Poređenje podataka iz ovih nezavisnih izveštaja jasno pokazuje da je
naše trenutnio shvatanje programa abdukcija nedovoljno, suviše
ograničeno i suviše pojednostavljeno. U uporednim tabelama je izlistano
114 elemenata iz izveštaja, uključujući i one koji nisu pomenuti u
prethodnim poglavljima zbog uštede prostora. Kada se podaci kategorizuju
i uporede, pojavljuju se neke neobične doslednosti, koje zahtevaju da
se dosadašnji pogled proširi kako kvalitativno, tako i kvantitativno.
Pre nego što započnemo sa upoređivanjem, treba napomenutida su se četiri
od ovih osam žena, Bet, Džejn, Endži i Emi, podvrgle regresivnoj
hipnozi sa tri različita hipnotizera. Od 114 elemenata iz uporednih
tabela, Bet je navela 87, Džejn 77, Emi 73 a Endži 96. Preostale četiri
žene su navele manje detalja, mada ne značajno manje. Poli je navela 67
od 114, Pet 71, Liza 94 i Anita 53. Gotovo svi elementi svih osam žena
potiču iz svesnih sećanja bez hipnoze (predhipnotičkih sećanja).
U kategoriji „Kontakti“ pomenuto je osam različitih situacija od kojih
su sedam navele sve žene. To uključuje 240 viđenja NLO-a, vremenske
prekide u dečijem uzrastu, vremenske prekide u odraslom dobu, svest o
susretima, događaje sa scenarijima virtuelne realnosti, telepatsku
komunikaciju i uključenje vanzemaljaca u život drugih članova porodice.
Tri od njih su doživele vremenski prekid ili abdukciju sa drugim
ljudima.
Ovi podaci ukazuju na to da ovaj fenomen nije niti izmišljen, niti
generisan uobraziljom, da je povezan sa viđenjem NLO-a, da uključuje
interesovanje vanzemaljaca za pokolenje i da kontakt može biti ostvaren
na daljinu.
Kategorija „Vanzemaljci“ sadrži iznenađujuću raznolikost fizičkih vrsta,
uključujući i neke koje se retko pominju bilo gde drugde. Svih osam
žena je imalo susrete sa Sivima, Belima (insektoidne figure) a figura sa
kapuljačom se javlja gotovo podjednako često, u sedam izveštaja. Šest
žena je izvestilo o plavokosim humanoidnim figurama, kao i o vrsti sa
mačijim očima i reptoidnom tipu. Polovina je navela entitete sa
izbrazdanim licem, slične visokim Sivim ili Belim, kao i o nižim, često
kosmatim stvorenjima, „trolovima“ i „patuljcima“. Tri žene su imale
susrete sa plavim entitetom i figurom „Isusa“.
U vezi sa raznolikošću fizičkih vrsta, važno je pomenuti da postoje
izveštaji o gotovo svakoj kombinaciji različitih entiteta, kako sarađuju
tokom abdukcijskoj scenarija. Zbog toga je teško zaključiti da
različite vrste zaista predstavljaju odvojene grupe koje ispunjavaju
različite zadatke ili misiju.
Tipičan izveštaj otetih obuhvata neku vrstu fizičkog ispitivanja, kako
su istraživači davno ustanovili. Poređenje detalja iz kategorije
„Ispitivanja“ ukazuje na dve oblasti ljudskog tela, koji su najčešće
obuhvaćene: reproduktivni sistem i mozak. Međutim, samo pet žena se
sećalo ginekološke procedure i samo tri od njih su izvestile o
implantiranom ili izgubljenom fetusu, tako da zanimanje vanzemaljaca za
reprodukciju ili genetiku ne mora biti njihov jedini cilj. Dok ova
grupa obuhvata samo žene, to nije jedini pol, koji pominje implantaciju
i uklanjanje fetusa, koliko god to neobično zvučalo. U izveštaju
jednog muškarca, se pominje njegovo sećanje da je u predelu abdomena
napravljen prorez u koji je smeštena rastegljiva vrećica za majušni
fetus, koja je kasnije hirurški izvađena. Drugi muškarac je rekao da je
sličan nosač fetusa umetnut rektalno.
Veći broj žena izveštava o proceduri implantiranja ili „operaciji glave“
nego o ginekološkim aktivnostima. Anita je jedina koja se ne seća
implantiranja, dok pet žena izveštava o hirurškim intervencijama na
lobanji ili mozgu. Ove aktivnosti nisu na očigledan način povezane sa
programom ukrštanja vrsta i ukazuju na znatno složeniju agendu od
teorije ograničene na „genetički“ program.
U izveštajima se u vezi sa ovim procedurama pominju različiti
vanzemaljski instrumenti, ali najčešći je instrumentalna tabla na zidu,
koja se pominje u četiri izveštaja i mala metalna kutija, najčešće crne
boje, koju pominju tri žene.
U četiri izveštaja se javlja „lekarka“ koja prisustvuje ispitivanju a
tri od te četiri žene su tokom sopstvenih iskustava posmatrale operacije
izvedene na drugim otetima, Takođe tri su naterane da nešto pojedu ili
popiju dok su bile u vanzemaljskoj vlasti.
Međutim, najčešći element scenarija sa ispitivanjem je vanzemaljsko lice
tik uz lice otetog, što se pojavljuje u izveštajima svih žena sa
izuzetkom Pet. Nije sasvim sigurno da li je reč o nekoj vrsti
ispitivanja ili o mentalnoj kontroli nad otetim, mada, naravno, jedno ne
isključuje drugo. Postoje naznake o tome da velike, crne, staklenaste
oči, tako poznate iz izveštaja o Sivima možda nisu biološke oči, već
umesto toga mogu biti veštačke navlake, kojima se može umiriti oteti,
izvršiti neka vrsta skeniranja ili čak, kako je to Pet doživela, „film“
ili snimanje podataka iz našeg uma.
U abdukcijskim scenarijima se javljaju i druge aktivnosti osim
ispitivanja. Sve žene su navele da su vanzemaljci u nekom trenutku
komunicirali sa njima, ne samo tokom samog kontakta. Sedam njih se
sećalo obuke ili sesija sa testiranjem. Njih šest je navelo iskustva
levitacije tokom abdukcija, pet prolazak kroz čvrste predmete, četiri je
prisustvovalo ili izvelo telekinezu. U pogledu „hardware-a“ četiri
žene su obučavane da koriste neku opremu na brodu, tri od njih su bile
navedene da ožive neke događaje iz prošlosti ili se vrate u prošlost.
Ponovo, ove aktivnosti ukazuju na mnogo kompleksniji program nego što je
ukrštanje vrsta.
Ipak, šest žena je izvestilo o scenama, poznatim kao „prikazivanje bebe“
u kojima se otetima prikazuje očigledno hibridno detence i saopštava
da je ono kreirano putem nekog vanzemaljsko-ljudskog procesa ukrštanja
vrsta. Polovina žena je takođe navela da su primorane ili navedene na
(uglavnom traumatične) seksualne aktivnosti sa vanzemaljcima,
humanoidima ili drugim otetima. Sve te aktivnosti su bile veoma malo
povezane sa ukrštanjem vrsta ili sakupljanjem genetskog materijala.
Neki istraživači razvijaju teoriju da su sve seksualne aktivnosti
proizvod kontrole uma – erotske slike bez supstance – koja se koristi da
bi se imitirao stvarni događaj koji ne sadrži ništa više od uzimanja
sperme ili jajna ćelija. Međutim, sa ovom teorijom postoji problem. Iako
se uzimanje sperme može obaviti preko erotski indukovanog orgazma kod
muškarca, to je potpuno nepotrebno za uzimanje jajne ćelije. Niti u
reproduktivne svrhe može služiti primoravanje na masturbaciju, kao kod
nekih otetih, ili slučajevi kada osoba oseti da je „uključena“ da to
uradi i kada se ne odvija abdukcija. Drugi problem je što seksualne
aktivnosti, o kojima se izveštava, uključuju i polno nezrelu decu. I
najzad, u situacijama u kojima su oteti primorani na odnose jedni sa
drugima, nema sakupljanja sperme/jajnih ćelija.
Oteti su izveštavali o širokom, ali ipak konzistentnom obrascu
komunikacije sa vanzemaljcima, kako u njihovom prisustvu, tako i na
daljinu. Najčešći fokus komunikacije se odnosi na poreklo ljudske vrste,
„posebnu“ prirodu odnosa vanzemaljaca i otetih i otetog samog, koji
treba da obavi neki važan zadatak, na razliku između tela i duha i
upozoravanje na buduće katastrofe, o čemu je izvestila većina žena. To
nisu trivijalne teme. Bilo bi opasno ignorisati ove informacije kao što
bi bilo i opasno poverovati u sve što vanzemaljci kažu.
U kategoriji „Okruženje“ postoji slična doslednost u izveštajima,
uključujući i izuzetno kontraverzan scenario o podzemnim bazama, koji se
javlja u polovini slučaja. Možda još više iznenađuje da je sedam žena
tokom susreta videlo druge, po svoj prilici, ljude kako rade zajedno sa
vanzemaljcima na brodovima ili u zgradama na Zemlji. U šest slučajeva
ti ljudi su identifikovani kao vojno osoblje.
Na žalost, mnogi istraživači nisu voljni da izveštaje koji ukazuju na
dosluh između ljudi i vanzemaljaca uzmu za ozbiljno. Jedan istraživač mi
je rekao da smatra da se svaki slučaj tajnog dogovora sa ljudima može
objasniti kao iluzija koju su proizveli vanzemaljci. Ali sve što je
potrebno da bi se osporio ovakav pogled na stvari je makar jedan
potvrđen slučaj o učešću vojske ili ljudi i na osnovu informacija, koje
su mi saopštene u poverenju, zadovoljna sam što mogu da potvrdim, da
postoji barem jedan takav slučaj, onaj od Leah Haley, čije je iskustvo
sa vojnim pretnjama i napadima, opisan u LOST WAS THE KEY.
Drugi istraživač je više puta ponovio da se ni u jednom od njegovih
istraživanja nije pojavio izveštaj niti dokaz o ljudskom ili vojnom
angažovanju. Međutim, njegovu tvrdnju su osporili sami oteti sa kojima
je radio, koji su potvrdili da su izvestili o takvim događajima, ali je
sam istraživač uklonio te izveštaje.
Ti izveštaji ipak veoma jasno ukazuju na istinsku umešanost ljudi u
vanzemaljske abdukcije. Detalji izveštaja se ponavljaju širom čitave
zemlje i jedina stvar koja se razlikuje je interpretacija tih detalja od
strane istraživača. Izveštaji o angažovanju ljudskog vojnog osoblja se
ne mogu jednostavno odbaciti, jer se javljaju podjednako često kao i
scenariji sa pokazivanjem bebe, koji je u okviru tradicionalnog pogleda
prihvaćen kao validan. Bilo „realni“ ili projektovani, ti događaji
služe određenoj svrsi koju istraživači treba da otkriju.
U šest drugih izveštaja se opisuju oteti kako ili posmatraju pustinjsko
okruženje ili planetu pustinjskog tipa ili borave u njemu, iako
objašnjenja ovih scena variraju od izveštaja do izveštaja. Unutar
vanzemaljskih objekata pet žena je videlo ekrane slične televizijskim,
četiri tablu sa instrumentima i četiri grafikone i šeme. Tri žene su uz
to opisale neobične, crne, savitljive cevi u objektima, kako na
letelicama tako i u podzemnim lokacijama.
Drugi detalji o vanzemaljskom okruženju uključuju tela od vode ili druge
tečnosti u tri slučaja, kao i tri izveštaja o prisustvu životinja.
Mnogo više pažnje pobuđuju tri izveštaja o kloniranim ljudskim telima,
koje su oteti videli ili im je to saopšteno. Liza i Pet su videle
klonove sopstvenih tela, iako su im data različita objašnjenja. Slični
izveštaji dolaze i od drugih otetih. Jedan oteti je naveo da je video
prostoriju punu muških i ženskih nepokretnih ljudskih tela, koja su bila
prelepa i identična. Implikacije ovakvih izveštaja su enormne, ako se
razmotri na koje bi sve načine vanzemaljci mogli da upotrebe ova
kopirana ljudska tela.
Svih osam žena je navelo brojne fizičke efekte, u skladu sa glavnim
abdukcijskim podacima, ali jedina dva efekta koja su univerzalna su
obrazac nerazjašnjenih ranica i buka u glavi ili uhu. Dok bi buka možda
mogla da se racionalizuje na neki način, modrice jasno sugerišu neku
fizičku interakciju. Ponavljanje trougla u abdukcijskim izveštajima bi
moglo da ukaže na isti izvor tih belega.
Drugi znaci fizičkih, pre nego psihičkih ili spiritualnih kontakata, su
neobjašnjiva krv na telu ili posteljini, koji se javljaju u šest
izveštaja, šest izveštaja sa ulegnućima na koži, pet žena sa
ogrebotinama i sedam sa ubodima. Postojanje fizičkog kontakta dokazuju i
izveštaji šest žena da su se budile sa odećom okrenutom naopako, ili
bez odeće.
Uz zvuk pištanja ili tonove električnog tipa ove žene su doživele i
mnoge druge fizičke reakcije. Sve osim Pet na primer su imale osećaj
mučnine tokom ili posle susreta a pet njih je navelo iznenadnu, potpunu
iscrpljenost i osećaj kao da sva njihova energija naglo otiče. Pet žena
je opisalo buđenje uz osećaj kao da su „pretučene“, da upotrebimo
Anitin izraz. Pet je pomenulo epizode, tokom koji se činilo da im
svetlo eksplodira u umu.
Neobjašnjivi osip na koži se javio u pet slučajeva, u četiri jaka
iritacija očiju i buđenje sa neidentifikovanim, gorkim ukusom u ustima.
Uz to dve žene su patile od neobičnog gubitka kose i neobjašnjivog
„opekotina od sunca“.
Fizička priroda abdukcijskog scenarija se proširuje i na druge elemente
okruženja otetih. Spoljni efekti koji se odnose na fenomen su veoma
konzistentni, kao što pokazuju uporedne tabele. Svaka žena je imala
iskustva sa neobičnim funkcionisanjem električnih uređaja, smetnjama
preko telefona, kako sa aparatom, tako i sa pozivima. U sedam od osam
izveštaja se javljaju svetla u dvorištu, svetla u kući, zvuk klika, kao i
lupanje, pucanje, fijuci, tresak i zujanje u okolini, sve bez
objašnjenja. Pet žena je prisustvovalo preletima nepoznatih,
neobeleženih ili neidentifikovanih helikoptera, koji su počeli da se
pojavljuju pošto su oteti postali svesni svoje situacije.
Najčvršća korelacija između ovih žena se pokazuje u kategoriji „Lični
odgovori/događaji“. Sve su patile od hroničnog poremećaja sna, prošle
kroz drastičnu promenu stavova i sve su osećale snažnu želju za životom u
seoskom okruženju, potpuno nezavisno od njihovog background-a. Sedam
žena je pomenulo neobjašnjivu prinudu u vezi sa svojim iskustvima, kao
Polin osećaj prinude da povede decu, uključujući i decu drugih ljudi, do
određenog mesta, gde se često pojavljuju NLO-i, nešto što sama nikada
ne bi učinila. Anita je jedina koja nije imala osećaj da je pripremana
da obavi neki neidentifikovani zadatak ili misiju u vezi sa ovom
agendom.
U sedam izveštaja se javljaju tri vrste snova. Prvi uključuje dolazak
ili invaziju ili sletanje brojnih NLO-a na Zemlju, san koji se pominje
toliko često sa istim detaljima da sam ga navela kao tipičan opis u „The
Night of Lights". Drugi san prikazuje scene predstojećeg uništenja i
haosa na planeti i u nekim slučajevima oteti su navedeni da poveruju da
svoj „posao“ treba da obave u vreme razaranja. Treći tip sna je
proročki, prikazujući događaje koji će se dogoditi posle sna.
Poslednja kategorija „Lično“ pokazuje u stvari da su sve žene
demonstrirale nadprosečne psihičke moći. Podaci o etničkom poreklu, koji
su ovde uključeni, su samo uslovno od važnosti, jer fokusiranje na
keltsko i indijansko poreklo preovlađuje u američkim izveštajima više
nego u izveštajima drugih grupa. Fenomen abdukcija je globalan i u
svakoj regiji bi etnička slika sigurno bila drugačija. Međutim, od
velike je važnosti da visok procenat ovih žena ima neobične ili ozbiljne
ginekološke probleme, jedna indikacija da iskustva abdukcija mogu biti
razorna po njihovo zdravlje.
Dva preostala aspekta ličnog background-a, maltretiranje u dečijem
uzrastu i članovi porodice intelektualci zaslužuju poseban osvrt. Neki
istraživači i specijalisti za mentalno zdravlje, koji nisu u stanju da
prihvate realnost ovog fenomena, nude potisnuta sećanja na maltetiranje u
dečijem uzrastu kao objašnjenje za sećanja otetih. Ali kao što je
slučaj i sa vojnim angažovanjem, dovoljan je jedan slučaj otetog koji
nema slična iskustva iz detinjstva, da bi se poništila ta teorija. Od
ovih osam žena, samo tri su pomenule nasilje bilo koje vrste u
detinjstvu i ta sećanja nisu bila potisnuta.
Drugi teoretičari veruju da aktivnost abdukcija izvode ljudi a ne
vanzemaljci, sprovodeći masovne projekte kontrole uma u nepoznate svrhe.
Njihov argument je da agenti tih aktivnosti imaju pristup „subjektu“
preko njihovih porodica u vojnim ili intelektualnim organizacijama.
Međutim, kao što je tačno da većina otetih ima članove porodice u
vojsci, takođe je tačno da to važi za gotovo svakog u ovoj zemlji, te se
to stoga ne može posmatrati kao relevantan faktor. Mnogo bi značajniji
bio podatak o velikom broju članova porodice koji imaju veze sa
intelektualnom elitom i postoje izveštaji o takvim slučajevima. Ipak, od
ovih osam žena samo je dve potvrdilo povezanost sa intelektualnim
radom.
Ovi individualni, jedinstveni abdukcijski izveštaji sadrže toliko
zajedničkih elemenata da bi lako mogli imati isti izvor, odn.
vanzemaljski izvor, sa jedinstvenom, specifičnom agendom. Neki od
detalja, koji izgledaju jedinstveni za taj pojedinalni slučaj, su suviše
uočljivi da bi bili odbačeni. Jedan dobar primer, koji nije naveden u
tablicama, se odnosi na Pet i Endži, čija su svesna sećanja i reakcije
veoma različiti. Tokom abdukcije u detinjstvu zamolila je za „zeleni,
isceliteljksi kamen“ i on joj je bio dat kao poklon za uspomenu,
međutim, kada je vojska ispitivala porodicu, naterali su Petinu sestru
da im preda taj kamen.
Zeleni kamen je i u Endžinom slučaju bio oduzet. Ona nije svesno
povezala prekrasni, zeleni kamen sa svojim iskustvima sa vanzemaljcima,
niti je tačno mogla da se seti kada i kako ga je dobila. Ali Endži se
seća da joj je u detinjstvu na igralištu prišla nepoznata žena, koja je
znala njeno ime i nekoliko stvari o njoj, predstavljajući se kao
prijateljica devojčicine učiteljice. Posle kratkog razgovora žena je
rekla Endži da zna za zeleni kamen i upitala da li može da ga dobije.
Endži se seća kako joj daje kamen tokom drugog susreta, mada su detalji
nejasni.
Postoje i druge minuciozne sličnosti u ovih osam izveštaja i detalji u
tabelama se ne odnose samo na ovih osam žena, već takođe na hiljade
drugih.
Međutim, postoji još jedan set paralela, koji nije naveden u uporednim
tabelama, jer se odnosi samo na žene, uključene u ovaj projekat, ne na
tipičnu abdukcijsku situaciju. Bila sam u kontaktu sa svima njima
pojedinačno tokom nekoliko meseci, pre nego što sam odlučila da njihove
izveštaje uobličim u vidu knjige, i tokom tog vremena su se doduše
događale neobične stvari, ali se one nisu razlikovale od prethodnih
iskustava. Međutim, stvari su se promenile pošto je Džejn i Endži
preneta poruka da rade specijalno sa mnom.
Počela sam rad na projektu i tokom prepiske preko email-a je ubrzo
postalo jasno da su mnoga od mojih pisama ovim žeama izmenjena. To je
bila smetnja, ali minorna. Ali tada su se javili ozbiljni problemi u
životima ovih žena, fizičke smetnje sumnjivo slične prirode.
Beti je bila prva. U noći, kada je odlučila da učestvuje u projektu, je
telefonirala prijateljici da porazgovara o odluci, ali je u sred
razgovora telefonska linija zamrla. Te noći je imala uznemirujuće,
nejasne snove i probudila se sa strahovitim bolom u obe noge, od kolena
do članaka, bez ikakvog poznatog razloga. A tada se javio iznenadni,
zastrašujući flešbek, koji je povezivao misteriozni bol sa vojnim
osobljem koje je upozorava da ne sarađuje u radu na knjizi.
To je bilo početkom oktobra 1993. Tri nedelje kasnije, posle razgovora o
mojoj odluci da radim na ovom projektu sa jednom od žena, otišla sam u
krevet i probudila se u 6h sa razdirućim, bolnim grčevima u obe noge,
od kolena do članaka. To je bio nezamisliv bol, ni nalik bilo kom bolu
koji sam ikada pre osetila. Uzela sam ibuprofin, odhramala do kreveta i
pokušala ponovo da zaspim. Očigledno jesam zaspala, jer sam sanjala da
sam okružena vojnicima koji su nešto ubrizgali u moja kolena. Ismevali
su me, govoreći: „Nemoj misliti da možeš da činiš ono što hoćeš. Ovo
je samo mala demonstracija da te možemo baciti na kolena, bukvalno, u
svakom trenutku kada to poželimo.“
Za Beti i mene su to mogli biti samo snovi, koji su reflektovali našu
strepnju u vezi sa projektom. Ali Anitin izveštaj o tome da je doživela
isti takav bol posle jedne abdukcije, godinama pre toga, čini
odbacivanje povezanosti problematičnim. Istog vikenda kada sam imala bol
u nogama, Anita i Džejn su imale napad žuči, toliko ozbiljan da su obe
podvrgnute hitnoj operaciji u gotovo isto vreme.
Endži je bila sledeća. Posle jedne abdukcije početkom novembra probudila
se sa različitim fizičkim simptomima, od kojih je najgori bio
hiperemija. Bolest se progresivno pogoršavala i za manje od dva meseca
morala je da ode u bolnicu. Njeno zdravlje pre toga je bilo izuzetno.
Novembar je takođe bio mesec, kada se setila vojnika koji su joj pretili
odmazdom ako bude „govorila sa Karlom Turner.“
Da li je to bio realan događaj, scenario virtuelne realnosti ili samo
san? Anita je imala sličan san kratko posle toga, u kome sam ja prvo
govorila o odustajanju od projekta, a zatim su stigli vojnici koji su je
ispitivali o NLO-ima. Liza je, takođe, osećala veoma ljudski strah
zbog svoje saradnje na knjizi i gotovo odlučila da se povuče iz
projekta. Ali sve ove žene su osećale da su ove informacije suviše
važne da bi dopustile da ih zaplaše i spreče njihovo objavljivanje.
Uporedne tabele, dakle, pokazuju koliko se dosledno ponavljaju neki
detalji u vezi sa abdukcijskim scenariom i koliko zajedničkih elemenata
zaista sadrži ovaj fenomen. Ovakvi izveštaji takođe zahtevaju da se
posveti ozbiljna pažnja otkrivanju prirode i obima ljudskih aktivnosti
unutar abdukcijskog fenomena.
Materijal takođe dokazuje postojanje fizičke i tehnološke osnove kod
interakcije vanzemaljaca sa ljudima. Osim u slučaju da anđeli uz svoje
preostale nebeske dužnosti obavljaju rektalna ispitivanja, vode nastrane
telefonske razgovore i aranžuraju seksualne iluzije, slučaj se teško
može smatrati samo spiritualnom agendom.
Usporedne tabele, koje se nalaze između 10. i 11. poglavlja ove
knjige, možete pogledati ovdje ( klikni na sliku za povećanje ) :
