vrste prosvetljenja nisu tako vidljivi kao kod onih ostalih 85-90%. Pre svega izostaje onaj savršeni mir ili blaženstvo, tzv. nirvana, dok su neki oblici i vidovi karakteristika prosvetljenih osoba blaži ili manje izraženi kao: čitanje misli, spontano viđenje aure i neki drugi oblici karakteristični za većinski način prosvetljenja (85-90%), dok su drugi vrlo slični kod oba tipa prosvetljenja kao što je postepeno vraćanje fizičkih osobina na nivo tridesetpetogodišnjaka, odlično razumevanje privrede, politike, raznih nauka.


PASIVNI TIP PROSVETLJENJA

Razlike između aktivnog načina i načina tih 85-90% prosvetljenih je pre svega u načinu kako se do prosvetljenja došlo.

Razlika je, dakle u putu kojim se išlo, a koji je najviše na Dalekom istoku korišćen, koji se prenosio, praktičnog sa jednog na drugog prosvetljenog i koji su istočnjačke religije i filozofski pravci potsticali kao pravilan put do prosvetljenja. Stoga je njihov način razvoja doveo do drugačijeg kvaliteta prosvetljenja, pri čemu se može računati da je nivo, u oba slučaja jednak.

Kod njih je put ka prosvetljenju bio okrenut ka unutra, ka duhovnom miru, potpunoj opuštenosti, blaženstvu, ka uklanjanju negativnih misli i svih uzroka koji bi ometali ovaj mir, a zatim je taj mir omogućavao prodor do visokih paranormalnih moći koje su se, u većini slučajeva ogledale u efektima pojedinih energija, umesto u samim kontaktima sa energijama. To znači da su oni koristili neke mogućnosti, neke efekte, ali nisu upravljali energijama, nisu imali zajedničkih delovanja, nisu u većoj meri kontaktirali sa energijama, niti koristili njihovu pomoć. Njihovi kontakti su bili teški, povremeni, skoro iznuđeni, jer u tim kontaktima nije bilo prisnosti, lakoće, nonšalantnosti, nego su oni vršeni gotovo sa strahopoštovanjem, sa uzdržanošću, distancom, sa rezervisanošću.

To je bilo iz prostog razloga što su oni videli suštinu u njihovim efektima koje su mogli da koriste, bez želje da bolje upoznaju energije, da ih proučavaju, da sagledaju njihovu suštinu, čak ni pojedinih energija, a kamoli energetsko stanje kosmosa, njegovu organizaciju, strukturu i energije koje su u njemu najbitnije. Zato su oni često mogli da koriste određene vrhunske paranormalne moći, jer su njima težili, jedino su njih sagledavali, dok su energije koje su im to stvorile, koje su im to omogućile bile u pozadini, za njih gotovo skrivene. Ni same energije nisu mogle da se nametnu osobama koje su se razvijale prema prosvetljenju, jer su shvatale da to nije cilj molbi i molitvi ovih osoba.


PARAPROSVETLJENJE

Ovaj način prosvetljenja u suštini predstavlja jedan krupan korak napred u odnosu na standardni vid prosvetljenja. Zapravo samo iz ove manje grupe prosvetljenih, od oko 800 osoba, stvoreno je 99% paraprosvetljenih, što znači da ovaj vid prosvetljenja omogućava nastavak, produženje, produbljenje mogućnosti prosvetljenih osoba i ujedno dostizanje vrhunskim mogućnosti čoveka, uopšte. To znači da paraprosvetljenje, zahvaljujući upravo ovim osobinama, naravno ne postižu sve osobe iz manjinskog broja prosvetljenih, ali je sastav grupe paraprosvetljenih gotovo u potpunosti iz grupe koje su imale put razvoja aktivnog prosvetljenja.

Postoje u ovoj grupi paraprosvetljenih varijante koje se odnose na različite načine kontakta sa duhovnim i drugim energijama, na različite mogućnosti saradnje sa njima, što opet čini niz podgrupa u ovoj relativno malobrojnoj grupi prosvetljenih osoba kojih je do sad bilo sve skupa 75.

Ove osobe dobijaju posebna zaduženja koja su mnogo ozbiljnija i mnogo značajnija, ne samo za razvoj ljudske civilizacije, nego i na relaciji između čoveka i kosmosa i kosmosa, uopšte. Stoga posle sazrevanja svetlećih tela ovih osoba, posle njihove biološke smrti, njihova zrela svetleća tela ne odlaze na mesta moći, nego na specijalne zadatke, među koje spada i tzv. Kontrolni punkt. Kontrolni punkt ima zadatak da sem nadgledanja funkcionisanja mesta moći na Zemlji, uspostavlja kontakte sa mestima moći na drugim planetama i staništima živih bića, obavlja određene poslove vezane za saradnju svetlećih tela kao majstora kosmosa, predstavljaju oficire za vezu i učestvuju u planiranju delovanja ovih majstora kosmosa.

Na području Zemlje i ljudske civilizacije, jedan od zadataka koja dva zrela svetleća tela mogu vršiti, jeste vraćanje u prošlost, radi prenošenja znanja iz sadašnjosti u prošlost, kako bi se pozitivnom promenom prošlosti postigli pozitivni efekti u sadašnjosti, a još bolji u budućnosti.



U prosvetljenju postoje 33 stepena, i to važi za sva živa bića u kosmosu, sa fizičkim telom ili bez.

Osobe koje pripadaju pasivnom tipu prosvetljenju po pravilu ne prelaze 10-ti stepen.

Paraprosvetljenje podrazumeva nivoe koje prelaze deseti stepen, pri čemu postoji veliki prelaz, veliki jaz između mogućnosti, zadataka, moći, kod 24. na 25., kao što je još veći izazov prelaz sa 31. na 32. stepen, i to ujedno predstavlja velika iskušenja koja treba preći. Osobe koje su na 32. stepenu prosvetljenja dobijaju za realizaciju 50% svojih zadataka koji su vezani za njihovu civilizaciju i planetu na kojoj su nastali, dok 50% predstavljaju zadaci koji su vezani za kosmos, kao pomoć energijama u rešavanju određenih problema u kosmosu, dok osobe na 33. stepenu prosvetljenja imaju čak 90% svojih zadataka koje su vezane za kosmička pitanja u koje se oni godinama uvode i osposobljavaju od strane duhovnih energija, da bi samo 10% vremena ili zadataka posvećivali planeti i pomoći u okviru svoje rase.

U istoriji čovečanstva poznate su samo tri osobe koje su dostigle 33. stepen prosvetljenja, to su bili Gotama Buda, Isus Hrist i Sri Sathya Sai Baba.

Osim ovih 33. stepena paralelno postoje još nekoliko vrhunskih nivoa koje su po pravilu u svom razvoju postigle osobe sa visokim stepenom prosvetljenja kako bi u što većem obimu mogle pomoći razvoju svojih civlizacija.

U istoriji ljudske civlizacije prosvetljenje je dostiglo svega oko 35.000 ljudi, od kojih je tek svaki 5 uspeo svojom kreativnošću da pomogne da mu sazru svetleća tela, što govori da se na svim mestima moći na planeti Zemlji nalazi ukupno oko 14.000 zrelih svetlećih tela (od svake osobe po dva zrela svetleća tela: prvo, koje je pratilo nekoliko stotina generacija ljudi a nastalo je od iskre koju je emitovala Hristova energija, i drugo, koje nastaje kao zasluga za duhovne napore u toku života osobe).


Nastavit će se...