Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish

SAD, Afganistan i globalne dimenzije narkobiznisa

 

Afganistanu proizvodnja opijumskog maka bude pove─çana za neverovatnih 4555%

Sa raspadom Sovjetskog Saveza dr┼żave Centralno-azijskog regiona suo─Źile su se sa gomilom novih i veoma o┼ítrih problema. Razaraju─çi uticaj na bezbednost i stabilnost regiona po─Źeli su ─Źiniti radikalni ekstremizam, drasti─Źno pove─çanje ┼íverca, razvoj narkobiznisa, terorizam, formiranje transnacionalnih kriminalnih grupa.

Trgovina narkoticima problem je ne toliko regionalan, koliko ima svetske dimenzije. Zemlje ÔÇťzlatnog polumesecaÔÇŁ, ÔÇťzlatnog trouglaÔÇŁ, kokainski narkokarteli u Latinskoj Americi postaju predmet sveop┼íte zabrinutosti i nespokojstva. U tom pogledu poseban problem predstavlja Avganistan. Kao ┼íto je poznato, osnovne isporuke narkotika I psihotropnih supstanci u Centralnu Aziju sti┼żu iz Avganistana. Prema podacima Uprave OUN za narkotike, ┼żetva u 2007. godini, koja je dostigla koli─Źinu od 8.200 tona, za 34 procenta je bogatija u odnosu na 2006. godinu, a pri tom su zasejane povr┼íine opijumskog maka pove─çane za 17 procenata i dostigle su 193 hiljade hektara. ─îak ┼ítavi┼íe, eksperti nagla┼íavaju da je skinuta letina za tri puta ve─ça od godi┼ínje potro┼ínje opijumskog maka u svetu, a proizvedeni od tog maka heroin ─Źini 93 procenata svetskog prometa ovog opijata.

Zbog postojanja veoma duga─Źke (1.206 kilometara) tad┼żi─Źko-avganistanske granice narkoti─Źka sredstva u krupnim partijama sti┼żu iz Avganistana preko pograni─Źne Hatlonske oblasti Tad┼żikistana, odakle se dalje preko ÔÇťkuriraÔÇŁ distribuira na sever. Povoljne komunikacije me─Ĺu zemljama Centralne Azije i razvijene saobra─çajne mre┼że doprinose stalnom pove─çavanju obima tranzita narkotika. Najve─ça koli─Źina transportovanih narkoti─Źkih sredstava otpada na Tad┼żikistan i Kirgiziju, na ─Źijim se pograni─Źnim regionima obe zemlje nalaze baze za pretovar, odakle se dalje liferuju u Rusiju i Evropu.

Posebnu zabrinutost izaziva uzgoj opijumskog maka na avganistanskim teritorijama koje se grani─Źe sa Tad┼żikistanom i Uzbekistanom. Jo┼í pre upada vojske SAD i NATO u Avganistan 2001. godine u blizini tad┼żi─Źko-avganistanske granice funkcionisalo je oko 400 labaratorija za proizvodnju heroina, a na skladi┼ítima se nalazilo oko 10 tona spremnog za transport sirovine . Od 1996. do 2006. godine pravosudni organi zemalja Centralne Azije konfiskovali su 39 tona heroina i preko 67 tona opijuma. Prosto upore─Ĺivanje ─Źinjenica i brojki omogu─çava da se spozna sva ozbiljnost situacije, jer obim konfiskovanih narkotika u desetogodi┼ínjem periodu pribli┼żan je 1/120 dela proizvedenih narkoti─Źkih sredstava u Avganistanu samo u 2007. godini. Sve ostalo sti┼że do odredi┼ínih punktova.

Nezakonita trgovina narkoti─Źkim sredstvima postepeno poprima karakter ÔÇťnarkoekspanzijeÔÇŁ, i u proces se uklju─Źuje sve ve─çi broj ljudi. Kako je naglasio direktor Agencije za kontrolu narkotika Bolbotek Nolgobajev, u Kirgiziji se bele┼żi tendencija transformisanja zemlje iz narkotranzitne u narkozavisnu. Od po─Źetka 2008. godine pravosudni organi zemlje oduzeli su preko 10 tona narkotika. To je za polovinu vi┼íe nego u istom periodu prethodne godine. Po podacima za 2006. godinu broj narkozavisnih u Kirgiziji pove─çao se za vi┼íe od ┼íest puta i taj pokazatelj je u stalnom porastu. Po oceni odeljenja OUN (Program OUN za sidu), narkotike upotrebljava izme─Ĺu 80 i 100 hiljada gra─Ĺana Kirgizije, ┼íto je proporcionalno za 1,5 put vi┼íe nego u Kazahstanu i za 5 puta vi┼íe nego u Uzbekistanu. Prema statisti─Źkim podacima na dan 01. juna 2008. godine u Kirgiziji su od 1.686 nosilaca side narkomani njih 1.186 ljudi.

Po mi┼íljenju mnogih me─Ĺunarodnih eksperata, reski skok u svetskoj proizvodnji narkotika i ┼íirenje infrastrukture narkobiznisa u prvoj deceniji XXI veka do globalnih razmera u direktnoj vezi sa prisustvom vojske zapadne koalicije u Avganistanu. Kako smatra Mi┼íel Hosudovski, ÔÇťupravo su vlada i specijalne slu┼żbe Sjedinjenih Dr┼żava glavni zainteresovani za razvoj te industrije koja donosi milijardeÔÇŁ. Zna─Źajan deo prihoda od plasmana narkotika odlazi za snabdevanje i podr┼íku upravo tih istih aktivista-radikala, terorista i ekstremista, protiv kojih SAD pozivaju u borbu.

Kao ┼íto je poznato, u period od 1996. do 2001. godine Talibani, koji su se nalazili na vlasti u Avganistanu, razvili su ┼íiroku delatnost protiv proizvodnje i plasmana narkoti─Źkih supstanci. 2001. godine ukupan godi┼ínji obim proizvodnje narkotika iznosio je 185 tona. Ta koli─Źina je gotovo zanemarljiva u odnosu na koli─Źine koje se danas proizvode. Posle ulaska vojske zapadne koalicije u Avganistan i svrgavanja Talibana proizvodnja opijuma po─Źela je nezadr┼żivo da raste: 3.400 tona 2002. godine, 3.600 tona 2003. godine, 6.100 tona 2006. godine i 8.200 tona 2007. godine.

Jedan od glavnih razloga za razvoj narkobiznisa je te┼íka socijalno-ekonomska situacija Avganistanaca. U tim uslovima uzgajanje i proizvodnja opijata predstavlja osnovnu i povoljnu zaradu za mirno stanovni┼ítvo Avganistana. Suma, koja se dobija od jednog hektara setvenih povr┼íina, zasejanih ┼żitaricama, ─Źini 530 dolara, dok jedan hektar opijumskih planta┼ża donosi ─Źak 4.600 dolara prihoda.

Program preorijentisanja avganistanskih seljaka sa proizvodnje narkoti─Źkih biljaka na sejanje tradicionalnih poljoprivrednih kultura nije nai┼íao na dovoljnu podr┼íku me─Ĺu lokalnim stanovni┼ítvom. Sada je od 25 miliona stanovnika Avganistana (uklju─Źuju─çi stare i decu) u proces uzgoja opijumskog maka uklju─Źeno preko 3 miliona ljudi. Ova brojka anga┼żovanih u uzgoju opijumskog maka stalno se pove─çavao a okupacione snage SAD i NATO-a ni┼íta ne ─Źine da se situacija promeni. ─îak ┼íta vi┼íe kao da stimuli┼íu takvu proizvodnju jer nije logi─Źno da se od njihovog dolaska u Avganistan proizvodnja opijumskog maka popela sa 180 tona na 8.200 tona ÔÇô ┼íto je pove─çanje od neverovatnih 4.555 procenata. SAD raspola┼żu tehni─Źkim sredstvima da lako mogu da uo─Źe polja opijumskog maka i da ih zapra┼íivanjem uni┼íte ali o─Źigledno to ne ─Źine jer verovatno u─Źestvuju u ovom vrlo unosnom poslu proizvodnje i prodaje heroina.

Tokom 90-ih godina narkotrgovina je postala najprofitabilnija nezakonita delatnost ─Źiji prihodi su bili znatno ve─çi od prihoda ste─Źenih trgovinom oru┼żja i ljudi. Zabele┼żena je tendencija pro┼íirenja delatnosti kriminalnih grupa. Svedo─Źanstvo rasta kriminogene situacije u Centralno-Azijskom regionu su podaci za 2007.godinu, prema kojima je u Kirgiziji, na primer, registrovano 180 ve─çih i manjih organizovanih kriminalnih grupa, od kojih su ┼íest najve─çe i najuticajnije, a imaju odre─Ĺenu zonu interesa u zemlji. Po re─Źima na─Źelnika Glavne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Kirgizije, ÔÇťu 2007. godini na evidenciji MUP nalazilo se 12 organizovanih kriminalnih grupa, ali je u rezultatu izvr┼íenih zajedno sa drugim odeljenjima milicije akcijama Glavna uprava za borbu protiv organizovanog kriminala otkrila jo┼í ─Źetiri grupe i skinula ih sa evidencije. Pri tom je ve─çina njih delovala na jugu republikeÔÇŁ. Koncentrisanje kriminalnih grupa na jugu Kirgizije umnogome se obja┼ínjava povoljnim polo┼żajem oblasti na putu tranzita narkotika, a tako─Ĺe njihovom prili─Źno niskom cenom na tom delu ÔÇťseverne mar┼íruteÔÇŁ.

Razvoj narkobiznisa sa svoje strane pretpostavlja i to, da organizovani criminal sti─Źe jasno izra┼żeni transnacionalni status, ujedinjenje svih u─Źesnika ÔÇô od proizvo─Ĺa─Źa do prodavaca narkotika ÔÇô u jednu mre┼żu globalnih dimenzija. Prihod od organizovanih narko-dilova iznosi izme─Ĺu 300 i 2000 procenata, ┼íto trgovinu ─Źini veoma privla─Źnom kako za transnacionalne kriminalne grupe, tako i za pojedince, zainteresovane za sticanje maksimalne dobiti za kratko vreme. Po podacima MMF, promet trgovine narkoticima dosti┼że pribli┼żno 4,5 procenata ukupne svetske ekonomike. Preko 50 procenata sredstavalegalizuje se na svetskim tr┼żi┼ítima preko razli─Źitih me─Ĺunarodnih i of-┼íor finansijskih institute, a pri tom se ukupan obim prometa narkotrgovine procenjuje na otprilike 500 milijardi dolara. O tome se govori u izve┼ítaju, koji su pripremili eksperti Instituta Centralne Azije i Kavkaza i Programu istra┼żivanja Svilenog puta univerziteta D┼ż. Hopkinska (SAD) i Upsale (┼ávedska) S. Kornela i N. Svenstrema.

Imaju─çi u vidu anga┼żovanje ┼íirokih masa u proizvodnji i transport narkoti─Źkih sredstava, neophodno je ista─çi rastakanje dr┼żavnih institucija vlasti i njenu kriminalizaciju putem uvla─Źenja u kriminalni biznis, kao i visok nivo korupcije dr┼żavnih slu┼żbenika u zemljama preko ─Źijih teritorija vode mar┼írute. Ova ─Źinjenica igra jednu od klju─Źnih uloga u postizanju narkoindustrije svetskih dimenzija. Na┼íiroko se koristi praksa uvla─Źenja u kriminalni biznis predstavnika organa reda, struktura izvr┼íne i sudske vlasti. Dobiv┼íi mito, ─Źinovnici falsifikuju dela skop─Źana sa nezakonitim prometom narkotika. Na primer 2000.godine sudije O┼íke oblasti u Kirgiziji su za 30,7 procenata razmatranih krivi─Źnih dela presudili samo pla─çanje kazne, i ako je u ve─çini tih dela figurirao heroin, ┼íto prema Krivi─Źnom zakonu treba da povla─Źi za sobom li┼íavanje slobode na nekoliko godina.

Prema godi┼ínjem izve┼ítaju Uprave OUN za narkotike i kriminal, u 2008. godini zasejane povr┼íine opijumskog maka u Avganistanu smanjene su za 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Me─Ĺutim, obimi proizvodnje smanjeni su samo za 6 procenata ÔÇô sa 8.200 tona na 7.700 tona. ─îak ┼ítavi┼íe, bele┼żi se pro┼íirenje zasejanih povr┼íina maka (kultivisanjem se bavi 18 provincija), a tako─Ĺe visoki prinosi sa polja: na primer, sa jednog hektara u 2008. godini sa polja je skinuto 48,8 kilograma opijumskog maka, a pro┼íle godine samo 42,5 kilograma. Tendencija ┼íirenja narkoproizvodnje je o─Źigledna. Stalno anga┼żovanje novih ljudi u narkobiznis avganistanskih provincija tek ─çe se odraziti na obime proizvodnje opijata.

Mo┼że se pretpostaviti da ─çe u srednjoro─Źnoj perspektivi Islamska Republika Avganistan, kao okupirana zemlja, ostati kao najkrupniji proizvo─Ĺa─Ź opijumske grupe u svetu, ┼íto ─çe sa svoje strane uticati na destabilizaciju situacije u postsovjetskoj Centralnoj Aziji, preko koje se vr┼íi dobar deo tranzita.

Narkotrafik, koji se obavlja preko centralno-azijskih zemalja, i vodi u Rusiju i Evropu, u prvom redu predstavlja opasnost po njih. Kao ┼íto je poznato, Agencija za kontrolu narkotika koja funkcioni┼íe u Kirgiziji, i do dana dana┼ínjeg se nalazi na bud┼żetu SAD, ali ─çe uskoro biti pretvorena u nacionalni resor, zbog toga ┼íto Sjedinjene Dr┼żave obustavljaju finansiranje. O─Źekuje se da ─çe Rusija i Evropska unija mo─çi da razmotre pitanje delimi─Źnog ili potpunog finansiranja Agencije. Saradnja Kirgizije, Rusije i Evrope na tom planu treba da ima zna─Źajniji karakter nego pre, kako bi se do┼ílo do kvalitetno novog nivoa saradnje, u ─Źijoj osnovi bi stajalo izvo─Ĺenje krupnijih operacija i mera, neophodnih za ru┼íenje sistema narkotrafika iz Avganistana u Rusiju i Evropu preko Kirgizije.

______________________
(1) www.afghanistan.ru

Preveo: Vladimir K.