Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubiša Stojanović - 3. dio

LJUDSKA AURA

O auri se, uopšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta na ovoj strani su preuzeta iz knjige » Aura« iz 2004. godine autora Lj. Stojanovića.

Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivo vezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo i aura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinim činiocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našu dušu.

Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da sveta znanja iznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi i načinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni razvoj čoveka.

Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališu promene u auri koje su dovele do bolesti.

Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar, muza, nadsvest i sl., a koju je dr Stojanović nazvao SVETLEĆE TELO, jer izgleda kao svetlosna plazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvoju čoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore nude sveta znanja.

SASTAV I GRAĐA AURE

Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i bele bioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogu postojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.

Ulaz bele bioenergije na površini aure

Raspored nekih meridijana u auri

Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne kreće kao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice i sitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čiji završeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tih kanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.

Energetski stabilizator

Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približno na nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalno funkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri i telu.

Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi bele bioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva sva bela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos prema raspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.

Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima meridijanima.

Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulazi u gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je u sledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dve dimenzije, ima se utisak njegove rotacije.

Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotaciji energetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnih loptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskom stabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.

Siva bioenergija

Centralni kanal i sedam glavnih čakri

Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće kroz cevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti sa višim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.

Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnu aure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanal prolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergije koja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra, postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pet tačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure. Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i dalje do ulivanja u centralni kanal.

To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi u auru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.

Spoj sive i bele bioenergije

Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.

Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao neka građevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos. To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sive bioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne preuzima sivu bioenergiju.

Kretanje bele bioenergije

Plućni meridijan pri ulasku u telo

Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su mu se kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže do energetskog stabilizatora.

Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a ne samo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji, svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično na suprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako ne bi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.

Mehanizam rada čakri

Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju je prolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do kraja kanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim, prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegove zidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polako prodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre, Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:

"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakra broj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.

Položaj kanala 7 velikih čakri u auri i kretanje sive bioenergije

Normalno funkcionisanja čakri

Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže u izbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju".

Razvoj svesti

Život čoveka začinje se spajanjem spermatozoida i jajeta, a njegov pravi život, život njegove svesti započinje u tom istom momentu stvaranjem njegove aure. Danas ćemo govoriti o razvoju svesti. Svest čoveka se razvija vrlo sporo. Prvi znaci bilo kakve svesnosti ljudskog embriona javljaju se tek dvadesetog dana posle začeća. To je momenat kada počinje da funkcioniše energetski stabilizator i time stvara prvu, dosta slabu i nerazvijenu cirkulaciju bele bioenergije u auri koja se rađa. Ipak, prvi znaci svesnosti u nekom ljudskom smislu nastaju u četvrtom mesecu trudnoće, kada embrion počinje da prima spoljašnje nadražaje i postaje ih svestan. Javljaju se prve misli koje se u prvo vreme sastoje od reakcija na spoljne efekte, pre svega na svetlost, toplotu, hladnoću, bol, strah od jakih zvukova ili udaraca u stomak. U šestom mesecu embrion počinje da emituje misli vezane za osećanja prijatnosti, nervoze, napetosti, posebno strahova. U početu se to razmišljanje odnosi samo na prijatnost i neprijatnost doživljaja koje prima njegova aura i njegovo telo, a čiji su uzroci izvan njega. U sedmom mesecu, razmišljanje svesti ne odnosi se samo na doživljaje, izazvane spoljašnjim uzrocima nego i na one koje se javljaju u samom telu i samoj auri. Tokom osmog meseca može se smatrati da je svest još nerođenog deteta dostigla nivo koji će imati i pri samom rođenju. Do rođenja se najviše javljaju misli koje su vezane za osećaj blaženstva, zadovoljstva, ali i vrste negativnih misli, osim onih koje se javljaju u kontaktu sa drugim ljudima kao što su žalost, mržnja, ljubav.

Posle rođenja, svest se razvija zahvaljujući kontaktima sa spoljašnjim svetom putem aure i tela, zatim doživljajima koji dolaze iz aure i tela, kao i analizom svih tih doživljaja. Kasnije, svest počinje da stvara svoje predstave i svoje mišljenje o tim doživljajima, u prvo vreme vezano za njihovu prijatnost i neprijatnost, zatim za korisnost i štetnost u odnosu na tu osobu.

U prvoj i drugoj godini života ona saznaje i nove, suptilnije odnose između nje i okolnih stvari, drugih živih bića i ljudi, kao i prirode. Prva faza reagovanja svesti uvek je vezana za štetnost i korisnost tih spoljašnjih faktora po to biće, da bi se kasnije, na bazi prvih iskustava, a zatim i sve više novih, stvaralo mišljenje o okolnom svetu kao i o sebi samom. Taj proces u principu traje celog života.

Šta je to svest?

Svest se sastoji od bele bioenergije, odnosno bela bioenergija ima svojstvo da može da primi informacije spolja, izvan nje, da ih skladišti, analizira, da izvodi zaključke, postajući tako pametnija, sa više znanja i više iskustva. Svest čoveka se nalazi u onoj količini bele bioenergije koja se nalazi u njegovoj auri i telu. Ona nema nikakve veze sa drugim belim bioenergijama izvan aure, barem ne u smislu svesnosti. U slučaju fizičkog kontakta sa aurama drugih ljudi, kada se one međusobno prožimaju, kod normalnih ljudi ne postoji mogućnost otkrivanja saznanja svesti druge osobe. To se u normalnim situacijama obavlja u simboličnoj količini i može se slobodno zanemariti.

Kakvu ulogu ima ljudski mozak?

Njegova uloga podseća na uloge pojedinih organa u ljudskom telu koje imaju određene zadatke kao što je lučenje sokova, rad mišića, pumpanje krvi itd. ali se ipak u nečemu značajno razlikuje. Ta razlika se, pre svega odnosi na rezultat njegovog funkcionisanja. Ljudski mozak se, dakle razlikuje od ostalih organa u ljudskom telu, pre svega po onome što stvara. On je prvenstveno relej preko koga se emituju energetski talasi koji predstavljaju ljudske misli. Bez njega domet misli i sadržaj razmišljanja svesti bio bi izuzetno mali i vezan samo za najbližu okolinu.

Osnovno je pitanje: Ko misli?

Svest koja se sastoji iz bele bioenergije koja se nalazi u našoj auri ili mozak sa svojim ćelijama i svojom konstrukcijom? Odgovor je: i jedno, i drugo!

Mozak predstavlja mesto gde bela bioenergija aktivira neka razmišljanja kojima je, od njihovog razvoja do nekih konačnih zaključaka, potrebna pomoć prethodnih saznanja skladištenih u auri u korenima inteligencije ili znanja, koja bela bioenergija aktivira i koja kao sitan prah u obliku čestica znanja padaju na površinu mozga, omogućavajući beloj bioenergiji da brzim procesom preuzima ta znanja, analizira ih i donosi neke zaključke.

Tako dobijene zaključke svest ili bela bioenergija, koja se u tom momentu nalazi na području mozga, s jedne strane skladišti u ćelije mozga kao memoriju, a s druge strane to znanje i ti zaključci nalaze se trajno skladišteni i u beloj bioenergiji.

Ćelije mozga emituju misli i organizuju rad organa. One su zato i stvorene. Mozak, dakle predstavlja mesto gde se odvija proces razmišljanja bele bioenergije. Rezultati tog razmišljanja koje je izvršeno uz pomoć čestica znanja iz aure, skladište se u mozgu i on predstavlja prvu od dve memorije čoveka. Druga se nalazi u beloj bioenergiji. On, zatim to do čega se došlo, emituje u obliku misli.

Najvećim delom, nezavisno od mišljenja bele bioenergije, mozak organizuje sve procese u ljudskom organizmu. Ali rad mozga nije nezavisan u pogledu organizacije ljudskog tela, od spoljnih faktora. On putem nervnog sistema, a ovaj preko informacionih kanala i informacione energije, dobija potrebne informacije o spoljašnjem svetu preko aure, a one informacije koje naša čula mogu da zapaze, dobija preko nervnog sistema. Sve ove informacije pomažu mu da rad i ponašanje ljudskog tela prilagodi novonastalim uslovima.

To su osnovne funkcije mozga iz kojih se vidi da on predstavlja neophodan deo bez koga se razmišljanje ne može obaviti u onom smislu koji je koristan za čoveka.

Šta biva posle smrti?

Posle smrti dolazi do raspadanja aure. Siva bioenergija se raspršuje po slobodnom prostoru i gubi dalji kontakt sa aurom. Bela bioenergija se iz cele aure i tela skuplja, grupiše u obliku beličastog oblačića. Ona sadrži i informacionu energiju i zadržava sve glavne funkcije koje je aura imala za vreme života. Ovaj beli oblačić u momentu smrti sadrži i našu svest, način razmišljanja, znanja i iskustva koja smo tokom života sticali. Naša svest, dakle u okviru oblačića bele bioenergije, nastavlja da živi.

Što je aura bila složenija, odnosno savršenija i veća, to i naša svest ima veću energetsku snagu i veće mogućnosti. Kako se svest razvija tokom života u auri i telu, tako se njena kopija razvija u svetlećem telu. Posle smrti u svetlećem telu ostaje savršena kopija naše svesti, dok svest u obliku belog oblačića nepovratno odlazi u sigurne zone u kosmosu.

Da li svest posle smrti, lišena centra za razmišljanje – mozga, može dalje da razmišlja?

Može, jer ona ili mi u mentalnom smislu i dalje funkcionišemo, imamo misli i osećanja, ali se to sada doživljava na jedan drugačiji način od razmišljanja živog čoveka, zbog nedostatka fizičkog tela i informacija koje smo dobijali preko čula. Priliv pravih informacija je tada mnogo veći, ali je sfera interesovanja znatno izmenjena. Pored kompletno sačuvane memorije, ona stvara nove zaključke, dolazi do novih saznanja, ali na jedan drugačiji i lakši način, jer je sada motiv razmišljanja značajno izmenjen. Jedna od najvećih briga koju je za života naša svest trebalo da razrešava – briga o funkcionisanju i zaštiti sopstvenog tela, sada više ne postoji.

Oblačić bele bioenergije, koji predstavlja našu svest biva, posle smrti, usmeravan od strane određenih energija u pravcu Utočišta u kosmosu, gde će boraviti 20-30 000 godina.

Problemi koje svest treba posle smrti da razreava, tokom putovanja ka utočištu, svode se samo na to kako sačuvati belu bioenergiju od oštećenja, ili čak uništenja koje joj preti na tom putu. Ona, krećući se prema utočištu brzo uči, jer više ne postoje opterećenja, vezano za brigu o ljudskom telu, koja joj je potpuno zauzimala kapacitete. Ona je sada sva prožeta saznanjima, koja dobija na tom putu, kako da se sačuva od oštećenja. Ta sazanja oj stižu energetskim zracima sa svih strana. Zbog toga većina duša ili svesti stižu neoštećeni na Utočište.

Posle izvesnog lutanja, ona pronalazi put do sigurne zone u kojoj joj ne preti nikakva opasnost. Takvih Utočišta ima više i ona se po kvalitetu ne razlikuju. Svest obično u njima boravi po nekoliko hiljada godina, a onda često poželi da pređe u drugu zonu, koja je po sadržaju, delimično interesantnija. Teoretsko vreme života duše je neograničeno, ali u praksi dolazi do postepenog oštećenja ili potpunog dezintegrisanja, tako da od nje ne ostane nikakav trag.

Boravak duša ili svesti u Utočištima je vrlo sadržajan, jer se javljaju vrlo prijatni doživljaji kojih u toku života nema. Zbog toga i način razmišljanja svesti postaje sasvim drugačiji. Svest u utočištu pliva u određenim znanjima, opkoljena je, dakle energijom koja je prepuna određenih saznanja koja su korisna za nju i ona ih preuzima s lakoćom. Ta znanja se, pre svega, odnose na doživljaje zadovoljstva, prijatnosti, neopisive radosti i blaženstva. Iako ne postoje čula, ti doživljaji su čulni u obliku predivnih melodija, boja, mirisa, ukusa, dodira. Međutim, vrhunski doživljaj je onaj koji potiče od prijema vibracija, i on se ne može osetiti čulima, ali predstavlja najveće moguće zadovoljstvo.

Razmišljanje o onima koji su ostali među živima, zahvaljujući ovom predivnom stanju u kome se svest nalazi u Utočištu, mogu biti samo emisije ljubavi, najboljih želja i sreće. Svest ne može uspostaviti direktan kontakt sa živim ljudima, niti oni sa njom. Ona zadržava sećanje na one koji su ostali živi, ali to doživljava u izmenjenom obliku, pre svega, kao doživljaj i osećaj ljubavi koju emituje prema njima. To emitovanje prema poznatim osobama samo je incirano u svesti, a zatim se kroz energije utočišta multiplicira i pojačava. Ipak, ono predstavlja samo vrlo blago zračenje koje stiže do onih koijima je upućeno i izuzetno blagotvorno deluje na njihov život.

Nikakve štetne zrake, odnosno negativne emocije svest ne može emitovati prema ljudima.

Mozak je, ipak, najvažniji organ!

Mozak je, dakle, najvažniji ljudski organ, ali ne samo zato što bez njega nema razmišljanja, nego zbog toga što on organizuje rad celog ljudskog organizma zahvaljujući informacijama koje dobija preko aure i preko čula, kao i zahvaljujući razmišljanju svesti koje se obavlja u samom mozgu. Pored toga, emitovanje misli ne bi bilo bez energetske moći ljudskog mozga. Bez emitovanja misli čovek ne bi bio svestan onoga o čemu se u mozgu razmišlja. Čovek bi mogao živeti i bez emitovanja misli, ali bi onda, na primer išao negde, a ne bi bio svestan zašto tamo ide, ne bi govorio, kada bi gledao u nekom pravcu ne bi mu bilo poznato zašto tamo gleda, mada bi sve to bilo dirigovano iz ljudskog mozga. Emitovanje misli omogućava neuporedivo bolji rad celog organizma, sinhronizaciju rada mozga, čula i pojedinih organa i predstavlja uslov razvoja čoveka kao vrste.

Zašto se skladište saznanja u mozgu, ako se ona već nalaze u beloj bioenergiji?

Osnovni razlog je taj što je za kretanje bele bioenergije kroz auru i telo potrebno da prođe određeno vreme da bi se analiza nečega, ili razmišljanja o nečemu, završilo, a ono se može obaviti tek onda kada kroz taj deo mozga protekne određena količina bele bioenergije koja je učestvovala ili koja sadrži znanje potrebo za taj vid razmišljanja. Da bi se izbegao taj relativno dugi proces protoka odgovarajuće bele bioenergije kroz mozak, prethodna znanja se skladište u njemu i tadad ih bilo koji deo bele bioenergije, sobzirom na svoju moć kombinacije, razmišljanja i inteligencije, može odatle preuzeti i koristiti kao bazu za razmišljanje.

Nasuprot tome, posle smrti razmišljanje svesti se obavlja vrlo brzo zbog brze cirkulacije i protoka bele bioenergije, kao i zbog obavljanja procesa razmišljanja praktično u celoj zapremini bele bioenergije koja čini svest posle smrti. Činjenica da je ljudska aura u situaciji da povremeno, iz raznoraznih razloga izgubi određenu količinu bele bioenergije, me dovodi u pitanje znanje koje naša svest ima, jer se eventualni gubici odeđenih znanja u tom delu bele bioenergije brzo nadoknađuju protokom kroz mozak i preuzimanjem iz memorije znanja koja su tamo skladištena.

FUNKCIJE AURE

Život i rad aure odvija se, najvećim delom, kroz njenih deset funkcija i niz podfunkcija i sistema. Bez njihovog rada nezamislivo je ne samo normalno funkcionisanje već i postojanje ljudskog tela, jer ono predstavlja samo zgusnuti deo aure i u potpunosti je prožeto njenim normalnim sastavom

Ukupan rad aure može se podeliti na sledeće funkcije:

1. funkcija prijema i prenošenja paranormalnih informacija,

2. funkcija održavanja psihofizičkog zdravlja,

3. funkcija stvaranja elementarnih čestica koje određuju intelektualni domet,

4. funkcija kreativnog prilaza problemu,

5. funkcija paranormalnih mogućnosti,

6. funkcija održavanja dugog veka aure i tela,

7. funkcija komunikacija sa drugim osobama,

8. funkcija komunikacije sa svetlećim telom i duhovnim energijama,

9. funkcija održavanja genetskog koda,

10. funkcija sinhronizacije svih funkcija.

Pored ovih glavnih funkcija aure, postoji i čitav niz podfunkcija i manjih sistema koji su, takođe od velike važnosti za njen .život i pravilno funkcionisanje. Ovde su prikazane samo neke, najvažnije funkcije i podfunkcije da bi se shvatili osnovni elementi funkcionisanja aure i njen značaj za psihofizičko zdravlje i razvoj ljudi, kao i skrivene mogućnosti koje ona nudi.

Sve ove funkcije, podfunkcije i sistemi mogu biti pod uticajem raznih negativnih efekata, kao što su:

- stresovi,

- negativne misli i emocije,

- štetna zračenja,

- negativan uticaj zvezda i planeta,

- štetan uticaj tuđih aura (tuđih negativnih misli),

- delovanje raznih lutajućih zraka i energija,

Ovi negativni uticaji mogu dovesti tokom života do bržeg ili sporijeg degradiranja, čiji je rezultat:

- pojava bolesti, organskih ili psihičkih,

- loše funkcionisanje tela i psihe,

- gubitak životnog entuzijazma, bezvoljnost, nezainteresovanost, učmalost,

- intelektualno zaostajanje, odsustvo kreativnosti

- ubrzano starenje.

Realizacija četiri zakona bioenergije je preduslov za Isceljenje bolesti. Međutim, neophodno je znati da se četiri zakona bioenergije odnose na harmonizaciju Bioenergija u auri i očuvanje psihofizičkog zdravlja, ali oni ni na koji način ne utiču na popravljanje funkcionisanja ostalih sistema u auri. Stoga je psihofizički razvoj osobe, i posle uspostavljanja dobrog zdravstvenog stanja, ostao onakav kakav odgovara stanju funkcionisanja celokupne aure. Do poboljšanja dolazi samo u onom delu psihofizičkog razvoja na koji je negativno uticalo prethodno, a sada izlečeno oboljenje.

Idealno stanje aure podrazumeva harmoničan rad svih funkcija ponaosob i njihovu potpunu međusobnu sinhronizaciju. Efekti ovog stanja ogledaju se u sledećem:

* osoba je dobro raspoložena,

* opuštena i razdragana,

* oseća se ispunjena nekom vrstom zadovoljstva i sreće,

* orna je za život i rad,

* oseća povećanu moć zapažanja,

* ne zamara je intelektualno razmišljanje,

* kreativna je u skladu sa svojim afinitetima,

* zdravstveno stanje je dobro,

* crne misli i negativne emocije su retke.

FUNKCIJA PSIHOFIZIČKOG ZDRAVLJA

Zakoni Bioenergije

Zakoni bioenergije predstavljaju vrhunske rezultate istraživanja Ljubiše Stojanovića u oblasti funkcionisanja aure i tela, kao i mehanizama nastanka i isceljenja bolesti. Oni dokazuju da sve bolesti, psihičke i organske, predstavljaju posledicu poremećaja energetske strukture aure. Bolest ne može nastati ako je u odgovarajućem delu aure sve u redu i obrnuto, ne može biti govora o zdravlju ako je u auri došlo do poremećaja. Iz ovoga se izuzima prelazni period, pre pojave bolesti i spoljne povrede tela, kao što su udarci, posekotine, promrzline, opekotine i delovanje hemikalija, kada su promene u auri njihova posledica. Dakle, kada je energetska struktura aure i tela u idealnom stanju, ne postoje uslovi za stvaranje bolesti. Tada je Aura u skladu sa prva četiri zakona bioenergije. Ovi zakoni govore o vrlo preciznim uslovima koje treba da zadovolji način funkcionisanja aure i energija u njoj.

Sve do pronalaska Zakona bioenergije smatrano je da je siva Bioenergija jedina bioenergija u auri i telu. Iz ove greške je proizašlo i uverenje dr Stojanovića da nedostatak sive bioenergije, kao jedini njemu dostupan poremećaj u auri, predstavlja osnovnog krivca za nastanak bolesti. Sada je, međutim, jasno da pre dostizanja odgovarajućih moći za dovođenje bele bioenergije i regulisanje stanјa u auri, nije imalo nikakve svrhe da mu se ukazuje na grešku. Staviše, nepoznavanje prave istine pomoglo mu je da se njegova želja i entuzijazam da pomogne bolesnicima razviju do maksimuma u okviru mogućnosti sa kojima je u to vreme raspolagao. U obrnutom slučaju, saznanje o postojanju bele bioenergije, čiji uticaj na nastanak bolesti je najpresudniji, a da istovremeno ne može nikako da utiče na tu energiju, obeshrabrilo bi ga i smanjilo njegovj rad na isceljenju.

Pronalazak bele bioenergije, kao sastavnog dela tela i aure, i uticaj njenog odstupanja od optimalnog nivoa u globalu i u pojedinim tačkama na nastanak bolesti, u potpunosti je objasnio nedovoljnu efikasnost koju su pokazale terapije zračenja pacijenata samo sivom bioenergijom. Da bi energetska struktura aure i tela bila potpuno usaglašena sa prva četiri Zakona bioenergije, neophodno je da količina sive i bele bioenergije, kao i njihov međusobni odnos, dostignu u celoj auri, kao i u svakoj tački aure, optimalan nivo, da Energetski stabilizator koji predstavlja srce aure funkcioniše normalno, a učestalost energija bude usaglašena sa onom koja je zadata ljudskoj vrsti.

Prvi zakon

* Siva bioenergija i Bela bioenergija u auri treba da budu na optimalnom nivou, a njihov međusobni odnos 90,1: 9,9.

Drugi zakon

* Energetski stabilizator treba da sadrži 14, 97 % od optimalne vrednosti bele bioenergije u auri.

Treći zakon

* Učestalost energija u auri treba da iznosi 10, 93 Hz.

Četvrti zakon

* Odnos sive i bele bioenergije ne treba ni u jednoj tački aure i tela da odstupa od odnosa 90,1: 9,9 .

Peti zakon (preventivno-razvojni)

* Potrebno je održavati potpunu harmoniju aure, u skladu sa prva četiri zakona i zaštitu toka razvoja žutog energetskog jezgra aure.

Peti zakon ne govori o zdravstvenom stanju nego o preventivi i razvoju, jer predstavlja zaštitu već postignutih rezultata harmonizacije aure i obezbeđenja razvoja žutog jezgra.

Zakoni bioenergije, dakle definišu uslove koje treba da zadovolji aura, u energetskom smislu, da bi dostigla optimalni nivo i trajno ga zadržala. Pri tom se prva četiri zakona odnose na uslove za dovođenje aure u stanje čiji će rezultat biti isceljenje svih hroničnih bolesti, osim malignih i onih kod kojih je došlo do trajne promene tkiva, kao i sprečavanje nastanka novih hroničnih bolesti, dok kod akutnih dolazi do ublažavanja intenziteta.

Primena četiri Zakona bioenergije ima univerzalni karakter u terapiji i preventivi, i odnosi se podjednako na sve osobe, a isceljenje i zaštita ne vrše se u odnosu na pojedine bolesti, nego na sve istovremeno. Ona ne pravi razliku između psihičkih i organskih bolesti, jer su sve one posledica poremećaja energetske strukture nekog dela aure.

Prva četiri Zakona bioenergije predstavljaju prvu precizno definisanu sliku procesa u našoj auri, čije odstupanje od optimalnog stanja dovodi do oboljenja, a ponovno usklađivanje do isceljenja bolesti.

Peti zakon se može realizovati samo ako su ispunjena prva četiri, što znači da je aura dovedena u potpuno harmonično stanje i ukoliko postoji žuto energetsko jezgro aure.

Ispunjenje ova dva uslova omogućava dovođenje aure u sklad sa petim zakonom, što dovodi do očuvanja harmonije od razornih faktora i nesmetanog razvoja žutog jezgra koje obezbeđuje neslućeni uspon ličnosti.

INFORMACIONA FUNKCIJA

Ovo je možda najvažnija funkcija aure, mada je nemoguće zamisliti auru bez bilo koje od njenih funkcija, a da čovek i dalje normalno živi i radi.

Spoljašnje informacije

Prijem spoljašnjih paranormalnih informacija koje dopiru do aure i tela, telo ne može direktno da registruje. Njihov prijem se obavlja preko fine mreže kanalića čiji završeci dopiru do površine aure. Ta mreža, idući prema telu, odnosno prema centru aure, postaje sve krupnija, a kanalići sve deblji, kao reka koju njene pritoke čine sve većom. Kanalići dopiru do nervnih završetaka na površini fizičkog tela, kao i u njegovoj unutrašnjosti i mozgu. Ovim kanalićima se prenose informacije informacionom energijom, koja predstavlja treću vrstu energije u auri. Informaciona energija ne izlazi izvan ovih kanalića u auri, ona postoji samo u njima. Kroz mrežu kanalića ona se kreće sukcesivno, u talasima, pri čemu svaki talas nosi one informacije koje su između dva talasa prikupljene. Informaciona energija služi kao žica kroz koju se informacije kreću iz aure prema telu i iz tela prema auri, ali kao živa žica, sa svojstvom energije koja je osvojila određene programe ponašanja, rada i svojih zadataka.

Da bi se informacije iz aure mogle preneti na nervni sistem, na mestu spajanja kanalića iz aure i završetaka nervnog sistema u telu nalazi se transformer informacija koji izgleda kao neki zglob. Nakon izvršene transformacije impuls se dalje nervnim sistemom čoveka kreće do mozga, gde predaje informaciju. Mozak bi, prema svim ovim informacijama iz aure, trebalo da zauzme određeni stav, na sličan način kao što zauzima stav prema informacijama koje do njega stižu preko čula. Prijem informacija iz aure i njihovo dešifrovanje je korektno, ali se on ne obavlja u svesti već u podsvesti, pa čovek toga nije svestan. Prenošenje ovih informacija iz podsvesti u Svest obavlja se u toku sna, meditacije ili nekih drugih uzroka spuštanja frekvencije moždanih talasa. Ono je više ili manje korektno u zavisnosti od dubine, odnosno frekvencije moždanih talasa, dužine trajanja i njihove homogenosti, tj. stabilnosti. Kada ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do preplitanja i haotičnog prenošenja informacija, koje postaju zbrkane i nejasne.

Informacije se iz podsvesti u svest prenose neprekidno, tokom čitavog života, ali njihovo tumačenje ili prepoznavanje nije kod svih ljudi podjednako. Kod senzibiInih osoba ono je bolje i sigurnije sprovedeno, dok je kod onih sa grubljim nervnim sistemom prenošenje dosta loše i poremećeno. Upravo taj prenos informacija iz podsvesti u svest predstavlja ključno mesto po kome se ljudi razlikuju u prijemu informacija iz aure, dok je samo njihovo prenošenje kroz auru, preko transformera u nervni sistem i kroz njega do podsvesti, praktično kod svih ljudi podjednako.

Unutrašnje informacije

Druga vrsta informacija, koje iz aure idu prema telu, jesu informacije nastale u samoj auri. One su neki produkti razmišljanja aure, koji obuhvataju, uglavnom, informacije o načinu na koji Aura doživljava okolni prostor, ali i njene preporuke i sugestije za ponašanje tela u vezi sa tom okolinom Aura nema svoj mozak, pa samim tim ni mogućnost za pravo razmišljanje, nego, pre svega, predstavlja sakupljača i delimično transformera informacija koje obuhvataju poruke svetlećeg tela, energetske talase svih vrsta koji dopiru do aure, sa informacijama koje sa sobom nose o tuđim mislima, spoljnoj klimi, opasnosti po čoveka, uslovima života i kretanja i drugim. Te informacije upućuje prema nervnom sistemu, s tim da njima dodaje delimično analizirane uslove prostora koji ona obuhvata. Informacije o oštećenjima u auri prenose se u obliku nedostatka informacija iz tog dela aure, odnosno njihovim iskrivljavanjem u odnosu na normalne.

Odgovor tela

Tela ne predstavlja samo sastavni deo i nastavak aure nego i mesto sa koga se vrlo značajno deluje na auru i to dvojako: kao odgovor na prethodno delovanje aure i kao samostalni izvor. Odgovor ili reakcija tela na informacije iz aure je višestruk: mnoge misli imaju kao podsticaj informacije iz aure, kompletno telo se prilagođava i podešava podacima iz aure o spoljašnjem pritisku, temperaturi, vlažnosti, kosmičkim energijama, porukama preko misli drugih ljudi, porukama iz svetlećih tela i duhovnih energija, zatim podacima o okolini, predmetima, objektima i tlu koje aura doživljava. Jedna od najvažnijih informacija na koje telo reaguje jeste vrsta, mesto i intenzitet oštećenja aure. Ta reakcija se manifestuje, u prvo vreme, smanjenjem funkcije određenih organa ili celih regija tela, a kasnije i pojavom oboljenja. Nasuprot ovom kretanju, postoje informacije koje potiču od mozga, sa podacima koje je telo sakupilo, i koje preko nervnih završetaka i transformera dovode do aktiviranja energetskog talasa kroz informacionu energiju, koji upoznaje sve delove aure sa podacima koje telo šalje. Ovo izvorno, samostalno delovanje tela na auru sastoji se iz informacija koje njegova čula dobijaju u dodiru sa okolinom, zatim mislima nastalim u vezi sa tim doživljajima, kao i mislima ljudskog mozga o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Rezervoari informacione energije

Kada je jednom prilikom dr Stojanović poželeo da posmatra auru, odmah mu se ukazala slika kapilara sa jednim balončićem, prikačenim za njega. Dobio je objašnjenje da se radi o rezervoarima informacione energije kojih ima na svakom kanalu po jedan, a nalaze se na polovini aure koja je bliža telu. Ti balončići sadrže rezerve informacione energije i služe da održavaju stalan pritisak u kanalima. Usled lošeg stanja i lošeg funkcionisanja aure, može doći do nedovoljne količine informacione energije u rezervoarima. To dovodi do pogrešnih informacija koje dolaze do nervnog sistema iz jednog dela ili cele aure, što, takođe, može prouzrokovati oboljenja.

FUNKCIJA INTELIGENCIJE

Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije, prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe.U meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice znanja.One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.

Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.

Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.

U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.

Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.

Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.

Mongoloidna deca imaju dva korena sa skromno razvijenom mrežom kapilara i nekoliko posebnih mrežica bez korena. Ovi korenovi su smešteni u centralnom delu aure tako da dobijaju manji broj informacija, ali svih vrsta. Kod nekih mongoloida postoje, pored mrežica, i začeci korenova koji bi se delimično mogli razviti.

Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova. Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućih korenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren, takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.

TABELARNI PREGLED ODNOSA BROJA KORENOVA I NIVOA INTELIGENCIJE

Izrazito neinteligentne osobe 3-5

Neinteligentne osobe 5-7

Prosečno inteligentne osobe 7-11

Natprosečno inteligentne osobe 11-13

Izrazito inteligentne osobe 13-15

Genijalci 15-17

Višestruki genijalci 17-19

Broj ovih korenova u auri je u direktnoj vezi sa inteligencijom, što ih je više - osoba će biti inteligentnija. Osobe u čijoj se auri nalazi do pet korenova spadaju u izrazito neinteligentne, prosek odgovara broju od sedam do jedanaest, a genijainost se javlja samo u slučajevima kada ih ima preko petnaest. Koliko će ove mogućnosti biti iskorišćene, zavisi umnogome od učestalosti i dužine aktiviranja ovog sistema, posebno u periodu do treće godine života.

Svakako da broj korenova nije jedini faktor, jer je moguće da osobe sa manjim brojem korenova, pod uslovom da maksimalno uvežbavaju rad ove funkcije, dostignu viši nivo inteligencije od onih sa većim brojem korenova, ali sa njihovom minimalnom aktivnošću.

Harmonizacijom svih funkcija aure ova funkcija će se maksimalno aktivirati, kontakti sa mozgom će biti bolji, što će olakšati razumevanje i rešavanje problema, dakle porast inteligencije. To će opet povećati želju za razmišljanjem, koja će uticati na proširenje mreže kapilara, što dalje vodi povećanju inteligencije.

FUNKCIJA KREATIVNOSTI

Kreativnost kao pojam, u suštini je mnogo šira od onoga kako je ljudi definišu. Ona, pored ostalog, obuhvata i značajne promene u ponašanju ljudi, u načinu kontaktiranja i komuniciranja sa drugim ljudima, sa okolinom, prirodom, životinjama i biljkama. Potpuno razvijena kreativnost, usklađena sa mogućnostima ove funkcije, podrazumeva takvo ponašanje jedne osobe koja će u svakom trenutku svog delovanja, prema sebi samoj i okolini, imati kreativan odnos.

Do njega će se postepeno doći gubljenjem negativnog i odbojnog stava prema okolini i stvaralaštvu, prerastanjem u indiferentni, a zatim iz njega u stvaralački stav. Na taj način će osoba potpunim aktiviranjem kreativne funkcije aure postati izuzetno živahna, zainteresovana za sve što se događa i aktivna, u cilju stvaranja kreativnih promena u svojoj okolini.

To kreativno delovanje nije statično i nije vezano za domet, ono je neprekidno, predvođeno željom i težnjom da se sve što postoji oko nas usavršava.

Kreativna funkcija se realizuje preko niza končića, međusobno povezanih, koji čine jednu mrežicu loptastog oblika, isprepletanu kao veliki broj kapilara ili mreže biljnih korenčića, bez značajnnih razlika između njih po veličini i debljini. Ta loptasta mreža se prostire do same površine aure od koje je deli samo rastojanje koje odgovara dužini 2% prečnika aure ili oko pola metra. Ova mrežica je žuckaste.boje. Izgled i oblik tog sistema je genetski dat i isti je kod svih ljudi. Razlika se ogleda u nivou mogućnosti i načinu aktiviranja ove funkcije. Delovanje ove kreativne funkcije ogleda se u tome što se, željom ljudskog mozga, aktivira onaj deo mrežice koji je vezan za rešavanje željene problematike. Pri tome dolazi kao do paljenja tih delova mrežice koji od, blago žućkaste boje, postaju izrazito žuti, kao da je u njima upaljena sijalica. Ovako aktivirani deo mrežice deluje izuzetno stimulativno na one delove korenova znanja koji se nalaz~ na njihovom području aure. To dovodi do snažnog aktiviranja i izbacivanja čestica znanja sa vrhova kapilara korenova znanja koji se, u gustom jatu, kao kiša spuštaju na mozak, donoseći mu velike količine znanja, što mu omogućava da pronađe rešenje problema. Deo mrežice je aktivan sve dok postoji želja za istraživanjem i pronalaženjem, odnosno želja za kreiranjem nečega. Koliki će biti intenzitet aktivnosti kreativne mrežice, zavisi od njene uvežbanosti i od funkcionisanja samog kreativnog sistema. A to funkcionisanje zavisi od ukupnog stanja aure i sinhronizacije svih funkcija aure. Dobro uvežbani deo mrežice, u dobro sinhronizovanom sistemu svih funkcija aure, u stanju je da dovede do takvog snažnog nadražaja ili aktivnosti odgovarajućeg dela mrežice da ona zasvetli tako intenzivno da ceo taj deo aure bude blago osvetljen. To, naravno predstavlja spoljašnje obeležje ovog delovanja, a suština se ogleda u maksimalnom aktiviranju izbacivanja čestica znanja iz kapilara korenova znanja. Optimalna mogućnost kreiranja, odnosno aktivnosti kreativne funkcije moguće su samo pod uslovom da harmonizovano rade sve funkcije aure i da je uspostavljena njihova međusobna sinhronizacija.

Nastanak bolesti

Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?

Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže do kraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije - energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balona čija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije kroz akupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergije u svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promene frekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.

Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri. Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našeg psihofizičkog zdravlja.

Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojedini organi čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona u organu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.

Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi na štetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti, svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.

Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije u akupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest će biti ili organske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisi i od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana koji pored njega protiče.

U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnih bolesti, kao što su infekcije ili nazeb.

Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom mestu zapušen i centralni meridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionisanje organa da u njemu u velikom broju počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom broju samo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru, koja nastaje za oko šest meseci.

Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivo funkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Što je ovaj nivo niži, to postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure od stresova i negativnih misli.

Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i maligne bolesti.

Šta je uzrok bolesti?

Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan način mišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo odnosi na razne povrede i štetna zračenja.

Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvoj hroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičko oboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?

Glavni uzroci bolesti

Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan, indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.

Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenje bilo čije aure, a posebno ljudske.

Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.

Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.

Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.

Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. Njegovi štetni efekti se mogu podeliti na dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova i one zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.

Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženog stresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Štetne misli, bez obzira kog su porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.

NEGATIVNE MISLI

Generalno gledano, negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti. Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.

1.Nezadovoljstvo

U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi, odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku - nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelaz između pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnu komponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.

2.Borba za vlast

Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti koja je na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođe na vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovih negativnih potencijala.

Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja, kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna. Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah od opasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.

Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad ne traži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli na staru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo čitavog života.

3.Tuga i žalost

Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe i gotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, ne požive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.

4.Strah za život

Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko je porođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivo najjači.

Frekvencija negativne misli

Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo zavisi od:

* intenziteta

* dužine trajanja

* frekvencije ili učestalosti,

a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa karakteristična za svaku grupu.

Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanja može javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak, može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.

Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.

Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su misli negativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16 do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.

Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli:

nezadovoljstvo 16-18 Hz

borba za vlast 9-14 Hz

tuga i žalost 8-11 Hz

srah za život 6,25 Hz

Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.

Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli

Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života, svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu, posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima se upućuje osveta.

Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ili sfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratno emitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.

Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta. Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.

Energetski žele

Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravno ne uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasa negativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se zadržava na mestu gde se nalazila siva bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele, gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njoj predstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativne misli deluju na isti način u auri i telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.

Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja ili čak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenog nagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije u slobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.

Blokada bele bioenergije (energetski žele i zapušenje meridijana)

Trajno zapušenje meridijana

Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.

Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.

Prvi zakon

Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ova energija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu. Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.

Drugi zakon

Smanjeni priliv bele bioenergije u energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispod optimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.

Četvrti zakon

Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatora ne obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u nekim delovima aure javlja smanjenje u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakona bioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.

Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi do spuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi do negativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.

Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela. Što je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.

Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz, nego i na nižim frekvencijama. Što je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višim frekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde u višim slojevima.

To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek to oboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.

To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio u sadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.

Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova, opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.

Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova bele bioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija, čiji rezultat predstavlja pogoršanje zdravlja.

Pogrešan način mišljenja

Većina ljudi, kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle, pogrešan način mišljenja dovodi do pojave negativnih misli. Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja koja mogu biti agresivna kao što su mržnja i borba za vlast, ili pasivna kao nezadovoljstvo, žalost i strah. Agresivne misli su naravno štetnije, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet.

Pored ovih autonomnim negativnih misli i osećanja, koje osoba stvara svojim pogrešnim načinom razmišljanja, postoje negativne misli koje su posledica produženog stresa.

Posmatranje delovanja stresa na auru

U meditaciji je učitelju Ljubiši prikazan ceo proces delovnja negativne misli i stresa na auru.. Prvo mu je pokazano delovanje stresa odmah po njegovom nastanku. Video je kako se iz mozga pojavljuje nešto kao mehur ili duguljasti vazdušni balon, sa vrlo tankom opnom i pruža prema površini aure. Objašnjeno mu je da je to ipak energija, koju on ne vidi najbolje, pa mu granica energetskog polja izgleda kao opna. Kada se to kretanje zaustavilo, imalo je oblik izdužene kapi koja je počinjala u mozgu, a završavala se negde u dubini aure. Stres se, dakle, realizuje kao snažno polje oblika izdužene kapi. Što je jači, dublje će dopreti.

Polje stresa

Zatim mu je pažnja usmerena na veliki broj nekih crtica tamne boje, koje su bile raspoređene po površini i unutar tog mehura. Dobio je objašnjenje da su te crtice centri oštećenja u auri i da nastaju pri pojavi stresa ili negativne misli. Što ih ima više, oštećenje je veće. Njihov izgled zavisi od intenziteta stresa: kod jakih stresova liče na široke trake, dok su za najblaže kao tanke niti. Vrh stresnog polja je najrazorniji i tu se stvara crtica, dok oštećenja aure u ostalom delu polja nema. Oko crtice se generiše polje koje je gotovo homogeno i traje dok traje stres. Ovo polje u kontaktu sa sivom bioenergijom stvara treću vrstu energije, kao i kod negativnih misli – energetski žele kroz koji se bela bioenergija uopšte ne kreće, ili pak veoma teško.

Delovanje stresa se može podeliti na dve faze. U prvim trenucima stresa, koji su najintenzivniji i najrazorniji, mozak emituje izduženo energetsko polje koje, u stvari predstavlja očajnički krik i vapaj, misli koje se kasnije javljaju i predstavljaju reakciju na stres emituju se kao sferni energetski talasi, koji velikom brzinom, praktično trenutno, šireći se, projure kroz auru, ne zaustavljajući se do kraja svemira. One su, dakle, po svom izgledu i sadržaju, jednake negativnim mislima, koje nastaju nezavisno od stresa, kao plod pogrešnog načina razmišljanja. I ovaj stresni talas je štetan, jer prolazeći kroz auru, uništava sivu bioenergiju i takođe, stvara energetski žele, ali znatno ređi od onog kod stresa. Negativne misli više oštećuju one delove aure koji više odstupaju od zakona bioenergije.

Negativne emocije

Dok je posmatrao, sa nivoa meditacije, izgled stresnog polja, zapazio sam oko glave sferno polje koje se povremeno pojačavalo. Dobio je informaciju od Energetskog oblaka da je to polje negativne emocije. One, dakle ne predstavljaju talas, nego sferno polje, koje se nalazi oko glave i može da dosegne do kraja drugog sloja aure. U zavisnosti od vrste negativne emocije, ovo polje može imati različitu boju. Negativne emocije, takođe stvaraju oštećenja u auri u obliku energetskog želea, ali mnogo ređeg od onog kod stresa, pa je i oštećenje aure znatno slabije.

Uticaj posedica stresa i negativnih misli na funkcionisanje aure

Kako posledice stresa i negativnih misli, koje su već ugraiđene u auru, utiču na funkcionisanje aure i tela? Podsetimo se da životni talas, koji čitavog ljudskog života deluje na auru i telo, u svakom prolasku sukcesivno menja svoju frekvenciju, idući od najniže, pri kojoj je počela da se stvara aura, pa do 20,6 Hz. On ima odlučujuću ulogu za održavanje života uopšte. Međutim, on ne može da, menjajući frekvenciju od najniže do najviše, koriguje oštećenja energetske strukture aure i tela ni na jednoj frekvenciji. Štaviše, oštećenja aure na nižoj frekvenciji životni talas prenosi na fiše frekvncije, stim da u ova oštećenja, idući nagore, postepeno umnozavaju, tako da je oštećenje energetske strukture aure na 20.6 Hz .znatno vece nego što je to oštećenje na primarnoj frekvenciji gde je i nastalo. Sto je pnmarno oštećenje na nižoj frekvenciji, to će se, nošeno životnim talasom do gornje frekvencije od 20,6 Hz, više umnožiti. To, pored visokog intenziteta ovih energetskih talasa, objašnjava .pojavu da su stresovi nastali na nižim frekvencijama štetniji, opasniji, razorniji po tu osobu od onih koji su nastali na višim frekvencijama.

Dižući se u više frekvencije, nošene životnim talasom, posledice dubinskog stresa se udružuju sa sve plićim i plićim, kao što reka dobija pritoke idući prema moru. Ali, za razliku od reke, čije povećanje količine vode zavisi od pritoka, kod aure se desava nešto drugačije. Kad posledice dubokog stresa naiđu na debele slojeve sitnh stresova pri vrhu frekvencije, dolazi do umnozavannja njihovih štetnlh delovanja kao kada bi pritoka, pred samo ulivanje reke u more, udesetostručila svoju količinu vode u trenutku ulivanja u veliku reku. Zato osobe sa teškim stresovima, ukoliko kasnije dožive i sitne stresove, odjedanput teško obole što nije proporcionalno ovim sitnim stresovima.

Oštećenje energetske strukture aure, najpre se realizuje u obliku lošijeg funkcionisanja same aure. Između ostalog, u funkciju aure spada i neprekidno slanje informacionih signala, duž finih kanalića u auri, koji se na površini tela dodiruju sa nervnim sistemom preko jednog mehanizma koji predstavlja transformer informaclione energije u onu koja protiče nervnim sistemom. Ovi informacioni impulsi regulišu sve funkcije našeg organizma kojima upravlja naš nervni sistem. Oštećenje aure može dovesti do promene jednog dela informacionih impulsa, što će se odraziti na nervni sistem osobe. On će početi nepravilno da funkcioniše, odnosno odstupaće od normalne funkcije. To po pravilu znači loše upravljanje ponašanjem naših organa, između ostalog, i mozga. Vremenom ovakvo loše funkcionisanje celog organizma ili njegovih delova, dovodi do različitih oboljenja. Svakako da na oštećenje aure, odnosno promenu njenih impulsa ne utiče samo jedan, bio on i dubok stres, nego svi stresovi nataloženi u ljudskoj auri. Informacije se takođe prenose od najniže do najviše frekvencije.

Ukoliko je u određenim oblastima, kroz koje prolazi inforrnaciona mreža, došlo do oštećenja strukture aure, ovi impulsi će biti deformisani, smanjeni ili ukinuti. Na frekvenciji na kojoj je struktura aure oštećena i impulsi na njoj biće deformisani, dok će na frekvenciji na kojoj je aura u dobrom stanju oni biti normalni. Zbog toga su deformacije impulsa na niskim frekvencijama opasne, jer će nervni sistem upravo na tim frekvencijama loše funkcionisati. Posle transformisanja impulsa na transformeru, radi prenošenja na nervni sistem, oni se svi, bez obzira na frekvenciju pri kretanju kroz auru, prebacuju na 20,6 Hz, ali nose deformisana saznanja koja se tiču nižih frekvencija koja su odgovorna za bazno stanje organa. Iz toga proizilazi da što su impulsi deformisani na nižoj frekvenciji, to će oboljenje biti teže i obrnuto.

Delovanje na belu bioenergiju

Stres i negativne misli deluju na belu bioenergiju vrlo štetno, ali se to na nju odražava drugačije nego na sivu. Talas energije negativne misli i energetsko polje stresa ne mogu da neutrališu, da unište belu bioenergiju, ali sama činjenica da delimično dolazi do uništavanja sive, dovodi do razaranja harmoničnog odnosa između bele i sive bioenergije, jer se povećava količina bele, što, samo po sebi, dovodi do pogoršanja stanja aure. Pored toga, delovanje štetnog talasa ne može da utiče na belu bioenergiju, koja je u kuglicama, ali znatno usporava i otežava transformaciju bele bioenergije, koja se nalazi u obliku pločica, u kuglice. Usled toga dolazi do smanjenja priliva kuglica u kanale pošto bela bioenergija, kada se nalazi u obliku pločica, ne može ući u kanale. Zato se količina bele bioenergije, koja se kreće prema energetskom stabilizatoru, smanjuje, njegovo funkcionisanje slabi, pa on raspršuje manju količinu bele bioenergije, tako da imamo, kao posledicu, u jednom delu aure nagomilavanje bele bioenergije u vidu pločica tamo gde se zatekla, zbog sporog vraćanja, a istovremeno smanjenje tamo gde bi trebalo da je raspršivanjem energetski stabilizator dovede. Dakle, na jednoj strani dolazi do nagomlavanja, a na drugoj, gde je nije bilo dovoljno, do još većeg smanjenja. Na ovaj način se znatno razbija harmonija aure, koja je postojala pre pojave te štetne misli, bez obzira na to da li je ona nastala kao posledica stresa ili negativnog razmišljanja.

OSTALI UZROČNICI HRONIČNIH BOLESTI

Štetno delovanje tuđih misli

Jedan od najčešćih uzroka oštećenja aure, a time i nastanka hroničnih bolesti su, pored stresova i negativnih misli, štetne, negativne tuđe misli. Dr Stojanović je za tu pojavu odavno znao, ali je želeo i lično da se u to uveri. Spustio se na nivo meditacije i poželeo da vidi štetnu misao. Jedna je došla kao providna lopta, šireći se. Samo se njen bliži deo video kao luk i on je dotakao auru na mestu gde može da uđe u nju. Tu se nalazi jedan otvor, kao prsten, koga je misao dotakla. Lučni deo koji se naslonio na otvor prstena je prošao kroz njega i ušao u auru, dok je ostali deo obišao auru i nastavio daIje. Deo koji je ušao u auru se rasplinuo u raznim pravcima, gde je bio analiziran i protumačen. Ukoliko je njegova energija štetna po auru, ona će je minimalno oštetiti, srazmerno unetom deliću tuđe negativne misli, na isti način kao i sopstvene negativne misli, stvarajući energetski žele. Mnogobrojne negativne misli drugih ljudi, koje neprekidno stižu do naše aure i pored unošenja samo delića negativnih misli, ipak je blago oštećuju.

Štetna zračenja iz zemlje

Delovanje geopatogenih ili štetnih zračenja iz zemlje prouzrokuje najčešće povredu tela. Ovi zraci u kontaktu sa sivom bioenergijom stvaraju treću vrstu energije koja, za razliku od energetskog želea koga stvaraju negativne misli i stresovi, ne sprečava kretanje bele bioenergije. Međutim uništenje sive bioenergije dovodi do disproporcije odnosa sa belom bioenergijom i odstupanja od zakona bioenergije, što u prvi mah dovodi do smanjenja funkcionalnosti organa koji su na udaru ovih zraka, a kasnije i do bolesti. Posebno je opasno delovanje ovih zraka na mestima gde se osoba duže zadržava, kao što su krevet, fotelja za odmor, radni prostor i dr. Koliku će štetu naneti geopatogeni zraci, zavisi od njihovog intenziteta, vremena delovanja, kao i zdravstvenog stanja organa na koje zraci deluju i nivoa funkcionalnosti nervnog sistema te osobe. Organi koji su još pre delovanja geopatogenih zraka oboleli kao posledica stresova i negativnih misli i čije je funkcionisanje nervnog sistema iz istih razloga loše, mnogo će brže oboleti pod dejstvom geopatogenih zraka.

Štetno zračenje podzemnih vodenih tokova

Štetno delovanje okoline

Pored delovanja štetnih energija kao što su geopatogena, kosmička, crnomagijska, štetno delovanje zvezda i planeta, sopstvenih negativnih misli, tuđih negativnih misli, postoji i delovanje okoline, koje takođe može biti štetno po čoveka. Ova štetna zračenja okoline sastoje se od štetne komponente zračenja oblika. Posebno štetne zrake imaju šiljasti kupasti oblici, izlomljene linije, hrbati nekih predmeta izlomljeni kao planinski venci, kupasta udubljenja, paralelne sinusoide i krive slične njoj, bilo da su ispupčene ili udubljene, ili crtežI na ravnoj površini, zatim paralelne izlomljene linije na crtežu, niz pomerenih sve manjih krugova koji asociraju na kupu, jako izduženi piramidaini šiljci, kao što su vrhovi katoličkih crkava. Svi ovi predmeti i crteži stvaraju štetna zračenja u obliku polja oko predmeta i u obliku sukcesivnih emisija štetnih zraka. Polje obično zauzima manji prostor oko izvora, ali je konstantnog intenziteta. Na primer, jedna kupa visine 30 cm ima polje oko vrha oblika okruglog pljosnatog jastučeta prečnika 60 cm; Katedrala u Novom Sadu ima polje prečnika 15 m, debljine 2,5 m. Štetni talasi emituju se sukcesivno od vrha kupe ili piramide u obliku sfernih talasa od jednog do 10 puta u sekundi. Ovi talasi kod Katedrale u Novom Sadu dopiru od vrha prema tlu i gase se na oko 3 m od poda tako da nema štetnog delovanja na vernike.

Pored zračenja oblika, štetne zrake emituje i površinski sloj zemlje do dubine od dva metra. Oni se prostiru u obliku polja koje iznad površine zemlje postoji do nivoa 60-80 cm na celoj površini Zemljine kugle. Toga zračenja nema na površini mora, jezera i uz samu obalu na rastojanju od nekoliko metara od vode.

Pored ovih glavnih izvora štetnih zračenja, postoje i blaži oblici koji se javljaju pri duvanju vetra, zatim štetna komponenta svetlosti, štetna komponenta pri raspadanju organskih materija, zračenju pukotina stena na površini Zemljine lopte.

Mada su sva ova štetna zračenja relativno blaga, ona neprekidno deluju celog našeg života, oštećujući u izvesnoj meri telo i dovodeći do slabljenja međusobne usklađenosti pojedinih organa u telu, pre svega, time što deluju na nervni sistem čoveka. Kao krajnji rezultat delovanja ovih štetnih zračenja javlja se blago slabljenje organizma i popuštanje sinhronizovanog delovanja pojedinih organa, što ubrzava starenje, a time i skraćuje život.

Stepen oštećenja aure

U nekoliko navrata dr Stojanović je, posle izražene želje da vidi oštećenja u auri koja su dovela do nekog oboljenja, uspeo da dobije njihov izgled. On se kretao od svetlosive izmaglice za blage bolesti, tamne oblačiće opkoljene svetlosivim kod srednjih bolesti, ploče boje srebra, svetle ili srebrnaste, bez sjaja koje kao da su bile zahvaćene korozijom, kod težih hroničnih oboljenja, kao i vrlo retki oblici želea koji podseća na kristalnu strukturu različitih geometrijskih oblika. To ga je podstaklo da pokuša da vidi ne samo sve vrste oštećenja u auri izazvanih negativnim mislima, nego i da uspostavimvezu između njih i nivoa i vrsta bolesti koje one prouzrokuju.

Posmatrajući auru dobio je informaciju da su ove površine nepravilnog oblika i da mogu obuhvatiti prostor veličine od 0,5 do 5 metara. Javljaju se na raznim frekvencijama, nezavisno jedna od druge. Kada se posmatraju u tri dimenzije, ova oštećenja u auri imaju zaobljen izgled, obično loptast ili jajast, sa više ili manje ispupčenih mesta. Srebrnasti sjaj najtežih oštećenja dolazi od maksimalne koncentracije bele bioenergije.

Ova oštećenja u auri koja je posmatrao, ukazivala su na to da li su bolesti akutne ili hronične i dosta precizno govorile o njihovom intenzitetu, ali se na osnovu njihovog izgleda nije mogla zaključiti vrsta bolesti, pa čak ni da li se radi o organskim ili psihičkim bolestima.

Energetski oblak mu je, tokom jedne od seansi prenošenja znanja, napomenuo da još nema jasnu sliku o nastanku hroničnih bolesti, te da je potrebno da mu je, u nekim njenim elementima, dopuni.

Nastanak hroničnih bolesti

Nastanak hroničnih bolesti predstavlja jedan od najsloženijih mehanizama i procesa koji se dešavaju u auri. Zbog toga ćemo se zadržati na najjednostavnijim objašnjenjima koja se odnose na najvažnije činioce u ovom procesu. Hronične bolesti nastaju postepeno, tako da period do dostizanja maksimuma traje relativno dugo. Tokom prvih 70-80% tog vremena ne javljaju se nikakvi simptomi. Bolest se, zatim razvija uz pojavu simptoma, u toku preostalih 20-30% tog vremena, dok ne dostigne svoj maksimum. Ta prva faza, pre pojave simptoma, sastoji se od tri elementa:

1. Pojava stresa i negativnih misli

Ova faza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko meseci. Kod stresova koji nemaju produženo dejstvo traje, najčešće samo nekoliko sekundi. Međutim, u većini slučajeva stres ima produ ženo dejstvo i proteže se obično od više dana do više meseci, gubeći postepeno na svom intenzitetu.

Ukoliko se radi o negativnim mislima, prva faza traje od mesec dana do osam meseci. Tokom ove prve faze dolazi do emitovanja energetskih talasa iz mozga, koji predstavljaju negativne misli nastale usled produženog stresa ili razmišljanja. Njihovo delovanje na auru je već objašnjeno, s tim da se neke stvari moraju pojasniti.

2. Oštećenje aure negativnim mislima

Talas negativnih misli, u obliku lopte, u kontaktu sa sivom bioenergijom dovodi do međusobnih reakcija čiji rezultat predstavlja treću vrstu energije, koja je već opisana i koja se zove energetski žele. On se javlja posebno na mestima gde dolazi do jačeg delovanja negativnih misli. To su mesta u auri gde su odnosi sive i bele bioenergije već prethodno, iz nekih razloga, poremećeni pa je veza ovih dveju energija olabavljena. Ta prethodna oštećenja nastaju u najvećem broju slučajeva kao posledica višegodišnjih nezadovoljstva samim sobom, što postepeno prouzrokuje blago uništavanje sive bioenergije i labavijenje veze sa belom bioenergijom. Ova mesta su najviše podložna oštećenju sive bioenergije pri kontaktu sa energijom negativnih misli. Oštećenja aure bi, zbog sfernog oblika talasa negativnih misli, trebalo da budu u svim tačkama aure podjednaka. Međutim, sama konstrukcija aure nije u svim njenim delovima ista. Pojedini njeni delovi nemaju nikakvog značaja za zdravlje osobe i njihova oštećenja se izražavaju na drugi način. Isto tako, pojedini organi, naročito oni vitalni, imaju posebna ojačanja i zaštite u delovima aure koji se na njih odnose. Uzimajući u obzir sve navedeno, talas negativnih misli, ipak proporcionalno oštećuje sve delove aure.

3.Prvi trenuci stresa

Stresne situacije, naročito prvi trenuci koji su obično najintenzivniji, ne razvijaju energetski talas loptastog oblika, nego energetsko polje u obliku izduženog balona, koji može da se, u zavisnosti od sadržaja stresa, usmeri u pravcu nekog dela aure, a može da obuhvati maksimalno 1 % njene zapremine. Stoga on može da ošteti samo neke delove aure, koji su odgovorni za naše zdravlje, dok ostali neće imati nikakve štetne posledice od ovog stresa.

Najrazorniji deo tog polja stresa je njegov vrh, odnosno deo koji je najudaljeniji od mozga. Na tom mestu dolazi, ne samo do uništenja gotovo celokupne sive bioenergije, nego i do stvaranja malih jezgara koja ostaju posle povlačenja stresnog polja i koja, još određeno vreme emituju ovu štetnu energiju nagrizajući okolnu sivu bioenergiju. Dr Stojanović ih je video kao crtice i tako ih nazvao, jer su u odnosu na veličinu cele aure vrlo mali, međutim njihov izgled bi pre odgovarao izduženim elipsoidima. Njihove dimenzije su veoma male, obično nekoliko centi metara. Pri pojavi stresa, može ih nastati od nekoliko do nekoliko stotina, a vek trajanja im je od nekoliko minuta do nekoliko sati. Rezultat delovanja energetskog polja stresa i sive bioenergije predstavlja energiju dosta velike gustine, koju je dr Stojanović nazvao energetski žele, što je dosta adekvatan naziv. Što je više sive bioenergije neutralisano, to je ovaj žele gušći. Njegova gustina je manja od gustine bele bioenergije, ali ipak znatno sprečava kretanje bele kroz njega. On, takođe, delimično ili potpuno, u zavisnosti od njegove gustine, zapušava kanale kojima se kreće bela bioenergija.

Intezitet hroničnog oboljenja

Koliko će nivo ili intenzitet dostići hronično oboljenje zavisi od tri faktora:

1. oštećenja aure,

2. stanja organa pre nastanka ove bolesti i

3. stanja organa koji se nalaze u okolini obolelog organa.

Ipak, presudnu ulogu igra oštećenje aure nastalo kao posledica stresova i negativnih misli. Ono obično čini 75% uzroka bolesti, prethodno stanje organa utiče sa 15%, a stanje okolnih organa sa 10%.

Hronična oboljenja nastaju kao posledica oštećenja aure na jednoj ili više frekvencija. Blaga hronična oboljenja imaju uzrok na jednoj ili dve frekvencije, srednja oboljenja na jednoj do tri, a teška na dve do šest. Teška oboljenja se nikada ne javljaju kao posledica oštećenja aure na samo jednoj frekvenciji.

Šta određuje organ, vrstu i intezitet oboljenja?

Saznanja dr Stojanovića o prirodi i mehanizmu nastanka hroničnih bolesti, i pored velikog broja informacija koje je o tome primio, još uvek nisu bila kompletna. Pored toga, nije uspeo da nađe odgovor na pitanje: Šta određuje da li će oboljenje biti organsko ili psihičko? Negativne misli i stresovi, odnosno oštećenja koja se kao njihova posledica javljaju u auri izazivaju obe vrste bolesti - organske i psihičke i ne razlikuju se po svojoj energetskoj strukturi niti na bilo koji drugi način.

Energetski oblak mu je pojasnio neke stvari u vezi sa mehanizmom nastanka hroničnih bolesti. Uzrok svih bolesti predstavlja oštećenje aure! Vrsta oštećenja i njegov intenzitet ne određuju vrstu bolesti. Mesto oštećenja aure, međutim igra presudnu ulogu u određivanju vrste bolesti koja će biti njegova posledica. Aura nije podeljena površinski i zapreminski prema organima, da bi oštećenje tih delova aure dovelo do oboljenja tih organa, nego se radi o oštećenju aure na mestima pored kojih prolaze meridijani bele bioenergije koji kontaktiraju sa odgovarajućim organima tela. Stoga je oboljenje organa vezano za zapušenje njegovog meridijana u auri. Do zapušenja može doći na više mesta duž meridijana i uvek će pogađati odgovarajući isti organ, ali će položaj zapušenja duž linije meridijana definisati vrstu bolesti tog organa. To znači da će se, ako je oštećenje pored meridijana bliže površini aure, javiti jedna vrsta hronične bolesti, ako je na sredini - druga, ako je blizu tela - treća. Dakle, za vrstu bolesti je bitno da li je oštećenje aure, odnosno zapušenje meridijana, u njegovom gornjem, srednjem ili donjem toku. Međutim, intenzitet oštećenog mesta uvek označava intenzitet oboljenja bez obzira na to u kom delu meridijana je došlo do zapušenja. Pored toga, na intenzitet bolesti utiče i rastojanje od oštećenog mesta u auri do meridijana: što je ono kraće, zapušenje meridijana će biti veće, a bolest intenzivnija.

Šta odlučuje da li će bolest biti organska ili psihička?

Jedina razlika sastoji se u tome koji je meridijan napadnut! Sada, odjednom postaje jasno da je odgovor vrlo jednostavan: u slučaju zapušenja meridijana koji su vezani za mozak, dolazi do psihičkih bolesti. Viškove bele bioenergije iz mozga sakupljaju tri meridijana i samo umanjeni i otežani protok bele bioenergije iz ovih meridijana može dovesti do nekog oboljenja mozga. Ukoliko je priliv bele bioenergije meridijanom, koji je u kontaktu sa mozgom, u auri smanjen, ipak je moguće da odliv bele bioenergije prema tom meridijanu bude za klasu bolji, ali nikada, ukoliko je priliv bele bioenergije na bilo kom delu meridijana umanjen, ne može ni na jednom njegovom drugom delu biti optimalan. To znači da oštećenja aure blizu meridijana, koji odvode belu bioenergiju iz mozga, moraju dovesti do negativnih efekata koji mogu izazvati smanjeno funkcionisanje ili pak oboljenje mozga.

Pored toga, informacije koje stižu informacionim kanalima moraju, takođe biti poremećene u delovima u kojima je došlo do poremećaja priliva bele bioenergije u meridijane. Tu informaciju informaciona energija prenosi do mozga, a reakcije mozga, kao i svih drugih organa, na poremećaje ove vrste aure jesu smanjena funkcionalnost, odstupanje od normalne funkcije i oboljenje. To znači da će se psihičko oboljenje pojaviti kao posledica neodvođenja bele bioenergije u regionima aure kroz koje prolazi neki od tri meridijana koji su zaduženi i za odvođenje bele bioenergije iz mozga prema energetskom stabilizatoru. To dovodi do smanjenog protoka bele bioenergije u tom kanalu, što informacioni impulsi prenose mozgu, kod koga se javlja pogoršanje funkcionalnosti, s jedne strane, a s druge, smanjeni protok bele bioenergije u auri dovodi do smanjenja odvođenja te energije iz mozga tim meridijanom.

To znači da odstupanje od normalnog rada mozga prouzrokuju dva faktora:

* informacije iz aure o lošem odvođenju bele bioenergije, na šta mozak reaguje smanjenjem funkcije,

* smanjeno odvođenje bele bioenergije iz mozga nastalo usled smanjenog protoka kroz taj meridijan, zbog zagušenja u auri.

Ova tri meridijana koji odvode belu bioenergiju iz mozga možemo, prema njihovom položaju prilikom prolaska pored glave ako posmatramo osobu s leđa, podeliti na levi koji ide pored leve strane glave, desni pored desne strane strane glave i srednji ili stražnji koji ide iza potiljka. Posmatrajući ih tako otpozadi, najblaže psihičke bolesti nastaju ako je do oštećenja došlo u regionu kroz koji prolazi levi meridijan, srednje bolesti kroz koje prolazi desni meridijan, a najteže bolesti kroz koje prolazi potiljni ili srednji meridijan. To je zbog toga što se potiljni meridijan nalazi u auri na pravcu prostiranja stresnih talasa ili polja najvećih intenziteta, kao što su fizičke patnje, tuga i žalost, strah za život.

U pravcu desnog koji prouzrokuje srednje teške bolesti prostIru se obično stresna polja vezana za borbu za vlast, blaže oblike žalosti, mržnju i zavist.

U pravcu položaja levog meridijana prostiru se relativno blagi stresovi vezani za svakodnevne brige i životne probleme.

Akutne bolesti

Najviše prostora smo posvetili nastanku hroničnih bolesti zbog toga što one traju vrlo dugo, često su praćene jakim bolovima i patnjama, ili onesposobljavaju bolesnika za normalan život i rad. Međutim, uzroci koji dovode do pojave hroničnih bolesti stvaraju i predusiove za nastanak akutnih bolesti. Naime, akutne bolesti kao što su infektivne, prehlade i druge, javljaju se samo u onim organima koji su još pre pojave virusa, bakterija ili nazeba imali smanjenu funkcionalnost ili su već bili hronično oboleli, čiji su uzroci u preko 80% slučajeva bili štetno delovanje stresova i negativnih misli. Samo organi koji su oboleli ili su im funkcije smanjene ili izmenjene predstavljaju pogodno tlo za enormno razmnožavanje virusa i bakterija. Ne postoji nijedan zdrav i u punoj funkciji organ koji će oboleti od infektivne bolesti.

Gotovo u svakoj porodici se dešavalo da za vreme epidemije infektivnih bolesti članovi koji su iscrpljeni, lošijeg zdravlja ili imaju osetljive ili obolele organe u kojima se ta infekcija razvija, po pravilu obole, a ostali ne.

Medicinski način lečenja akutnih bolesti je uspešniji od lečenja hroničnih, ali je metoda pogrešna, jer se otklanja posledica posledice - uništavaju se virusi i bakterije, te posle prestanka bolesti organ koji je bio napadnut ostaje i dalje bolestan i čeka novu pojavu virusa i bakterija. Stoga svaki organ hronično oboleo ili izvan svoje normalne funkcije predstavlja latentnu opasnost za razvoj infektivnih i uopšte akutnih bolesti.

Energetska duhovna medicina - NFNS

NIVO FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA

Jedini i pravi pokazatelj zdravstvenog stanja u energetskoj medicini koji može da se izražava brojčanim podatkom jeste nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS), dok se sve ostale metode dijagnosticiranja bolesti koriste opisno. Pojam nivo funkcionisanja nervnog sistema ne spada u zvaničnu medicinu i ne može se izmeriti naučnim metodama.

Pod funkcionisanjem nervnog sistema ne podrazumeva se nikakva konkretna bolest, bilo organska ili psihička, niti se radi o zdravstvenom stanju nervnih vlakana. On odgovara nivou čistoće aure, i jedini je pokazatelj tog stanja koji se može izraziti u procentima, a meri se paranormalnim putem.

NFNS predstavlja pokazatelj opšteg stanja zdravlja osobe, gde se pre svega misli na stanje aure – odnosno njenu čistoću, a posredno se, preko stanja aure, može proceniti i stanje fizičkog zdravlja neke osobe kada je reč o hroničnim bolestima. Stoga, NFNS ukazuje na predispoziciju da osoba oboli od bolesti različite težine i intenziteta.

Oštećenja aure, kao posledica negativnih misli i stresova, direktno se reflektuju na pogoršanje funkcionisanja nervnog sistema. To dalje ima za posledicu gubitak funkcija pojedinih organa i mozga, što postepeno, u zavisnosti od intenziteta pogoršanja dovodi do pojave hroničnih bolesti, organskih i psihijatrijskih, kao i nervne napetosti, nervoze, smanjenja radne sposobnosti, nedostatka tolerancije i unutrašnjeg mira, nezainteresovanosti, lošeg raspoloženja i psihičke labilnosti.

Ukoliko je rad zdravstvene i informacione funkcije, kao i ostalih važnih funkcija aure normalan, a njihov međusobni odnos sinhronizovan, tada će i funkcionisanje celog nervnog sistema osobe biti između 98.7% i 100%. Prosvetljene osobe imaju NFNS od namanje 99.945%, uz istovremeno čistu auru i odsustvo bolesti. Donja granica normalnog funkcionisanja nervnog sistema je 98.7%, što predstavlja relativno čistu auru i dozvoljava pojavu blažih bolesti. Između NFNS od 98.7% i 97.8% javljaju se bolesti srednje težine, od 97.8% i 96.8% teže, a ispod 96.8% najteže bolesti, kako je prikazano na sledećoj slici.

Nivo funkcionisanja nervnog sistema i moguće bolesti:

ispod 96.8% - Moguće najteže bolesti

96.8%-97.8% - Moguće teške bolesti

97.8%-98.7% - Moguće lakše i srednje bolesti

98.7% pa naviše - Zdrave osobe sa mogućim blagim bolestima

99.945% - Prosvetljene osobe – potpuno zdrave

Navedeni procenti predstavljaju granice stanja NFNS iznad kojih se određene vrste bolesti ne mogu pojaviti, dok se ispod odgovarajuće granice bolest može pojaviti, s tim da što je nivo niži – ista bolest će imati veći intenzitet. Ovi nivoi dakle govore samo o mogućnosti pojave bolesti, a da li će do nje doći zavisi od dužine boravka na tom nivou, psihofizičkog stanja osobe i nekih drugih faktora.

Na primer, najteže bolesti kao što su maligne bolesti i psihoze, mogu se pojaviti samo ako je NFNS ispod 96.8%. To ne znači da će osobe koje imaju NFNS ispod 96.8% obavezno oboleti od neke teške bolesti, jer je zbog tzv. inertnosti tkiva i drugih faktora potrebno da takvo stanje potraje određeno vreme. Isto tako je moguće da osobe sa NFNS ispod 96.8% obole od drugih teških bolesti kao što su infarkt, multipleks skleroza i drugih, a koje se javljaju u blažem obliku i kad je NFNS iznad 96.8%. To znači da što je NFNS niži, ista bolest se javlja u težem obliku.

POBOLJŠANJE NFNS

Poboljšanje NFNS je osnova duhovnog razvoja svakog pojedinca, a ujedno predstavlja i garanciju zdravlja svake osobe. Sve do nedavno, poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema do granice od 98.7% (što predstavlja donju granicu normale), bio je mukotrpan posao koji je često trajao i nekoliko godina. Ovo je naročito bio slučaj kod osoba koje su svakodnevno izložene brojnim negativnim mislima i stresovima, što je nažalost vrlo teško izbeći savremenim načinom života. Pored toga, osobe sa niskim nivoom FNS već imaju ustaljen način razmišljanja koji obiluje negativnim mislima, već su obolele od težih bolesti koje im stvaraju tegobe, izazivaju strahove (za sopstveni život, budućnost sebe i najbližih...), stresove, i samim tim dodatno dolivaju ulje na vatru u pogledu daljeg smanjenja NFNS. Stoga je jasno da što je NFNS niži, to je teže da osoba isključivo svojim naporima poboljša NFNS.

Na samom početku razvoja energetske medicine, postojale su sledeće metode za poboljšanje NFNS:

* Zaustavljanje daljeg pogoršanja NFNS smanjivanjem negativnih misli na najmanju moguću meru i izbegavanjem stresnih situacija.

* Vežbanje prenošenja sive bioenergije rukama i čakrama, pri čemu dolazi do blagog poboljšanja NFNS.

* Posete mestima moći u izvesnoj meri podižu NFNS.

* Primena isceljujućih proizvoda Ljubiše Stojanovića ne samo da povećava NFNS, već utiče i preventivno u vidu smanjenja broja negativnih misli i lakšem podnošenju stresnih situacija.

* Čitanje knjiga Ljubiše Stojanovića ili čak njihovo prisustvo u stanu (energetski su programirane).

* Svakodnevna primena Pet malih kosmičkih Meditacija je odlično sredstvo kako za podizanje NFNS, tako i za isceljenje, otklanjanje umora i poboljšanje raspoloženja.

Sa razvojem svojih paranormalnih mogućnosti, Ljubiša Stojanović je dobio mogućnost kontaktiranja sa civilizacijom Delfina, odnosno moć da zamoli zajedničku Svest civilizacije Delfina za poboljšanje NFNS. Ova mogućnost je izuzetno korisna, posebno za osobe sa niskim nivoom NFNS kojima se samo jednom molbom može poboljšati NFNS i do 0.1%, a osobama sa višim NFNS proporcionalno manje. Poboljšanje NFNS se dešava trenutno, odmah nakon završetka seanse koja traje nekoliko minuta, a moguće je raditi ovu seansu jednom mesečno. Primena ove metode je značajno ubrzala rad na poboljšanju NFNS, obzirom da je primena svih prethodno navedenih metoda u toku mesec dana, uz način života sa relativno malim brojem negativnih misli i stresova, jedva mogao da se približi efikasnosti ove molbe.

Najnovije mogućnosti Ljubiše Stojanovića u pogledu podizanja NFNS zaista su fascinantne. U sledećoj tabeli je dat prikaz mogućnosti podizanja NFNS po jednoj seansi, s tim da je moguće vršiti i nekoliko seansi mesečno, što znači da je za relativno kratko vreme moguće popraviti NFNS, za šta su nekad bile potrebne godine.

Povećanje NFNS po jednoj seansi u zavisnosti od stanja NFNS

Opseg NFNS Podizanje NFNS po seansi

96.0 – 98.0% --- 0.4%

98.0 – 98.7% --- 0.3%

98.7 – 99.0% --- 0.2%

99.0 – 99.4% --- 0.1%

99.4 – 99.6% --- 0.05%

99.6 – 99.8% --- 0.025%

Iz prethodne tabele je lako uočljivo da je najveće povećanje NFNS kod osoba sa niskim NFNS, te da se sa porastom NFNS efikasnost seanse smanjuje. To se slikovito može objasniti oprugom koja se, što se više sabija, sve više opire sabijanju i to postaje sve teže. Takav je naime i princip duhovnog razvoja – za više nivoe razvoja potrebno je ulagati sve više i više paranormalnog rada.

Poboljšanjem NFNS se postiže čistoća aure, a posredno se utiče i na opšte psihofizičko stanje pojedinca. Obzirom na to da se za razliku od prvobitnih metoda, poboljšanje NFNS dešava trenutno, to se i efekti istog mogu takođe osetiti kao nagla promena na bolje. Podizanje NFNS je rađeno većem broju ljudi, i većina je osetila naglo poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja, prestanak nekih tegoba, poboljšanje raspoloženja, smanjenje napetosti, smanjenje potrebnog vremena za san i druge pozitivne efekte.

Potrebno je naglasiti da poboljšanje NFNS ne dovodi automatski do isceljenja bolesti, naročito kada su u pitanju teže bolesti kod kojih je došlo do trajne promene u tkivima, ali da predstavlja važan korak u poboljšanju opšteg psihofizičkog stanja, i olakšava lečenje naučno priznatim metodama.

Nastavit će se...