Prepoznavanje vanzemaljskih dezinformacija

Drugi dio

Prevod: Arja

Sveprožimajuća ali skrivena priroda vanzemaljske kontrole

Vanzemaljske interakcije nisu ograničene samo na misteriozna viđenja sa daljine ili abdukcije, koje se događaju nekolicini retkih pojedinaca. To nije nešto što se može zadržati na intelektualnoj distanci, pri čemu, ako nikada niste videli NLO niti znate da ste oteti, vanzemaljci nisu prisutni u vašem životu. U stvarnosti vanzemaljci su po svemu sudeći sveprisutni, zahvaljujući svojoj interdimenzionalnosti, koja proširuje njihov uticaj ne samo do naših kuća, već i do naših umova. Niko nije imun na to osim ljudi bez ikakvog interesovanja ili onih sa punom, taktičkom svešću koji preduzimaju aktivne protivmere. Uspeh u ugrožavanju makar jedne vanzemaljske frakcije će privući njihovu pažnju, što vodi do stalnog prikrivenog posmatranja i vršenja uticaja. Oni nemaju logističkih ograničenja u pogledu toga na koga će ciljati i u kojoj meri.

Kao što je spomenuto, vanzemaljci se mogu skrivati u blizini gotovo nevidljivi. Izraženo terminima fizike, to se događa kada još nisu potpuno ’uvijeni’ u našu dimenziju, kada funkcije kvantnog talasa još nisu kolapsirale u našu realnost, kada njihove kvantne faze nisu potpuno obuhvaćene našima. U okultnoj terminologiji to se događa kada se manifestuju na eteričnom planu, ne kondenzujući se sasvim u fizičku realnost. Eterični plan je prelazni granični sloj između fizičkog i nefizičkog, koji funkcioniše kao nevidljivi supstrat fizičkog sveta, ali sadrži energije, bića i konstrukte koji utiču na fizički plan na kvantnom nivou. Razmišljajte o tome kao o backstage-u naše realnosti, oblasti iza zavese naše ograničene percepcije preko pet čula.

U tom nevidljivom ili eteričkom stanju vanzemaljci mogu da posmatraju mete, a da sami ne budu opaženi. Približivši se svojim metama, mogu mnogo efikasnije da projektuju snažne misli u podsvest te osobe, dajući impulse, ideje ili inspiraciju, koje će osoba posmatrati kao svoje i delovati na osnovu njih, ne postavljajući pitanja o njihovom poreklu ili racionalnosti.

Mogu dosegnuti telo osobe i manipulisati njene čakre i tokove eteričke energije, da bi izazvali određene promene, koje mogu rezultirati bilo čime od povećanih ili umanjenih psihičkih sposobnosti do emocionalnih i mentalnih disbalansa i fizičkih bolesti. Grejsi u eteričnom stanju su poznati po tome da se priljubljuju uz osobu kao nevidljivi paraziti, subtilno utičući na mišljenje, osećanja i ponašanje te osobe, čak i tokom svakodnevnih aktivnosti. Vanzemaljci koji traže životnu energiju za svoju ishranu, mogu takođe boraviti u blizini ljudskih aktivnosti visokog emocionalnog ili seksualnog naboja, ili stresnih situacija, da bi požnjeli otpuštenu energiju.

Mete takođe mogu da dobiju eterične implante, „spravice“, koje su im prikačene spolja, eterične uređaje ili čitave posmatračke skalamerije, instalirane u njihovim domovima u svrhu posmatranja i vršenja uticaja. Ta ista sposobnost može da graduira do stvaranja vanzemaljskih baza koje koegzistiraju na vrhu fizičkih ljudskih militarnih baza ili aerodroma, na primer, i preklapaju se sa njima zahvaljujući dimenzionalnom pomeranju, zauzimajući naizgled isti trodimenzionalni prostor.

Ove stvari se odigravaju izvan domašaja percepcije normalne budne svesti i mogućnosti za detekciju putem standardnih uređaja za snimanje ili naučnih instrumenata. Međutim, životinje mogu da percipiraju eteričke aktivnosti, kao i vidovnjaci drugim vidom, pojedinci prilikom buđenja iz sna u kratkom hipnopompičnom stanju i oni čija je svest izmeštena iz fizičke realnosti putem određenih halucinogena. Eterična bića i naprave se ponekad mogu prikazati u simboličnom obliku u snovima, mada sami snovi nisu pouzdan indikator za ono što se odvija u eteričnom okruženju.

Zbog njihove skrivene prirode nijedan od ovih fenomena nema kredibilnost u očima istraživača, ukalupljenih u ljuske, ili ljudi sa usputnim interesovanjem za temu vanzemaljaca. Zbog toga ovi aspekti vanzemaljskog prisustva, koji su možda najzastupljeniji, predstavljaju i one koje ogromna većina ne opaža i koje dovodi u sumnju. To je prednost svake skrivene agende, da projektuje lažan front na površinskom perceptivnom nivou, dok sve važne aktivnosti obavlja na skrivenim planovima.

Vanzemaljske abdukcije takođe imaju svoju dualnost. Na površini, svrha abdukcija je korišćenje ljudi za naučna istraživanja i eksperimente, kao biološki izvor za proizvodnju ljudsko-vanzemaljskih hibrida i za trening otetih za kampanje obelodanjivanja, mira, očuvanja okoline i druge politički korektne teme. Dok ti elementi zaista postoje u fenomenu abdukcija, druge manje uzvišene namene su takođe prisutne, ali ostaju prikrivene.

Žetva energije i implanti

Jedan od tih skrivenih elemenata je žetva životne energije od otetih putem traumatizovanja strahom, užasom, bolom, seksualnim nasiljem, poniženjem ili očajanjem. Negativne emocije aktiviraju gustu emisiju suptilne energije iz otetog koja se onda prikuplja. Grejsi pored otetih mogu da funkcionišu kao sifoni kroz koje udaljeni reptili mogu da usisaju energiju. Postoje brojni načini da se to izvede, u koje spada i simulirana medicinska procedura, čija je istinska svrha onesposbljavanje i mučenje otetog pod prividom neophodnog istraživanja. Većina je prektrivena slojevitom paravan-memorijom o pozitivnim iskustvima, pri čemu oteti može imati nejasna sećanja da je odveden i iracionalno divno osećanje o tome sa jedne strane, ali anksioznost i post-traumatični stres sa druge.

Druga metoda je kreiranje atmosfere straha u životu otetog, strah da bude ponovno odveden, strah da će njegova deca postati mete i strah od jezivih vanzemaljaca koji se noću šunjaju oko kuće. Izveštaji otetih da su odvedeni od strane reptilskih entiteta nisu neuobičajeni i to bi bila direktnija metoda žetve energije i psihičkog slamanja otetog.

Žetva energije nije ograničena na abdukcije; ona se odvija na globalnoj skali na način sličan kao na farmi, gde god postoje grozdovi emocionalno nabijenih situacija koje ispuštaju upotrebljive količine energije. Primeri: velike bolnice, velike sportske manifestacije, zone prirodnih katastrofa, bilo koji događaj sa masovnim nesrećama i zone zahvaćene ratom i glađu. Ova energija se koristi za ishranu i napajanje određene eterične tehnologije i za interdimenzionalne manevre.

Neki vanzemaljski implanti se napajaju tom energijom, posebno eteričke vrste implanta. Kao i svaka eterična misaona-forma oni se deaktiviraju ako su isključeni sa izvora energije. To se događa kada čovek odbije da se prepusti određenim emocijama niskih frekvencija koje održavaju te implante, obično istim onim emocijama koje ti implanti i podstiču.

Vanzemaljski implanti su dizajnirani ne samo za svrhe posmatranja, već i za vršenje uticaja na daljinu. Fizički implanti u mozgu mogu da osmatraju misli i proizvode efekte dezorijentacije kada se javi nepoželjna linija razmišljanja. Oni mogu da snime nečije misli, osećanja i percepciju radi periodične analize koju vrše vanzemaljski posmatrači. Izvedeni podaci se mogu upotrebiti da se uoče slabosti, preteći trendovi i korisne tendencije, koji se mogu uzeti u obzir tokom narednih manipulacija. Eterični implanti mogu biti smešteni bilo gde u zavisnosti od njihove funkcije, uključujući i glavu da bi ometali misli, donji torzo da bi prodrli u donje čakre i manipulisali nižim emocijama ili bilo gde drugde zbog praćenja ili u druge svrhe.

Programiranje uma

Sledeći dominantan, ali retko spominjan aspekt abdukcija je programiranje uma, instaliranje štetnih, posthipnotičkih komandi u podsvest otetog. Komanda da zaboravi abdukciju i da se seti paravan-memorije je samo jedna od manifestacija ovog fenomena, koji se lako može upotrebiti za mnogo zloćudnije svrhe.

Te komande se daju dok je oteti u veštaćki izazvanom hipnotičkom transu i mogu da stoje latentno u podsvesti dok ne budu aktivirane satima, danima ili nedeljama kasnije da bi proizvele snažnu kompulziju da se izvrši komanda. One mogu delovati i kontinuirano, da bi usmerile misli, osećanja, percepciju i reakcije u unapred određenom pravcu. Cilj programiranja uma je modifikacija ponašanja u pravcu povlađivanja agendi i veće pokornosti otimačima i programerima uma. Vanzemaljske posthipnotičke komande se daju telepatski i povezuju sa neverbalnim inputima, koji osnažuju prateće verbalne komande.

Programiranjem uma se indukuje željeno ponašanje, a neželjeno potiskuje. Primeri za prvo obuhvataju opsesiju dezinformativnim idejama, intenzivnu želja za narednim abdukcijama, započinjanje veštački orkestrirane veze sa drugim otetim i kompulziju da se govori i racionalizuje protiv ideja koje su suprotne agendi. Primeri za drugo obuhvataju iznenadni i potpuni gubitak vere u aktivnosti koje bi mogle potkopati vanzemaljske kontrolu, iracionali antagonizam prema prijatelju, tako da se prekine odnos, veliku averziju prema određenoj liniji istraživanja ili jednostavno čarolija zaborava ili pospanost, kad god se približi zabranjenoj teritoriji.

Ukoliko je neki oteti određen za eliminaciju jer je postao suviše svestan, nepredvidljiv ili uticajan u protivljenju agendi, tada programiranje uma postaje alatka za udare u podsvesno ranjiva mesta, simultano tokom dužeg perioda. Ono skrhava metu putem ponavljanih indukcija sumnje, cinizma, straha, anksioznosti, apatije, oklevanja, razdražljivosti, agresivnosti, depresije, perverzija, suicidnih tendencija i drugih auto-destruktivnih misli i osećanja. Ovi simptomi nisu samo indikator za programiranje uma, već su pre selektovani iz reda ljudskih disfunkcionalnosti za indukovanje putem programiranja, zbog svoje posebno destruktivne prirode.

Ljudi, koji su nesvesni programiranja uma, bivaju najlakše slomljeni, jer posmatraju te neželjene misli kao svoje. Ključ za osujećenje programiranja uma je identifikacija iracionalnih impulsa kada se pojave, korišćenje snage volje da bi im se oduprlo dok ne prestanu, zatim analiza i utvrđivanje koja su se lična ranjiva mesta ispoljila tokom iskustva.

Iako manipulativni vanzemaljci mogu da koriste pretnje, odmazde, kazne i uznemiravanje, da bi ostvarili svoj cilj, problem je što su te taktike očigledne a ne suptilne, tako da ih meta mnogo lakše postaje svesna, čime su umanjeni njihovi izgledi na uspeh. Mnogo je efikasnije potpuno zaobići svesni um, ušunjati se ispod praga svesti i na taj način umanjiti mogućnost sumnje i otpora. Vanzemaljci su mnogo sofisticiraniji nego što se veruje, pogotovo kada je reč o njihovim taktikama ubeđivanja.

Hiperdimenzionalna manipulacija

Da bi se dala indikacija o nivou sofisticiranosti, razmislite o tome da je programiranje uma često praćeno drugim setom alatki, koje vanzemaljci poseduju, naime, sposobnošću da vide verovatnu budućnost, da naprave male promene u prošlosti da bi izmenili uslove u sadašnjosti i time promene (vektor) verovatnoće tih mogućih budućnosti i uspešno programiraju ljude za funkcionisanje u ulozi strateških igrača koji izvode određene akcije.

To omogućava veštačku orkestraciju problematičnih životnih situacija u kojima će meta reagovati na najštetniji način u skladu sa posthipnotičkim programiranjem. Spoljna realnost i podsvest su složene kao domine, tako da u određenom trenutku one sruše jedne druge proizvodeći željeni ishod. To se može iskoristiti da se meta socijalno izoluje, da se razbije network, potkopa organizacija, spreči saradnja na projektima i omete donošenje kritičnih odluka. Sve ovo je rutina za hiperdimenzionalna bića koja imaju pristup do naših umova, koja imaju veoma dobre sposobnosti posmatranja i koja nisu ograničena linearnim vremenom ili logističkim nedostacima.

Zašto bi se zamarali baveći se pojedincima? Zato što male akcije mogu imati velike konsekvence. Interdimenzionalni entiteti imaju stalni pregled nad našom vremenskom linijom, u stanju su da vide prošlost, sadašnjost i budućnost simultano kao inteligentnu, dinamičnu, kompleksnu mrežu kauzalnih segmenata i da odaberu tačke sa kojima će ući u interakciju.

Preko različitih kvantnih i metafizičkih faktora, oni su do različitih stepena ograničeni u tome, koliko od te mreže mogu videti i menjati. Njihov standardni način operisanja je ciljanje na kritični momenat u vremenskoj liniji gde je naša budućnost najviše u fluksu i gde najmanji podsticaj sa njihove strane može da proizvede u najvećoj mogućoj meri povoljan ishod za njih. Ovi trenuci su odabrane tačke, gde se pravolinijska sekvenca događaja deli na više mogućih budućnosti.

Osoba, od čijih odluka ta budućnost zavisi je onda ciljana putem programiranja uma, direktnim telepatskim ubeđivanjem, verbalnom prinudom od strane ljudi, koji su mentalno usmereni ili bez svoje volje podstaknuti da igraju tu ulogu, vođena kroz veštačke sinhronicitete (neobične slučajnosti dizajnirane da kreiraju varljiv utisak da je neka odluka ispravna), dezinformativne snove ili vizije i druge kreativne oblike prinude.

Jednostavnim uticanjem na njen ili njegov um da načini drugačije izbore, vremenska linija se može promeniti. Male promene pomeraju granice igre i otvaraju mogućnosti za veće promene, koje sa svoje strane pripremaju pozornicu za još veće. Nijedan izbor usmeren na vremensku liniju nije suviše mali da bi bio cilj, jer male odluke u kaskadama mogu da proizvedu veće efekte duž vremenske linije. Strpljivim i strateškim sprovođenjem ovog procesa vanzemaljski manipulatori vremenskih linija pokušavaju da postignu krajnji cilj potpune promene mreže vremenskih linija u svoju korist i time osiguraju verovatnu budućnost u kojoj će postići nepobitnu dominaciju nad svojim neprijateljima.

Manipulacija masovnom svešću

Za čovečanstvo se krajnja tačka izbora brzo približava i podrazumeva globalnu odluku u vezi sa našim odnosom sa vanzemaljskim snagama, koje će se do te tačke otkriti. Da li su ljudi na Zemlji spremni da donesu tu odluku? Ne, ali vreme je isteklo. Kako stvari sada stoje, odluka će biti snažno obojena pretpostavkama, koje leže u osnovi naših različitih kultura, obiljem religioznih očekivanja i uskogrudim preporukama akademske naučne javnosti koja nema ključeve za skrivene nivoe vanzemaljskog prisustva. Ono što bi trebalo da bude odluka donesena na osnovu informacija, postaje dezinformativna odluka zahvaljujući širenju obmanjujuće vanzemaljske propagande i uticaju kompromitovanih lidera na mišljenje ljudi, usmerenih na to da ubede gladne umove u selektivne dokaze i uglađena mudrovanja.

To je slučajno na istoj liniji sa hiperdimenzionalnim osvajanjem. Umesto grubog fizičkog oružja, ovde se koristi nefizičko oružje za bitku za ne-fizičku teritoriju. To je način psihološke, metafizičke i interdimenzionalne borbe. Budući da je svest temelj realnosti, manipulacija svešću je ono što osigurava kontrolu nad umovima i dušama čitave civilizacije i time nad njenom sudbinom i relanošću. I to je opasnost sa kojom se sada suočavamo.